Stara srpska imena

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Stara srpska imena

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 7:13 am

Trend davanja starih srpskih imena se nastavlja. To je vidljivo i u poređenju
s matičnim knjigama iz 19. veka. I tada, kao i sada, česta su bila
muška imena Mihailo, Bogdan, Vukašin, Dimitrije, Andrija, Strahinja



Hrišćanstvo je sa sobom donelo kalendarska imena, imena
svetitelja i uvelo ih u imenoslove hrišćanskih naroda. Crkve mnogih
naroda su priznavale isključivo kalendarska imena. Ipak, Srpska
pravoslavna crkva je bila dosta popustljiva po pitanju narodnih imena
koja su se i danas održala. Imena su dobar pokazatelj kako je narod
doživljavao svet oko sebe, čemu se nadao, ali i kako je odgovarao na
istorijske prilike i neprilike u kojima bi se našao. Dolazak
hrišćanstva među Srbe donosi nova imena, a pojavljuju se i imena od
hrišćanske osnove i slovenskog nastavka, koja svedoče o potiskivanju
narodnih imena (takva imena su Hristoljub, Petroslav, Pavlimir,
Đurisav...). Ova pojava je zapravo odgovor na pritisak hrišćanstva da
se u većoj meri nadevaju biblijska imena, a potiskuju narodna.
Prava lična imena mogu se po poreklu podeliti na tri kategorije: narodna, kalendarska i ostala.
Narodna imena su, naravno, najstarija kategorija antroponima kod
Srba. Napravljena su od reči koje žive ili su živele u narodnom jeziku.
Po formi mogu biti prosta ili izvedena iz odgovarajućih zajedničkih
imenica (Vuk, Golub, Labud), izvedena od skraćenih imena (Milan, Miloš,
Milun) i složena (Miodrag, Dragomir, Milivoj). U davna vremena postojao
je i antroponimski tip ime-rečenica, koji je do danas dopro u slivenom
obliku Dabiživ (da bi bio živ). Imena su tokom nastajanja bila
motivisana, odnosno, njima se izražavala neka želja, ali su s vremenom,
u svakodnevnoj upotrebi, gubila prvobitno značenje.
Kalendarska imena nikada nisu osvojila srpski imenoslov. Ona su do
danas ostala samo njegova dopuna. Srbi su ih dobili od Grka pri
primanju hrišćanstva, ali je poznato da su naši preci i pre krštenja
Slovena, zahvaljujući izmešanosti s Grcima, sporadično prihvatali
njihova imena. Ove pozajmljenice su, naravno, s obzirom na različite
jezičke sisteme, morale da se prilagode našem jeziku.
Ostala imena. Na odabir imena koje ćemo dati detetu utiču
tradicija, moda, aktuelna politička dešavanja ili naši lični razlozi. U
srednjem veku je, na primer, zahvaljujući uticaju književnosti, kod
Srba bilo popularno ime Oliver. Na isti način, uticajem literature,
može se objasniti današnja popularnost imena Nataša ili Svetlana.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu