Narodno neimarstvo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Narodno neimarstvo

Počalji od MustraBecka taj Pet Apr 17, 2009 6:08 pm

Jasna Bjeladinović-Jergić

Narodno graditeljstvo u Srba, koje se na relativno malom prostoru javlja u nekoliko kuća sa svojevrsnim načinom građenja, zasnovano je na vekovnom iskustvu. Spontana smišljenost, kreativna maštovitost i umeće samoukih narodnih graditelja rezultirali su staništima iz vanredne prilagođenosti životu, radu i sredini. To se ispoljavalo ne samo u izgledu i prostornoj organizaciji seoskih stambenih kuća i pratećih objekata nego gotovi kod svih drugih spoljnih i unutrašnjih funkcionalnih i umetnički oblikovanih delova i detalja.

Pri građenju staništa narodni neimari su s neverovatnom sposobnošću procenjivali klimatske prilike i prirodu tla. Korišćenjem građevinskog materijala koji je sredina pružala stvarali su nesvakidašnje primere arhitektonskog identiteta određenih područja. Pri tome su određeni značaj imali privredne prilike, zanimanje i način života stanovnika, kao i strujanja koja su tokom istorijskih zbivanja nailazila iz raznih kulturnih sfera.

Tako se, polazeći od jugozapada i juga prema severnim krajevima, smenjuju pojasevi raznih oblika i različito sagrađenih kuća tradicionalnog neimarskog iskustva i umeća, u području golog krasa - kakvi su severnodalmatinski predeli Kninske krajine, istočne Hercegovine, deo Crne Gore, kao i samo Crnogorsko primorje - kuće su građene od kamena, često i s krovom od kamenih ploča. U planinskom i šumovitom dinarskom području - od zapadnog dela Srpske krajine i Bosne pa preko istočnih padina Crne Gore i gotovo celom zapadnom Srbijom - prostire se tip kuće brvnare, sa zidovima obrazovanim od brvna i visokim krovom pokrivenim daščanom "šindrom". Treće veliko područje koje ne obiluje šumama - južni, središnji i istočni delovi Srbije - usvojilo je kombinovani sistem građenja. Kuće su s drvenim kosturom koji se ispunjava lakšim materijalom i blatom. To je kuća "bondručara", ili, s obzirom na rasprostranjenje u dolini reke Morave, "morska kuća". Na severu, u Panonskoj ravnici - Vojvodina, Baranja i deo Slavonije - gde je zemlja najpodesnija za oblikovanje, građene su kuće od naboja tj. nabijanjem zemlje, ili od ćerpiča, pečene cigle. Za sve ove osnovne tipove kuća, s bitnim razlikama u spoljnom izgledu, za starije oblike karakteristična su dva prostora - "kuća" s ognjištem i soba, ispred kojih može biti i trem. U okruženju svakog doma - okućnici, s privrednim i pomoćnim zgradama, narodni neimari ispoljavali su i svoj smisao za organizaciju životnog i privrednog prostora.

U svom razvoju svi osnovni tipovi kuća dostigli su složenije prostorne i vizuelno bogatije oblike, uz izvesne novine i u materijalu za gradnju. U neimarskoj intervenciji kod većine razvijenijih oblika kuća s okućnicama i dalje se uočavaju spontana kreativnost i samosvojnost graditeljskog stvaranja, što nije u potpunosti bio slučaj kad je reč o kućama od naboja. S nametnutim planskim razvojem kuće vojvođanskih, podunavskih i posavskih predela, i pored lokalnih samosvojnosti, umnogome su od kraja 18. veka pa nadalje poprimale univerzalniji izgled, karakterističan za čitavu Panonsku ravnicu srednjoevropskog prostora.

Međutim, i kod osnovnih tipova kuća i kod razvijenijih oblika, osim organske povezanosti svakog objekta s prirodom, nepogrešivo postavljanje međusobne srazmere pojedinih delova kuća, kao i harmonične povezanosti spoljnjeg izgleda kuće i unutrašnje opreme zgrade, ukrašavanjem kuće i okućnice, dekorativno i estetski uobličavale su se pojedinačne i skupne stambene celine. Potreba da se kuća, u kojoj se odvijao čitav društveni, proizvodni i običajni životni ciklus, dopuni i ulepša raznim oblicima i bojama ogledala se u profilisanim konstruktivnim podupiračima, lepo oblikovanim dimnjacima, prozorima, vratnicama. Tako se na panonskoj kući sa svetlo obojenom fasadom naročita pažnja posvećivala izgledu krovnog zabata, često s motivom sunca, a na brvnari - ugrađivanju lučno povijenog debla iznad vratnica. U slikovitom i karakterističnom izgledu moravske kuće, koja je privukla pažnju Korbizjea na njegovu proputovanju kroz istočnu Srbiju (na putu za orijent 1911. godine), dominiraju svetli svodovi - lukovi u prostoru trema koji se skladno slivaju sa zelenilom prirodnog ambijenta.

Narodno graditeljstvo, koje je u raznim prirodnim sredinama imalo samosvojne izraze i na koje su uticali istorijski, privredni i kulturni činioci, svoju vekovnu evoluciju okončalo je pre nekoliko decenija. Njegova arhitektonska vrednost nesumnjivo je velika i zajedno s drugim tradicionalnim tvorevinama predstavlja kulturnu baštinu srpskog naroda i podsticajnu podlogu za evropski kulturni prostor. Jer, "tradicija je strela okrenuta u budućnost", kako je rekao veliki vizionar i projektant arhitekture 20. veka, čuveni Korbizje, koji je, putujući nekadašnjim prostorima Vizantijskog carstva, želeo da otkrije tajne njegove prošlosti, kako bi mogao razumeti Zapad.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu