Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Bezdan

taj Pet Jul 10, 2009 9:00 pm
Photobucket

Bezdan je bačko naselje na severozapadu Vojvodine.
Popularno se naziva "vodeno naselje" jer je okruženo vodenim tokovima i do njega se može stići jedino preko mostova. Jedno je od većih seoskih naselja u Bačkoj. Uz Sombor i Kljajićevo među najvećima je u somborskoj opštini. Po najnovijem popisu iz 2002. godine u Bezdanu živi 5.263 stanovnika. Bezdan je multinacionalno naselje u kome živi 25 nacionalnosti. Većinu čine Mađari. Poljoprivreda je najvažnija privredna grana. Posebno se ističu pošumljene površine (više od 10% teritorija), što nije karakteristično za vojvođanska naselja.

Photobucket

Bezdan je staro vojvođansko naselje. Prvi put je spomenut 1305. godine pod nazivom Battyan. Godine 1341. naziv je promijenjen u Berčan. Naselje je uništeno u XIV. stoljeću pod najezdom Turaka. U XV. stoljeću spominje se kao malo ribarsko mjesto. Protjerivanjem Turaka počinje neorganizirano naseljavanje Dunavom. Prvi stanovnici bili su Poljaci, Česi, Nijemci i pripadnici nekih drugih slavenskih narodq. Godine 1762. počinje planska kolonizacija i građenje naselja, dok je 1755. godine izgrađena prva crkva. Današnja crkva je izgrađena 1846. godine i od tada se naselje razvija u pravcu istoka.

Photobucket

Photobucket

Photobucket


Poslednji izmenio ka5an dana Sub Nov 06, 2010 6:50 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Pet Jul 10, 2009 9:09 pm



Još ponešto o Bezdanu

Bezdan je jedno od većih mesta u severo-zapadnoj Bačkoj. Leži na levoj obali Dunava, u blizini srpsko - mađarske, odnosno srpsko - hrvatske državne granice. Udaljen je 18 km od Sombora. To je naselje u ravnici, na 90 metara nadmorske visine.
Tokom viševekovnog migracionog procesa, Bezdan je postao etnički šarolik, ali sa pretežno mađarskim stanovništvom. Po popisu iz 2002.g. broj stanovnika je 5263, od čega je 2983 mađarske nacionalnosti ( 56,68% ). Do 1918.g. Bezdan je pripadao Mađarskoj, od 1918.g. Kraljevini SHS, od 1929.g. Kraljevini Jugoslaviji, od 1941.g. Mađarskoj, a od 1944.g. opet Jugoslaviji ( FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG ).
Povoljan geografski položaj, prirodne lepote i značajni istorijski događaji veoma su povoljno uticali na privredni, kulturni i turistički razvoj Bezdana.

Photobucket

Arheološka nalazišta u Bezdanu i okolini govore o tome da se čovek ovde nastanio pre 6000 godina. Najstarije nalazište je Zelena humka. Na lokalitetima u južnom delu naselja ( Cigánygödör ) i kod Zelene humke otkrivena su pod zemljom naselja sa raznim građevinskim objektima, posuđe od pečene zemlje, kao i alatke od uglačanog kamena.
Krajem IX veka, doseljavanjem Mađara, nastale su velike društveno-ekonomske promene na području današnjeg Bezdana. Na višim predelima, na obalama Dunava, Vajaša, Mostonge, Seka ( Kiđoša ), između kojih je bilo mnogo močvara, stajaćih voda, potoka, jezera, pašnjaka, šuma i oranica, formiralo se nekoliko naselja: Bodrog, Hajsentlerinc ( 1173 ), Kenđ ( 1189 ), Udvard, Seleš ( 1255 ), Paka ( 1280 ), Bortanj ( 1263, vlasništvo porodice Buljan od Kuluda - danas kolut ) i Baćan ( 1305 ). Baćan se nalazio severno od Bodroga i istočno od Bortanja, pa proizilazi da se selo nalazilo između današnjeg Koluta i Bačkog Monoštora, na mestu današnjeg Bezdana.

Photobucket

Nakon Mohačke bitke ( 1526 ) mađarsko stanovništvo se povuklo severnije, a na njihovo mesto su s juga došli Srbi.

Bezdan se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1579.g. Tada je u selu živelo 10 porodica. Naselje su, verovatno, 1593.g. uništili Tatari. Narednih decenija ovaj kraj pominje se kao pustara Bezdan.
Početkom XVIII veka, 2 km južnije od današnjeg Bezdana, doseljenici srpske i hrvatske nacionalnosti osnivaju Štrbac. Oni su se pretežno bavili gajenjem ovaca. Jedne godine im je od nekog oboljenja uginuo veliki broj ovaca. Stanovnici su tada dali zavet, ukoliko se oslobode ove nesreće, da će podići kapelu. Nesreća je prošla i oni su ( između 1710. i 1720.g. ) podigli Kapelu Svete trojice ( danas na uglu Puste ulice i Somborskog puta, pored Doma kulture ). Ova kapela je najstariji sačuvani rimokatolički spomenik u Vojvodini koji je podigao narod.

Photobucket


Poslednji izmenio ka5an dana Sub Nov 06, 2010 6:58 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Pet Jul 10, 2009 9:10 pm
Na pustaru Bezdan tridesetih godina XVIII veka doselili su se ribari iz županija Šomođ i Zala, a zatečenu kapelu su koristili kao bogomolju.
Posle proterivanja Turaka ( 1687 ) županija Bodrog je započela izgradnju nasipnog puta od Bezdana do Šebešfoka, sa mostom preko rečice Bezdan. Pisani dokumenti bezdansku skelu na Dunavu pominju prvi put 1738.g. Radila je do 1974.g. kada je završena izgradnja Mosta 51. divizije.
Mađarska Kraljevska komora u jesen 1742.g., posredstvom Lošonci Jožefa, naseljava na bezdanskoj pustari 60 mađarskih rimokatoličkih porodica iz županija Tolna, Baranja, Vesprem i Šomođ. Prve kuće su napravili na uzvišici pored rečice Bezdan i puta koji je povezivao Kolut sa Bačkim Monoštorom. Tako su nastale prve ulice, koje su se zvale: Glavna ulica, Kolutska ulica i Stara ulica. Zidovi prvih kuća su od trske i pruća, oblepljeni blatom, a krov je od trske. Prva crkva, koja se srušila ili je izgorela 1755.g, bila je od istog materijala. Naredne godine tu je podignuta druga crkva, ali od tvrdog materijala.



1743.g. izabrano je poglavarstvo sela. Andraš Kiralj je izabran za kantora-učitelja, dok je Pal Hazi ( administrator u župnom uredu ) počeo da vodi matične knjige. O zdravstvenom stanju doseljenika su brinuli hirurg - Peter Nemet, i babica - Tereza Cizek.
Prvi popis stanovništva je obavljen 1746.g. U selu je bilo ukupno 172 kuće. Selo je imalo paroha, beležnika, učitelja, mesara, krčmara i crkvenog slugu. 1748.g. Bezdan ima 1492 stanovnika.
Pedesetih godina XVIII veka zidane su prve zgrade od cigle. Izgrađene su Carinska zgrada, Čarda kod pristaništa-skele i Vlastelinka krčma. Prve vodenice na Dunavu pojavile su se oko 1760.g. ( nestale su posle II svetskog rata ).
Selo je podiglo školu od tvrdog materijala i sastojala se od dve prostorije ( učionice i odaje za učitelja ). Nalazila se na uglu današnje Crkvene ulice i Ulice žrtava fašizma ( do nedavno zgrada banke ). Radila je cele godine, sem u vreme žetve i berbe.
1751.g. je bila velika poplava: vodeni talasi Dunava stigli su čak do sela.
1763.g. selo ima 2368 stanovnika. U selo se naseljava značajan broj Čeha, Moravaca, Slovaka i Nemaca.
10. aprila 1772.g. carica Marija Terezija potpisuje povelju slobodne varošice Bezdan. Među ostalim pravima Bezdan je dobio pravo na održavanje četiri godišnja vašara. Na čelu varošice bio je Magistrat sa 12 senatora.
1791.g. varošica ima 3440 stanovnika.
Stanovnici su prve mrtve sahranjivali oko kapele Svete trojice ( sve do izgradnje prve crkve ). Od 1743, ugledajući se na običaje, doseljenici mrtve počinju da sahranjuju oko crkve. Oba groblja su potpuno iščezla do 1810.g.
1794.g. otvorena su dva nova groblja izvan Bezdana: Istočno i Južno groblje. Oba groblja su zatvorena 1850, a potpuno uništena 1900.g. Današnje Gornje groblje je začeto 1848, a Donje groblje 1844.g.
21. avgusta 1794.g. izbio je velik požar koji je zahvatio centar mesta. Izgorelo je 56 objekata, Opštinska kuća, škola i crkva.



1804.g. je nastavljena gradnja odbrambenog nasipa od Šebešfoka do Dunava. Na ovom delu nasipa napravljena su još tri mosta. Te godine građen je i nasip Kolut-Bezdan-Bački Monoštor.
1806.g. na mestu stare škole izgrađena je nova. Sastojala se od učionice, prostorije za stan učitelja i prostorije za stan kantora. Bila je pokrivena trskom.
1822.g. prilikom visokog vodostaja Dunava, došlo je do probijanja nasipa kod Bačkog Monoštora. Uništen je ulaz u Francov kanal, čija je izgradnja trajala od 1793. do 1802.g.
1828.g. županija je mobilisala stanovništvo za izgradnju prve odbrambene linije od poplave Dunava.
1829.g. stanovnici su podigli spomenik Svetog trojstva.
1831.g. je harala kolera, od koje je obolelo 700-800 ljudi, a umrlo 350. Janoš Volf, apotekar, otvara prvu apoteku ( na mestu današnje ).
Zbog velikog broja dece, 1841.g. je ,pored zavetne kapele, podignuta i druga škola. 1845. postoji sirotinjski dom, izgrađen dobrovoljnim prilozima stanovništva.Nasipni put od Bezdana do Šebešfoka popločan je ciglom. To je tada bio najsavremeniji put u Bačkoj.
Početkom 1837. počelo se razmišljati o gradnji nove crkve, na mestu stare. Gradnja je počela aprila 1846. a završena decembra 1847.g. Građena je u romanskom stilu i ima tri lađe. Toranj je visok 38 metara.



1848.g. počeo je da radi dr Ferenc Čihaš, najpre kao hirurg, a kasnije kao lekar. Od 1852.g. u matičnim knjigama su počeli ubeležavati uzroke smrti ( na latinskom jeziku ).
U leto 1850.g. počelo je isušivanje močvara na teritoriji Bezdana. U decembru su selo opkolili vukovi; poslednji put u istoriji ovog kraja pojavili su se u većem broju. Organizovana je hajka za njihovo uništavanje.
15. aprila 1851.g. izbio je požar blizu crkve, u kojem je izgorelo devet kuća.
Jula 1853.g. bila je velika poplava. Dunav je probio nasip Santovo-Bezdan. Pored puta Dunav-Sombor 1854. su zasađene mladice dudova.
Između 1854. i 1856.g. gradi se ''Šlajz'' na Dunavu. Ovde je prvi put u Evropi korišćen beton za gradnju objekata na vodi i u vodi. Cement je pečen na licu mesta. Završetkom ovog objekta i novog kraka Francovog kanala, od Dunava do ''Češkog mosta'', ulaz u kanal premešten je iz Bačkog Monoštora u Bezdan. Objekat je rađen prema projektu Ferenca Mihalika, a izgradnju su pratili stručnjaci iz cele Evrope.
Parobrodsko pristanište na Dunavu izgrađeno je 1858.g.
1856.g. porušena je stara Centralna škola i podignuta nova sa tri učionice. 1864.g. pošta je opremljena telegrafom.
1865.g. ilegalno je oformljeno Katoličko momačko udruženje, a otvorena je Građanska čitaonica. 1869. se osniva Bezdansko pevačko društvo, 1870. Bezdansko fortunsko udruženje, 1871. Bezdansko kasino udruženje, 1872. Prvo bezdansko pogrebno udruženje, 1873. Bezdanski pučki krug, 1879. Bezdansko vatrogasno udruženje, 1880. Bezdansko momačko udruženje, 1896. Bezdanska čitaonica, 1898. Bezdansko građansko udruženje itd.
1870.g. donet je Zakon o školstvu. Prema njemu, školom je upravljao školski odbor, a neposredni rukovodilac postao je direktor škole. Škola je 1874. postala opštinska, a od 1911. državna. Od 1875. prvi direktor-učitelj bio je Ferenc Molnar.
1879.g. učenici škole organizuju predstavu, a od čistog prihoda predstave osnivaju školsku biblioteku, dajući pomoć i Bezdanskoj čitaonici.
1884.g. otvara se škola za šegrte, a 1894.g. za 259 dece otvaraju se dva zabavišta. 1910.g. na periferiji su izgrađena tri nova zabavišta.
Između 1866. i 1870.g. izgrađen je put od Dunava do Sombora. Put je obložen ciglom.
1872.g. počeo je putnički saobraćaj na Francovom kanalu.
1871.g. doselio se u Bezdan Janoš Šmit, umetnički tkač. Tada su bezdanski tkači napustili rad sa kudeljom i lanom i počeli tkanje uvoznog, specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske, za izradu damasta.
Radi unapređivanja svilarstva, 1878. Endre Štahuljak osniva rasadnik za dudove: pored puteva sadi se samo ovo drveće. Ipak, najveći podvig E. Štahuljaka je to što je 1876.g., kada je Dunav probio nasip kod Baje a voda stigla do mosta na Šebešfoku, kružnim nasipom odbranio ustavu i tako spasio od poplave celu severozapadnu Bačku. Za to je i odlikovan.
Tokom leta 1873.g. harala je epidemija kolere. Te godine je umro svaki osmi stanovnik Bezdana.
1881.g. otvara se žandarmerijska stanica, a 1883. se osniva Vodna zajednica za Veliko ostrvo.
1890.g. Bezdan ima najveći broj stanovnika u svojoj istoriji, ukupno 8366.
1891.g. osniva se Udruženje zanatlija, 1890. Karolj Gutman otvara mlekaru, a na gornjem plandištu se grade peći za pečenje cigle; Erne Šneler otvara knjigoveznicu i izdaje prve razglednice o gradu; 1891. osniva se Prva bezdanska štedionica; 1894. otvaraju se dve tvornice soda-vode; 1895. Karolj Rohem osniva ugljaru; 1899. uvodi se telefon u objekte francovog kanala i na liniji Bezdan-Dunav ( 1901 ).



28. februara 1899.g. veliki požar u Novoj ulici uništio je 30 kuća i 60 drugih objekata.
1902-1903.g. izvršena je komasacija u Bezdanu.
1910.g. Jožeg Gas otvara štampariju i trgovinu papirom; Ferenc Bošnjak i ortaci izgradili su prvu ciglanu ( 1907 ), električnu centralu ( 1911 ) i prvi parni mlin ( 1909 ).
1912.g. završena je železnička pruga Baja-Sombor. Makadamski put od današnje državne granice do Bezdana izgrađen je 1913.g. Iste godine je izbušen i prvi arteški bunar.
Za vreme I svetskog rata menja se život u Bezdanu. Rat je prekinuo privredni i kulturni razvoj. Osniva se Crveni krst, a dobrovoljnim prilozima stanovništvo oprema ratnu bolnicu sa 100 kreveta. 1917.g. stanovništvo je već gladovalo. U opštini je bilo 468 nezbrinutih porodica.
Krajem 1918.g. nastalo je dvovlašće. Naredbe i uputstva su stizala i iz Budimpešte i iz komande Srpske kraljevske vojske. Januara 1919.g. obaveštava se stanovništvo da je Velika narodna skupština u Novom Sadu priključila Bačku, Banat i Baranju Kraljevini SHS.
1913.g. mr ph. Šandor Slavik otvara drugu apoteku u Bezdanu. Dr Imre Kalman i dr Nandor Poper otvaraju privatne ordinacije. 1923. počeo je da radi prvi zubar u opštini, Andraš Keteleš.
Oživljava i privreda. 1919. počela je s radom ciglana. Osniva se preduzeće za izradu kutija i nalepnica. Električna centrala redovno isporučuje el. energiju stanovništvu. Jožef Vajs dobija dozvolu za uspostavljanje omnibuskog saobraćaja između Sombora i Bezdana. 1921. je proradila železnica. U mesnom saobraćaju koristi se 10 fijakera, 7 kola sa oprugama, a ima i dva automobila.



Od 1920.g. ( Trijanonski ugovor ) matične knjige se vode na srpskom jeziku.
1927.g. pominje se bioskop u Bezdanu.
1929.g. put Dunav-Sombor dobija makadamsku košuljicu.
U opštini su bila 7793 stanovnika: 5130 Mađara, 2448 Nemaca, 115 Jevreja, 98 Jugoslovena i dva ostala.
1938.g. završena je izgradnja carinarnice na Dunavu, makadamskog puta preko Ostrva ( 1939 ), a 1940.g. opštinskog lekovitog kupatila iz kojeg se narednih decenija razvila bolnička ustanova fizikalne medicine i rehabilitacije.
11. aprila 1941.g. Bezdan su napustili i poslednji državni službenici, učitelji i žandari, koji nisu bili starosedeoci. U noći između 11. i 12. aprila povlače se s granice poslednje jugoslovenske vojne jedinice. Oko 5 časova izjutra čule su se eksplozije. Srušeni su most Dora i železnička stanica.
Za vreme okupacije, Bezdansko sportsko udruženje postiže izuzetne rezultate. 1941.g. osvaja prvenstvo okupirane teritorije odigrano po kup sistemu.Najtežu sudbinu su doživeli Jevreji. Više od 60 Jevreja je odvedeno u logore 1944.g. gde je većina stradala. Nemačko stanovništvo polako napušta mesto. Bezdan je napustilo 1000 lica.
1944.g. u Batinskoj bici poginulo je oko 5000 jugoslovenskih, sovjetskih, mađarskih i nemačkih vojnika.
21. oktobra oslobođen je Sombor. Još istog dana prethodnica Crvene armije stigla je do Bezdana.
24. oktobra iz Sombora je stiglo 20 partizana i uspostavili su vojnu partizansku stanicu.
1945.g. 605 članova 109 dalmatinskih, kordunaških, ličkih, hercegovačkih i dr. porodica se nastanilo u napuštenim nemačkim kućama.
Između 1945. i 1947.g. , s optužbom da nisu ispunili svoje obaveze, zemljoradnicima je oduzeta imovina i primorani su da se udruže u zadruge.
1947.g. osnovano je Bezdansko mađarsko kulturnoumetničko društvo. U drugoj polovini veka, kao glumci i reditelji, istakli su se Pfaf Ana, njen sin dr Pfaf Mihalj, kao i Nađ Jožef.
Umesto pozorišne dvorane koja je izgorela 1968, 1979.g. je podignuta nova zgrada pozorišta koja je primala 280 posetilaca.
Televizija je ušla u domove 1959.g.
1963.g. izgrađena je ustava na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, 1974.g. most 51. divizije na Dunavu, 1979.g. je otvorena nova škola, 1980.g. su asfaltirane ulice u selu, 1981.g. je otvoren terapijski blok u lekovitoj banji i Muzej batinske bitke na Dunavu, 1988.g. je izgrađen vodotoranj, 1990.g. mrtvačnica na Donjem groblju, 1993.g. silos ZZ ''Bezdan'', 1995.g. restoran ''Kenđija'' itd.
Bezdanskih autori su od 1990.g. objavili više od 15 knjiga u vezi sa Bezdanom.
Nacionalna struktuta stanovništva Bezdana ponovo se promenila raspadom Jugoslavije. Od početka 90-ih godina, iz Like, Korduna, zapadne Slavonije i Baranje, do 17. januara 2000.g. nastanilo se 819 izbeglica, pretežno Srba. Istovremeno mesto je napustilo 300-350 stanovnika mađarske nacionalnosti, uglavnom iz ekonomskih razloga.


_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Pet Jul 10, 2009 9:13 pm


Bezdan se može pohvaliti mnogim prirodnim lepotama. Osim reke Dunav, koji protiče blizu našeg mesta, Bezdan ulepšavaju i kanali, koji su raj za ribolovce i kupače. Izgradnja sistema za odbranu od poplava doprinela je većoj popularnosti vikend naselja u okolini Bezdana. Čim stignu topliji prolećni dani, vlasnici vikendica na obali Dunava, u Baračkoj, na Francovom kanalu, na Bajskom kanalu, Korlatošu i Kenđiji, počinju sa velikim spremanjem i pripremom za novu sezonu. Ovo su savršena mesta za odmor, šetnju, pecanje, kupanje, sportove na vodi ...









Sva ova mesta lako se mogu obići i biciklima. Nakon lagane vožnje ili šetnje, putnici se mogu odmoriti u nekoj od čardi gde se, osim osveženja, nude i riblji specijaliteti.




U poslednje vreme sve popularniji postaje i lovni turizam, pošto je okolina bogata i šumama.



U turističku ponudu Bezdana svakako treba uvrstiti i lekovitu banju;





Postojanje lekovite vode na ovom prostoru otkriven je 1912. godine bušenjem bunara. U roku od dve godine vodeni uzorci su analizirani tri puta i utvrđeno je da voda iz bezdanske banje pripada redu alkalno-murijatičnih voda bogatih jodom. Jedan litar vode sadrži 2,84 miligrama joda.
Izgradnja banjsko-lečilišnog kompleksa tekla je u više navrata. Prvo su uređeni bunar i njegova okolina 1934. godine. Četiri godine kasnije izgrađeni su kupatilo i čarda na Dunavu, te je iste godine zvanično Banja počela sa radom. Godine 1954. Banja Bezdan proglašena je za prirodno lečilište.
Danas Banja raspolaže sa 95 bolesničkih kreveta nameštenih u trokrevetne, četvorokrevetne i šestokrevetne sobe. U okolnim, privatnim kućama, bolesnici mogu da koriste još dodatnih sto kreveta. Banja Bezdan danas nema turističku, već čisto lečilišnu funkciju.






Poslednji put izmenio ka5an dana Sub Nov 06, 2010 7:37 am, izmenio ukupno 2 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Kišov kanal

taj Pet Jul 10, 2009 9:14 pm
Veliki bački kanal – Kišov kanal: Povezuje Dunav i Tisu, od Bačkog Monoštora do bačkog Gradišta. Izgrađen je u periodu od 1793-1802. godine. zavrčen je krajem juna 1801. godine, kada je njima potekla Dunavska voda. Prva plovidba izvedena je 02. maja 1802. godine. U to doba skraćivao je plovidbu između Beča i Budimpešte i doprineo odvođenju suvišnih voda sa plodnih polja srednje Bačke. Za trasu kanala iskorišćeno je korito Palzovića (5 km) i Mostonge (2,5 km).
Za dvadeset pet godina svog postojanja, kroz kanal se vratilo sve uloženo.








Zima na kanalu










Poslednji put izmenio ka5an dana Sub Nov 06, 2010 7:56 am, izmenio ukupno 3 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Šebešfok

taj Pet Jul 10, 2009 9:15 pm
Foto ~ šetnja bezdanskim vikend~naseljima;

Šerbešfok mig











Poslednji put izmenio ka5an dana Sub Nov 06, 2010 8:07 am, izmenio ukupno 3 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Bezdan ~ Korlatoš

taj Pet Jul 10, 2009 9:20 pm
Vikend naselje KORLATOŠ











Poslednji izmenio ka5an dana Sub Nov 06, 2010 8:16 am, izmenjeno ukupno 1 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Sub Nov 06, 2010 8:27 am
Vikend naselje Baračka














_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Sub Nov 06, 2010 8:30 am
Vodič


KORISNE INFORMACIJE


* Ustanove

Mesna zajednica Bezdan ,Žrtava fašizma 3, 025/810-212, 8:00-14:00

Mesna kancelarija, Žrtava fašizma 3, 025/810-107, 7:30-15:00 ( petkom 7:30-14:00 )

Osnovna škola Bratstvo-jedinstvo, Žrtava fašizma 25, 025/810-322, 8:00-14:00

Ambulanta, Žrtava fašizma 64, 025/810-122, 7:00-19:00 ( vikendom 8-10 )

Narodna apoteka, Žrtava fašizma 35, 025/810-103, 7:00-19:00

Bezdanska banja, Rodina 7-9, 025/810-117

Policijska stanica, Crkvena 2b, 025/810-110

Vatrogasna služba, Rodina 19, 025/810-111

Biblioteka Karlo Bijelicki, Crkvena 2, 025/811-365, 8:00-18:00

Pošta, Žrtava fašizma 36, 025/810-124

Katolička crkva,Žrtava fašizma 9, 025/810-329, 9:00-12:00


* Prodavnice mešovite robe

HB, Žrtava fašizma 14, 025/811-250, 6:00-22:00
MBA kod Brdara, Somborski put, 025/811-093, 6:00-22:00
Market Nova, Nova 54, 025/811-780, 0-24 ( zimski period 6:00-21:00 )
Maxi Shop, Žrtava fašizma 19, 025/810-141, 6:00-21:00
Sintija, Kolutska 64, 6:00-20:00
Klasik Comerc prod.br.2, Žrtava fašizma 103, 025/811-522, 6:30-21:00
Klasik Comerc prod.br.6, Novogradska 36, 6:30-21:00
Velemes, Rodina 3, 025/811-600, 6:00-21:00
Market Rodić, Kratka 15, 6:00-21:00
Market ABC, Žrtava fašizma 73, 7:00-20:00 ( vikendom 7:00-12:00 )
Višnja, Grobljanska, 6:00-20:00
Marić pr.br.5, Žrtava fašizma 55, 7:30-22:00
Nidžo, ugao Ulice Košut Lajoša (pijaca ), 025/810-348, 6:00-21:00



* Diskont pića

Produkt-Komerc d.o.o.pr.br.6, Žrtava fašizma 15/a, 7:00-21:00 ( nedeljom 7:00-13:00 )


* Igračke, ...

Zlatni kutak, Košut Lajoša 12, 8:00-18:00
Toy Gallery, Crkvena 1, 9:00-17:00
Šangaj, Žrtava fašizma 17, 8:00-20:00



* Konfekcija

GAMA, Žrtava fašizma 19, 025/811-158, 7:00-20:00 ( subotom 7:00-13:00 )
TI-MI, Somborski put 1, 9:00 - 12:00, 14:00 - 19:00 ( subotom 9 - 14 )


* El. uređaji, ...

Bemark, Novogradska 27, 025/811-176, 8:00-19:00 ( subotom 8:00-14:00 )
Tehnometal, Kolutska 27
Ivek, Rodina, 7:00-20:00



* Banke

Vojvođanska banka, Žrtava fašizma 13, 025/812-060, 8:00-15:00
Panonska banka, Žrtava fašizma 19



* Poslovne usluge

Agencija Delta, Omladinska 23, bezdandelta@gmail.com, 025/810-991, 063/888-7911




* Auto-delovi, ...

Omega, Kolutska 67, 025/811-343, 8:00-18:00 ( subotom 8:00-13:00 )



* Auto-servis

Auto servis, Kolutska 66, 025/810-866



* Servis i prodaja bicikala

H.R., Bratstva i jedinstva 24, 025/811-367, mob: 063/869-19-53, 09:00-12:00 i 16:00-19:00 ( subotom 09:00-12:00 )



* Računari, ...

Obicom, Žrtava fašizma 19, 025/812-051


* Mobilni telefoni

Hendi, Nova 126, 025/810-442, 8:00-15:00, 17:00-20:00



* Cvećare

Art DekorŽrtava fašizma 17, 025/811-279, 8:00-19:00
Gerber, Rodina 5, 025/810-303, 7:30-19:30, ( nedeljom 7:30-12:00 )
Orhideja, Žrtava fašizma 44, 025/810-232, 8:00-13:00,16:00-19:00 ( nedeljom 8:00-12:00 )



* Menjačnice

Vlaneks, Rodina 5, 025/811-610, 7:00-20:00 ( ned: 7-11 )
Nidžo, pijaca, 025/810-348, 7:00-20:00



* Mesare

Niki, Bratstva i jedinstva 3, 025/810-543
Mesara, Košut Lajoša 16, 025/810-395, 7:00-11:00, 16:00-18:00
Vukmir, Rodina 11, 7:00-19:00 ( sub: 7-13, ned: 7-11 )



* Pekare

Balo, Pusta 22, 025/810-177
Major, Rodina 6, 5:00-12:00
Dva kuma, Žrtava fašizma 104, 063/82-97-647



* Benzinske pumpe

LUKOIL, Somborski put BB, 025/810-151, 0-24

Naftagas, Žrtava fašizma BB, 025/810-145



* Knjižare

Lotos, Žrtava fašizma 17, 7:00-19:00 ( sub: 7-13 )


* Video klub

MemphisRodina 46a, 025/810-540, 16:00-20:00


* Taksisti

Bezdan-Taxi ( Kedveš Janoš ), Grobljanska 40, 062/210-533, 0 - 24
Čudic Radomir, Omladinska 18, 063/7 508 972, 0 - 24

* Ugostiteljski objekti

Kafe picerija Romana, Somborski put 45, 025/810-300, 9:00-24:00 ( vikendom 10-24 )
Kafe bar Oli, Rodina 5, 025/811-727
Poslastičarnica Pirana, Žrtava fašizma 33, 025/810-264, 8:00-24:00
Roštilj Kod kuma, Žrtava fašizma, 025/811-112
Hamburgerija Bato, ugao Rodine ul. i Košut Lajoša BB, 7:00-21:00
Vijetnam, Somborski put 88, 5:30-22:00
Kafe picerija Cactus, Rodina 11, 025/810-913, 15:00-22:00 ( sub: 15-24, pijačnim danima 7-22 )
Viktorija, Novogradska 35
Kafe bar M-M, Žrtava fašizma 10
Kafe bar Intermezzo, Žrtava fašizma 15, 025/810-243
Kafe bar Palma, Žrtava fašizma 23
Bife Kabare, Bratstva i jedinstva 8, 025/811-376, 6:00-24:00
Restoran Dioniz, Somborski put bb, 025-811-804, 063-545-734, 07:00-22:00
Stari orah, Somborski put
Čarda Kod Srećka, kod Šebešfoka
Čarda Pikec, Baračka
Velika čarda na Dunavu

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Sub Nov 06, 2010 8:39 am
Kirbaj u Bezdanu

Posle Božića i Uskrsa, najveći praznik koji okuplja porodicu je kirbaj koji se u Bezdanu održavaposlednje nedelje u oktobru. Podaci kažu da ova tradicija datira još od polovine 18 veka kada jeizgradjena tadašnja, nova crkva posvećena Svetom Šimunu i Judi Tadeju.











Kirbaj je dan kada se u gotovo svakom domu u Bezdanu okuplja porodica, prijatelji i gostikoji dolaze iz raznih krajeva naše zemlje i inostranstva. Vremenom su ovi običaji menjali oblike,ali je ostao dnevni redosled i običaji. Naročito kad je reč o okupljanju uz bogatu trpezu na kojojse i danas neizbežno nadju specijaliteti od kljukane guske.




















Domaćica ustaje vrlo rano, da pripremi sva jela pre odlaska na misu nakoju odlaze i gosti. Ručak se servira oko podne, a zatim se odlazi nakirbaj da se prošeta, razgleda i kupuju sitnice.Nekada su momci devojkama poklanjaci medena srca sa ogledalcetom, o onenjima medenog konja.Kupovali su se šećerni krompir, alva, medenjaci, ogrlice... I danas sezadržao običaj poklanjanja,ali su došle neke druge stvari sa više sjaja, ali manje topline. Decase ovom danu ipak najvišeraduju jer je prepun razonode, šarenila i vesele atmosfere. Dan je tokada su roditelji, deke i bake opušteniji i mnogo lakše se dobijadžeparac nego inače.
































Po dolasku sa kirbajske šetnje, porodica i gosti ponovo sedaju za trpezu i nastavlja se uživanje udjakonijama. Uveče sledi zabava za mlade do kasno u noć u diskoteci i svim kafićima. Sve manjevremena imamo za sebe i druge, za okupljanje i razgovore. Kada prodje dan kirbaja, kad se popakujusvi vrtuljci i tezge, ostaje lepo osećanje na okupljenu porodicu i goste i razgovor u topliniporodičnog doma.
































_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Re: Bezdan

taj Sub Nov 06, 2010 8:41 am
Bezdanski kotlić 2010


Još jedan u nizu letnjih dogadjaja u Bezdanu ovog leta na kanalskoj obali, bilo jetakmičarsko kuvanje ribljeg paprikaša u nedelju, 08. jula. Ovo celodnevno druženje okupilo je u nedelju oko 400ljudi, a naročito porodica sa malom decom.











U hladovini širokih krošnji u kotlićima je krcala sveža, kanalska riba i mirisala domaćazačinska paprila. Od 70 takmičarskih kotlića, žiri je procenio da je najukusniji skuvaoAlfred Kiš iz Bezdana. Pobednik je, kako i dolikuje, dobio na poklon kotlić sa svom pratećom opremom za kompletan ugodjaj jednog dobrog paprikaša.

Za održavanje ovog tradicionalnog dogadjaja, četvrtog po redu, koji doprinosi letnjoj zabavii druženju na selu, pobrinula je NVO „Puls“ iz Bezdana uz veliko zalaganje vlasnika izaposlenih Ribarnice "Feri" iz Bezdana.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
Sponsored content

Re: Bezdan

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu