Džerom Dejvid Selindžer

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:01 am

Džerom Dejvid Selindžer - Lovac u žitu

Školske vlasti tražile su i zabranu ovog romana jer se smatralo da potencira ono što kvari omladinu -alkohol, pušenje, upuštanje u seksualne odnose ...
Prvo englesko izdanje tog romana, objavljeno 1951. godine, ubrzo je prevedeno na mnoge jezike - a kod nas je to bio jedan od najpopularnijih romana za mlade, tokom 60-ih i 70-ih, a i danas je rado čitan. Na srpsko-hrvatskom je (u periodu 1958-2008) objavljen oko deset puta (nekad: Lovac u žitu - nekad Lovac u raži - što je tačniji naslov: "rye" je „raž"). Neki američki listovi su ovaj roman, inače, svrstali u 100 najboljih romana 20. veka, objavljenih na engleskom.
Svoju popularnost duguje glavnom junaku Holdenu Kolfildu, koji je bio blizak tadašnjoj generaciji mladih, a kroz njega je pisac uobličio i jednu tipičnu „krizu odrastanja", kao i kritički stav alternative, otpora autoritetu i neuklapanja, koji će doživeti ogromnu ekspanziju kod mlade generacije širom sveta, krajem 60-ih.
Inače, naslov romana vezan je za jednu od Kolfildovih fantazija, u kojoj se on pojavljuje u ulozi odrasle osobe koja brine o deci. Stalno zamišljam mnogo male dece kako se igraju u jednom velikom polju raži... a nikoga u blizini... osim mene. A ja stojim na ivici jedne grozne provalije. Dužnost mi je da ulovim (uhvatim) svakoga ko se zaleti prema provaliji... ako trči ne gledajući kuda ide... Znam da je to ludo, ali je to jedino što bih zaista želeo da budem.
Glavni zaplet je vezan za vreme pred božićne praznike, kad Holden biva izbačen - zbog loših ocena - iz internata koji je pohađao (u Pensilvaniji). Posle toga odlazi u Njujork, gde mu žive roditelji, ali im se ne javlja, jer se boji njihove reakcije, pa ne odlazi kući nego u hotel u Njujorku, gde provodi nekoliko dana. Za to vreme se suočava s noćnim životom: s taksijima, turistima, barovima i prostitutkama. Tih dana sreće i bivšu devojku, Seli, ali ne nailazi kod nje na razumevanje. Posle različitih epizoda javlja se i roditeljima. Ovi ga šalju u posebnu ustanovu na psihoterapiju. Brat ga često posećuje. To mu pomaže, pa se uskoro vraća porodici i nastavlja da živi normalnim životom.
Radnja romana ne teče hronološki, nego se tok radnje prekida razmišljanjima i Holdenovim unutrašnjim monolozima, o životu, svetu, ljudima koji ga okružuju, njihovim nedorečenostima, kao i suočavanjem sa lažnošću (phoniness) u ljudskim stavo-vima i odnosima.
Mnogi čitaoci su se identifikovali sa glavnim junakom koji je kritičan prema vladajućoj kulturi, a roman je bio interesantan, jer na duhovit način izlaže različita iskustva glavnog junaka, kao i zbog jezika prožetog žargonom, umesto pročišćenog književnog jezika, što je u ono vreme bila novina.
Roman je tokom nekoliko decenija bio predmet mnogih kontroverzi (jedno vreme 1960-1980 - i zabranjivan od školskih vlasti), jer se smatralo da potencira ono što kvari omladinu - alkohol, pušenje, upuštanje u seksualne odnose - ili ulični žargon.
Polovinom 60-ih zaista je nastao talas napuštanja škola i porodica (drop outs - oni koji su „ispali" iz uobičajenih institucija: škole i porodice), uzimanja narkotika itd., ali ne pod uticajem ovog romana, nego nekih društvenih okolnosti (hipi pokret, osnivanje komuna itd.). Ali, Holden je nekima izgledao kao neko ko je pokrenuo taj trend. Delom pod pritiskom tih debata, Selindžer se oko 1965. povukao iz metropole (rođen je u Njujorku, 1. januara 1919), u malo mesto, u državi Nju Hempšir i nadalje izbegavao publicitet i javno pojavljivanje, ali je nastavio da piše.
Tokom pedesetak godina od vremena objavljivanja, različiti autori su hteli da realizuju filmsku, ili TV verziju romana, ali dogovor o tome nikad sa autorom nije postignut.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:02 am

ТАЈНА ЗВАНА Џ. Д. СЕЛИНЏЕР

Чињеница да је писац чувеног „Ловца у житу” на врхунцу славе одлучио да престане да објављује књиге и наставио да пише само због личног задовољства, за свет је постала нерешива загонетка. Зашто неко тако упорно одбија славу?

Кад неки сиромашак, непознат јавности (осим најближој родбини), одлучи да се осами и прекине све везе с околином, обично кажу да је луд. Кад то учини богат и славан човек, каже се да је ексцентричан или чудан.
Да ли је луд и ексцентричан исто? Наравно да није, мада треба имати на уму да ни свака жеља за одвајањем од света нужно не значи и лудост. Једноставно, као што и сам корен речи наговештава – реч је о некој врсти удаљавања од центра (ex + centrum).
Један од најславнијих ексцентрика – усамљеника нашег времена свакако је амерички писац Џером Дејвид Селинџер. Првог јануара ове године навршио је деведесет година. Будући да се већ пола века крије од јавности, чувајући право на
угодност личног живота, не зна се да ли уопште пише. Постоје назнаке да то ипак и даље чини.
Поводом Селинџеровог животног избора готово неизбежно поставља се још једно питање: да ли окретање леђа јавности после славе коју је постигао романом „Ловац у житу” још више привлачи пажњу радозналаца или је, ипак, успео у намери да буде заборављен? У том науму није у потпуности успео. Међутим, извесно је да му је пошло за руком да не постане део моћних светских књижевних група, а ипак остане важан део светске књижевности. Посебан у сваком случају.

Школа за сујетне писце

„Селинџер се толико вешто крије да се не бих изненадио да је већ одавно умро, само што ми то не знамо!”, каже наш угледни књижевни критичар, сматрајући да је овакав однос према књижевној слави непоновљива и жестока школа скромности за све писце који често болују од – сујете.
„Има неке предивне мирноће у необјављивању”, рекао је Селинџер у свом последњем разговору за новине, новембра 1974. године, пре тридесет пет година.
„Мирно је. Тихо. Објављивање представља ужасни напад на мој лични живот. Допада ми се да пишем. Ја волим да пишем. Али пишем само за себе и ради сопственог задовољства. Неко је украо моје приче и покушао да их објави без дозволе. То је кривично дело. Рецимо да имате капут који посебно волите и неко вам га мазне из ормана. Тако се ја осећам. Написао сам те приче пре много година. Нисам уопште имао намеру да их објављујем. Желео сам да оне умру на природан начин. Још увек покушавам да заштитим оно мало личног живота колико ми је остало.”
И то је било готово све што је рекао током више од пола века. Упозоравајуће речи које као да су пре толико година наговештавале потоњу општу помаму у погледу завиривања у најличније ствари туђих живота – чега смо уосталом и сведоци.
Селинџеров роман „Ловац у житу”, и даље неизоставни део лектире сваког поштоваоца књижевности, говори о односу дечака према „одраслима”. Холден Колфилд одбија да тај исти свет види у лажном светлу у коме се, иначе, представља. Повест о одрастању и искрености у окружењу духовне и емотивне јаловости и данас привлачи пажњу читалаца. „Ловац у житу” једна је од најпродаванијих књига већ више од педесет година. Њени тиражи броје милионе примерака.
Овогодишњи Сајам књига у Београду још је једна прилика да се сетимо личности и дела овог америчког књижевног чудака. Његова дела на наш језик, између осталих, преводили су Драгослав Андрић, Никола Кршић и Флавио Ригонат. У својој издавачкој кући „Л. О. М” Ригонат је од 1994. године објавио све што је могло да се објави: од романа „Ловац у житу”, „За Есме” (Девет прича), „Френи и Зуи”, „Високо подигните кровну греду, тесари”, до књиге „Симор: увод”.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:07 am

Први редови испод ћебета

Џером Дејвид Селинџер рођен је 1. јануара 1919. године на њујоршком Менхетну. Отац Сол Селинџер био је Јеврејин пољских корена, а мајка Мари Џилич била је шкотско-ирског порекла. Кад се удала за Сола, променила је име у Мирјам, примивши и јеврејску веру. То дечаку изгледа није било познато све до тринаесте године, до обреда верског пунолетства – Бар мицве. Иначе, отац се бавио трговином месом, а Џером је био њихово друго дете. Старија кћерка Дорис рођена је 1911. године.
Дечак је похађао различите њујоршке школе, матуриравши у школи McBurney School, а онда се по жељи мајке уписао на Војну академију (Valley Forge Military Academy and College) у Пенсилванији. Управо на колеџу Селинџер је почео да пише. Ноћу, испод ћебета, уз помоћ батеријске лампе. Да нико не види шта ради.
Онда је одлучио да се упише на Њујоршки универзитет који је убрзо напустио да би се запослио на броду. Затим је донео одлуку да се придружи оцу у послу, да и сам ради на увозу меса. Сол је убрзо послао сина у представништво предузећа у Беч. Боравак у главном граду Аустрије свакако је утицао на Џерома. Научио је добро немачки и француски. Био је сведок надолазећег нацизма и страдања Јевреја у Бечу. Напустио је град непосредно пре него што је пао под Хитлерову власт: 12. марта 1938. године.
У Америци је Џером похађао различите универзитете, између осталог и вечерњи курс књижевности на Универзитету Колумбија. Један од Селинџерових професора који је убрзо схватио да је његов ученик необично обдарен, био је уредник „Стори магазина”. У броју од марта 1940. године објављена је Селинџерова кратка прича, својеврсни портрет младих без одређених животних циљева. Прича је носила назив „Млађарија” („Тhe Young Folks”).
Од 1941. године, кад се заљубио, Џером је свакодневно писао дуга писма прелепој Уни О’Нил, кћерки писца Јуџина О’Нила. Изгледа да му љубав није била узвраћена. Веза је прекинута кад је Уна упознала човека свог живота – Чарлија Чаплина, за кога се и удала. Оставила је писца и одабрала глумца.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:08 am

Недуго потом Селинџер је одабран да се придружи пешадији америчке војске и учествовао је у неким биткама Другог светског рата. За време искрцавања у Нормандији, напредујући према Немачкој, упознао је Ернеста Хемингвеја, тада ратног дописника. Кад су после рата почели да се дописују, Хемингвеј је био очаран Селинџеровим списатељским даром: „Господе! Овако обдареног човека још нисам срео!”, написао је.
Занимљиво је да се тих ратних година, као човек који је добро говорио стране језике, Џером бавио и контрашпијунажом, те је био у прилици да испитује многе ратне заробљенике. На Селинџеров живот без сумње пресудно су утицали догађаји везани за концентрационе логоре: наиме, био је међу првим војницима савезничке војске који су крочили на та стравична места. „Једноставно није могуће не осетити заувек тај посебан смрад нагорелих тела, без обзира на то колико година будеш живео”, написао је Селинџер неколико година касније својој кћерки.
Кад се рат завршио, неколико недеља провео је у болници лечећи се од исцрпљености и психичког шока због свега што је доживео и видео. Ипак, једно време провео је у Немачкој, као припадник америчких трупа које су помагале у денацификацији земље. Ту се заљубио у извесну госпођицу по имену Шула којом се 1945. године и оженио. Испоставило се да од тренутка кад су стигли у САД тај брак више није имао смисла. После само осам месеци Шула се вратила у Немачку. Кад је касније, 1972. године, примио од ње писмо, поцепао га је не отворивши га. „Кад с неким прекинем, онда је то заувек”, објаснио је кћерки која је посматрала шта чини.
Часопису „Њујоркер” 1948. године Селинџер је понудио причу „А Perfect Day for Bananafish” („Перфектан дан за банана-рибе”). Чланови редакције, познати по оштрини и немилосрдности чак и кад је реч о највећим писцима, остали су без речи, задивљени. Потписали су уговор по коме су имали право први да објаве све што Селинџер у будућности буде написао.
Године 1951. објављен је роман „Ловац у житу”, књига која је одмах доживела огроман успех код читалаца, мада су књижевни критичари били више него суздржани. У интервјуу за један школски лист, 1953. године, Селинџер је признао да је његово детињство „веома личило на детињство дечака у књизи, те је било огромно олакшање све то признати”.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:09 am

Корниш на крају света

Дакле, осим критичара, и поједини читаоци били су незадовољни због тога што писац оштро говори о вери, што о сексуалности адолесцената проговара тако отворено. У сваком случају, сматрали су ово дело неозбиљним, стилски несавршеним, али и с лошом моралном поруком. У неким земљама било је и забрањено! На пример због псовке „Goddamn!” која се појављује чак двеста педесет пет пута (осим тога, на више места помиње се и глагол fuck)...
Вилијам Максвел, уредник „Њујоркера” и Селинџеров пријатељ, упитао је у интервјуу писца који су били његови књижевни узори. Одговор је гласио: Кафка, Чехов, Достојевски, Толстој, Пруст, Гарсија Лорка, Китс, Емили Бронте, Џејн Остин, Вилијам Блејк... Није желео да помиње живе писце. Сматрао је то неукусним!
Две године после „Ловца у житу”, Селинџер је објавио седам приповедака објављених у „Њујоркеру” и још две које су одбили. Збирка је добила име „Девет прича”. Занимљиво је да писац није дозволио издавачу да на корицама књиге буду нацртани ликови из прича како читаоци не би стекли погрешну слику о њима. После успеха који је доживео и с овом збирком, Селинџер се повукао у себе. Последње изјаве које је давао изражавале су згражавање у односу на све књижевне кругове. Из Њујорка се одселио у Корниш, у Њу Хемпширу. У први мах, био је пријатељски настројен према житељима градића, позивао у своју кућу ученике оближње школе: слушали су заједно плоче и расправљали о различитим темама. Једној од ученица, Ширли Блејни, дао је интервју за локални лист, за страну посвећену школи.
У Кембриџу је 1954. године упознао студенткињу Клер Даглас, кћерку познатог енглеског ликовног критичара. Венчали су се 1955. године кад је рођена њихове кћерка Маргарет, а пет година касније и син Мет. Селинџер је саветовао жени да напусти студије неколико месеци пре дипломирања. Сматрао је да је најважније да живе заједно. Девојка је то и учинила, мада јој је живот одвојен од људи, у малом месту, био веома тежак. С друге стране, Селинџеру није недостајало друштво. Клер је патила, он је уживао. Кћерка Маргарет често је поболевала, али је отац одбијао да је лечи уз помоћ класичне медицине. Једино је веровао хомеопатији. Кћерка и мајка осећале су се у Корнишу као у затвору. Приликом једног боравка у Њујорку, побегле су...
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:10 am

Текстови у сефу

Јунаци неколико следећих Селинџерових прозних дела су чланови породице Глас који се на овај или онај начин осећају одрођени од света, покушавајући да постигну неку врсту просветљења, особену за зен будизам коме је Селинџер иначе био посвећен. После новеле „Френи” и њеног наставка „Зуи”, објављена је и новела „Високо подигните кровну греду, тесари”, као и „Симор: увод”. Године 1966. Џером се развео од жене. Последње објављено дело била је прича „ХапÞортх 16, 1924”.
Године 1999. извесна Џојс Мајнард дала је на аукцију писма која јој је писац писао док је с њом био у некој врсти љубавне везе. За више од сто педесет хиљада долара, писма је откупио Питер Нортон, човек који се бавио програмирањем и рачунарима. Истог тренутка кад их је добио послао их је Селинџеру.
Једна од ретких Селинџерових фотографија у позним годинама.

Само годину дана касније, Селинџерова кћерка Маргарет, уз мајчину помоћ, објавила је књигу „Ловац на снове: сећање”. У књизи је оца описала као мизантропа и посебно истакла његово брижљиво свакодневно писање, похрањивање текстова у посебан сеф. Објаснила је и очеву склоност ка алтернативној медицини, источњачкој филозофији, јоги, медитацији и зену. Маргаретин брат Мет успротивио се сестриним јетким описима Џерома као грубог и строгог оца. „Њујоршком обзерверу” написао је писмо у коме каже да његова сестра није верно дочарала живот њиховог заједничког детињства.
У јуну ове године деведесетогодишњи Џером Дејвид Селинџер је преко адвоката забранио објављивање књиге „Шездесет година касније: долазећи кроз жито”. Књигу је написао непознати аутор под псеудонимом Џ. Д. Калифорнија. Роман је, наводно, наставак „Ловца у житу”.
Многобројни холивудски ствараоци покушали су да откупе права за екранизацију „Ловца у житу”. Познати редитељи и глумци унапред су видели Холдена Колфилда на великом платну. Селинџер то никада није дозволио. Ни за које паре! Једина особа која је икада могла да одигра Холдена Колфилда био је само он. Иначе, познат је као велики љубитељ филма: његови омиљени филмови су „Дама која нестаје” Алфреда Хичкока и „Жижи” Винсента Минелија, као и филмови Станлија и Олија и браће Маркс. Кћерка Маргарет је у својим сећањима забележила да је Селинџеров поглед на свет везан за филмове из четрдесетих које гледа уз помоћ шеснаестомилиметарског пројектора.
Поклоници Селинџеровог дела и даље долазе у Корниш на неку врсту ходочашћа. Надају се да ће, неком срећом, срести чувеног писца. Међутим, чим се приближе кући, одустају, остављајући писца да живи онако како је одабрао. Зато постоји тек неколико снимака његове куће, кроз шипражје – и из даљине. Свима је ваљда јасно да писац жели да га оставе на миру. Иако можда не могу да разумеју због чега.
„Не сматрам неопходним да своја дела објавим постхумно”, рекао је Селинџер у већ поменутом, последњем интервјуу за новине, 1974. године. „Волео бих да могу и даље да пишем за себе. Плаћам за овакву врсту понашања. Познат сам као чудак. Међутим, све што радим то је да покушам да заштитим себе и дела која пишем. Преживео сам многе ствари, преживећу и ово”.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Ned Nov 01, 2009 6:11 am



Једна од ретких Селинџерових фотографија у позним годинама.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Pet Jan 07, 2011 10:29 am

Драма тропске рибе
Кад је директор угледне њујоршке приватне школе 1932. године упитао тринаестогодишњег Џерома Дејвида Селинџера који га школски предмети највише занимају, он је кратко одговорио – драма и тропске рибе!


У захвалној беседи у Стокхолму, 8. децембра 2008. године, француски писац Жан-Мари Гистав ле Клезио, тадашњи добитник Нобелове награде за књижевност, рекао је, између осталог, да награду коју прима посвећује писцима који су га надахнули. Међу њима је истакао и америчког приповедача Џерома Дејвида Селинџера (1919–2010).
У ствари, кад је допутовао у Стокхолм како би присуствовао свечаној додели Нобелове награде, Ле Клезио је објаснио да је Селинџерово дело дубоко утицало не само на његово писање, већ и на њега као особу:
„Мој највећи извор надахнућа био је увек Селинџер, а посебно његово ремек-дело ’Ловац у житу’. Помислите само да постоји неко ко је успео да се увуче у кожу четрнаестогодишњака. То је јединствен подухват у историји књижевности. Искрено речено, никада се нисам ’опоравио’ од тог искуства!”, рекао је, између осталог, Ле Клезио.
Вратимо се седамдесетак година уназад, у време кад је будући славни писац романа „Ловац у житу” и „Френи и Зуи” имао тринаест година. Те, 1932, године, породица Селинџер – отац Сол, мајка Мирјам, старија сестра Дорис и Џером Дејвид, односно Сони – преселила се на њујоршку Парк авенију, у отмену градску четврт. Живели су у пространом стану, Парк авенија број 1133, у лепој згради на углу с Деведесет првом улицом. Осим што је купио велики стан и скупоцена кола, показујући да његов трговачки посао добро напредује, отац Сол донео је неопозиву одлуку да тринаестогодишњег Сонија испише из јавне школе и упише у скупу приватну школу...
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Pet Jan 07, 2011 10:30 am

Презирао друштвене игре

Дошао је дан кад је будући ученик у угледној школи Мекбарни требало да разговара с директором о томе како ће његово школовање изгледати у будућности.
Записи из тог времена – како наводи Селинџеров биограф Пол Александар – говоре да Сони током разговора није оставио нимало повољан утисак. Био је неспретан и потпуно збуњен. Показао се као сасвим неусредсређен тинејџер који је волео да се прави паметан, не знајући тачно чиме би се бавио. Кад га је директор упитао који га школски предмети највише занимају, Сони је спремно навео две ствари: драму и тропске рибе!
Кад је почео да похађа Мекбарнијеву школу, млади Селинџер постао је новинар школског листа и предводник мачевалачке секције. Глумио је у две школске представе и, што је занимљиво, и у једном и у другом случају играо је женске ликове.
С друге старне, обавезни школски предмети Сонија нису посебно занимали. Због тога је његов успех био углавном скроман. Тачније, школски успех Џерома Дејвида Селинџера био је далеко испод мерила школе коју је похађао. Међутим, рад у драмској групи на известан начин спасио га је од понављања. Прогледали су му кроз прсте и покушали да разумеју Сонијеву најважнију животну тежњу: да се бави необавезним стварима. У породици нико никад није могао да каже где је Сони и шта ради. Појављивао се само за ручак. Волео је да буде сам. Презирао је друштвене игре. Кад би га замолили да игра карте, обавезно би одбио.

Марљивост, шта је то?

Пред крај распуста 1934. године, петнаестогодишњи Сони имао је тако лош успех у школи да су га замолили да се на јесен – не враћа. Из алгебре је био петнаести од осамнаест ученика, из енглеског седми од дванаест, латински – десети од дванаесторо ученика. Укратко, с таквим оценама није могао да настави школовање у Мекбарнијевој школи. Селинџеров отац покушао је да изглади ствар и обећао је директору да ће његов непослушни син покушати да похађа наставу у школи Менхасет.
Испоставило се да је то била још већа пропаст! Зато су у Мекбарнију потврдили првобитну одлуку. После Сонијевог одласка, директор је у његово сведочанство написао следећу опаску:
„Карактер: последње две године које је провео код нас био је под утицајем пубертета.
Способности: велике.
Марљивост: не познаје значење те речи!”
На известан начин, потоњи писац остао је доследан својим навикама из детињства. Написао је књиге које су биле кључне за књижевност двадесетог века. Али кад је постао свестан да занимање за његову личност постаје претерано и да нема везе с њим, повукао се из јавности. Потпуно.
„Стварно ми се смучио тај его, его, его. Мој и било кога другог. Смучили су ми се сви који желе да стигну некуд, да нешто ураде за славу, све у свему, да постану неко ко је занимљив. То је одвратно”, проговорио је Џером Дејвид Селинџер кроз уста свог књижевног јунака у роману „Френи и Зуи”.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od MustraBecka taj Pet Jan 07, 2011 10:31 am

500 СТРАНА ЗА ИСТОРИЈУ

Иако његов објављени опус није велики, дело Џерома Дејвида Селинџера кључно је утицало на књижевност друге половине прошлога века. Ево неколико основних података из његовог живота. Рођен је у имућној породици у Њујорку, 1. јануара 1919. године. Умро је у својој кући у брдима Корниша у Њу Хемпширу, 27. јануара 2010. године. Све што је објавио за живота, стало би у један том од 500 страна, истиче се у његовим биографијама. Али то није усамљен случај у историји да дело великана књижевности по обиму не буде велико.
Променивши неколико школа, Селинџер је краће време студирао, потом учествовао у Другом светском рату. А онда је у познатом часопису „Њујоркер” 1948. године објавио причу „Перфектан дан за бананарибе”. Одмах је било јасно да је реч о посебном писцу. Роман о духовној и физичкој пустоловини седамнаестогодишњег Холдена Кофилда – „Ловац у житу” – објавио је 1951. године. Та књига одмах је постала бестселер. У ствари, већ више од педесет година ова књига је бестселер. Поред бројних пиратских издања, у свету је одавно објављено више од десет милиона примерака „Ловца у житу”. Ова бројка данас је свакако много већа. Име главног јунака Холдена Кофилда носи и један кратер на Месецу. Чувени италијански писац Алесандро Барико основао је школу креативног писања којој је дао име Холдена Кофилда, истичући да је Селинџер његов најомиљенији писац.
Већ после објављивања ове књиге, Селинџер је исказивао жељу да нестане из јавног живота. Године 1953. објавио је збирку „Девет прича” (или „За Есме – с љубављу и мучнином”), а 1961. роман „Френи и Зуи”. „Високо подигните кровну греду, тесари”, назив је новеле коју је објавио 1955. године. Новела „Симор, увод” је његова последња објављена књига, а то је било 1959. године. Прича „Хапворт, 16, 1924.” појавила се у часопису „Нујоркер” у јуну 1965. године.
Дакле, ако поштујемо жељу Џерома Дејвида Селинџера, нећемо више водити бригу о томе како је живео, него ћемо уживати у његовом делу и осетити оно о чему говори млади Холден у „Ловцу у житу”:
„Оно што ме највише обара с ногу то је књига за коју, кад завршиш с читањем, пожелиш да је написао човек који је твој најбољи друг и да би могао да га цимнеш телефоном кад год ти се прохте. Додуше, то се не дешава често”.

СЕЛИНЏЕР, КО ТО БЕШЕ?

Кад су светске новинске агенције 28. јануара ове године пренеле вест о смрти 91-годишњег писца Џерома Дејвида Селинџера, уредници једног нашег дневног листа ту вест су – бацили! Нису је ни сутрадан објавили. Тек дан касније... Сва је прилика да се ту није нашао нико ко је прочитао „Ловца у житу”. Можда их је ипак збунио податак да последњих педесетак година Селинџер ништа није објавио...
С друге стране, један наш познати књижевник, вероватно у намери да буде духовит, али и да с прекором укаже како Селинџер одавно ништа није објавио, рекао је:
„Селинџер? Ко то беше?”
У ствари, и необразовани новински уредници, као и сујетни писац, потврдили су да је Селинџер на известан начин успео у својој намери. Да једноставно збрише из јавности и до краја остане – недодирљив. Пошло му је за руком да добије рат против таблоида и претераног уплитања у његов приватни живот, али пре свега да покаже како признања јавности у суштини не значе увек и истинску (животну) вредност. „Мука ми је од недостатка храбрости да у потпуности будем нико”, написао је својевремено овај писац коме је „Забавник” посветио текст поводом прошлогодишњег Сајма књига, 23. октобра 2009. године.
„Људи увек тапшу погрешним стварима”, речи су Селинџеровог јунака Холдена Кофилда.

Аутор:
Мирјана Огњановић
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džerom Dejvid Selindžer

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu