Vile sna i jave

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:04 am



VILE su, verovatno, naša najpoznatija i najpopularnija mitska bića. Nema čeljadeta da za njih čulo nije. One su neotuđivi deo naroda, ukras istorije, opšte dobro, prasvojina srpska, odnosno slovenska. Nodilo veli: “Valjda su Srbi, među Slovenima, najpouzdaniji čuvari pučkih ostataka stare vjere!” Prokopije u delu De bello gothico, još oko 550. godine beleži da su Sloveni znali i cenili nimfe ,što je samo grčko ime za srpske vile).
Taj pisani trag, s petnaestovekovnom patinom, ipak je nedug. Svi koji su kraće ili duže boravili u jedinstveno lepoj, opojnoj atmosferi narodnih pesama i pripovedaka, a takvih je mnozina, znaju da je njihovo ishodište mnogo, mnogo starije.
Neki se i danas kunu da su ih nenadano sreli i rođenim očima videli. Ponajviše ih mame i traže pesnici, koji od njih ištu nadahnuće i pomoć u stvaranju.
Vile žive, tu i tamo. Čak i pod zemljom. Oko nas ih još ima, no su u ovom, novom, tehnički neravnopravnom vremenu teže vidljive odrođenoj i otuđenoj duši čovekovoj. Ipak otvorite oči, oslušnite, bilo gde i bilo kad, njihovi stanovi, sabirališta, dvorovi, mesta za igru i pesmu mogu biti svuda: u nebeskoj visini, na zvezdama, oblacima i vetrovima, u dolinama i ravnicama, u bistrim rekama, dubokim morima i razjapljenoj zemljinoj nutrini. Bogat izbor narodnog stvaralaštva koji ilustruje vile, upozorava nas da su se, kanda, bar u jednom trenutku, i po ljudskim kućama znale javljati. Otuda, valjda, onaj nauk da se noću devojkama ne valja ogledati jer će im vile lepotu odneti.
Oprezno i strpljivo onda s njima, od ljudi su bistrije i pametnije bar deset puta. I prilagodljivije! Novo stanište, moglo bi im lako biti baš na internetu.
Pritom i vile, koje po volji dugo žive, nisu besmrtne. Narodne pesme zabeležile su nekoliko sudnjih časova vile. “To
izusti vila plemenita, /To izusti, a dušu ispusti /I umrije vila iznenada!”
Po onome kako vile izgledaju, u hrišćanskoj predstavi sveta najpribližnija im je slika anđela. Svakako sa dosta razlika ali i zajedničkih atributa. Dakle anđeli su dobra bića nebeskog porekla u svemu slična odabranim ljudima i vilama: goli su ili odenuti u tanke bele košulje koje im niz telo padaju, imaju krila, lepota im je neizmerna, umiljatog su glasa, predivno pevaju, večito su mladi, običnim grešnicima nevidljivi, iako im (kao i vile) ponekad ovce čuvaju.
Čak po jednom verovanju imaju i poreklo od dece koja su pila vodu sa izvora na kome se kupala Bogorodica, te ih je Bog blagoslovio i podario im ovo obličje. Posebno se staraju o deci.
Teško je shvatiti njihovu pravu prirodu. Njihovo razmišljanje, njihova logika, je drugačija od ljudske. Otuda za čoveka nepredvidivost i nerazumevanje. Jer, one uprkos svemu svesno čine to što rade, a ne iz gluposti ili oholosti. Zato ih ljudi često ne razumeju pa kažu da su pakosne i ćudljive, uvredljive i zlovoljne, lukave, prevarne, samovoljne, jogunaste i obesne, blagotvorne ali i kobne, pune vrlina i mana.
Vile sve znaju! Ne kaže uzalud Vuk u svome Rječniku da “djete koje se rodi u košuljici, zove se vidovito, i takovi posle čovek ili žena ide sa vilama i zna više nego drugi ljudi!” Poseduju čudesne tajne i volšebničke moći.
Bez vila bi svagdanji srpski život bio dosadniji i siromašniji, a bajoslovlje nezamislivo.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:05 am

KO nabasa na vilište pa ga ne prepozna i u njega stupi često se razboli i ljuto nastrada. Onda pomoć, hteo ne hteo, ište od čuvarice tajni narodnih basama. Ona pak pomaže kako zna i ume. Često uspešno. Na koji način?
Najčešće se molbom obraća vilama da je posestrime.
Posebno kad je nužda natera, kad sagleda u njima uzročnika nevolje, a zna da su silnije i jače od njenih bajanja. Želi da ih umilostivi, da se sažale na bolesnika, njenog pacijenta. Opravdava ga da je slep, gluv ili glup i da je iz neznanja izazvao gnev njihov.
Ostavlja im ukraj boravišta, ponude: večeru od presnog hleba, vino i med. Ovako ih moli:
“O, čujte l’ druge, lepše od mene, /Ja se vama molim po Bogu: /Ako si stara, bogom majko, /Ako si sredolika, bogom sestro, /Ako si mlada, bogom ćerko, /Ako si muško, bogom sine, /Da slegnete do mene dole, /Da ovu moju sirotinjsku večeru povečerate.”
Nekad se i ovako čini. Pri samom smiraju sunca, bolesnik izađe pred kuću, opremljen pečenom glavicom belog luka te traži da ma gde vatru ugleda. Kad je spazi kaže:
“Onde vatra gori, /Onde vila sina ženi /I zove mene na svadbu, /Ja ne mogu da idem, /Nego šaljem groznicu /I lukovu glavicu.”
Ako bajalica sumnja ko zapravo ima vlast nad lečenom bolešću obraća se vešticama, vilama i vetrovima zajedno:
“Ustaj! Avaj! Veštice, vile i vetrovi! Došli ste da Milanu pojedete srce i glavu. Ali je kod njega Dona bajalica, koja vas šalje u goru list da prebrojite, u more pesak da premerite, u svet putove da prebrojite. I kad se vratite ne možete mu ništa učiniti. Dona
bajalica je dušom oduvala, rukom odmahala i travom rasturila. Na Milana život i zdravlje! “
Zanimljivo je da nekoje bajalice za obraćanje vilama koriste odrečit govor:
“O vilo, nevilo! /Pošalji mi sito nesito /Po djetetu nedjetetu.” Jutarnji pozdrav menjaju sa večernjim i obrnuto. I još štošta, i još koješta rade što zainteresovani čitalac može naći u specijalizovanim knjigama i još živoj praksi vidanja.
Ko nabasa na vilište pa ga prepozna, radi svoje zaštite, treba da pljune u njega, a ko kod bajalice krene mora znati da se njoj ne ide praznih ruku.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:05 am

KAD vila uzme grad graditi, to je stati pa gledati. Ako to još čini kakva dobra, bela vila oblakinja, koja je vazda negde između neba i zemlje, prizor mora biti veličanstven. Čardak ni na nebu ni na zemlji. Samo, kakav čardak! Na sve strane blešte i sijaju ždrakom sunčevom i mesečevom obasjani beli vez nebeski, zlato žeženo, biser čarobni, skerlet, svila i gajtani. Mirišu kovilje i bosilje.
Evo zato nekoliko pesama:
"Grad gradila bijela vila /Ni na nebu ni na zemlji, /No na granu od oblaka; /Na grad gradi troja vrata: /Jedna vrata sva od zlata, /Druga vrata od bisera, /Treća vrata od skerleta. /Što su vrata suha zlata, /Na njih vila sina ženi; /Što su vrata od bisera, /Na njih vila kćer udava; /Što su vrata od skerleta, /Na njih vila sama sjedi, /Sama sjedi, pogleduje, /Đe se munja s gromom igra, /Mila sestra su dva brata, /A nevjesta s dva đevera;"
"Grad gradila bijela vila /Ni na nebu ni na zemlji, /Oblacima na sastanke. /Na tom gradu troja vrata: /Jedna vrata sva od zlata, /Druga vrata poluzlatna, /Treća vrata sva od skerleta. /Koja vrata sva od zlata, /Na nji vila svilu prede; /Koja vrata od skerleta, /Na nji vila gajtan plete."
"Grad gradila bijela vila, /Na oblaku, na razmaku, /Troja vrata sagradila: /Jedna vrata bijela platna; /Druga vrata od skerleta; /Treća vrata suva zlata. /Đe su vrata bijela platna, /Onđe vila ćer udaje; /Đe su vrata od skerleta, /Onđe vila sina ženi; /Đe su vrata suva zlata, /Onđe vila sama šeće. /Ona gledi kroz kovilje, /Kroz kovilje na bosilje, /Kroz bosilje na svatove. /U svatovi
mlado momče, /Na njemu je tan košulja /I sunčana i mjesečna, /Zvijezdama je izvežena. /Pitala ga bijela vila: /Oklen tebi tan košulja /I sunčana i mjesečna, /I zvijezdami izvežena? /Ne budali bijela vilo! /Majka prela za jakosti; /Snaje tkale za mladosti; /A sestrice učile se vesti."
"Bijela vila, bijela vila grad gradila /Troja vrata, troja vrata sagradila /Jedna vrata, jedna vrata otkud sunce /Druga vrata, druga vrata od severa /Treća vrata, treća vrata od zapada /Što su vrata otkud sunce /Tu mi stoji vaskrsenje /Što su vrata od severa /Tu mi stoji pogrebenje /Što su vrata od zapada /Tu mi stoji bijela vila /Bijela vila suze roni /Suze roni sina ženi /Skoči kolo da skočimo /Da vidimo ko ne može /Koji padne - taj će umret."
Dakle, taj po svemu osobeni, bleštavo lepi nebeski grad boje snega ili mleka, sve pesme slično opisuju. Vidan je i svetao, umiven i opran, čedan i čist. Neizostavno ima troja vrata.
Možda to sledeći stihovi, koji se, svakako, na ovaj vilin trud odnose, objašnjavaju. "U njem sedi Višnji Bože, /On mi gleda na tri strane, /Na tri strane u tri sveta, /Na nebeskog, podnebeskog /I na onog pod zemljicom." Može se desiti da idući za vilom stignemo do boga Triglava!
Ipak, uz ovaj grad, u pesmama je uvek naslikan nestvaran, fantastičan i mističan zalazak sunca kojim vila caruje i upravlja.
U njemu ženi zlatno sunce, sinka svoga ili udaje kći biseru, večernju zvezdu. Sve je okruženo nestvarnim "skerletnim" svetlom koje izvire negde iz središta gde se munja i grom igraju.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:05 am

DOBRO jutro, bjele vile! - I nama ga dajte! - jedan je od najlepših jutarnjih pozdrava u našem narodu, pozdrav koji nije usmeren ka osobi i slučajnom susretu, već čitavoj prirodi i njenom biću.
Bjele vile po svemu su lepe. Ogrnute su mekim i lakim belim vazdušasto svilenim plaštom. Zlatnu kosu raspletenu nose dugu i maznu, lice im je divno, rumeno kao slatkača jabuka. Visoke su i stasite, hitrog su hoda i brzog leta. Kad hodaju, sitan vezak vezu, pletu noge kao hitre srne.
Možda im ime potiče od odeće, jer se uvek u belu odeždu zagrću. Možda od čiste duše. Dešava se, ali ređe, da ko sretne vilu odenutu samo njenom dugom kosom.
Prema ljudima su dobre - zato su Dobrice, čedo u kolevci često lepo daruju, zato su Milosnice, no ih ipak ne treba ljutiti i ići im uz nos. Svaki lek im je u ruci i ustima. Blagom rečju okamenjenog junaka krave.
Posebnu ljubav pokazuju prema valjanoj deci i onome ko im je učinio nekakvu uslugu ili u nevolji pritekao. Kažu da je takav srećan i čestit doveka. Takođe se posreći i detetu kojega one odnesu. Hrane ga medom i raznim slačarijama i svačemu nauče. Kad odraste i bude otpušteno biće vrlo pametno i nadasve srećno.
Drage volje pomažu raznim nevoljnicima. Posestrime su junacima. Naročito su izdašne kada od njih pomoć ištu zaljubljeni mladići i devojke.
Umeju brzo razlučiti dobro od rđavog i pomoći pravdu ili kazniti krivdu. Zato nekoji pripovedaju da je sa zemlje nestalo blagostanja baš sa ređenjem vila, jer da su one bile posebno milostive preme sirotima i niščima,
potištenima i raslabljenim.
Kad ih ko poplaši, beže, niz vetar im raspletene vlasi vijaju. Vazda uza se nose vreteno i klupko konca.
Vila bjela je okićena bosiljem, ružama i zlatnim jutanjim svanućem. Bjelogrla je i naklonjena ljubavnicima.
Samo joj je jedna mana, ima magareće noge.

ZMAJ ČUVA BLAGO
SKRITO ili zakopano blago kod Srba najčešće čuvaju zmija, zmaj ili neki drugi demon. Međutim, u mnogim vilinskim pripovetkama lepo se kazuje da i vile, posebno one što žive na planinama i u pećinama, katkad, na svojim staništima čine to isto. Na umu treba imati, da je blago o kome pričaju, posebno važno za ljude - za vile ne toliko.
One ne vrednuju novcem, zlatom i dragim kamenom, mada ih se potpuno ne odriču. Drugačija su im merila, čarobna i tajna, mudra i božanska. Kad je obično blago u pitanju, često su darežljive i prema čoveku široke ruke. Jasno se veli, kad bi ljudi znali gde je i koliko je, i kako mu se pristupa, mnoge bi carevine zaratile. Zato ga dobro paze, dele i pokazuju samo na kašičicu, ne hoteći da njime utule sirotinju naroda, već tek pojedinca.
S obzirom na poreklo i karakter, vilinsko blago je tajna nebeskim pismom ispisana i teško niščim i smrtnim ljudima dostupna. Koji su ovim pismenima koliko-toliko vični, proročkim i vidovitim snovima obdareni, spominju, kad se o tome zbori, pesmu, igru, nemušti jezik, čudotvorno i magično bilje, božansku ljubav i posebno podvlače munju i strelicu, nebeske ključe i još neku veliku tajnu nad tajnama.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:07 am

Brodarice su krupne i božanstveno lepe, jedino su u licu bleđe nego ine. Sjajne kao sunce, raspletenih kosa niz pleća puštenih, gole kao od majke rođene, ovenčane zelenilom i cvećem, samo su košuljom providnom i tananom ogrnute, te se bosonoge šeću. Čuvarice su voda, posebno brzih, planinskih, pa im vlasi neobično svetlucaju. U njima se mogu naći krljušti riblje. U glavi imaju i dlaku čudnovatu.
Narav im je nezgodna, zle su, zlobne i posebno osvetoljubive. Najradije gledaju da se ko muči kao zmija na trnu. Gotovo svaku uslugu naplaćuju.
Na sve se strane nahode. I u rekama i u morima. Svud gde plove lađe i galije. Čuvaju mesta gde se preko vode prelazi, mostove i plićake, lovišta riba, pojila za stoku, mesta zgodna za pranje veša ili za gradnju vodenice. Čak i vazduhom brode. Najčešći zbor im je ukraj hladnih planinskih voda.
Po mraku se kupaju na izvorima, rekama ili jezerima, ili ispred njih na polju „tance izvode“. Pri jasnoj mesečini katkad se spazi da se iz uzburkane i penušave vode dižu. Tad ne daju ljudima pevati, piti vode ili preći preko reke. „U gorici ladne vode ima, /Al je na njoj vila brodarkinja /Kod koje je brodarina skupa.“
Ko u tom času ima nesreću da im se primakne makar bio u čamcu ili brodu, „jaoh čovjeku i brodu: potonuće bez traga“. U najmanju ruku naplatiće tešku brodarinu. „Stan junače, plati brodarinu!“ Raniće ga, zatrovati, vezati ili kakve druge jade zadati. Naplatiće korišćenje vode i iz jezera i iz bunara. Ometaće gradnju na takvim mestima. Katkad, ali vrlo retko, i učiniti hoće: „Vozar beše gospođa devojka, /Sve svatove na vencu preveze, /Mladoženju na struk ruzmarina.“
Za dana sunčane zrake hvataju, upredaju i vezu po đerđefu platno, kome su „žice od junačkih perčina“.
Sanjive su i sanonosne. Kad spavaju, ištu tišinu. Po tri srca u grudima nose. Na trećem im guja drema. Ko ih probudi ili vodu zamuti - teško njemu.
Pesma i igra su im nadaleko čuvene. Umilnim glasom mame mlade i krasne junake, u reke primamljuju žrtve. Opijaju ih muzikom i navode da upadnu u ponor iz koga se niko izvukao nije. Pamti se da je od brodarica hteo poginuti i sam Marko Kraljević.
Od njih se može spasti onaj koji odvrati konju od kopita savijene klince. Na te klince će se zamrsiti viline kose, pa će je izvući. Posle mu je na volju.
Ne sme se piti od vode u kojoj su one čedo okupale. Ta voda je zatrovana, može se desiti da se od nje čeljade teško razboli ili umre. Stoga narod pusti vodi računa i dobro pamti na kojim izvorima i virovima se skupljaju i takojim mestima već od prvog sumraka ne prilazi za lek, a kamoli da žeđ utoli.
Ako bi se ko kupao u vodi od vila što se neprekidno i dan i noć kupaju, ili u onoj što su je rešetom prosejale, mogao bi se opet izlečiti od mnogije bolesti. Ostao bi zdrav doveka ili bar prestao da nosi teret da je slep, gluv ili hrom. Među ljudima je, nažalost, malo onijeh koji kupačice razlikuju, mnogo, mnogo manje od onih što po otrovu gljive razlučuju.
Nekoji kažu da na Ivanjdan na vodi drukčije izvode tance, pa da je blago onome koji ih u taj čas spazi i u njino kolo uniđe. Takav će se usrećiti - podmladiće se kao zmaj što se podmlađuje, svlak svoj polažući.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:07 am

SRPSKA bruka i dika, Kraljeviću Marko, tutnjao je, skitao i lutao čitav svoj vek. Možda i dva ili tri života. Išao je tako iz boja u boj, upadao iz nevolje u nevolju. Često je živeo pod vilinim krilom. Nekad su mu vile u pomoći bile, ali nekad, Boga mi, i ljuti neprijatelji.
Putujući neprestano, uz ostale muke, žeđ ga je golema znala spopadati, da su mu se usta sušila i pamet mutila. Jednom zgodom čak je bio rešen da zakolje sebe ili Šarca i da se krvi napije. Tada mu je soko, otmena ptica planinska, kome se u nevolji Marko više puta pri ruci nalazio, pokazao gde je voda skrita.
„Ti ne kolji sebe ni Šarina, /Već naprijed poćeraj Šarina, /Ti ćeš naći studenu vodicu, /Pod jelikom zeleno jezero, /Kod jezera nagorkinju vilu, /Nagorkinju vilu bardaricu, /Koja vodu i jezero čuva, /Oko vode četiri kapije, /Sve kapije od kamena suha, /Troja vrata vazda zatvorena, /A četvrta vazda otvorena, /Al se nikom napojit ne dade /Već uzima ljutu bardarinu /Ko s napije vode iz jezera!“
Drugom prilikom Marko je tražio vodu po gori Rumenliji da sebe i Šarca napoji i proklinjao bezvodnu planinu. Onda mu se ona javila da je ne kune. Veli, imala je sedamdeset i sedam kladenaca, ali „Skupila gi vila samovila, /Zagradila sas devet duvara, /Zatvorila sas devet katanaca. /Koji pije glavu mu uzima /A od konja kopite uzima.“
Treći put, posestrima vila, koja ga je kao tiha i nevidelna senka neprestano pratila, primetila je žeđ njegovu i ispričala mu gde može vode da se napije, ali znajući mu ćud, i opomenula ga kako to da čini.
„Hajde gorom u napreda, /U gori je zeleno jezero, /Onde ćeš se hladne vode napit, /Al se čuvaj zamutit jezero; /Na njem spava brodarica vila, /...San zaspala u jelahu
gustu, /Tabane joj vodica umiva, /A lišćice hlatkom je natkriva. /Ostrvce joj po jezeru plovi, /Zlo junaku koji je probudi, /I koji joj zamuti jezerce, /Jer uzima tešku brodarinu.“
Jednom će Marko pronaći viline dvore, u njima se vila „bogme, ne zgodila“, vrata i katanci behu otvoreni, pa će se obojica napiti. Drugi put su oprezni, „Marko pije, Šarac stražu čuva, /Šarac pije, Marko stražu čuva!“ Nekad popiju toliko da jezero za dva pedlja osekne. Ili Marko u inat nagna Šarca u jezero i vodu zamuti, pa bahatošću probudi brodaricu i rasrdi je grdno.
Na svu sreću, Marko obično u borbi ima pomagača, Šarca, drugu vilu, ili vile posestrime.
Ako ga samovila gađa sa tri lake strele, lako će ih dlanom dočekati i sablju potegnuti. A ako joj zlo bude u očima, Marko će je prvo moliti: „Nemoj, vilo, mene pogubiti, /Ja ću tebe za sestru primiti, /A ti mene za brata priimaj!“ Ako ga odbije, „Da sam, Marko, braću priimala, /Ja bi punu goru napunila.“
Posegnuće za drugim lukavstvom: „Poglej, vilo, poglej u planinu, /Kude igrav tvoji pobratimi.“ Samo trenutak viline nepažnje biće mu dovoljan da je dohvati. Zalud će tada ona moliti: „Nemoj, Marko, mene pogubiti, /Ja ću tebe za brata primiti, /A ti mene za sestru priimaj.“
Tada će Marko biti neumoljiv, vilinske naravi, „On potrže sablju dimiskiju, pa preseče vilu samovilu...“
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:08 am

VILE su znalci i prvaci medicinske veštine. Izumiteljice lekova. Spravljaju raznovrsne meleme za sijaset bolesti i vidanje rana junačkijeh. („Daj ti bilje onome junaku.“) Lekarice i vidarice, neumorne, nauk ovaj veliki i umeće dobro kriju. Samo odabranim ljudima hoće lekarsko znanje poveriti i preneti. Tada su učiteljice veštine.
Umeju čak, zarad toga, ukrasti dete ili kakvo drugo čeljade, strpati ga u svoja kola, na nebo odvesti, na nekakvo brdo Aršanj ili gde drugde, tamo ga izlečiti i naučiti kako da vida narod, bere lekovite trave, otkopava crkve razorene, pronalazi i čisti vode žive.
Jedno dete sa ovakvim iskustvom provelo je po povratku kući tri godine u krevetu bez jela i pića (valjda su ga vile noću obilazile i dvorile). Drugo su naučile da vida oči koje bi one ranije izvadile.
Najplemenitije vidarice posebno su vešte u lečenju teških rana zadobijenih u bojevima. „Daj me puštaj u planinu živu, /Da naberem po Miroču bilja, /Da zalečim rane na junaku...“ preklinje vila Marka Kraljevića, bratimi ga Bogom i sv. Jovanom, da zagasi rane vojvodi Milošu. „Do zelene trave doskočila, /Pak sabira trave svakojake, /Ranjenike što vida junake.“
Nesporno je da najčešće leče biljnim lekovima, ali ne uvek. Zato je, teško, ali i moguće vile vidarice razdvojiti od biljarica. Imaju melema i sa drugih strana. Znaju da koriste i kosti ljudske. Posebno jednu sastavnu, inače otrovnu, koja je smrtonosna da se čovek na nju ubode. Vrlo, vrlo često vidaju čudotvornom vodom. Čak je i čobanima u tikvicu sipaju da je uza se nose i leče kog treba.
Vodom su, tako, izlečile budimsku kraljicu od neplodnosti. Posebno je koriste za vidanje vida i očiju. Kad se Jovan-beg oženio slepom devojkom „vila curi oči povratila“. Isto tako careviću Jovanu kojeg je
majka oslepila, pa onda budimskom kralju i Relji Bošnjaninu itd.
Ponekad leče i molitvom.
U ovom časnom poslu katkad imaju i pomagače. „Malo stalo za dugo ne bilo, /Dok eto ti iz duvara guje, /Guja nosi trave svakojake; /Al eto ti iz oblaka vile, /I eto ti iz gore kurjaka: /Vuče Vuku rane zalizuje, /A guja mu trave donosaše, /Vila Vuku trave privijaše.“
Kad im je volja dižu ljude iz mrtvih.
Međutim, ne leče uvek iz ljubavi. Nekad ih junaci silom nagone. Nekad naplaćuju vidarinu i to, Boga mi, skupo. Nekakvoj mladoj su ponudile da joj vrate vid u zamenu za mladoženju, a Jovan-begu koji imaše sedamnaest rana „Sedam rana od sedam sabalja, /Drugo sedam od ujeda ljuta, /A tri rane od tri džeferdara, /Kroz njih mu se vide džigerice“, tražile su baš mnogo: „Milog babe blago nebrojeno, /Mile braće konje nejahane, /Staroj majci ruku iz ramena, /Miloj seki ruse pletenice, /Miloj ljubi ogru sa grlašca.“ Petru Latinu su nudile lek u otkup: „Daj ti meni krila i okrila, /Ja ću tebi vilinskoga bilja /Koje bilje svaku ranu vida.“
Možda upravo zbog toga vila nije konačan iscelitelj. Niti je sama sobom večni vidalac. Iako je nenadmašni utešitelj i poznavalac rana od vidanja, iako leči bolje no ikakav doktor, može to svoje znanje izgubiti. „No mu tada vila govorila: /Nekada sam vidarica bila, /Ja bih tvoga brata izvidala.“ Kad i zašto to znanje gubi ne znamo.
Znamo samo toliko, ko je bio s vilama - trave od ljekarije poznaje.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:08 am

DANICA je možda vila, možda im je samo posestrima nastala od devojke poginule u svatovima. Kako bilo, da bilo, može biti da je najlepša među svim vilama. Iako je majka, iako je rađala, izgleda kao devojka. Koji su je videli da ukraj vira sedi i čeka sina Tatomira, u čas onaj kad se noć u dan pretvara, tako kazuju. Oko sebe sija posebno mirnom i bledom svetlošću, pred kojom se sve zvezde linjaju. Sliči carskoj kćeri iz bajki staroslavnih.
Krasota njena je nekako stroga i uzvišena, neosporna i strahopoštovanje ište. Pod desnim ramenom joj sunce sija, a pod levim mesec izgreva. Tri blistave zvezde na vrh glave nosi, nekad bele, a nekad krvave. Po tome ju je lako prepoznati i teško sa kojom drugom zameniti.
Još se pripoveda da je sestra s čarobnim srebrnim čobaninom koji nebrojeno stado čuva. Silne moći su u njenim rukama i vlast velika. Ko bi na osnovu blagog pogleda i smernih, nenametljivih pokreta sudio, silno bi se prevario. Jeste pravična i široke ruke, plemenita i uzorita, ali i britka i osvetoljubiva. Nije se s njenim osećanjima igrati. Druguje s munjom od oblaka.
Visoko preko neba leti i daleko vidi. Nebeske visine su njena arija. Tamo igra s drugama razne igre vilene, udaje se za sunce ili mesec i pod ključem drži zimne cičine i letnje vrućine, oganj živi, strele i gromove. Upravlja vodama i brodovima. Katkad tankim i bledim, dugim nežnim prstima uzima tri sjajne svećice. Tad nije razborito podgrevati radoznalost, bolje joj je ne prilaziti.
Mimo svega, veliku čežnju u srcima ljudi izaziva.
A ljudi, ko ljudi, o svemu što im je nedostižno i daleko, naširoko maštaju, a naglas, kao o kiselom grožđu pričaju. Tako i za vilenu ovu diku. Vele - jeste najlepša, ali joj je zaludu lepota - „er se hita sunca i mjeseca.“

SA BORIKOM NEMA ŠALE
„Prođoh goru, prođoh drugu i treću, /Kada dođoh u četvrtu borovu, /Al u gori zelen bore listao, /I pod borom posteljica mekana, /Na postelji moja draga zaspala.“ Predivna ova diva lepotu je stekla naročitu. „Rasla je na bor gledajući, /Šećer jela, šerbet vodu pila, /Šećerli se vodom umivala.“
Stan ima u borovu drvetu. Trag njen poznaje se po svežem i lepom mirisu smole. Takav je ostao i u pesmi koja kazuje da je dragi Bog dao nekojem momčetu „zlatne roge“ kojima će moći da probode boru koru. Kad je ovaj to učinio u drvetu je vilu pronašao. „Al u boru mlada moma pa zasija kano sunce.“
Borika olako daje obećanja, ne smemo se prisegnuti koliko do njih drži. Znamo da se vile na brak moraju prisiliti, a Borika kao da se sama nudi. Po tome je naročita i interesantna. Onom mladiću koji ju je u boru našao veli: „Ne prosi me, ne dadu me, /Ne otimlji, poginućeš: /...Već me mami, ja ću poći.“
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:09 am

ZMAJ Ognjeni Vuk spada među one srećne srpske junake što no su izrasli iz čuvenog i čarobnog, vatrenog semena, rođene iz goleme i žestoke ljubavi zmaja s vilom ili kakvom ženom lepoticom.
Da je Vuk roda zmajevskoga, nema sumnje. Svi zmajski znaci i pečati bili su tu. Nije trebalo posebno oko i naročita pamet da se to zaključi. Odmah po rođenju primetila je to i baba njegova. Pesme narodne, bajoslovne, svedoče da je Turke izvestila: „U mog sina, slijepca Grgura, /U njega se muško čedo nađe; /Nije čedo čeda kakvano su: /Vučja šapa i orlovo krilo, /I zmajevo kolo pod pazuhom, /Iz usta mu modar plamen bije, /Materi se ne da zadojiti.“
Brzo je izrastao u ognjevitog junaka koji preko neba tiho jezdi ili kao svetlica preleće. Od njega „u letenju oganj odskače i svijetli“. Imao je naročita tajna krila. I neko ruho ognjevito koje je svlačio i oblačio kao zmija košuljicu. Svakako je strašan junak i dična ljudina. I stasom i pameću. Po svemu svesniji od ostalih članova zajednice, življaše vazda lica namračitog.
Bilo da je „vilovita vranca posjednuo“ ili „lavskog konja“ uzjahao, zmajovito ga je zauzdao. Za uzde je upleo dve guje tanane. Opasao je britku sablju iskovanu od krila ribe šestokrile. Kretao se noću, bez meseca, ogrnut mrkom medvjedinom. Delao je vazda na korist i diku svog roda i naroda.
Za ovu zgodu, ipak, nećemo kazivati o junaštvima Zmajevim, nego ćemo reći da je za ženu, vjernu ljubu, imao upravo vilu. Po opisu iz pesama verovatno primorkinju ili zagorkinju, koja mu je sinove „porodila Zmaj i Ognjan Vuka“.
„Zmaj proleće s mora na Dunavo /I pod krilom pronese djevojku, /Pod jednijem lijepu djevojku, /A pod drugim ruho djevojačko; /Al je
zmaju žeđa dodijala, /Ispod krila ispusti djevojku, /Pak je posla za goru na vodu; /Al na vodi tri mlada bećara: /Jedan veli: „Lijepe djevojke!“ /Drugi veli: „Da je upitamo.“ /Treći veli: „Da je obljubimo.“ /Al govori lijepa djevojka: /“Prođte me se tri mlada bećara; /Ja sam kćerca cara čestitoga, /A sestrica paše Bosanskoga, /Vjerna ljuba zmaja ognjenoga;“ /Pak proleće preko ravna polja, /Kako zvijezda preko vedra neba.“
Zmaj Ognjeni Vuk još je mnoziju susreta sa vilama imao. U takovo vreme je živeo. Vila Andesila ga je mamila da s njom pođe u Kaldak planinu: „Da ti vidiš našu građevinu /Koju no smo skoro pogradile, /Od kostiju ozidale grada, /A od glava bedem napravile, /Od sabalja gvozdenu kapiju.“
Kad to nije pomoglo, ovog zmaja, lepog koliko i besnog, vile otrovaše zatrovanim biljem ali i izlečiše. Vile hoćaše „da se mlade nagriju sunca, nagledaju u junaka lica.“ Druga vila mu je pretila: „Ja bih tebi oči opalila /I zenice crne izvadila, /Osvetlila pobratima moga, /Pobratima Marić Usejina, /Što si njega pogubio lani,“ ali ga se strašila.
Treća je, opet, ovog heroja koji „vatru pali, a sabljom siječe,“ teško ranila, a potom brižno vidala „zaklopljena u šikili-odaju.“ „Zmija njemu bilje donosaše, /A vila mu bilje privijaše, /A vuk Vuku liže rane ljute.“
Na kraju ga je vila venčala drugom vilom. I tako dalje i tako dalje...
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:10 am

U DAVNA, lako zaboravljena vremena, ukraj reke Resave življaše nekakav vilenjak sa magičnom sviralom. Njome je izvijao divot melodije čudesnih posledica. Ko god bi tu muziku čuo, padao bi u beskonačan san. Mogao se probuditi samo ako bi ko zasvirao u naopako okrenut onaj isti muzički instrument. Buđenje je, međutim, za sobom ostavljalo nesnosnu čežnju za bogougodnom i nedokučivom pesmom.
Vilenjak je sviralu koristio kao oružje ubojito. Uspavljivao je alase koji su ribarili u blizini njegovog stana, pa su, mrtvim snom ophrvani, padali s čunjeva u reku i davili se.
Za zlog vilenjaka ribari su znali, i samo u nuždi, za dugih i gladnih godina, u te vode plovili. Prazan stomak i krčanje creva naterali su naočitog mladog alasa da večeri jedne tamo pođe, a luda sreća učinila da mu mreža bude puna, da vilenjak spi i da mu se u ulovu nađe čarobna ribica koja će ponuditi da mu želju ispuni u razmenu za slobodu. Momak onda ne zaiska ni srebro ni zlato, ni junačko oružje, već da se nekako dokopa prelepe kćeri oholog bogataša. Ribica ga je, međutim, posavetovala i naučila kako da ukrade vilenjakovu sviralu.
Zaljubljeni ribar je poslušao, i pažljivo, onako kako mu je kazano, uspeo da se dohvati magijskog instrumenta. Prvo je, dakle, uspavao vilenjaka, a onda i straže oko dvora svoje dragane. Množinu dana tako uživaše u ljubavi sa njom. Po potrebi je njen dom uspavljivao i budio.
Kada se vilenjakovo zaspalo telo sasušilo, i „tice ga stale kljucati“, otac devojčin je shvatio šta se dešava, pa je u očinskoj, ljubavi prevelikoj, hoteći da miljenicu zaštiti i razdvoji od prostog ribara, uradio šta je znao i umeo. Naredio je slugama da iskopaju novo rečno korito kojim će Resavu skrenuti s puta za
Dunav i uliti u Moravu. Želeo je da tako spreči mladića da čamcem njegovom imanju prilazi.
Uviđajući nemogućnost opstanka ljubavi bez roditeljskog blagoslova, silno zaljubljena devojka je iskušala veru svoga suđenika. Kad se uverila da je ona isto toliko tvrda i žarka, uzela mu je onu sviralu. Kratko je zasvirala misleći na sebe i dragana, i bacila je u duboki vir.
Sutradan ih je u snu, zagrljene, otac njen pronašao i uzalud budio.
Resava već beše promenila tok.

VEDRE OČI VESELICE
VESELA Veselica je vila koja lepotom nadvisuje sve devojke. I stasom i glasom prosto sija prijatnošću, radošću i zadovoljstvom. Sva je nekako nežna i prozračna. Čini se da je svima bliska i na dohvatu ruke. Sreća se oko nje kruni i rasipa. Na sve strane uživanje, pesma, šala i smeh.
Posebno su joj divne i čarobne oči. Vedre su i žive, vazda nasmejane i pune čežnje. Bistre i brze, žustre i nemirne. Mame i obećavaju. Svakome koga pogledaju ranu u srcu naprave. Dok je živ mora ih sanjati i za njima tugovati.
Nije bolje prošao ni junak koga je zamilovala, iste rane su i na njegovom srcu ostale. Kad je shvatio koliko ga voli, ipak ju je upitao: „Šta bi dala, bjela vilo, /Da si mene prije znala?“
Vila se šeretski nasmejala i odgovorila mudro, kako Veselici priliči: „Ja bih dala vezen jastuk /Na jastuku ime tvoje. /Ime tvoje, ime moje /Da se dvoje razgovara.“
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:10 am

OD gvožđa se pravi oružje („Mili bože čuda velikoga /Dobra gvožđa u loša junaka.“), nož, sablja i mač, bukagije i okovi, kljusa i stupice. Zbog toga vile ne vole gvožđe ni spominjati, a kamoli u blizini imati. Možda im može nauditi.
Nekav Turčin, stado čuvajući, svraćao je na izvor u planinu i tamo vilu upoznao. Beše joj se dopao, stala ga je milo gledati i terati da joj vazda u blizini bude. Najposle mu nije dozvoljavala da rodu u selo slazi, morao je neprestano u kolibi kraj pašnjaka boraviti.
U početku je i Turčinu drugovanje s vilom godilo. Njena topla i iskrena, pomamna ljubav mu je prijala. Međutim, ubrzo je čežnja prema bližnjima, koje dugo nije video, nadjačala, pa se simpatija prema vili stala pretvarati u mržnju.
Vile se dakako nije mogao lako osloboditi. Ako kakvo oružje sa sobom ponese, ona će ga nadaleko namirisati i neće mu dati da joj priđe dok ga se ne otarasi. Razmišljao je i razmišljao i na kraju se dosetio. Polazeći vili uzeo je oštar nož i jedan maleni čavlić.
Desilo
se kako je planirao. Vila ga je izdalje zaustavila i pitala kakvo gvožđe nosi. Tražila je da ga baci. On joj je onda pokazao onaj ekserčić i rekao da je to od koristi, bezopasno gvožđe, koje je grehota gubiti.
Vila se prevarila, poverovala mu i pustila ga k sebi. Ljubavlju zaslepljenu draganu, Turčin je iznenadio, iskoristio zgodan trenutak, dok mu je perčin podsecala, i rasporio joj trbuh.
Vila je brza i hitra. Spretna je lekarica. Zalud je ubojici bežati. Još ni pola puta niz planinu nije stigao, a vila već nađe „lječbene trave, te zatvori i izliječi rane, pa u poćeru za Turčinom, i stigavši ga ustrijeli ga i na ono mjesto pade mrtav“.
Džaba mu gvožđe.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od MustraBecka taj Sub Jul 04, 2009 10:10 am

SRPSKI vlastelin Ljutica Bogdan, snažan i srdit, oštar i prek, silovit i nepopustljiv, durljiv i nabrecit, pršljiv i nabusit, vojvoda cara Stefana Dušana, koji se proslavio drugovanjem s Markom Kraljevićem i ostao upamćen po udaji sestre, prodaji ljube i zmiji mladoženji, zarekao se da se neće oženiti drugom već belom vilom.
Ljuti srpski junak Bogdan Ljutica, koji se brzo ljuti i brže razljuti, čvrst kao kamen, žustar i vatren, ali i razdražljiv i zlovoljan, uskošen i lakosrd, penjući se uz planinu, ostavio je iza sebe ljute krševe i golet na kome je samo kamen ljutac i banuo u krasan zeleni predeo sa modrim jezerom u središtu. Kad je spazio lepotu morao je zastanuti. Delija koji može koga ljuto opaliti pogledom od koga se zemlja ugiba, koji opasno seče i sigurno pogađa, razrogačio je oči pred prizorom.
Pesma kaže ovako: „Vjetra nema, a planina jeknu, /Zelene se povijaju jele, /Vrhovi im u tle udaraju...“ Kad to, vila bjela na jezero dolazi. „Ona mlada skoči u jezero, /Pa se vila u jezeru kupa.“ A kad se kupa svakako skida krila i okrilje.
Vešti junak neženjeni, inače preke naravi i prgav, bespoštedan u boju i ubojit, neće odoleti lepoti devojačkoj, skladnoj i sjajnoj vili koja po jezeru brodi. Bez razmišljanja će joj ukrasti krila i okrilje i uzeti je za ženu. Oženiće se dakle vilom brodaricom, „bijelom iz planine vilom, /Iz jezera više Kolašina,“ baš kako je želeo.
Dva sina je sa njome izrodio, Straila i Nenada.
Vila kao vila, stara čekalica, ugrabila je međutim priliku i domogla se svoga okrilja. Kad je stala bežati spazio ju je Bogdan. Čvrsti i nesalomljivi, žilavi, veliki i jaki junak, razjario
se i ražestio, namah pobesneo i postao opasan. Uzeo je oružje u ruke i stao ženu streljati „od zlata strijelom,“ iz desnice ruke. Od nevolje goleme i žalosti, neprecizno je ciljao i ubio sina Nenada. U vile je srce meko, od tuge je i sama presvisnula.
Od negda srećne porodice po narodnim pesmama nastavila je da se vije samo sen Ljutice Bogdana.

VODENIČAR U RAJU
LakŠe je raditi u vodenici nego u njivi. Shvatio je to brzo mlađani delija pa je izmolio oca da mu da da obavlja taj posao. Radio je on tako, časno i pošteno se znojeći, sve do jedne noći kad ga opaziše vile da je lep i sposoban. Podignu ga onda i odnesu na svoje stanište. A tamo - kao u raju. „Čim bude oko pola noći, eto ti one.“ Provedu se s njime, ujutru ga vrate. Zadovoljan on, zadovoljne one.
I tako svake noći. Oko ponoći ga uzmu i u zoru vrate. „Svaku drugu noć s njim legne druga vila. To se sve unapred znalo. Ovamo kad pođu iz vodenice, one zasiplju mlivo da ima da se melje do pred zoru, dok se ne vrnu.“ Tamo ga i nahrane i napoje kao cara.
Išlo je to tako dok je išlo. Niko se nije žalio. A i što bi? Nikome nije smetalo. E onda dođe vreme da prekine s njima. Treba da se ženi. O tome vilama ćuti, kao što je svima o vilama ćutao. Tek jedno veče pošalje oca da ga zameni. Tu noć se vile iznenade i rasrde. Nisu se nadale starcu u vodenici. Shvate prevaru i ovog, ni krivog ni dužnog, čoveka raskomadaju.
Mladić tako više nije smeo odlaziti da melje. Dugo je razlog bio tajna. Od ove smrti i drugi su se uplašili. Vodenica je na kraju stala. Vreme ju je na svoj zub uzelo, a vile su se preselile u drugu priču.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vile sna i jave

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu