Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 4:39 am
POREKLO IMENA:

Termin psihologija čije je doslovno značenje proučavanje duše postoji od 16 veka.Psihologija označava princip života,duh,nešto što udahnjuje život telu. Psihologija je odgovorna za ponašanje ljudi. S obzirom na grčko poreklo naziva ( starogrčki mit o Psyche ) običaj je da se kao opšti simbol psihologije,psihičkog i psihološkog koriszi grško slovo Ψ .
Danas je uobičajno da se psihologija definiše kao nauka o psihičkim pojavama i ponašanju ljudi i životinja.Razuđenost pojava kojima se psihologija bavi otkriva se već pri pokušaju klasifikacije pojava psihičkog života.
Postoje dva moguća autora imena nauke:
Rudolph Göckel (Rudolf Goclenius) je 1590 napisao rad sa naslovom “Psychologia...”
Marko Marulić je nešto ranije napisao raspravu “Psichiologia ...”, ali rad nije sačuvan
Uobičajno je da se psihičke pojave prema sadržaju dele na:
Kognitivne (saznajne)
Emotivne (osećajne)
-učenje
-pripadaju elementarna osećanja prijatnosti i nepri-
-pamćenje jatnosti,složenije emocije kao što su gnev,iznenađenje
-opažanje i dr,ali i neke trajnije dispozicije emocionalnog ispoljavanja
-inteligencija,kao što je temperament.
-mišljenje
Motivacione
U motivacione pojave spadaju razni fizički ili organski motivi (glad,žeđ) ,lični (npr.radoznalost) , i socijalni motivi (npr.altruistički motiv) ,želje,svesne namere i druge. Svaka od ovih pojava može postojati i različitim u različitim oblicima,kao proces,trenutno stanje ili trajnija dispozicija.
Neke večne dileme psihologije:

• Duša – telo
• Analogna je dualitetu ideje i materije u filozofiji
• Povezana je sa: ulogom biologije, fiziologije i genetike – problem redukcionizma
• Nasleđe – sredina/vaspitanje
• Prirodna nauka – društvena nauka
• i u jednom i u drugom slučaju se proučava ponašanje
• Nomotetski – idiografski pristup
• odnos mnoštva i pojedinca
• Molarni – molekularni pristup
• odnos celine i delova
• Zdravo – bolesno


Poslednji izmenio Vedrana dana Čet Jun 11, 2009 5:04 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 4:41 am
Uočeno je da kada se neko pozicionira u okviru
jedne od ovih podela, obično prihvata i celinu ostalih podela, pa se formiraju
dva osnovna sklopa:
1. duša, molarno, društvena nauka, idiografski pristup, proučavanje
bolesnog...
2. telo, molekularno, prirodna nauka, nomotetski pristup, proučavanje
zdravog...

“Večni” problem psihologije
• U večne probleme možemo svrstati i odgovore na spomenute dileme
• Međutim, jedan problem treba istaći na prvom mestu:
• problem predviđanja ponašanja pojedinca
• Mnogi misle da je konačni cilj svake nauke predviđanje – predikcija
• U fizici se predviđanje vrši na osnovu fizičkih zakona – Omovog, Gej-Lisakovog,Njutnovog. . .
• Najbolje što psihologija može da ponudi su statistički zakoni – verovatnoća da će pojedinac učiniti neki akt


Poslednji izmenio Vedrana dana Čet Jun 11, 2009 5:05 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 4:45 am
Definicija psihologije

• Nauka o duši – duša je slabo definisan pojam i nije pogodan za definiciju
• osim toga, to je tautologija – prevod termina
• Epistemološki, svaku nauku odlikuju njeni: pojmovi, definicije, hipoteze, zakoni, teorije i metode
• Kraće, osim predmet proučavanja, nauku odlikuju i metode
• Zato neke definicije nastoje da obuhvate i epistemološku strukturu psihologije
• Zbog različitog shvatanja predmeta i metoda, definicije psihologije variraju od paradigme do paradigme
• Da bi se razgraničila od fizike ističe se da se psihologija bavi svesnim pojavama i procesima svesti
• Nažalost, takva definicija ima sledeće probleme:
• postoje nesvesni procesi
• svest je suprotstavljena telu – svojoj organskoj bazi
• svest je unutrašnja stvar pojedinca, a mi smo društvena bića
• svesti je teško pristupiti – bavili bismo se samo introspekcijom
• Dakle, definicija mora da obuhvati svesne i nesvesne procese i ponašanje
• Svesni i nesvesni procesi se u nekim definicijama objedinjuju kao mentalni procesi
• Deskripcija mentalnih procesa i ponašanja jeste korisna sama po sebi
• Ali cilj psihologije nije deskripcija, nego tumačenje i predikcija
• Zato se može reći da psihologija izučava ponašanje (i sve druge raspoložive izvore):
• kako bi razumela mentalne procese
• i zašto se ljudi ponašaju tako kako se ponašaju
• i da bi na osnovu toga mogla predviđati ponašanje, delovati preventivno, stvarati povoljnu klimu za razvoj itd.

Kratka istorija psihologije:

U psihologiji, od starih Grka počinje podela na: filozofiju i fiziologiju, telo i dušu, introspekciju i posmatranje.

Hipokrat (IV vek pne)
• Potpuno je odbacio ideju bolesti kao božje kazne i promovisao je gledište da bolest potiče od fizičkih uzroka
• Osnovni uzrok bolesti je neravnoteža četiri tečnosti: krvi, crne žuči, žute žuči i sluzi
• Izučavao je anatomiju i fiziologiju mozga i poznavao je osnovne veze mozga i drugih organa
• Smatrao je da je telo napravljeno od fizičke materije, a duša ne
• Međutim, smatrao je da su povezani i da je MOZAK izvor duše

Platon (IV vek pne)
• Bio je idealista - smatrao je da ono što postoji to je ideja
• Ideja je bezvremena, večna forma i već je prisutna u našem umu
• Dakle, pomoću tog istog uma, razmišljanjem, razumom, možemo saznati ideju
• Čulima se ne može saznati stvarnost
• Platon je, dakle, ontološki podelio dušu i telu i taj dualizam je opstao do danas
• Inače, Platon je smatrao da je središte uma u mozgu


Poslednji izmenio Vedrana dana Čet Jun 11, 2009 5:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 4:49 am
Aristotel (III vek pne)
• Platonov učenik
• Smatrao je da je svet sazdan od materije, pa je i duša određeni proizvod anatomske i fiziološke aktivnosti
• Da bismo saznali svet (i dušu) moramo ih posmatrati (videti, čuti, opipati, mirisati...)
• Za suštinu života smatrao je upravo ψυχη, pa se on smatra prvim autorom predmeta nauke
• Smatrao je da je središe duše u srcu (a mozak je hladio krv)

Ukratko
• po Platonu duša se spoznaje samoposmatranjem – racionalizam
• po Aristotelu duša se spoznaje posmatranjem – empirizam
• Dok je Platon razdvojio dušu i telu, Aristotel je nastojao da ih poveže, kroz povezivanje čulnog saznanja i mišljenja, materije i forme. . .

Rene Descartes – Cartesius (1596 – 1650)
• U pogledu načina saznavanja zastupao je racionalističku poziciju Platona
• Razdvajao je materijalno telo i nematerijalnu dušu
• Duši je pridavao dominantnu ulogu
• Ukazivao je da nas čula obmanjuju i da je jedini pouzdan put ka saznanju introspekcija

John Locke (1632 –1704)
• John Locke je zastupao empiricizam Aristotela
• Smatrao je da su duša i telo međusobno uslovljeni
• Dete se rađa kao Tabula rasa (poreklo pojma seže do Aristotela), a ispisuje se na osnovu iskustva - posmatranja

Immanuel Kant (1750 – 1850)
• Odrekao je mogućnost psihologiji da bude empirijska nauka
1. zato što psihičke pojave imaju samo vremensku a ne i prostornu dimenziju i ne mogu se matematički predstaviti
2. jer su unutrašnje i subjektivne i ne mogu se spolja posmatrati i meriti
• Sdruge strane, Kant je uradio mnogo na prevazilaženju razlika između racionalizma i empiricizma, idealizma i materijalizma, duše i tela, razvijajući ideju sinteze empirijskog iskustva (teze) i urođenih kategorija (antiteze).Ni racionalizam ni empirizam nisu dovoljni za pravo znanje, moramo imati osnovna pravila, čiste koncepte razumevanja da bismo mogli organizovati naše iskustvo u znanje

“Pojmovi bez opažaja su prazni; opažaji bez pojmova su slepi”

Moderno doba – nastanak psihologije
• Gustav Theodor Fechner (1801 – 1887) godine 1860. objavljuje knjigu “Osnovi psihofizike”
• Osnovni doprinos Fechnera je u metodološkom fundiranju psihologije kao nauke
• zasniva se na empirijskim podacima
• koristi se eksperiment
• koriste se objektivne metode – merenje
• Fechneru se pripisuje i osnovna formula: S = klogR
• Ova matematička formula, koja je povezala dušu i materiju, odnosno ponašanje i svet, utemeljila je psihologiju kao nauku


Poslednji izmenio Vedrana dana Čet Jun 11, 2009 5:14 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 4:58 am
Psihologija kao posebna nauka razvija se u drugoj
polovini dvadesetog veka.Poseban značaj za pojavu ove nauke imaju istraživanjau fiziologiji koja proučava različite telesne funkcije.Od početka 19-tog vekafiziologija se okreće eksperimentalinim istraživanjima i ispitujući čulne funkcije otkriva da između fiz.draži i svesnih utisaka o njima postoje neki pravilni odnosi.

Ključnu ulogu u nastanku psihologije kao posebne
nauke imalo je otvaranje psihološke laboratorije na Univerzitetu u Lajpcigu
1879 godine.Istoričari psihologije ovu godinu najčešće navode kao godinu nastanka naučne psihologije.Osnivač laboratorije bio je filozof Vilhelm Vunt (1832-1920).

Psihološke perspektive ili paradigme:Razvoj naučne psihologije, nakon Fechnera,
obično se posmatra kroz psihološke perspektive ili paradigme.Psihološka
paradigma je izvestan opšti pogled na svet psihe.Često ima utemeljenje u nekom filozofskom pravcu, ali je isto tako karakteriše i specifičan pogled na
psihičke pojave i način njihovog izučavanja.

Prve psihološke perspektive

Strukturalizam:

Osnivač: Wilhelm Max Wundt (1832 – 1920).Strukturalisti
tragaju za osnovnim elementima uma, kao što su osećaji ili misli.Strukturalizam se naslanjao na razvoj prirodnih nauka, fizike i hemije.Drugim rečima, kao i Fechner, Wundt je sledio ideju naučne revolucije i scijentizam.

Scijentizam – ono što uspeva u jednoj nauci, mora
da uspeva i u drugoj.
Osnovne metode su bile: eksperiment i
introspekcija.Temeljno su obučavali ispitanike (pa i same sebe) da tačno
opisuju šta vide, čuju ili razmišljaju kada im se pokaže neka draž. Strukturalist pita “šta su elementarni
sadržaji ljudskog uma, tj. kakva je struktura uma”.Čovekovoj svesti nije
dodeljena neka druga, posebna uloga, osim da prepozna svet oko sebe.Tako je
čovek kod strukturalista imao ulogu pasivnog analizatora dolazećih stimulusa. Jedan od problema stukturalizma bio je elementarizam, odnosno molekularizam, odnosno naglašena analitičnost.
Strukturalisti su nastojali da rekonstruišu celinu, govorili su o volji i sl. ali tu celinu nisu neposredno istraživali.
Postojalo je uverenje da će, kao u hemiji, kada
otkrijemo elemente, biti lako sastaviti celinu – jedinjenja.Drugi problem je
predstavljala dosledna i isključiva upotreba introspekcije.Ispitanici su, bez
obzira na obučenost, davali vrlo različite opise čak i jednostavnih draži.Strukturalistička introspekcija je dobra za opis vanjskih pojava, ali sakriva celovitost naših opažaja.Veoma važan naslednik Wundta i tipičan predstavnik strukturalizma u SAD bio je Edward Titchener.

Funcionalizam:

Kada je u Evropi stasao strukturalizam, u Americi je stvorena alternativna paradigma – funkcionalizam.Osnivač je bio William James (1842 – 1910).Značajan uticaj na funkcionaliste imala je teorija
evolucije.Funkcionalist pita ne samo “šta ljudi rade”, nego i “zašto to rade”. Funkcionalisti posmatraju ljude kao aktivne agente koji obrađuju stimuluse i biraju reakcije na njih.Zašto? Zato što svest ima praktičan značaj – za adaptaciju, preživljavanje i snalaženje.

Funkcionalisti izučavaju:
Praktičnu ulogu mentalnih procesa i svesti
Odnos organizma i sredine
Odlikuje se pragmatizmom u izboru metoda – svaka
je metoda dobra koja donosi rezultate. Između ostalog i eksperimenti na životinjama. James je posebno poznat po izučavanju svesti, voljne aktivnosti, navika i emocija
Prigovarajući molekularizmu strukturalista, James
kaže da iz poznavanja molekularnog sastava vode ne znamo ništa o njenoj celini:
da u njoj žive ribe, da žubori, da po njoj plove brodovi itd.
Jamesova je čuvena sintagma “tokovi svesti”

Svest
je tok različitih sadržaja: verbalnih misli, viđenja, čujenja i drugi oseta

Tok
moramo razumeti u celini, s obzirom na njegovu adaptivnu funkciju
Poznata je i James-Langeova teorija emocija.James i drugi poznati funkcionalista, John Dewey,
smatraju se suosnivačima filozofskog pravca pragmatizma.Na funkcionalizam je očigledan uticaj imala Darvinova teorija evolucije.Nasleđe
funkcionalizma sadrže: bihejviorizam, kognitivna psihologija, evoluciona
psihologija.

Asocijacionizam:

Prvi asocijacionista bio je Hermann Ebbinghaus
(1850 – 1909) .Osnovno polje izučavanja bili su načini na koji se ideje ili
događaji povezuju u umu i kako putem tog povezivanja dolazi do učenja.Ebbingaus je ustanovio metodologiju za ispitivanje zaboravljanja i zapamćivanja – npr. putem besmislenih slogova.Njegovo poznato otkriće su krive zaboravljanja, odnosno zapamćivanja.
Uočio je ključnu zakonitost da učestano ponavljanje
mentalnih asocijacija dovodi do toga da ih bolje upamtimo.Njegov naslednik,
Edwin Guthrie je otkrio da se veze između draži i odgovora uspostavljaju
ukoliko između njih postoji vremenska bliskost.Edward Lee Thorndike je,
međutim, utvrdio da asocijacija draži i odgovora nastaje pre na osnovu
“zadovoljstva” nego na osnovu bliskosti.
Thorndike je to nazvao zakonom efekta: tokom vremena, akcije (efekat) za koje je organizam nagrađen (zadovoljstvo) se učvršćuju i ponavljaju se češće.
Iako je asocijacionizam nastao u Evropi, Thorndike
je bio pod uticajem Jamesa, pa se asocijacionizam često razvrstava u tradiciju funkcionalizma.Asocijacionizam kao zasebna paradigma nije opstao.
Međutim, tema povezivanja draži i odgovora, ostavila je
neizbrisiv trag u psihologiji, npr. u
• Bihejviorizmu
• Kognitivnoj psihologiji

Ivan Petrovič Pavlov:Dobitnik Nobelove nagrade za
fiziologiju 1904., predstavljao je sponu jedne rane psihološke perspektive, asocijacionizma i jedne “moderne” – bihejviorizma.Njegovo ime je ostalo trajno povezano sa izučavanjem pojave nesvesnog,
nevoljnog povezivanja jedne, naizgled irelevantne, draži sa spletom različitih
odgovora.

Primetio
je da psi u kavezima saliviraju čim čuju laboratorijskog tehničara, pre nego
što vide hranu u njegovim rukama

Pre
toga, laborant je donosio meso

Meso
izaziva salivaciju – bezuslovni refleks

Nakon
određenog broja pojavljivanja laboranta sa mesom, koraci laboranta izaziva
salivaciju – bezuslovni refleks

Pavlov
ovu pojavu naziva učenjem putem uslovljavanja
Klasično uslovljavanje se sastoji u povezivanju
jedne neutralne draži (pojava laboranta) sa drugom draži koja prirodno izaziva određeni fiziološki ili emocionalni odgovor (hrana).U psećem umu, na neki način, dolazi do povezivanja laboranta i hrane, van pseće svesne kontrole.

Bihejvirozam:

Bihejvioristi su Pavlovljeva istraživanja usvojili
kao prototip psihološkog istraživanja uopšte.Jedino za šta naučna psihologija
može da se interesuje je ponašanje.Jedino se eksterne draži i ponašanje mogu objektivno utvrditi – meriti.Misli, osećanja, želje, namere mogu biti predmet filozofije, ali ne i psihologije.Bihejvioristički stav se može sažeti u čuvenoj skraćenici: S – R (stimulus – reakcija). S – R je i danas jedna od temeljnih jednačina psihologije. Bihejviorizam je rođen kao reakcija na
usredsređenost na “svesna stanja” koja je odlikovala strukturalizam i
funkcionalizam.Ali još
više na bavljenje nesvesnim subjektivnim doživljajima koje je bilo
karakteristično za psihodinamsku psihologiju koja je upravo nastajala u Evropi.Bio je snažno oslonjen na logički pozitivizam kao filozofski pravac.
Osnivač: John Watson (1878 – 1958).Watson
je u suštini istraživao to “šta ljudi rade i zašto”, poput funkcionalista i bio
je blizak Thorndikeu, ali je odlučno odbacio bilo kakvo istraživanje “tokova
svesti”.Za razliku od Pavlova, Watson se bavio prvenstveno voljnim učenjem.
Ipak, najkarakterističniji predstavnik radikalnog
bihejviorizma bio je Burrhus Frederic Skinner (1904 – 1990).Njegov
najpoznatiji doprinos je bio pojam operantnog ponašanja i učenja.Operantno
ponašanje je ono koje organizmu najsigurnije obezbeđuje nagradu, a kada
organizam “otkrije” takvo ponašanje, on teži da ga ponavlja.
Bihejviorizam je prošao nekoliko faza razvoja,
koje je uglavnom odlikovalo postepeno uvođenje unutrašnjih, “organizmičkih”
varijabli u osnovnu jednačinu.Formula je dobila oblik S – O – R, pri čemu su u početku O varijable imale status intervenišućih varijabli (najpoznatija takva
varijabla je navika).

Neo(neo)bihejvioristi su kasnije dopustili da te
varijable imaju status hipotetičkih konstrukata (kao što je, na primer,
umor).Bihejviorizam je imao veliki uticaj na sve društvene nauke .Njegova
zaostavština su metodološka rigoroznost, objektivnost i merenje, sa metodološke strane, a razumevanje nižih kognitivnih procesa, posebno učenja, sa psihološke.U tom pogledu, za bihejviorizam se može reći da i danas postoji kao psihološka paradigma.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 5:10 am
Geštalt psihologija:

Naziv potiče od nemačke reči “Gestalt” (sklop, forma, obličje, oblik, stas).Radi se o evropskoj perspektivi začetoj u tzv. Berlinskoj školi.Nastanak geštalt teorije vezuje se za Maxa Wertheimera (1880 – 1943), Kurta Koffku i Wolfganga Köhlera.Ova perspektiva je nastala na osnovama protivstavljanja molekularnom pristupu u psihologiji, posebno prisutnom u strukturalizmu. Geštaltisti su u prvi plan istakli “celinu”. Ne samo u tom smislu da je
“celina više od delova”, nego da celina diktira način na koji opažamo delove

Svojstvo celine ilustrovali su “fi-fenomenom”

U
mraku, dve lampice se brzo naizmenično pale i gase

Mi
jasno opažamo da se svetlo kreće levo-desno

Svojstvo
delova je svetlo, a pokret je svojstvo celine, i postoji samo u našem opažanju

U pogledu odnosa prema celini, geštalt psihologija je bila suprotstavljena i
bihejviorizmu. Dakle, individuum se mora izučavati u celini, svi njegovi fizički, fiziološki i mentalni aspekti
Geštaltisti su
najdalje otišli u izučavanju percepcije i njihovi nalazi su i danas osnova za
razumevanje perceptivnih zakona.U te zakonitosti spadaju “zakoni geštalta”
kao što su:

blizina,

sličnost

zajednička
sudbina

“dobra forma”

Mnoge optičke
iluzije se mogu protumačiti na osnovu geštalt teorije.Geštaltisti su se
bavili i višim kognitivnim procesima, posebno rešavanjem problema. Recimo,
jedan od dva osnovna načina rešavanja problema je putem uviđanja, koji su
geštaltisti nazvali “aha doživljaj”.

Zamerke geštalt psihologiji:

Ostala je nedorečena i neprecizna. Iako su sami insistirali na povezanosti mozga i
percepcije, malo je urađeno na tom planu

Očigledno
je da “zakoni geštalta” i “aha doživljaj” postoje (Arhimed je, očigledno, imao
isti doživljaj, ali ga je na grčkom nazvao “eureka”), ali nisu dobili dobra
objašnjenja i potkrepljenja

Posebno je pojam “dobre forme”, iako intuitivno jasan, ostao neprecizan

Geštaltizam se u filozofskom smislu oslanjao na Husserlovu
fenomenologiju

Možemo smatrati da danas ova paradigma nema više aktivnih autora

Molarno – molekularno

Danas se ova podela koristi generalno da označi dilemu:
celina (molarno) nasuprot delova (molekularno).U strukturalizmu i asocijacionizmu je dominirao molekularni pristup, bihejvioristi su se podelili po tom pitanju, dok je geštaltizam jasno molaran.Debata molarno – molekularno se u priličnoj meri poklapa sa filozofskim debatama o atomizmu, holizmu i redukcionizmu.

Psihodinamska
psihologija:

Psihodinamska psihologija i teorija psihoanalize su
termini koji se obično naizmenično koriste.Psihoanaliza, u užem smislu, predstavlja oblik psihoterapije.Nedvosmisleni rodonačelnik ove paradigme je Sigmund Freud (1856 – 1939).Freud je raspolagao ranijim zapažanjima i istraživanjima..Freud je usvojio principe “psihodinamike”, nastale po ugledu na termodinamiku – psiha je rezultat
interakcije i konflikta nagona i emocija (Brücke, Breuer).
Psihodinamska psihologija je, u celini, i dalje vrlo prisutna u savremenoj psihologiji, bilo kao paradigma od koje se treba distancirati, bilo kao paradigma na koju se treba ugledati.Psihodinamska psihologija je verovatno najpoznatija psihološka paradigma, od samog svog početka provokativna i kontroverzna, jednako osporavana koliko i uvažavana.
Verovatno najveći doprinos psihodinamske psihologije je invencija nesvesnog.Još važnije, svesno ponašanje je samo vrh ledenog brega.
Freud je podelio ličnost na tri instance: Id, Ego i Superego.
Ego je domenu svesnog, Id u domenu nesvesnog, a Superego je većinom nesvestan.Odnos nesvesnog i svesnog, kao i nesvesnog i stvarnosti bremenit je konfliktima. Protiv tih konflikata Ego se bori mehanizmima odbrane (regresija, reaktivna formacija,
sublimacija itd.).
Osnovni izvor energije ličnosti je libido.Libido je nesvestan, instinktivan, dolazi iz Ida i u načelu je suprotan pravilima civilizacije (Superegu).
Libido prolazi kroz faze razvoja: od oralnog, analnog i faličkog do zrelog genitalnog.Usled konflikata, osoba može ostati fiksirana na nekom stadijumu razvoja.Naročito je poznata fiksacija na faličkom stadiju u kojem se razvija Edipov odnosno Elektrin konflikt.
Psihodinamska psihologija je nastavila sa razvojem u više pravaca
Na primer,
veći značaj su dobili:

kontrola
pojedinca nad vlastitom sudbinom

uloga
svesnih procesa
• uloga socijalnih faktora. . .

Psihodinamska
psihologija – ocea

Jedna od suštinskih ocena psihoanalitičke teorije je ona koju je izneo Karl Popper:

psihoanaliza nije opovrgljiva
Po Popperu,
teorija koja nije opovrgljiva nije naučna (može biti umetnost, religija,
filozofija...).Jednostavno, psihoanaliza ima objašnjenje za sve, ako podaci
odbace jedno objašnjenje, poteže se drugo, često suprotno. Međutim,
psihoanalitička objašnjenja su originalna, intuitivno bogata... razumljiva i
ubedljiva svima, prvenstveno obrazovanim laicima.

Kognitivna psihologija:

Smatra se da je kognitivna psihologija danas
dominantna psihološka paradigma u Severnoj Americi.Takođe, smatra se da su njeni koreni pre svega u funkcionalizmu, a zatim i u strukturalizmu,
geštaltizmu i bihejviorizmu.Naime, nakon tih ranih paradigmi, negde oko 1950. počinje intenzivno obnovljeno interesovanje za kogniciju.Tome je doprineo razvoj kibernetike, ergonomije, ali i (psiho)lingvistike nakon II Svetskog rata.
*Noam Chomski je, npr. tvrdio da su deca
preprogramirana da razumeju jezik i skup “mentalnih pravila” koja stoje iza
njega Vrlo uticajan je bio i rad švajcarskog psihologa
Jeana Piageta.Autor kome se pripisuje prvi značajan kritički, ali i integrativan
doprinos, u obliku knjige “Kognitivna psihologija” je Ulrich Neisser.
U psihologiji 60-ih i 70-ih godina XX veka je interes za kognitivne procese, odnosno obradu informacija toliko narastao da je prozvan kognitivnom revolucijom.
Psihički život počinje sa čulnim osetima, a ne svesnim ili nesvesnim motivima.Umesto svesnih govori se o kognitivnim procesima.Drugi mentalni procesi kao što su motivi, želje i mišljenja se prihvataju, ali se introspekcija odbacuje kao naučna metoda.Suština kognitivne paradigme je u tome da kognicija u najvećoj meri određuje čoveka, njegove doživljaje i ponašanje.
U kognitivnoj psihologijim dominira pozitivistička filozofska paradigma. traga se za kauzalnim odnosima koriste se eksperimentalna istraživanja
podaci se prikupljaju objektivnim metodama, pre svega merenje
Zbog ovakvog metodološkog opredeljenja nekada se naziva kognitivizmom.Tako shvaćen kognitivizam je metodološki veoma
blizak bihejviorizmu.
Osim toga, perspektiva je veoma široka po predmetu interesovanja

Njene glavne discipline su:

• Kognitivna psihologija u užem smislu - od
čula do inteligencije
• Kognitivna neuronauka – presek biološke i
kognitivne perspektive

Kibernetika, VI i ekspertski sistemi
• Teorije ličnosti, uključujući i socijalni
konstruktivizam
• Psihoterapija

S druge strane, socijalni konstruktivizam se bazira na konstruktivističkoj paradigmi, suprotnoj pozitivizmu.Vodeći autor socijalnog konstruktivizma je George Kelly (1905 – 1967), autor Teorije ličnih konstrukata.Teorija ličnih konstrukata danas nalazi praktičnu primenu u kliničkoj psihologiji, ali i u rešavanju problema “sticanja znanja” u ekspertskim sistemima.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 5:12 am
Humanistička psihologija:

Humanizam je filozofski pravac koji čoveka vidi kao jedistvenog, kao “centar volje”, sposobnog da se menja i razvija.Humanistička psihologija se najviše povezuje sa Carlom Rogersom (1902 – 1987) i Abrahamom Maslowom (1908 – 1970).
Rogersu dugujemo pojmove kao što su: self-koncept i samoaktualizacija.
Maslowu dugujemo teoriju o hijerarhiji motiva: na dnu su
fiziološke potrebe, na vrhu su potrebe za samoaktualizacijom.
Generalno rečeno, ideja da je “čovek centar sveta”
izgubila je na uverljivosti, a empirijska podrška osnovnim tezama humanističke psihologije smatra se nedovoljnom.Smatra se da je jedna od modernih perspektiva, pozitivna psihologija, naslednik humanističke psihologije.

Ostale perspektive:

Postoji veliki broj škola, pravaca i pristupa koji još nisu dovoljno dugo aktivni da bi bili jedinstveno razvrstani.
Na primer, teorija crta tumači ličnost kao određeni sklop ličnih dispozicija ili osobina.Crte se unisono identifikuju faktorskom analizom, pa im je alternativni naziv “dimenzije” i čitav pristup se naziva dimenzioni.Za teoriju crta se, takođe, kaže da je psihometrijska, odnosno da traga za crtama tako što izučava individualne razlike.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 5:55 am
Oblasti psihologije

Osnovne podele

Jedna od često korišćenih podela je na teorijske i praktične discipline.U teorijske se ubrajaju opšta, biološka, socijalna, razvojna. . .U praktične se ubrajaju: pedagoška, klinička, industrijska. . .

Slična je podela na bazične i izvedene

Bazične su: fiziološka, kognitivna, razvojna, socijalna i psihologija ličnosti
Izvedene su istovremeno i primenjene: psihologija rada, klinička, pedagoška, zdravstvena, forenzička, sportska...

Podela se može
izvršiti i na osnovne i specijalne u osnovne spadaju: biološka,
kognitivna, razvojna, socijalna, klinička. . .u specijalne spadaju: zdravstvena,
školska, inženjerska, organizaciona. . .

Biološke osnove psihičkog života

Osnovna podela

Nervni sistem

ćelije

centralni nervni sistem

mozak i kičmena moždina
·
periferni nervni sistem

somatski i autonomni (vegetativni)

endokrini sistem

evolucione i genetske osnove

evoluciona teorija

genetika i nasleđivanje
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 5:58 am
Nervni sistem

Ćelije i njihova funkcija

Ćelije u nervnom sistemu

Nervne
ćelije – neuroni

Glijalne
ćelije – neuroglija

Ostale
ćelije (krvi sudovi,
vezivno tkivo...)

Između
ćelija je prostor ispunjen tečnošću punom jona i velikih molekula (čini
10-15% mozga, npr.)

Neuron:

Danas je potvrđena “neuronska doktrina”:
mozak je sastavljen od neurona i drugih ćelija, koje su nezavisne strukturno,
metabolički i funkcionalno informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi Ima mnogo tipova neurona, vrlo različitih, posebno u mozgu

Osnovne podelu su po:
obliku – multipolarni, bipolarni, monopolarni
veličini – mali i veliki
funkciji
senzorni – od receptora ka CNS-u, aferentni
motorni – od CNS-a ka mišićima, eferentni
interneuroni – od senzornog ka motornom neuronu
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:04 am
Akcioni potencijal

Komunikacija u neuronu je elektrohemijska.U stanju
mirovanja, neuron se nalazi u slanoj sredini u kojoj ima puno katjona natrijuma
(+).Neuronska membrana je propustljiva samo za katjone kalijuma (+) i oni
izlaze iz ćelije anjoni kalcijuma (-) ostaju u ćeliji katjona natrijuma ima malo u ćeliji
Zato je neuron “iznutra” negativan,oko –70mV – napon mirovanja.
Kada neka draž pređe prag ekscitacije, ona izazove
kratkotrajnu i prolaznu promenu propustljivosti ćelijske membrane.Ona postane propustljiva za jone Na+ Joni Na+ pohrle u ćeliju
Neuron na tom mestu postane “iznutra” pozitivan, oko
+40mV
Ova naponska promena naziva se akcioni potencijal
Promena traje oko 1 ms, nakon čega se propustljivost membrane u
kratkom vremenu vraća u stanje mirovanja – spremna za sledeći impuls.Složenim
ćelijskim mehanizmom, akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona, ne gubeći intenzitet.
Stvaranje i “pumpanje” katjona i anjona u i iz
ćelije je glavni posao metabolizma neurona.Većina energije se u mozgu troši na održavanje napona mirovanja neurona i akcionih potencijala.AP nastaje odjednom, kada pobuda pređe prag i uvek je istog napona (ne može biti jači ili slabiji).Dakle, draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.Nakon što je neuron opalio, on se kratko odmara, dok se napon mirovanja ne uspostavi – refraktorna faza.U početku refraktorne faze uopšte ne reaguje, a nešto kasnije može da reaguje na jaču draž.
Neuroni nisu svi isti – daleko od toga
Neki neuroni uopšte nemaju aksone i nemaju akcioni
potencijal.Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije
Dužina refraktorne faze, oblik akcionog potencijala,
propusnost sinapsi, osetljivost na neurotransmitere itd. – varira od neurona do neurona.U tom pogledu, neuroni slede opštu strategiju u građi živih
organizama: specijalizacija, diversifikacija i organizacija.

Kako se prenosi jačina draži
Neuron radi po “sve ili ništa” principu.Kada draž
pređe prag, neuron pali, uvek istim naponom.Međutim, ako je draž jača, neuron će okidati u rafalu.Što je draž jača, rafal je pravilniji i duži.Drugo, ako je draž jača, okinuće veći broj neurona.Na taj način nervni centri dobijaju
informaciju o jačini draži.

Da li se NS zamara

Neuroni/aksoni su praktično nezamorljivi (osim refraktorne faze).Međutim, u čulima, nervnim centrima, posebno u sinapsama, postoje mnogi mehanizmi inhibicije koji mogu da ugase osetljivost i provodljivost tih centara (npr. adaptacija čula).

Sinapsa

Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim neuronima preko sinapsi.Neki neuroni imaju 100.000 sinapsi, ali najčešće ih imaju 5-10.000.
Sinapsa ima tri dela:
presinaptički deo - aksonsku kvržicu
postsinaptičku membranu sa receptorima
sinaptički prorez, između ove
dve, debljine od 2 (električne) do 40nm (hemijske, nanometar je milijarditi deo metra)
Postsinaptička ćelija može da bude ne samo neuron,
nego i mišićna ili endokrina ćelija.Njena anatomija i fiziologija su veoma
složene.
Osnovna podela sinapsi je na:
hemijske – najčešće su, šire su, sporije su
(imaju kašnjenje od 0,5 ms), imaju kompleksan način prenošenja,
jednosmerne su električne – ređe su, uže, jednostavnije, brze
(u delovima CNS koji upravljaju bežanjem)
Po funkciji, dele se na:
Aktivacijske – povećavaju verovatnoću okidanja postsinaptičkog neurona
Inhibicijske – smanjuju tu verovatnoću
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:08 am
Neurotrasmiteri

U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje kesice (džepovi) sa neurotrasmiterima.Neurotransmiteri su organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona.Neuron, u principu, proizvodi samo jedan transmiter.U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za transmitere.Receptori su specijalizovani proteini.Neki receptori su aktivacioni (aktivacione sinapse), drugi inhibitorni (inhibicijske sinapse).

neorotransmiter

receptori

Prenos impulsa putem neurotrasmitera

Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave.Kada se ključ i brava poklope, receptor se aktivira i:
Počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili
Počne da inhibira pobudu postsinaptičkog neurona, u zavisnosti kakva je priroda sinapse
Čim se to desi, aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad, ili ga razgrađuju.

Neuromodulatori
Prenos impulsa putem neurotransmitera nije jednoznačan i uvek isti.Kao prvo, sinapse mogu biti aktivacijske ili inhibicijske.Dalje, iako neuron može da luči samo jedan transmiter, on može da luči i neuromodulatore.
Neuromodulatori smanjuju ili povećavaju propusnost
sinapsi, ili utiču na aktivnost aksona u pogledu lučenja transmitera.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:25 am
Prenos impulsa kroz sinapse

Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice njegovog aksona.Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B.Receptori neurona B
primaju sve više transmitera, dejstvo se kumulira i ako dostigne prag, okida
neuron B.Kada akcioni potencijal neurona B stigne do njegovih kvržica, proces se nastavlja sa neuronom C itd. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili razgrađuje, tako da je prenos impulsa kratak i tačan, a sinapsa je spremna za sledeći impuls.
Dakle,mi znamo gde (u sinapsi) i kada (kad god akcioni potencijal izazove lučenje neurotransmitera) neuroni komuniciraju,znamo i šta (neurotransmitere) koriste za komunikaciju,jedino ne znamo tačno kako oni
to rade. Dosada je poznato na desetine jedinjenja koja prenose i stotine koje mogu da prenose impulse kroz sinapse
Međutim, potraga se nastavlja.Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu ili telu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome.Međutim, za rad sinapsi su potrebne veoma male količine, molekularne.Zato je ta oblast –
sinteze, širenja, katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata.Psiholozima je posebno važno kako su povezani sa psihičkim pojavama, u kakvoj su interakciji sa lekovima, hranom, raspoloženjima, aktivnostima... a povezani su.
Amini
Acetilholin
Norepinefrin
Epinefrin (adrenalin)
Dopamin
Serotonin. .
Aminokiseline
Gama-aminobutirna kiselina (GABA)
Glutamat
Histamin. . .
Neuropeptidi
Endorfini
Oksitocin
Vazopresin. ..
Glutamat (glutamička kiselina):
Najprisutniji je transmiter.Glavni je aktivacijski transmiter u mozgu.
Dejstvo mu je brzo.Deluje i kao neuromodulator, pa se misli da učestvuje u učenju i pamćenju. Ako ga ima premalo, pogoduje Alchajmerovoj bolesti, ako ga ima previše, pogoduje epilepsiji.
Gama-aminubutirna kiselina (GABA):

Glavni je inhibitorni transmiter u mozgu

Sintetiše se iz glutamata

Nedostatak dovodi do mišičnih spazama, epilepsije

Dobro je proučen i zna se da, takođe, ima mnoge druge uloge, interakcije i
protivrečne funkcije.
Acetilholin (ACh)

Aktivacijski transmiter u CNS i PNS

Uglavnom učestvuje u upravljanju mišićima

Nađen je i u hipokampusu, zoni memorije

ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti

Nađen je i u mišićima, gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišiće, kao i u autonomnom NS, ali inhibira neurone u srcu

Ima i neuromodulatorsku ulogu

Dopamin (DA)

Ima i ekscitacijsku i inhibitornu funkciju (postoje dva tipa receptora za njega)

Aktivira sistem zadovoljstva u mozgu

Na taj način nas potkrepljuje da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin

Prirodno ga “luče” hrana i seks, ali i mnoga druga

Dopamin je osnova instrumentalnog (operantnog) učenja

Ako ga nema

bivaju oštećeni memorija, pažnja i rešavanje problema

Dolazi do Parkinsonove bolesti (degenerisane su grupe neurona koje ga luče)

Kod shizofrenije ga ima previše

Deluje i kao hormon, a luči ga hipotalamus

Stvara se iz tirozina, a od dopamina se stvaraju norepinefrin i epinefrin. . .

Serotonin (5-HT)

Obično je inhibitorni, ali ima i aktivacijskih receptora

Utiče na pobudu, raspoloženje, apetit i osetljivost za bol

Ako ga nema dovoljno: depresija, agresija i bes, anksioznost, bipolarni poremećaj, “versko ludilo”. . .

Inhibira spavanje

LSD
inhibira njega, pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost

Antidepresivi i anksiolitici obično sprečavaju “usisavanje” serotonina, tako da on ostaje duže u sinapsama

Deluje i kao hormon, ima ga u gljivama, otrovu pauka, voću...

Retko koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast dejstva kao serotonin

Bez njega se ne osećamo dobro
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:32 am
Nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS

Čine ga mozak (1) i kičmena moždina (2).
Višestruko je zaštićen,mehanički (kostima - lobanjom i kičmom,cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama),hemijski (ovojnicama - meninzima i posebnim kapilarima).
CNS ima dve vrste tkiva:
belu i sivu masu. Siva masa čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine
Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni.

Mozak – encephalon

Mozak je meka, ružičasta, želatinozna masa, teška oko 1,4 kg, sastavljena većinom od masti.Hrani se, a u tome verovatno ima ulogu i likvor.Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. Njegovih 2% od telesne težine troši oko 20%krvi, 20% kiseonika i 20% glukoze.Pošto nema rezerve ovih
namirnica, brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).Postoji
“barijera između krvi i mozga” koja se bazira na posebno tankim kapilarima,ona onemogućava prolaz velikih molekula iz krvi u mozak.To je nužno da se ne bi narušilo složeno neurohemijsko funkcionisanje mozga.Međutim, ako se u mozgu pojavi patološko stanje nedostatka nekog neurotransmitera, on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. Mozak ima oko 100 milijardi neurona, od kojih se ogromna većina nalazi u kori velikog mozga .Ima otprilike isto toliko glijalnih ćelija.Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa najmanje 100 triliona sinapsi (1014).
Masa mozga je oko 0,5kg pri rođenju, brzo raste prvih pet godina, najveća je u dobi 18-30, a kasnije opada.
Većina neurona je prisutna već par meseci po rođenju. Povećanje mase potiče od rasta neurona, mijelinizacije, povećanja
broja puteva, povećanja broja glijalnih ćelija itd.Veliki broj neurona umre
tokom ranog razvoja (embrionalnog), čak i do 80%. Nakon 20. godine, do kraja života, umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako).Masa mozga se do kraja života smanji za 7-8%.
Veruje se da postoji i neurogeneza, stvaranje novih neurona, recimo u hipokampusu (memorija).
Mozak prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. Informacije putuju preko:
12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje
kičmene,moždine i njenih 31 par spinalnih (kičmenih) nerava, koji izlaze kroz
otvore između pršljenova
Glavni delovi mozga (pogled sa desne strane)
Cortex – moždana kora
Limbički sistem
Thalamus
Hypothalamus
Hipofiza (pituitarna žlezda)
Mali mozak
Moždano stablo
Kičmena moždina
Glavni delovi mozga
[img(184,24)]file:///C:/DOCUME%7E1/Mirjana/LOCALS%7E1/Temp/msohtml1
Zadnji mozak

Medulla
oblongata – produžena moždina

Pons – most

Cerebellum – mali mozak
Srednji mozak – mesencephalon
Zadnji i srednji mozak čine moždano stablo
Prednji mozak

Korteks - kora

Limbički sistem

Talamus

Hipotalamus (često se tretira kao deo limbičkog sistema)
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:35 am
Moždano stablo – zadnji i srednji mozak

”Mozak gmizavca”

Stari mozak koji upravlja nevoljnim ponašanjem,
prenosi čulne informacije između velikog mozga, malog mozga, kičmene moždine i
autonomnog nervnog sistema.
Medula potpuno kontroliše osnovne telesne
funkcije: puls, disanje, gutanje, probavu.U meduli se ukrštaju nervni putevi iz
leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.U ponsu se ukrštaju
putevi iz raznih delova mozga, između ostalog iz dve strane mozga .Kroz moždano
stablo se proteže retikularna formacija koja održava opštu pobudu mozga
i “stare” aktivnosti (hodanje, umor, uriniranje i defekaciju, seksualnu
aktivnost...).

Srednji mozak – mesencephalon



Cerebellum

Mali mozak.Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona.
Povezan je masivnim putevima sa senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.
Fina mišićna koordinacija, položaj tela u prostoru, posturalni tonus, ravnoteža.

Mali je po zapremini i predstavlja
završetak moždanog stabla.U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. U njemu je substantia nigra (crna materija) koja je najveći proizvođač dopamina u mozgu.

Limbički sistem

“Mozak sisara”, emocije, motivacija, memorija.
Hipokampus igra važnu ulogu u pamćenju.
Osobe sa oštećenim hipokampusom prepoznaju stare
prijatelje, ali ne prepoznaju nove osobe, ma koliko ih često viđali.
Smatra se centrom za stvaranje deklarativne
memorije - verbalnog zapamćivanja događaja, prostora...
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:44 am
Limbički sistem

Amigdale – dva badema koji se nalaze iza slepoočnog režnja. Igraju važnu ulogu u doživljaju straha, kontroli besa i agresije. emocionalnom učenju i dugotrajnoj memoriji
Septum, koji utiče na intenzivne emocije -uživanje (orgazam), bes, strah
Ukratko, svi delovi limbičkog sistema su važni za emocije, motivaciju i za formiranje trajne deklarativne memorije

Bazalne ganglije
Grupe neurona koje se prostiru u nizu, od ispred talamusa do srednjeg mozga. Povezuju moždano stablo, limbički sistem i korteks.
Sintetišu različite neurotrasmitere:
Dopamin (substantia nigra)
GABA (striatum i globus pallidum)
Glutamat (podtalamička jezgra)
Thalamus

Relejni sistem mozga, u centru mozga, u visini očiju

Povezuje “mozak gmizavca” sa “mozgom sisara” i korteksom, kao i razne zone korteksa međusobno

Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega

On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa

Kontroliše budnost, spavanje i svesnost, zajedno sa retikularnom formacijom

Hypothalamus

Nalazi se ispod talamusa, veličine je pasulja, ali jedan od najzaposlenijih delova mozga

U zajednici za hipofizom održava homeostazu

Često se klasifikuje kao deo limbičkog sistema

Kontrola autonomnog sistema i veza sa endokrinim sistemom preko hormona hipofize

Hipocampus
– deo limbičkog sistema, centar za stvaranje dugotrajne memorije.
Kontroliše:
Promet vode i krvi u telu, krvni pritisak, telesnu temperaturu, puls, glad, žeđ
Kao deo limbičkog sistema, učestvuje u kontroli napada, bežanja, seksualne pobude, cirkadijalnih ritmova

Sistem nagrade – potkrepljenja
Niz moždanih struktura koje stvaraju prijatnost.Osećanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.Zbog toga nastojimo da se približimo objektima, da ponovimo ponašanja ili uspostavimo stanja organizma koja aktiviraju “sistem nagrade”.
Mezokortikalni i mezolimbički putevi se smatraju osnovnim delovima ovog sistema

Bazalne ganglije
Limbički sistem
(pre)Frontalni\ korteks
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:48 am
Sistem
nagrade - potkrepljenja

Sistem dominantno funkcioniše na dopaminu.Dopamin
luče neuroni crne mase (substantia nigra) u srednjem mozgu.
Njihovi aksoni idu u ostale delove limbičkog
sistema (npr. nucleus accumbens).Iz limbičkog sistema “putevi zadovoljstva”
vode u (pre)frontalni korteks.Postoje nalazi da poremećaj ovog sistema dovodi do bolesti zavisnosti
Takvi ljudi nastoje da nagradu-potkrepljenje postignu na neki drugi način, koristeći spoljne agense.

Limbički sistem

Mozak sisara”, emocije, motivacija, memorija.Hipokampus
igra važnu ulogu u zapamćivanju.Osobe sa oštećenim hipokampusom prepoznaju
stare prijatelje, ali ne prepoznaju nove osobe, ma koliko ih često viđali.
Smatra se centrom pamćenja događaja (epizodička
memorija), ali i snalaženja u prostoru.Amigdale – dva badema koji se nalaze iza slepoočnog režnja. Igraju važnu ulogu u doživljaju straha, reakcijama besa i agresije,emocionalnom učenju i dugotrajnoj memoriji.

Septum, koji utiče na bes i strah.

Cortex

Kora velikog mozga. Debela 2-4 mm. Čine je neuroni bez mijelina (zato je siva)

Kora (korteks) velikog mozga, ispeglana, ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm

Njeni neuroni čine oko 80% velikog mozga

Kontroliše najsloženije funkcije: pamćenje, pažnju,
percepciju, mišljenje, jezik, svest...

Mozak je većim delom podeljen na levu i desnu hemisferu

Iako su anatomski i fiziološki vrlo slične, pokazuju izvesne razlike u
funkcionisanju

Nervni
putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju, tako da je leva
hemisfera povezana sa desnom stranom tela, a desna sa levom – kontralateralnost

Postoje
i ipsilateralni putevi, posebno iz očiju

Hemisfere
komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus calosum

Lateralizacija mozga


Telo u celini nije simetrično (srce, jetra...)

Odvajkada
je poznata lateralizacija u korišćenju ekstremiteta, očiju i ušiju


Prirodno je da tu asimetričnost prati i građa i funkcionisanje hemisfera u mozgu

Hemisfere

avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:50 am

Mozak je većim delom podeljen na levu i desnu hemisferu

Iako su anatomski i fiziološki vrlo slične, pokazuju izvesne razlike u
funkcionisanju

Nervni
putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju, tako da je leva hemisfera
povezana sa desnom stranom tela, a desna sa levom – kontralateralnost

Postoje i ipsilateralni putevi, posebno iz očiju

Hemisfere komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus calosum

Lateralizacija mozga

Telo u celini nije simetrično (srce, jetra...)

Odvajkada je poznata lateralizacija u korišćenju ekstremiteta, očiju i ušiju
Prirodno je da tu asimetričnost prati i građa i funkcionisanje hemisfera u mozgu
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:50 am
Specijalizacija
hemisfera - lateralizacija

Prvo je
utvrđeno da afaziju imaju osobe sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona).Zatim
je utvrđeno da i osobe koje govore, ali bemisleno, imaju lezije leve hemisfere
(Wernickeova zona).Zatim je Sperry 1964. utvrdio da se hemisfere ponašaju kao
dva odvojena mozga.Osnovni nalazi o tome su dobijeni od “ljudi sa podeljenim
mozgom” – kojima je zbog povrede ili operacije presečen corpus calosum.

Specijalizacija
hemisfera

Takvi ljudi
imaju bizarne simptome. Recimo, kažu da vide jedno, a pokazuju drugo.To je zato
što je verbalna obrada vizuelnih informacija u levoj hemisferi, a prostorna
orijentacija i koordinacija u desnoj.Uglavnom je potvrđeno da je verbalizacija
u levoj hemisferi.Noviji nalazi ukazuju da to da obe hemisfere, posebno desna,
paralelno obrađuju podatke, a leva nastoji da dodeli značenje onome što vidi,
čak i ako značenja nema.


Neki nalazi ukazuju da leva hemisfera obrađuje
podatke analitički, deo po deo, jednu za drugom, serijski.Desna hemisfera
to radi holistički, simultano.Postoji nalaz da je kod ljudi sa podeljenim mozgom
desna hemisfera više poremećena nasiljem doživljenim kao dete.U Japanu postoje
nalazi da ljudi koriste fonetsko kana pismo u levoj, a slikovno kandži pismo u
desnoj.

Lateralizacija funkcija u mozgu

U široj
javnosti je jako dobro primljena ideja o lateralizaciji, npr.


“Levi mozak je analitičan,
matematički, naučnički...”
“Desni mozak je stvaralački,
pesnički...”
Postoji više
tumačenja lateralizacije: evolucionih, istorijskih, fizioloških.Po jednom od
njih, lateralizacija verbalnih funkcija je specifična za našu vrstu, a ona je
bila fiziološki povod za motornu lateralizaciju.Nalazi su, međutim, protivrečni
i mogu se tumačiti na različite načine.

Ono što je
sigurno je da u mozgu vladaju principi


paralelnosti
(isti posao radi više centara),


redundantnosti
(funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga),


isprepletnosti
(mnogostruke interakcije),


prilagođavanja
sredini, uslovima, iskustvima


preuzimanja
funkcija itd...



Frontalni režanj (motorika, prefrontalni korteks – organizacija
ciljeva, misli i ponašanja)

Temeni režanj (senzorni korteks, prostorna orijentacija)

Slepoočni režanj (sluh, ukus, vid)

Potiljačni režanj (glavni centri za vid)


Poslednji put izmenio Vedrana dana Uto Sep 22, 2009 7:53 am, izmenio ukupno 2 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:52 am
Režnjevi hemisfera i korteksa

Frontalni, odmah ispred centralne fisure, sadrži
primarni motorni korteks. Temeni (parijetalni), odmah iza centralne fisure, sadrži primarni somatosenzorni korteks.Učestvuje i u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru
Homunkulus
U motorni i senzorni korteks stižu putevi iz
talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela.Ako bi se zone ovih
delova korteksa precrtale, dobio bi se smešan patuljak sa ogromnom glavom, licem, usnama, jezikom i rukama, a svi ostali delovi tela su mali.
Slepoočni (temporalni) režanj, odmah iza ušiju, sadrži primarni
auditivni korteks.Bavi se prepoznavanjem onoga što se čuje, pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona).Tu su i centri sa ukus i miris. Potiljačni (occipitalni) režanj je dominantno posvećen vidu.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:58 am
Potiljačni (occipitalni) režanj je dominantno posvećen vidu.

M
- primarni motorni korteks

S
- primarni senzorni korteks

B
- Brocina zona (stvaranje govora)

W
- Wernickeova zona (razumevanje govora)

Međutim, 75% korteksa izgleda nije namenjeno nekoj određenoj funkciji, nego predstavlja Asocijacione zone.
Danas se sve više misli da te zone nisu namenjene
samo “asocijaciji” čulnih i motornih informacija, nego dodatnoj i kompleksnijoj
obradi.Procenjuje se da se 50% korteksa kod primata bavi vizuelnom obradom.

Prefrontalni korteks

Frontalni režnjevi su kod čoveka znatno veći nego
kod drugih vrsta i čine skoro 1/3 mozga.Posebno je zanimljiva oblast odmah iza čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga.Ključni podaci o njihovim funkcijama došli su od “frontalnih ljudi” – kojima je prefrontalni korteks oštećen.Rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”.U značajnoj meri bivaju oštećeni planiranje,
suđenje, uvid.Oštećena je kompleksna motorika.Uglavnom su apatični, bez
socijalnog uvida, ne brinu se o sebi, pažnja im je slaba i kratka, rade nešto
samo ako im se naredi.Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje, perserveriraju, nisu spontani, slabo govore, gube snagu u nogama, urinarna inkontinencija...
Ukratko, njihovo ponašanje postaje veoma neobično,
iako su ga svesni.
Ovojnice. moždane komore i likvor

Dura mater – spoljašna ovojnica (mening)
CSF – cerebrospinalni likvor

Ventrikule – moždane komore

Mozak i memorija

Radna memorija – pamćenje svežih događaja, važna za računanje, formiranje rečenice, pamćenje uputstava. . .

Kratko traje i prekrivaju je novi utisci

Deklarativna memorija – sve što smo naučili i možemo da prepričamo, tj. sastoji se iz epizodičke (memorije događaja) i semantičke, dugotrajna je

Proceduralna
memorija – pamćenje veština, pre svega motornih. Vrlo je trajna.
Radna memorija je verovatno smeštena u korteksu.Kada
ispitanici dobiju zadatak da ponove nešto što su upravo čuli, “upale” im se
zone u prednjem mozgu.U stvaranju deklarativne memorije ključnu ulogu igra
hipokampus.Kada ispitanici dobiju zadatak da ponove staro gradivo, “upale” im se subkortikalne zone u sredini mozga (hipokampus i dr.).Hipokampus ne
učestvuje u radnoj i proceduralnoj memoriji.Hipokampus ne učestvuje u čuvanju podataka.U proceduralnoj memoriji izvesnu ulogu igra mali mozak.

Kičmena moždina
– medulla spinalis


Cilindrična tvorevina, 42 (ž) ili 45 (m) cm dugačka

U njoj su senzorni i motorni neuroni i nervna vlakna (aksoni) koja dolaze iz
mozga

Uzlaznim putevima putuje informacije iz raznih telesnih receptora (kroz talamus do senzornog korteksa)

Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) mišićima
Ona je sedište spinalnih, bezuslovnih refleksa. prenose
se direktno sa senzornog na motorni neuron
vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena, ali noga se već trgla –
patelarni refleks je jedan od najbržih, svega 40 ms).
nevoljni su, tj. nisu “centralno modulisani”
Drugim rečima, kičmena moždina predstavlja početak
obrade informacija i reaktivnosti na sredinu.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 6:59 am
Periferni nervni sistem

Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze
“u kostima”.Njegovi glavni delovi su:


somatski nervni sistem

kranijalni
nervi

spinalni
nervi


autonomni nervni sistem

Somatski nervni sistem.Zadatak mu je da upravlja
voljnim pokretima, tj. skeletnim mišićima (poprečno prugastim)
Autonomni nervni sistem.Zadatak mu je da upravlja
nevoljnim pokretima, tj. neskeletnim mišićima (glatkim), a sa ciljem kontrole
metabolizma


krvni
sudovi

digestivni
trakt

srce



bronhije.
. .
Lobanjski (kranijalni) živci


Njima
su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh, ukus, ravnoteža, dodir...)

Njima
su inervirani mišići glave (oka, lica, vilica, jezika...)

Ali
i vrat i rameni mišići...

Nervus
vagus (lutalica) ide čak do pluća, srca, GI organa...


Kičmeni (spinalni) živci


31
par, levi i desni

Svaki
živac iz kičme izlazi u dva korena: leđni (dorzalni) i trbušni (ventralni)

Leđni
je senzorni, aferentni – od tela ka moždini

Trbušni
je motorni, eferentni
– od moždine ka telu

Autonomni nervni sistem


Simpatički
i parasimatički

Simpatički
“greje” (troši energiju), parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju)

Simpatički:
širi zenice i bronhije, ubrzava srce, usporava GI organe, sužava krvne sudove

Parasimpatički
obrnuto


Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama
u dva lanca, sa leve i desne strane kičme, gde su
povezani sa spinalnim nervima.Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze
raštrkani po telu, obično u blizini organa na koje utiču.



Endokrini sistem – hormoni


Žlezde i hormoni

Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine
žlezde, odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem, luče u krv

Postoje i egzokrine žlezde, kao što su suzne,
pljuvačne, znojne...

Uloga hormona je poznata odavno, Aristotel je,
npr., tačno opisao efekte kastracije petla

Od starih Grka potiče i vekovima traje podela
ljudi na temperamente. Prevelika količina:

• crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva
sporost i melaholiju - melanholici

• flegme (bronhijalne sluzi) izaziva
pospanost i sporost - flegmatici

• krvi dovodi do jakih ali promenljivih
osećanja - sangvinici


žute
žuči (jetra) izaziva sumnjičavost, ambiciju i bes - kolerici

Hormoni

Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske
komunikacije u telu

Tu još spadaju

• Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija
• Feromoni – komunikacija između organizama
iste vrste
• Alomoni – komunikacija između organizama
različite vrste (cveće i insekti). . .

Deset principa hormonske aktivnosti

Deluju
obično postepeno, dugo nakon što su izlučene prve količine, a hormoni se
zadržavaju u krvi nakon što su izlučeni
Menjaju
intezitet i frekvenciju ponašanja, ali ga ne izazivaju ili prekidaju
Utiču
na metabolizam ugljikohidrata, masti i belančevina i okidaju dugotrajne
promene
Na
kvantitet i vrstu izlučenog hormona utiču unutrašnji i sredinski faktori
Svaki
hormon deluje na različite organe i ponašanje, jedno ponašanje mogu da
modulišu različiti hormoni
Luče
se u malim količinama i često rafalno
Nivo
mnogih hormona prati dnevni ritam
Međusobno
su u interakciji
Hemijska
struktura hormona je slična kod svih kičmenjaka, ali funkcije variraju
Utiču
samo na one ćelije koje imaju receptore (proteine) koji mogu da ih
prepoznaju

Razlike i sličnosti neuronske i hormonske
komunikacije


Neuroni
komuniciraju ciljano, sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme –
poput telefonske komunikacije

Hormonska
komunikacija liči na tv-prenos, prijemnici su raštrkani po telu i nije
vremenski precizna

Nervi
prenose brzo, hormoni sporo

Slični
su po tome što i neuron i žlezda proizvode hemikaliju, čuvaju je i luče kad je
potrebno

Takođe,
ni transmiteri ni hormoni ne deluju na sve ćelije, nego samo na one koje
poseduju odgovarajuće receptore

Hormoni – dejstva


Npr. stresna situacija aktivira mozak, a on
izaziva lučenje stresnih hormona.Međutim, razmišljanje o stresnoj situaciji
takođe dovodi do lučenja stresnih hormona.U 3-4 mesecu trudnoće genetski
programirano lučenje polnih hormona dovodi do razvoja polnih organa i razlika u
strukturi i funkciji delova mozga, npr. Hipotalamusa.U kasnijem životu,
hipotalamus utiče na lučenje hormona važnih za reprodukciju (npr. menstrualni
ciklus).Prenatalni hormoni dovode i do drugih polnih razlika: agresivnost,
dužina života, lateralizacija hemisfera

kod
žena su Brocina (stvaranje govora) i Wernickeova zona (razumevanje govora)
bolje razvijene
Međutim,
ženski corpus calosum je nešto veći – to je mogući razlog zašto se funkcije
govora kod žena mogu preneti i na desnu hemisferu

Žlezde


Hipotalamus
kontroliše hipofizu

Hipofiza
(žlezda gospodar) kontroliše:

Štitnjaču

Jajnike
i testise

Pankreas

Korteks
nabubrežne žlezde

Ravnotežu
vode i soli

Štitnjača
(tireoidea) kontroliše

Rast
i razvoj

Nivo
metabolizma

Nadbubrežne (adrenalne) žlezde

Hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.Kora
žlezde (cortex) proizvodi seriju kortikosteroida.Najmoćniji je kortizol, hormon
stresa.Kontroliše metabolizam ugljikohidrata, krvni pritisak, reakciju na
upale, alergije.Androgeni (testosteron itd.) kontrolišu polno specifične
funkcije.
Moždina žlezde (medulla) se može smatrati delom
simpatičkog PNS-a:luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin,
epinefrin, norepinefrin – na podsticaj simpatičkog PNS, a u sklopu reakcije na
stres.

Epinefrin
i norepinefrin spremaju telo za napad ili bežanje

Po
sastavu i dejstvu su vrlo slični, ali razlike ipak postoje
Epinefrin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do
mozga i mišića – npr. povećavajući krvni pritisak i puls, ali nema psihoaktivni
efekat.

Norepinefrin, pored simpatičkih reakcija, utiče na delove
mozga koji kontrolišu: pažnju, pobudu, nagon, motivaciju, emocije, budnost.
Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše
koncentraciju šećera u krvi, a s time i poletnost, glad...
Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno
specifične hormone

Androgen(testosteron...)
Estrogene(estradiol...) i progestine (progesteron...)

Utiču na razvoj i ponašanje, posebno seksualno

Utiču na sekundarne polne karateristike...
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 7:00 am
NS, ES i IS

Nervni, endokrini i imunološki sistem su povezani.Stimulacija
ili oštećenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povećava ili smanjuje
aktivnost imunog sistema.Ubacivanje antigena odmah povećava električnu aktivnost nekih delova mozga.Imune ćelije imaju receptore za neurotransmitere.Imune ćelije proizvode neurotransmitere i hormone, što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. . .
Imunopsihologija je utvrdila da “negativne emocije” slabe imunitet, a “pozitivne” ga jačaju
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 7:00 am
Evolucione i genetske osnove

5 Darvinovih principa evolucije

1.Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno po
fizičkim karakteristikama i ponašanju

2.Nasleđivanje. Barem neke od varijacija među
pripadnicima vrste su nasleđene. Kao rezultat, potomak teži da bude sličniji
roditeljima nego drugim pripadnicima vrste

3.Nadmetanje. Pripadnici većine vrste produkuju daleko više
potomaka nego što ih može preživeti. Darwin je izračunao da par slonova može
imati oko 19 miliona živih potomaka u periodu od 750 godina nakon rođenja,
imajući u vidu reproduktivnu moć svakog para slonova, ukoliko ne bi bilo
problema preživljavanja. U stvarnosti, postoji nadmetanje oko parenja, hrane i
mesta za život

4.Prirodno odabiranje. Oni pripadnici vrste koji prežive proces
nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem, težiće da imaju osobine koje su
prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Dakle, postoji prirodna
selekcija i preživljavanje najpodobnijih (u smislu reproduktivne uspešnosti, a
ne fizičke podobnosti)

5.Adaptacija. Kao rezultat prirodnog adabiranja, svaka naredna
generacija će težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini. Imaće osobine
koje će im obezbeđivati bolji pristup hrani i razmnožavanje


Evolucija i ponašanje


Evolucija
govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje

Ti
uticaji su sadržani u genomu

99,9%
naših gena su identični kod svih ljudi i oni čine “našu ljudsku prirodu”

Njima
dugujemo “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogućavaju i koji nas
primoravaju da živimo i preživimo, pa i da se

Ponašamo

Osećamo

Pa i
da mislimo na određeni način

Evolucija je promena, tokom vremena, učestanosti kojom se geni (i osobine
koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Nasledni
materijal ćelije se može promeniti usled mutacija (slučajni događaji,
zračenje, hemijski agensi...).Mutacije mogu biti takve da se prenose na potomke
(ako “uđu” u polne ćelije).

Prirodna selekcija

Neke mutacije povećavaju verovatnoću preživljavanja i sposobnost
reprodukcije u konkretnoj sredini.One će verovatno biti sačuvane u populaciji i
tokom vremena će postati uobičajene za tu vrstu.Mutacije koje imaju suprotan
efekt neće biti uobičajene i verovatno će se ugasiti.Mutacije koje su neutralne
mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).

Prirodna selekcija i adaptacija

Prirodna selekcija utiče da bolje adaptirani organizmi duže žive i imaju
više potomaka.Međutim, dobru adaptiranost nije uvek lako definisati.Nasleđe je
“istorijsko”, ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste, a ne samo današnje
ili neko drugo vreme.
“dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje
loše”. . .
Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije

Geni i DNK


U
jezgru svih ćelija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih
hromozomi

Izuzetak
su jedino eritrociti (nemaju jezgro) i polne ćelije (imaju samo 23 hromozoma)

U
svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli DNK

Molekul
DNK se sastoji od dva niza nukleotida

Svaki
nukleotid čini:

Jedna
od četiri baze: adenin, timin, guanin i citozin (ATGC)

Plus
jedan molekul šećera (S) i jedan molekul fosfata (P)

Baze
su vezane za molekule S

Nukleotidi
u svakom nizu su spojeni molekulima S i P

Baze
nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i G-C (ili T-A i C-G).

Na
taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi
molekula S i P, a prečage čine parovi baza

Ljestve
su spiralno uvijene u desno, a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u
kalemove i gusto spakovana u hromozom
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 7:02 am
DNK


Ljestve” su široke 2,2 do 2,6 nm (10-9)

Nukleotidi su dugački 0,3 nm, ali najveći hromozom, prvi, ima 220 miliona parova baza

Zato ukupna dužina DNK čoveka, iz svih hromozoma, iznosi oko 1,8 m

Hemijski sastav DNK svih živih bića je jednak

Mnogi geni različitih živih bića su isti

Neki
delovi DNK služe za proizvodnju proteina a neki ne

U čoveka, značajan deo DNK ne kodira proteine, nego služi za svrhe ćelijske
deobe, održavanja DNK itd.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Re: Uvod u psihologiju

taj Sub Mar 28, 2009 7:02 am
Geni i DNK

Gen je napravljen od DNK.Svaki gen nosi informacije o sintezi jednog
proteina.Proteini se prave od aminokiselina.Ima 20 aminokiselina.Dakle, DNK
azbuka mora:

Biti
bazirana na rečima od 3 slova
Takvu
reč čini sekvenca od 3 nukleotida iz jednog niza
Pošto
postoje 4 baze, to znači da ovakva azbuka daje mogućnost formiranja 64
reči, dovoljno da se opiše svaki protein
Sve naše ćelije imaju sve hromozome, dakle i gene.Međutim, samo 5-10% gena
u jednoj ćeliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.“Human genome
project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Određen je
hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu.Određene su “reči”
njegove azbuke, odnosno sekvence nukleotida (ukupno ih ima oko 3 milijarde).Određena
je funkcija gena – protein koji proizvodi.Najveće iznenađenje ovog projekta je
to što čovekov genom sadrži svega 20-25.000 gena, znatno manje od 100.000
koliko se očekivalo.

Geni i ponašanje

Genotip je specifični sklop gena jedne individue.Fenotip
je skup osobina jedne individue.

Fenotip se razlikuje od genotipa zato što:

Genotip
se vidi samo iz DNK, a fenotip se vidi posmatranjem jedinke
Isti
genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine
Isti
fenotip može proisteći iz različitih genotipa, recimo zbog interakcije
gena
Genotip stičemo rođenjem, a fenotip zavisi od
genske interakcije i od sredine
Prirodna selekcija deluje na genotip preko
fenotipa
Dominantni i recesivni efekt

U hromozomima postoje dve kopije svakog gena – od
svakog roditelja
Koji gen će se ispoljiti u fenotipu zavisi od toga
da li je dominantan ili recesivan

Ako
su obe kopije gena dominantne, osobina će se ispoljiti
Ako
su obe kopije gena recesivne, osobina će se ispoljiti
Inače
će se ispoljiti osobina dominantnog gena
Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke – čeka povoljnu
kombinaciju da se ispolji
Npr. gen za crne oči je dominantan, a za plave
recesivan
Dete
može imati plave oči samo ako od oba roditelja dobije gen za plave oči
Plavooko
dete može imati dva plavooka roditelja, jednog plavookog i jednog crnookog (ali
sa recesivnim
plavim genom) ili čak dva crnooka roditelja sa recesivnim plavim genom
Crnooko
dete, međutim, ne može imati dva plavooka roditelja...
Otkrivene su neke urođene bolesti za koje je odgovoran jedan gen.Fenilketonuriju
izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle, potrebna su oba roditelja).Gen
onemogućava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu, teško
oštećuje mozak i ubija osobu do 30. godine.Ako se pravovremeno otkrije (npr.
kod roditelja) šanse za normalan život, uz dijetu, su velike.
Hantingtonovu bolest uzrokuje jedan poznat dominantan gen.Bolest se obično
javlja oko 30-40 godine života, pre toga bez najave, i tokom 10-15 godina teško
oštećuje mnoge motorne funkcije, govor i memoriju.

Polno specifični geni

Normalna
žena ima dva slična hromozoma u 23. paru, nazvana X hromozomi

Normalan
muškarac u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y

Kod
muškaraca, odnos dominantni-recesivni gen je u 23. paru narušen

Mnogi
geni iz X hromozoma, makar i recesivni, biće uvek ispoljeni jer nemaju
dominantnu kopiju u Y

Primer
je slepilo za boje

Poligenski efekt i interakcije

Većina naših osobina je poligenska.To znači da u
formiranju te osobine učestvuje više parova gena, obično veći broj.Između gena
postoje interakcije

Jedan
gen može da prigušuje druge

Jedan
gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni...

Npr. kokoš ima gene za zube, ali su oni prigušeni

Iznenađujuće mali broj gena kod čoveka se može
objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena u formiranju
našeg fenotipa.

Interakcija gena i sredine

Dijabetes
ima poznatu genetsku osnovu. Međutim, ako jedan MZ blizanac oboli, drugi ima
svega 50% šanse da oboli

Slično
važi za shizofreniju

To
dokazuje da u formiranju fenotipa učestvuje veliki broj faktora, pre svega
sredina

Istraživanje naslednosti

Time se bave teorija evolucije,
bihejvioralna genetika, bihejvioralna neuronauka, molekularna genetika,
komparativna biologija i sl.Metode koje se koriste su:

Selektivno ukrštanje

Sprovodi se kod biljaka i
životinja.Ukrštaju se roditelji sa visoko, odnosno nisko prisutnom osobinom
koja se istražuje.U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja
sistematski razlikuju po toj osobini, za nju možemo smatrati da je nasleđena.Iz
iskustva sa domaćim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki
broj fenotipskih karakteristika nasledan.

Blizanačke studije

Kod ljudi se naslednost ispituje
poredeći:
Blizance odgajane zajedno
sa decom iz iste porodice
Blizance odgajane zajedno
i odvojeno
Decu odgajanu zajedno i
odvojeno
kontrolišući pri tome i
druge varijable, npr. pol
Npr. korelacije IQ između parova
dece su:
MZ blizanci = 0,86
DZ blizanci (istog pola)
= 0,60
Braća/sestre = 0,47

Genetsko inženjerstvo / manipulacija

Zahvaljujući novim tehnologijama, može se
manipulisati sa DNK biljaka i životinja.Npr. hemijskom ili direktnom
intervencijom se može onemogućiti “dejstvo” nekog gena.Npr. može se
inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter.Zatim se posmatraju
promene u ponašanju.

Heritabilnost


Osobina

Heritabilnost

visina

0,80

težina

0,60

inteligencija (IQ)

0,70

školske ocene

0,40

ekstraverzija

0,36

savesnost

0,28

saradljivost

0,28

neuroticizam

0,31

emocionalnost

0,40

aktivitet

0,25

socijabilnost

0,25

impulsivnost

0,45

Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti, a
namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine.U tabeli je heritabilnost
prikazana kao proporcija.Npr. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine
jedne osobe).
Sponsored content

Re: Uvod u psihologiju

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Similar topics
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu