Pišem dušom ili srcem?

Strana 2 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Jun 21, 2009 10:31 am

First topic message reminder :

Tamo gde ljubav stanuje


Bezvoljno sam ležala u krevetu. Čini mi se danima. Da mi nije pripala muka od silnog ležanja ili od gladi, sigurno nikad ne bih ni ustala. Kroz otvoren prozor udahnula sam julsko predvečerje i na trenutak se osmehnula dečurliji koja su jurila oko zgrade. Otišla sam u kuhinju, stavila vodu za kafu i sa uživanjem povukla dim cigarete. Koliko dugo nisam pušila? Koliko ima vremena od kada je Vuk otišao?... Dva dana.
Izašla sam na terasu da ispijem kafu.
Predgrađe, a tako živo naselje. Klinci, očigledno je, izrastaju u prave gradske mangupe, baš kao mi nekada. A onda, baš kao da se sam vrag poigrao, nežni ženski glas, dozivao je:
- Nenade, večera!
Klinci su ustali sa ivičnjaka trotoara i potrčali u susedni ulaz. Svi kod Nenada. Nasmejala sam se. Baš tako počinje priča dece kruševačkih ulica. Jedna priča koju će neke generacije zasigurno pamtiti. Sedamdesetšesto, sedamdesettreće i šezdesetdeveto godište.
Vuk i ja smo bili najmlađi. Živeli smo u kućama u samom centru grada. Imao je istu sudbinu kao ja - da ga čuva baka. Te dve bake, bile su sve što smo Vuk i ja imali. Išli smo u istu školu, u pocepanim patikama koračali visoko podignute glave. Sedeli bismo na asfaltu i pričali dok moja ili njegova baka ne poviče da je večera spremna. Tada ulazimo u prohladnu prostoriju i večeramo u pauzama smeha. Noću, ulice i grad postaju naši.
Vremenom ulazimo u neki novi svet, svet novih ljudi, lakih zarada, dima cigareta, laži i prevara. Posmatramo kako se devojke prodaju za jednu noć, kako ljudi gube kuće i stanove za nepunih sat vremena. Gledamo koliko novca ljudi imaju i rasipaju. Tek tada postajemo svesni da mi doručkujemo poparu, nosimo jedan duks dok se drugi ne osuši i učimo u hladnoj sobi dok ne dođe vreme polaska u školu...

Vuk postaje pravi mangup, a ja jedna od najpoželjnijih devojaka

U nekoj novembarskoj noći motamo svoj prvi džoint. Krademo jabuke na pijaci, maskaru na vašaru, trenerke na buvljaku. A u školi prevazilazimo i sami sebe. Samo od nas zavisi hoćemo li postati neko ili nešto u životu, hoćemo li uspeti. I to, na svu sreću, na vreme kapiramo i dajemo sve od sebe. Ulica nas čeliči, otvara sve mogućnosti, ali nas ne uzima totalno pod svoje. Škola nam daje nadu u neko bolje sutra a bake sigurnost, ljubav i sklonište.
Vuk postaje pravi mangup koji se uključuje i igra u svemu tome spolja. Dolazi kući sa pomalo novca, lupa na prozor moje sobe i šapće:
- Odvoj ovo na stranu, uradi i moj domaći jer neću stići. I probudi me u pet, imam pismeni sutra...
Ujedno postaje i pravi srcelomac. Devojke luduju za njim, a on se, ruku na srce, ponaša kao pravi okrutni muškarac. Zavede i nestane! Ja postajem jedna od najpoželjnijih devojaka u gradu. Ali, ko je i skupio hrabrost da bude sa mnom, brzo bi odlazio. Smetalo bi mu što izlazim bez njega, što nikad nemam mnogo vremena, bio bi isuviše ljubomoran na Vuka, ili, jednostavno, nije pripadao našem svetu.
- Opet te je neki kreten ostavio? - prokomentarisao je Vuk jednom. - Pusti to, nije vredan. Šta on zamišlja, da je neka faca?! Pa nije on Bogom dan, Kristina!
I sve tako, ukrug.
Vuk je skupio dovoljno novca da nam posle završene srednje škole obezbedi još nešto jer nismo imali nameru da idemo na faks ili višu. Zaposlili smo se da bismo pomogli bakama. Nemački je savladao sa malim teškoćama, ali ga je najzad imao u malom prstu. Kao i ja rad na računaru. Uspeo je da ode u Nemačku, ali nikako nije mogao da dobije dokumente. Povremeno se javljao.
- Ovde ne smem da budem, a tamo ne mogu da se vratim. Život mi se ponovo pretvara u pakao, bolje je što sve ovo ne možeš da vidiš. S druge strane, sve je ovde prelepo, ali vraški zajebano, princezo. Čuj, nemoj ništa da pričaš bakama, reci im da sam OK - pričao je.
- Ne brini za to. I... ej, Poki...
- Reci...
- Nemoj da se predaš!
- Nikad, znaš to!
Poki je bilo tepanje od njegovog nadimka. Neki tajni znaci i šifre ostali su za nama, iako sam pamtila čak i svaki pogled, svaki gest.
Ubrzo su obe bake umrle. Iste godine, jedna za drugom. Vuk nije mogao da dođe. U tuđem svetu, pored svega što mu se dešavalo, kako je sve to podneo, verovatno samo on zna. Meni je on tada, po prvi put, tako bolno nedostajao, kao da me je tek tada zaboleo njegov davni odlazak.
Ne sećam se proleća te godine. Sećam se samo mirisa jorgovana, mog tako uzaludnog sedenja na ivičnjaku trotoara u nadi da će mi se bar neko od njih vratiti. Nisam stigla da odbolujem smrt jedine dve osobe koje sam imala na svetu. Nisam odbolovala ni Vukov odlazak. Znala sam da nema leka kada tugujem, da od uspomena i sećanja sigurno neću živeti. Ovoga puta sam ja bila na potezu, trebalo je da osiguram svoju budućnost.
Prodala sam kuću u centru grada i kupila mali stan u predgrađu. Sa znanjem koje sam imala, posla koji sam pored redovnog, tad već i samostalno obavljala, novca je bilo na pretek.
Godine su brzo i nekako podmuklo prolazile. Kao i poneki muškarac u mom životu. Nisam se ni trudila da nekoga zadržim kraj sebe. Za to je trebalo vremena, strpljenja, tolerancije, a ništa više od svega toga nisam imala, bolje reći nisam želela da imam.
A onda se Vuk jedne julske noći javio:
- Princezo, najzad dolazim, doduše, nakratko...
Od silnog uzbuđenja nisam mogla da pričam. Samo sam mu rekla svoju novu adresu.

Telo mi je treperilo
od njegovih poljubaca

Kada je ušao u moj stan, vrištali smo od sreće, smejali se, grlili, opet vrištali. Posle takvih izliva emocija, sedeli smo i pričali čitave noći. O svemu. Posle svega, sada ima svoj auto, posao, stan, dokumente, sve. Uradio je sve što je želeo.
- A vidim, i ti si! Da li ti je ostalo dovoljno novca? - pita me.
- Sasvim dovoljno. Ako nekad budem imala dete, stvoriću mu nešto, da nikad ne prolazi kroz sve što smo prolazili ti i ja.
- Doneo sam ti nešto novca, da malo teraš silu, i pune dve torbe garderobe, oduševićeš se, broj sam, vidim, pogodio.
Spušta pogled i ja primećujem bol na licu koje je dobilo poneku boru. Sede vlasi čine ga starijim, kaže, osedeo je posle smrti baka, kao i ja. A bili smo tako mladi tada.
- Ja se farbam, baš me briga - pokušavam da ga razveselim, ali očigledno je da ga još nešto muči. Kao da mi čita misli, konačno mi kaže:
- Pre dve godine sam se oženio jednom Nemicom.
- I tako si dobio papire? - pitam, a znam.
- Da.
- Jesi li se zaljubio, ili si se oženio zbog papira?
- Zaljubio sam se - kaže promuklim glasom i ja znam da laže.
Znam da ga je stid samog sebe. Posle svega što smo preživeli, posle mnogo odricanja, ponosa, on se tako dobro prodao! Poverovala sam u laž.
- Imaš li dece? - upitala sam ga.
- ]erkicu, zove se Kristina - smeši se, a meni suze stoje u grlu.
Ne, ne vredi plakati. Bar ne sada kada smo uspeli u životu. Ne vredi plakati ni zbog čega, to Vuk i ja najbolje znamo. I držimo se toga i u predivnom praskozorju što ne obećava ništa drugačije, ništa što već ne znamo, dok palimo sveće na grobovima naših baka.
Spavala sam čitavu večnost. Posle toliko godina, prvi put tako dugo i mirno. Kao da sam se pomalo umorila od svog života.
- Hej, princezo, moram da se vratim nazad. Hajde da okrenemo jedan krug, nikad te nisam vozio u besnom autu.
Pospana, ali vrlo svesna toga da on odlazi, stvara mi se osećaj onih istih suza u grlu. Vožnja kruševačkim ulicama vraćala je slike prošlosti, detinjstva, naše mladosti. Ispred svoje kuće je zastao i dugo ćutao.
- Želiš li da uđeš? - pitala sam.
- Ne, ne mogu. Mislim da bi me to ubilo. Uradiću isto što i ti. Prodaću je i kupiti stan u istom onom naselju, sviđa mi se. A i... znaš, živim u nadi da ću se jednog dana ipak vratiti. Uostalom, sada ću češće dolaziti.
Kada je već bilo krajnje vreme da pođe, dovezao me je do ulaza zgrade i dugo i nežno ljubio. Celo telo mi je treperilo od po-ljubaca. A rekao mi je, kada mi se to desi, tako ću prepoznati onog pravog. A da li je on bio onaj pravi? I da li smo uradili sve što smo želeli? Jesmo li, kada još ponekad poželimo da nam se vrate one godine trčanja po kiši, da osetimo miris tamjana u sobi, grejemo promrzle ruke, da još jednom, makar na tren, čekamo da se ohladi popara dok se smejemo sedeći za rasklimanim stolom? I uzalud sve zlato, sav novac ovog sveta! Shvatamo da je jedino blago samo jedno - naš smeh koji će nam za nekoliko trenutaka život ponovo oteti...
On odlazi, ja još neko vreme ostajem da sedim na ivičnjaku trotoara, kao kada je i prvi put otišao. Kao kada sam donosila važne odluke u životu. Kao kada su bake umrle.

Posmatram Saletove zelene oči i znam da ću zauvek ostati sa njim

Neko seda kraj mene. Kaže:
- Uh, više ne mogu da se smestim na ivičnjak. Bilo je lakše kada sam bio mali. Ako mi neko pregazi noge, znaću da treba teritoriju da prepustim nekim novim klincima.
Iznenađena sam. Sale. To je lik iz generacije šezdesetdevetog. I sa njim smo mnogo toga prošli, dugo ga nisam videla.
- Šta ti radiš ovde? - pitam.
- Isto što i ti. Treći ulaz, drugi sprat, malo sopstvenog mira posle svega.
Ne pitam šta se desilo sa njim. Ne pita ni on mene. Savršeno se kapiramo ćuta-
njem. Iz nečijeg stana dopire melodija stare pesme za koju pouzdano znam da je i ova generacija šezdesetdevetog voli.
Ustajem i kažem mu:
- Hajde da ti i ja prošetamo do grada, kupimo pomfrit sa dosta majoneza i prskamo se vodom iz fontane? Važi?
- 'Ajde, ako te nije sramota - smeje se.
- Daj mi ruku!
- Hej, mala, šta zamišljaš ti, držanje za ručice sa mnom?! - pita Sale.
- Hej, faco, tvoje vreme je prošlo - zadirkujem ga.
- Pa, u pravu si. Pogledaj ih samo... - pokazuje mi na grupu klinaca levo od nas.
Uzima me za ruku i pita:
- Usput, je l' ono bio onaj mali, kako se zvaše...?
- Da, baš on.
- Znači, uspeo je da dobije dokumente, čim dolazi i odlazi.
- Da, oženio se tamo - kažem i istog trenutka kao da se i sama mirim sa tim.
Opušteno, bez mnogo reči, šetamo, prskamo se, jurimo. Znam da se za nekadašnjeg mangupa grada Kruševca ne moram boriti. On je došao i ostaće tu. Miran, tih i stabilan. Neće postavljati suvišna pitanja, a znaće sve iz samo jednog pogleda. Budićemo se zajedno, savršeno ćemo se kapirati i imaćemo jedno drugo nesebično, jer to je sudbina koja nas je ipak čekala u predgrađu.

¤ ¤ ¤

Ne izlazim iz kreveta dva dana. A kada najzad izađem na terasu, trgnu me neki novi klinci što jure kruševačkim ulicama. Igraju žmurke u Partizanskih kurira, tuku se u Zakićevoj, ljube se u Porti, na Trgu se danonoćno smeju.
Trgne me i zvono na vratima, Saletov čvrst zagrljaj dok ostaje sa mnom na terasi i predlaže da brojimo zvezde. I opet, sa radija se čuje ona pesma koja možda tek sada dobija svoj pravi smisao:

"Jedne noći, jedne zime,
ko zna gde i ko zna kada
moje će te setit ime
naših šetnji, našeg grada.
A ja neću s tobom biti
da te smirim, da ti pričam,
tvoj će nemir tada skriti
neko ko mi nije sličan..."

Posmatram Saletove zelene oči i znam da ću zauvek ostati sa njim.
I, da, naravno, ako bude muško, zvaće se Vuk. Toliko mu dugujem. I sebi. I bakama.

"DEVEDESETE"
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole


Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sre Jul 29, 2009 4:21 am

Andric - Znakovi pored puta

Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo cesce susrecemo oholost, sujetu, uobrazenje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi, Da bi se potpuno ispoljili i "iziveli", njima treba tudje divljenje i priznanje, cesto i tudje ponizenje; oni su za onoliko veci za koliko drugog umanjuju, a te velicine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, trazeci na sta bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim sto je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, cesto stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaze da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponozavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se kao cudljiva zena iz rdjavog drustva, odjednom okrece i prebacuje im sto su zbog nje ucinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju niko nikad nije nahranio, i ona zna samo da kaze : "Jos, jos!"; sto joj vise dajes i zrtvujes, ona samo odlucnije i glasnije trazi jos vise.
Ponos drzi, hrabri i pomaze coveka na njegovom putu, sujeta mu truje zivot, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog coveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima i, nezasicena i nezasitna, trazi odmah novu zrtvu.

Vedrana
Moderator
Moderator

Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Avg 02, 2009 5:02 am

Prespavaj bol i tugu, što nelčjubav stvori. Prespavaj noći suzana sprane. Prespavaj neverovatna razočaranja, ćutnje, izdaje, praštanja, žudnje, kopnjenja, nesanice.
A, kada se probudiš svet će te čekati- onakav, kakvog ga sama za sebe stvaraše i željaše.
Napred!TO SI TI I TI SI TA!
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Pet Avg 07, 2009 3:58 am

"ljubav je
kad imate
svoju pesmu"
*******
ljubav je
kad te neko
prihvati
takvog kakav si
******
"ljubav je
kad deliš
kokice"

Deca predškolske grupe( 07. 08. 2009. Kladovo)
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Pet Avg 07, 2009 4:02 am

Neću ti reći ništa, ni trun od onoga što osećam sada... neću pokazati ni licem., ni telom... neću ti mahnuti kada pođem, niti se okrenuti..
Znaj, kada udari najveđi grad, nekontrolisana kiša jesenja, da lije, vertovi snažno da duvaju, kako je, jadnoj crnoj zemlji tada, tako je meni sada!

M: P: Vedrana
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Avg 30, 2009 7:27 am

TVOJE OČI GOVORE ONO ŠTO USNE NE BI ZNALE RECI...
KADA SRETNEM TVOJ POGLED SVE SE OKO MENE BOJI U PLAVO...
PLAVA JE NOC ŠTO SE SPUŠTA NA VEC PLAV GRAD...PLAVI SU LJUDI ŠTO IDU PLAVIM ULICAMA...
PLAVO...SVE JE PLAVO KAO NEBO...
PLAVO...PLAVO KAO MORE...
SVE JE PLAVO...KAO TVOJE OČI...

avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Avg 30, 2009 7:32 am

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Čet Sep 03, 2009 8:41 am

SENKA LJUBAVI

...ljubav ima i drugu stranu,tamniju.U jednom bicu vodi se unutrasnja borba secanja,nadanja,ceznji...a ponekad se pokrenu sadrzaji iz podsvesti koji su slojeviti i duboko skriveni.Cesto ih drugi zloupotrebe te oostave pustos u dusama zeljnih ljubavi.


Labirintska senka ljubavi

Senka labirinta ljubavi
pomela razuma mir
suzila vidni prostor
na ljudima i zidovima
igra sablasni pir.

Pobegla ispod nogu
gde joj je mesto
hoce da se otelotvori
budi cudoviste u nama
ljubavni trazi presto

Skupila sve snage
pakao zove u pomoc
premece zrtvene kosti
ostri svoju nemoc

Odviknute od svetla
izbecila vampirske oci
dahce za vratom
grebe na vrata
iz ralja joj zadah toci.

U labirint mozga
hoce da prodre
trazi vrata zaborava
i pukotine svesti modre

Obukla lazno blestavilo
hermafroditski vesta
isturila red dojki
obrnula znak plodnosti
skupo prodaje nistavilo.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Čet Sep 03, 2009 8:51 am

Napisano davno ... u trenutku neke inspiracije...


Vrac nas je stvorio na Zemaljskom tlu,udahnuo nam ljubavi plam koji je,uistinu,goreo i tinjao kratkim dahom.Sluteci tesko breme i negativne ishode naseg ljubavnog zanosa,nasu Ovozemaljsku idilu zamenio ja apstraktnom projekcijom dva Bela Mustanga koji neprestano trce beskrajnim Nebeskim Svodom. I cekao je ...U pocetku,nasi ljubavni zanosi dostizali su mitske velicine.Ljubav je gorela i plamtila,svojom toplinom grejala sve oko sebe,kao najstarija zvezda u Univerzumu,zvezda pod imenom Sunce.Vremenom,pritisnuta zivljem i surovim okruzenjem koje nas je opkoljavalo kao copor razjarenih lavova,nasa ljubav ja imala sve,osim prekopoterbne nade za zivotom...U mracnim odajama onog koji nas je stvorio,cije ime se ne sme izgovarati uzalud,nas svetionik, svetionik koji je predstavljao nas kao celinu,polako je poceo da se gasi. Na cvrstom tlu,na kugli Zemaljskoj,sve se deshavalo kako je Vrac i predvideo. ..Ja sam bezbroj puto odlazio od tebe,vracao se ponovo na to bojno polje,kao sto se Fenicanski lopov uvek vraca na mesto zlocina,znajuci da je uzeo sve iz te oaze srece i bogastva,ali uvek zeleci jos!Ni ti nisi bila daleko od mene,kao po receptu starih druida,tako si i ti pratila moje korake...Sve u svemu,nasa ljubav je bila pred ambisom,pred provalijom u kojoj se moramo naci,u totalnoj nemogucnosti za izbegavanje totalog pada i propasti...Licili smo na Tantala,gresnika osudjenog od strane vrhovnog Boga,na dozivotno guranje kamena uz planinu,koji bi nam se s vrha ponovo vracao na pocetak,tako smo mi gurali nase ljubavno breme,bezuspeshno!Videvsi da vise ne predstavljamo ono zbog cega smo stvoreni,da ne mozemo opravdati zadato poverenje i ljubav,jednog letnjeg sutona,Vrac nam se obratio s recima i gromoglasnim sapatom rekao :"Deco moja,deco ugasene jubavi!Vasem ljubavnom zivotu na Magminom tlu,dosao je kraj!Uzalud pokusaji da opstanete kao jedno,pogledao sam vasu sudbinu u Knjizi Senki,u njoj pishe da ne mozete biti cak ni prijatelji,na Magminom tlu Zemaljskom,a ni kada se vase duse presele pod beskrajni Nebeski Svod!Ali,nema mesta ocajanju...Naslutivsi krajnji ishod vaseg ljubavnog plamena,stvorio sam dva Bela Mustanga koji neprestano trce mojim Rajskom vrtom pod Nebeskom Svodom...Vasa ljubav ja sacuvana u njihovim trkackim nogama! ZATO ONI TRCE BESKONACNIM GALOPOM,TAKO SNAZNO,TAKO
PONOSNO!
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sub Sep 05, 2009 10:28 am

ZAJEDNO
Dugo već idemo zajedno. Svako svojom stranom ulice... Oči nam lutaju traže daleko... Samo nama blisko.
Već dugo tragamo... Pritajeno živimo.
Prolaze godišnja doba u raskoši boja u sivilu.
Dugo već hodamo ravnodušno... Ništa ne tražimo... Ništa ne dajemo.... Ništa nam nije potrebno I kad nam se čini Da smo otišli zauvek, Ti ka jugu ja ka severu, Sretnemo se iznenada.
Poklanjamo jedno drugom sve... A ništa ne tražimo zauzvrat
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sub Sep 05, 2009 10:30 am

Sakrij me. U mirisu letne oluje Bljesku munje i Slutnji zudnje; Cuvaj me u snovima Nanizanim u nocima Krhkim od samoce. Sakrij me. U secanju na ukradene Poljupce od kise U ocekivanju svitanja. Sakrij me. U prekrsenim obecanjima U uzdahu sto se otima ...Samotnim satima. Sakrij me. U pricu sto ima sretan kraj. Sakrij me u zagrljaj, - Samo ljubav mi ne sakrivaj!
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Boki taj Ned Sep 06, 2009 4:10 am

Pisem desnom a basket igram levom... Very Happy Sad
avatar
Boki

Muški
Bik Koza
Datum rođenja : 07.05.1967
Godina : 50
Lokacija : Leva obala Dunava - ( pasivni krajevi BGD )
Poso/dokolice : za ne pozeleti nikom
Raspoloženje : uglavom dobro sto i vama zelimo
Datum upisa : 10.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Sep 06, 2009 4:15 am

A šta pišeš, desnicom , prozu ili poeziju? smile
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Boki taj Ned Sep 06, 2009 4:17 am

trenutno samo racune i izdatke a nekad daaavno sam bio tekstopisac u bendu
avatar
Boki

Muški
Bik Koza
Datum rođenja : 07.05.1967
Godina : 50
Lokacija : Leva obala Dunava - ( pasivni krajevi BGD )
Poso/dokolice : za ne pozeleti nikom
Raspoloženje : uglavom dobro sto i vama zelimo
Datum upisa : 10.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Sep 06, 2009 4:23 am

Ooooooo, bilo bi mi jako drago, kada bi iztresao od prašine, neki svoj tekst i prikazao ga nam ga ovde!? aha
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Boki taj Ned Sep 06, 2009 4:26 am

davno zaboravljeno, baceno, unisteno. Mozda ima nesto malo tekstova i snimaka kod "pjevca" sa kojim sam jos u kontaktu, ma da sumnjam
avatar
Boki

Muški
Bik Koza
Datum rođenja : 07.05.1967
Godina : 50
Lokacija : Leva obala Dunava - ( pasivni krajevi BGD )
Poso/dokolice : za ne pozeleti nikom
Raspoloženje : uglavom dobro sto i vama zelimo
Datum upisa : 10.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Sep 06, 2009 4:30 am

Dobro..mislim da nikada nije kasno za takvu vrstu izražavanja, jer svi mi imamo nagona ka nečem takvom, pa ga i ne treba sputavati, još tim pre što je i neka vrsta "izduvnog ventila"
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Boki taj Ned Sep 06, 2009 4:33 am

preorjentisao sam se na fudbal Very Happy
avatar
Boki

Muški
Bik Koza
Datum rođenja : 07.05.1967
Godina : 50
Lokacija : Leva obala Dunava - ( pasivni krajevi BGD )
Poso/dokolice : za ne pozeleti nikom
Raspoloženje : uglavom dobro sto i vama zelimo
Datum upisa : 10.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Sep 06, 2009 4:37 am

E, pai o tome ima što šta da se kaže Very Happy
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Boki taj Ned Sep 06, 2009 4:41 am

promasismo temu... Very Happy
avatar
Boki

Muški
Bik Koza
Datum rođenja : 07.05.1967
Godina : 50
Lokacija : Leva obala Dunava - ( pasivni krajevi BGD )
Poso/dokolice : za ne pozeleti nikom
Raspoloženje : uglavom dobro sto i vama zelimo
Datum upisa : 10.08.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Ned Sep 06, 2009 4:51 am

Ćut' ako nas doFati Admin Very Happy
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Pon Sep 21, 2009 4:46 am

avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Pon Sep 21, 2009 4:51 am

"Kazi mi, kad bih te jednom zgrabio
i stopala ti izljubio,
ne bi li posle toga malko
hramala u strahu da mi
poljubac ne zgnjecis...?"

Nichita Stanescu
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sub Okt 03, 2009 8:19 am

Kaplje kiša, opet...jesen. Ne volim je , uopšte, sva miriše na bespoštednu borbu prirode koja je unapred izgubljena.
Lepa jeste, ali surova, ne obazire se ninakoga, svako podari svoje boje sunca, ali ni pola vesela, nije kao Sunašce...
Daruje kao da govori : "Uzmite, jer posle ovga ništa nećete više dobiti"
Ne volim je, čak mi je sneg draži, ali joj moram dati priznanje, da lepšeg vatrometa boja nema, neg' njenih neuporedivo raznovrsnih, raznorodnih i nijansiranih
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sub Okt 03, 2009 8:28 am

Dajem ti, noćas sve svoje snove i bljeskove jutra, mirnosti dana i tišinu večeri. Tvoja sam od glave do pete, od mišljenja, do reči izgovorenih samo tebi : Volim te
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sub Okt 03, 2009 9:25 am

Dalje. zaista, ne bih imao nista da ti javim.
Jedino,mozda, to: da si ostala najlepsa medalja
iz najlepseg rata, u kojem su mi srce amputirali...
Mika Antić
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Vedrana taj Sub Okt 03, 2009 9:25 am

Treba biti obazriv ako se sminkas efemernoscu. To se najteze otire. Hrabrost je: umeti poceti.
Jos veca: umeti prestati.

Ne svrstavaj se u one koji sa oka ne skidaju estradne koprene vida. I smeskaju se oblikom,
a ne ukusom usana.

Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine.
Stvarnost je kao odeca. Nije vazno sta nosis , nego kako ti stoji. Prekini sa oblacenjem, moda
je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nesto glasno izgovaras, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih.

1974.
Antic
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pišem dušom ili srcem?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu