Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:55 am
scensko žitije đavolskog lika u šest slika
(Mrva, Duga, Vreća, Senka hrta, Seta i Božja nevesta)
Dešava se kad plameni jarac zvezde pase.
KEPECI, KLEPCI, SLEPCI I SVECI:
GRIGORIJE RASPUĆIN
HERMOGEN, arhiepiskop
ILIODOR, jeromonah
NIKOLAJ I, car
ALEKSANDRA, carica
ALEKSEJ, carević
BADMAJEV, tibetanski guru
MANUS, siva eminencija
MITJA RUBINSTAJN, bankar
NIKOLAJ NIKOLAJEVIĆ, veliki knez
MILICA, velika kneginja
SUHOMLINOV, ministar vojske
HVOSTOV, ministar policije
JUSUPOV, grof
ŠTRIMER, predsednik vlade
PROTOPOPOV, ministar
ANJA VIRUBOVA, dvorska dama
KAĆA DOLGORUKOVA, kneginja
VALJA ČERVINSKAJA, dvorska dama
IRINA GOLOVINA, bogata dama
LJUSJA SOLOVJEVA, sumnjiva dama, transvestit
MARUSJA, Ciganka, pevačica
KLIMOV, kapetan
KISELJEV, poručnik
KALUðERICA
KALUðERI
ČETIRI PRINCEZE
CIGANSKI BEND
DAME I GOSPODA
VOJNICI
OFICIRI
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:55 am
SLIKA PRVA: MRVA
(Moćni uticaji obagaćuju narav, ali nadmoćni je neminovno vode ka
propadanju)
(Vrt svetog Serafima. Pripremljena mogila kraj jezerceta. Velika užurbanost.
Promiču kaluđeri i kaluđerice sa zastavama i ripidama. Žure gardisti i policajci.
Na sceni je Hvostov s tri bogalja na štakama.)
HVOSTOV (Svojim štapom bije preplašene bogalje): Idioti! Kreteni! Smesta ću
vas vratiti onamo odakle sam vas i iščupao! U sibirske tajge s vama! Onamo,
opet po kazni! Da mi je samo znati ko vas je ikad u policiju i primio!
ILIODOR (Dojuri i sprečava Hvostova da bije bogalje): Obuzdajte se, ministre.
Nije ovo mesto za to. (Bogalji preplašeno beže sa scene)
HVOSTOV (Urla za bogaljima): Ako mi se u raku od frtalj sata ne javite na
raport, spremni onako kako sam vam ja naložio, odrubiću vam tikve.
ILIODOR: Glumci.
HVOSTOV: Cirikuski klovnovi, Iliodoško moj. Gospode bože, čovek se više ni
u koga ne može pouzdati u čitavom Ministarstvu unutrašnjih poslova.
ILIODOR: Gde ste ih našli?
HVOSTOV: To se i ja pitam. Iz prestonice su ih kao više inspektore proterali u
Sibir pre više godina zbog kojekakvih lopovluka, a ja rekoh: daću im šansu,
znaće da je iskoriste.
ILIODOR: Znači, to su ti mučenici, Hvostove, koje će otac Hermogen isceliti
pred opštinstvom, zahvaljujući milosti svetog Serafima.
HVOSTOV: Nismo li imali uverljivije, nažalost.
ILIODOR: Kakav svetac, takvo i stado.
HVOSTOV: Vi ne verujete u zasluge svetog Serafima?
ILIODOR: On ih nema.
HVOSTOV: Ali ni Rusija nema novih svetaca, brate Iliodore. Onda se moraju
izmišljati. Naš narod ne ume da se sjedinjuje bez čudotvoraca. A gde da ih
iščeprkamo kad se nisu rodili.
ILIODOR: Iz naroda, ministre. U narodu žive sveci. Ali, car se, zahvaljujući toj
Nemici, previše otuđio od naroda.
HVOSTOV: Nerado, brate, slušam povike protiv njihovog veličanstva.
ILIODOR (Odmahuje rukom): Eh, vi, policajci.
HVOSTOV: Čini se da još jedino mi u ovoj državi ne zaboravljamo na svoje
dužnosti.
ILIODOR (Pođe. U odlasku): Najčešće ste, brate, neukusno uslužni.
HVOSTOV (Odlazi za njim. U odlasku): Mi se, Iliodoško, moramo držati
maksime: da je poštovanje ravno ulivenom strahu.
SUHOMLINOV (Od jezera izbezumljeno beži oficir u uniformi, bez šapke,
skroz mokar. Za njim jure tri rmpalije podoficira. Jedan od njih nosi, u trku,
ćebe. Za njim lagano ide Suhomlinov): Ćebe na glavu! (Oficir u trku ispušta
životinjski prodoran krik) Ćebe na glavu! Prigušite taj životinjski urlik.
(Podoficiri skoro na samoj rampi sustignu oficira, bace mu ćebe na glavu, pa ga
surovo obaraju na tlo i gaze ga nogama)
NIKOLAJEVIĆ (Odlazi i kad ugleda prizor »ćebovanja«, zastane kod
Suhomlinova): Šta se to događa, ministre? Zar u nas nijedna ceremonija ne
može da prođe bez skandala.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:56 am
SUHOMLINOV: Razuzdao se narod, kneže, al’riba od glave smrdi.
NIKOLAJEVIĆ: O čemu je reč, ministre? (Pokazuje rukom na linč, koji još
uvek traje) Ovo je neukusno gledati.
SUHOMLINOV: Ma neki potporučničić garde nacvrcao se votke od sabajle, ko
majka, i stao s obale da pušta vodu u jezero. (Oficir ispod ćebeta pod kišom
udaraca pušta prodorne životinjske krike) Hej, vi tamo! Prestanite smesta.
(Podoficiri prestanu da gaze oficira ispod ćebeta) Dosta je. I uklonite tu mrcinu
ispred očiju naroda. (Podoficiri uhvate oficira za noge, pa ga po tlu odvlače sa
scene. Suhomlinov opet pažnju vraća Nikolajeviću) I kad su ga opomenuli.
Mislim, kad su stražari podviknuli da nije dozvoljeno vršiti nuždu u jezero koje
se osvećuje, on je potegao pištolj i onako u kompletnoj uniformi skočio u jezero.
Drao se na sav glas da neće služiti ruski dvor na kojem se govori isključivo
nemačkim jezikom.
NIKOLAJEVIĆ (Polazi zajedno sa Suhomlinovom. U odlasku): Nije on jedini
koji tako misli.
SUHOMLINOV (U odlasku s Nikolajevićem): Ali je jedan od retkih koji to
javno govori.
MITJA: (Dolazi s druge strane u Anjinom društvu): Dopali ste u posebnu
caričinu milost, gospođo.
ANJA: To se preuveličava.
MITJA: Manus me šalje da razgovaram s vama.
ANJA: Ne znam dotičnu osobu, ali nagađam ko bi to mogao biti.
MITJA: Manus kaže: »Ja iz daljine vidim dim iznad života Anje Virubove.
Nikada je nisam sreo, ali siguran sam da u njoj nešto gori. Unutra je bavljenje
jedne ognjene duše.«
ANJA: Šta vi upravo želite od mene?
MITJA: Jedan odgovor: da li se, odista, vaš duhovni jad i teskoba ne dotiču
vašeg dima?
ANJA (Posle mučnog premišljanja): U redu. Možda grešim, ali reći ću vam.
Njeno veličanstvo carica Aleksandra ima žarku želju da se i ja nastanim u
Carskom Selu, nadomak njihovog prebivališta.
MITJA: Manus mi je to rekao.
ANJA: Nije isključeno da je njegova ekselencija znala za to čak i pre mene.
(Mitja se milo nasmeši.) Međutim, njihova veličanstva su patološki škrta, a ja za
kupovinu te prekrasne vile s vrtom nemam sredstava.
MITJA: Konačno smo stigli do cilja. Manus vam poručuje da po novac dođete u
moju banku.
ANJA: Šta kažete?
PROTOPOPOV (Pojavi se se druge strane i zastane): Gospođo Virubova.
MITJA (Tiho Anji): Neko nas uhodi. (Glasno) Bila mi je osobita čast, gospođo,
što sam se upoznao s vama.
ANJA (Osvrne se ka Protopopovu koji stoji i netremice posmatra nju i Mitju):
O, to ste vi, gospodine Protopopove. Biću vaša za jedan tren. (Tiho Mitji) Šta
biste za uzvrat tražili?
MITJA: Ništa osim vaše blagonaklonosti, gospođo. (Ljubi joj ruku) Od danas ja
sam vaš ponizni sluga. Do skorog viđenja. (Brzo odlazi)
ANJA (Dobaci za njim u odlasku): Pozdravite vašu cenjenu suprugu.
PROTOPOPOV (Prilazi Anji sa smeškom): On je neženja, gospođo Virubova.
ANJA (Smrkne se): O kome je reč?
PROTOPOPOV: O Mitji Rubinštajnu, gospođo. O najmračnijem i najmoćnijem
finansijeru čitave carevine.
ANJA: Kao i uvek, Protopopove, vi ste neverovatno dobro obavešteni.
PROTOPOPOV: Pa ipak mi ide loše, a pred vama se klanjaju bankari, gospođo.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:56 am
ANJA: Vi ste maliciozni.
PROTOPOPOV: Ne tražim vam procenat od profita, gospođo, ali mogli biste mi
uz put reći: da li imperator ipak namerava, pritešnjen sa svih strana, da dozvoli
rad Dume? (Anja se zasmeje i odlazi. On pohita za njom. U odlasku) Nisam
skup, gospođo, ali vi ste mnogo jeftiniji nego što sad ovde preda mnom
glumatate.
HERMOGEN (Mahnito izleće): Hvostove! Gde si, ministre, grom te spalio?
HVOSTOV (Dolazi žurno): Ovde sam, oče Hermogene. Je l’ gori epitrahilj na
vama?
HERMOGEN: Još gore, čoveče, lopuže haraju. Šta radi ta tvoja grdna policija?
Nestao mi je sa stola zlatan krst s dragim kamenjem.
HVOSTOV (Hvata se za glavu): Ma je l’ to moguće?
HERMOGEN: Čime ću sad da služim i svetim? Palamarom, bože mi oprosti.
HVOSTOV: Pa to je pravi užas, oče, al’ smirite se. Ko ga je ukrao, neće ga
odavde izneti, ceo kraj je opasan stražama kao betonskim zidom. Izvršićemo
detaljan pretres.
HERMOGEN: Koga ćeš da pretreseš, ministre, led te ubio. Plemstvo i ministre.
Sam sebe, najbolje. (U dnu se pojavljuje grupa dama koju sačinjavaju: Kaća,
Valja, Ljusja i Irina. Vesele su, smeju se. A Kaća u ruci drži taj Hermogenov
krst i njime krsti prisutne, što ih veseli)
HVOSTOV (Najednom): Stanite! Čekajte! Nije li ono vaš krst, oče Hermogene,
u rukama kneginje Dolgorukove?
HERMOGEN: Bog i duša, jeste. Baš moj. Otkud u nje?
HVOSTOV: To ni sam sveti Petar, oče ne bi pogodio, al’ pitaćemo je. (Vikne)
Kneginjo Dolgorukova?
KAĆA (Osvrće se levo-desno): Ko? Je l’ ja?
HERMOGEN (Prstom je doziva): Da, ti, dete. (Ona kao da ne razume zbog čega
je zovu, neodlučno kreće. Ostale dame se razilaze) Priđi der, priđi ovamo da te
pripuitam: jesi li krštena?
HVOSTOV: Nemojte baš tako bagatelno s kneginjom, oče.
HERMOGEN (Osorno Hvostovu): Ti da kušuješ! (Kaća prilazi) Otkud taj moj
krst u tvojim rukama, Kaćenka?
KAĆA: Uzela sam ga s vašeg stola, oče, da se malo poigramo.
HERMOGEN: Pa zar sa crkvenom relikvijom, majko božja?!
HVOSTOV: Takva vam je svaka mladost, oče, pomalo luckasta.
KAĆA: Što? Zar se to ne valja?
HERMOGEN: Dobro svojoj kuvarici niste dali crkvenu zastavu da je pripaše
umesto kecelje. Možda bi vas i to veselilo.
HVOSTOV: E, pa nije nam današnji ruski naraštaj, oče, baš toliko raspusan.
Nemojte ni vi preterivati.
HERMOGEN: More, daću vam i putir iz oltara da ga odnesete na bal, da iz
njega srkućete šampanjac. (Besno odlazi. U odlasku) Mora ova Rusija, s
ovakvom mladeži koja ne poštuje nikog i ništa, da ode u sunovrat.
KAĆA: Ne razumem. Zbog čega se čičekanja toliko rasrdila?
HVOSTOV: Plahovit je, kneginjo, ali ne misli on baš tako o vama.
KAĆA (Ljutito odlazi. U odlasku): Ali, ako ga muče šuljevi, nek čučne u lavor
sa slanom vodom, nek ne masira mene.
HVOSTOV (Više za sebe): Gle! Ko bi rekao. Gde i naša kneginjica ume da
isplazi jezičinu do guzice. (Najednom se trgne i potegne pištolj) Ko se to tamo
šunja?
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:58 am
BADMAJEV (Izranja iz šiblja): Ja, ministre. Sklonite, molim vas, tu pucaljku.
Škakljiv sam na cevi.
HVOSTOV (Prilazi mu s nevericom): Vi? Doktor Badmajev. Otkud? Iz zemlje.
Ko pravi pravcati tibetanski vrač.
BADMAJEV: Po prirodi svakojakih prljavština kojima se bavim, lepi moj
ministre, ja uopšte ne bih bio nikakav doktor čudesa i smrada, kad i u ovo
smešateljstvo ne bih zabo svoj nos.
HVOSTOV: Tako mi boga, doktore, moraću što pre da vas najurim odavde, jer
niste na spisku zvanica.
BADMAJEV (U šali mu preti prstom): No, no, ministre. Ako to učinite, onda ću
i ja vama uskratiti moje božanske travčice koje vam služe za dizanje morala.
HVOSTOV: Šalu na stranu, doktore, ja ne verujem da za vas predstavlja neko
posebno zadovoljstvo da promatrate našu caricu kako se kupa naga u osvećenom
jezeru, pod okriljem seni svetog Serafima. (Badmajev se zacereka) Ne cerekajte
se tako napadno, doktore, svuda unaokolo su straže.
BADMAJEV (Uzdržavajući smeh): Nadajmo se da će svetiteljske mošti pomoći
carici da na svet konačno donese i carevića.
HVOSTOV: Ja u to ne verujem, doktore, baš kao ni vi, ali Rusija će poverovati.
Šćućurite se sad tu u grmlju, samo pazite da vas neko iz obezbeđenja ne otkrije.
LJUSJA (Došunja se do Hvostova i obazrivo zastane): Atentator. (Osvrće se oko
sebe) Naoružan do zuba!
HVOSTOV: Anarhista?
LJUSJA: Aha. Plavook. Preobučen u kaluđericu. Stoji nadesno od nas pet-šest
metara unazad i metaniše. (Brzo odlazi uvijajući se, kao da ju je razgovor s
Hvostovom egzaltirao)
HVOSTOV (Dobaci za Ljusjom u odlasku): Javi se sutra posle deset na blagajnu
zbog dijurne. (On rukom nekog poziva s druge strane van scene. Dolaze tri
agenta. On im glavom pokazuje na kaluđericu koja metaniše. Oni se ustreme i
očas je zgrabe) Šaku na usta! (Kaluđerica nešto mumla) Čvrsto šaku na usta. Ne
sme iz njega kapnuti nijedna jedina neprijateljska parola, mogli bi je i
velikodostojnici čuti. (Agenti uguraju u usta kaluđerice belu krpu) Smaknite mu
mantiju i izvršite pretres. (Oni mu smaknu maramu i skinu mantiju, te se ukaže
muškarac, ukršten redenicima, uprtačima, revolverima i bombama. Agenti ga
pretresaju i razoružavaju, bacajući sve to pod ministrove noge) To je čitav
arsenal oružja i municije. Oborite ga dole u šiblje i svi zajedno lezite preko
njega, nek crkne kad ne valja. Al’ako preživi ovdašnje slavlje, ne gine mu
memljiva samica. (Agenti obaraju teroristu i u žbunju leže preko njega. Hvostov
se povije i sa tla kupi anarhistino naoružanje, pa ga trpa u svoju tašnu) Dva
revolvera, četiri ručne bombe ofanzivke i tri kame. (Odlazi, u odlasku) Ko da je
imao nameru da pobije sve rusko plemstvo, a ne samo imperatora.
BADMAJEV (Izranja iz šiblja): Na koga sam to natrapao u šikari?
RASPUĆIN (Izranja iz šiblja): Na mene, vaše prevashodstvo.
BADMAJEV: Kako strašno izgledaš, namerniče, kao da iz pakla dolaziš. Ko si,
u stvari, ti?
RASPUĆIN: Ne znam više ni sam, vaše prevashodstvo. Od silnih postova i
molepstvija načisto sam pobrljavio. A inače, Sibirjak sam. Seoski proročić.
Grigorije se zovem, al’ svi me više znaju ko Grišu Raspućina.
BADMAJEV: I otkud ti, međede, ovde među velikim zverkama?
RASPUĆIN: Jeromonah Iliodor me doveo na uzici. Kaže da u meni naslućuje
novog ruskog Mesiju. A ja kažem: sve je to od boga.
BADMAJEV: Ćuti bolje, govor te odaje. Neotesan si i prost dozlaboga. A i taj
kostim na tebi, pre bi priličio kakvoj secikesi i džambasu, nego proroku. I ajd
sad, smotaj se tu u šiblju, jer ako nas gardisti napipaju, odraće nam kožu s leđa,
naživo. (Obojica tonu u šiblje. Čuju se crkvena zvona i crkveni hor. Dolazi
svečana povorka. Napred ide Hermogen s Iliodorom. Za njima car Nikolaj, knez
Nikolajević, Suhomlinov, Jusupov, Štrimer i Protopopov. Nose kovčeg sa
senima svetog Serafima. Za njima ide hor kaluđerica i pobožno peva. Kovčeg
polažu u mogilu nad kojom Hermogen poje, a Iliodor pripeva. Prisutni metanišu,
zvone zvona. Zatim se svi povlače u stranu. Dolazi Aleksandra u svečanoj odori,
u pratnji Anje i Milice. Kod jezerca se zaustavljaju i pratilje pomažu carici da se
obna, da bi se okupala u jezeru. Kaluđerice poju. Hermogen blagosilja čin
kupanja. Aleksandra izlazi iz jezera, pratilje je brišu)
RASPUĆIN (Izranja iz šiblja): Kakva guzičica!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:58 am
BADMAJEV (Izranja iz šiblja, grubo grabi Raspućina i vuče ga natrag u šiblje):
Nerastu sibirski, zar zbog tvoje blesavosti glavama da platimo. (Pratilje pomažu
Aleksandri da se obuče i potom se sve tri povlače u stranu. Prisutni se
uskomešaju)
HVOSTOV: Je l’ da puštamo, oče Hermogene? Blagoslovi.
HERMOGEN: Blagosiljam. (Hvostov odjuri)
BADMAJEV (Izranja iz šiblja): Diži se, gegulo, sad je i nama dozvoljen pristup.
(Iz grmlja izranja Raspućin, sa svih strana nadiru dame, gospoda, kaluđeri i
kaluđerice. Najednom pojavi se Hvostov ispred tri bogalja)
HVOSTOV: Prolaz. Napravite prolaz da prođu ubožjaci. (Svi prave prolaz i
Hvostov s ubožjacima odlazi do jezera gde ih sačekuje Hermogen i Iliodor)
BADMAJEV: Gde su oni policajcu poverili da pravi pozorište, kao da je u
Rusiji malo putujućih komedijanata.
HERMOGEN: Pravedan vaš život, braćo nesrećna. (Osvećuje tri ubožjaka)
Predanost vaša bogu i bezgrešju predstavlja vas pred duhom svetog Serafima u
anđeoskom svetlu. (Opet osvećuje tri ubožjaka) Braćo i sestre, molimo se svi
zajedno. I sjedinimo se u molitvi za isceljenje ovih predanih božjih sinova naše
ruske zemlje. Svi na kolena i ponavljajte za mnom. (Svi prisutni popadaju na
kolena) Usliši, sveče!
SVI: Usliši, sveče.
HERMOGEN: Suze naše.
SVI: Suze naše.
HERMOGEN: Za nesrećnu rusku braću našu.
SVI: Za nesrećnu rusku braću našu.
HERMOGEN: Spasi ih.
SVI: Spasi ih.
HERMOGEN: Ustanite! (Svi se dignu) Bože, neka bude volja tvoja. Bacite
štake! (Ubožjaci bace štake) Zakoračite pomoću božjom. (Oni nesigurno
zakorače kao mala deca. Žagor. Svetina se tiska oko Hermogena, svi se otimaju
da mu celivaju ruku. Crkveni hor kaluđera i kaluđerica peva u slavu boga.
Hermogen se nekako izvlači iz gužve)
ILIODOR (Dolazi do Raspućina i povuče ga za sobom): Drži se sad, Grigorije,
sudbina ti se deli. (Oni dolaze pred Hermogena) Oče, Hermogene, dopuštate li,
da vam u ovom svečanom času predstavim sibirskog proroka i čudotvorca
Grigorija.
HERMOGEN: Iz tebe li, Grigorije, otiče taj božanski krik koji će ponovo
uzbuditi dušu ruskog naroda?
RASPUĆIN: Ja sam često svoje srculence češao o puščane cevi, vaše
blagarodstvo, uzdajući se sve jednako u svevišnjeg, neka mu je večna slava i
hvala.
ILIODOR: Grigorije bi hteo da vam kaže, oče Hermogene, kako i oni najgluplji
u nevolji k mudrosti teže, samo ne ume da se izrazi.
HERMOGEN: Tebe nevolje, kažeš Grigorije, nisu obeshrabrile?
RASPUĆIN: Usnio sam spokojstvo, oče, bogu hvala. Ih, ništa bez božje pomoći.
HERMOGEN: Nemoj se ti kočiti i prenemagati pred dostojanstvenicima,
Grigorije, jer mnoga su proročanstva izgovorena u najobičnijim šalama.
ILIODOR: Je l’ tebi jasno, Grigorije, da otac Hermogen od tebe očekuje da
budeš onakav kakav jesi?
RASPUĆIN: Bez prebijene kopejke u kesi, bogu hvala. Siromah sam, što bih
krio kad se i onako pred bogom ništa ne da sakriti. Sve je u njegovoj volji. Ako
mu omilim, biće fajde, ja se nadam.
HERMOGEN: A što se ti, Grigorije, bez prestanka češeš i čapaš?
RASPUĆIN: Svrbi me, oče.
HERMOGEN: Onda se, bratac, pomeri tamo u stranu, pa se sit načeškaj i iščeši.
RASPUĆIN (Povlačeći se u stranu): Sve s božjom pomoću, ni češanje ne ide
bez nje.
HERMOGEN (Čim se Raspućin udalji): Ne razumem, bratac Iliodoško, kakav te
je đavo nagnao da ovakvog dripca dovlačiš čak iz Sibira?
ILJODOR: Nije vam moj Grigorije po volji, oče?
HERMOGEN: Ovakvu lopužu, brate, možemo ovde u Petrogradu naći na svakoj
tramvajskoj stanici.
ILIODOR: Ali on je naš čovek, ruski seljak. Oče Harmogene, zar Rusiji u ovom
trenutku ne nedostaju sopstveni proroci koji će bolje razumeti svoj narod, kao i
oni njega?
HERMOGEN: Da je pas sav od očiju, Iliodoško, bolje bi video. Al’ bila bi
velika nesreća da je sreća jedini sadržaj života.
ILIODOR: Zar ovaj moj Grigorije nije originalan?
HERMOGEN: Jeste u čačkanju nosa, ušiju, zuba i dupeta.
ILIODOR: Mi smo se, oče Harmogene, oprostite što moram da primetim,
poprilično udaljili i otuđili od naroda.
HERMOGEN: Ili bi ti, Iliodoško, kao osnovne osobine ruskog naroda naveo
prljavštinu, laž, ružnoću i tupost.
ILIODOR: Nisam ni ja, oče, rođen za vreme pomračenja.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:58 am
HERMOGEN: Slušaj, bratac, ja sam tvog proroka Grigorija dobro osmotrio. U
njemu jeste sadržano rusko, ali zlo. Ono najgore. Talog. I njega bi ti,
nespretnjakoviću, pretvorio u agitatora naših narodnih težnji. (Odmahuje rukama
i polazi) Svašta, Iliodoško. Svašta!
ILIODOR: Ipak ću ja pokušati.
HERMOGEN (U odlasku): Uzaman ti je, rekoh ti. Ne uči se žaba da leti.
ILIODOR (Prilazi Raspućinu): Znaš šta, Grigorije, neću da krijem od tebe. Nisi
se svideo arhiepiskopu.
RASPUĆIN: Oprosti mi, brate, ne znam ni ja sam šta mi je bilo, dranjao sam se
kao šugav pas.
ILIODOR: I stalno si mumlao jedno te isto, kao pijani crkvenjak nad
siromašnim pokojnikom. Bog pa bog.
RASPUĆIN: Pa pred božjim slugom, ja rob.
ILIODOR: Eh, Griša, Griša, budalo smetena! Ono pred čim bismo mi ustreptali
jeste snaga crne i masne zemlje ruske koja u tebi leži. Nadali smo se da ćeš
zarežati i zaurlati na nas. Da ćeš nas sve odreda terati u đavolsku mater. A ti
seronja. (Svetina se lagano razilazi sa scene)
RASPUĆIN: Bilo bi mi kudikamo lakše da vas psujem, nego što sam se
prenemagao k’o seljačka mlada. Nisam ja mudrijaš. Ne leži mi slatkorečivost.
(On i Iliodor su ostali potpuno sami)
ILIODOR: Šta je bilo - bilo je. Pokušaću ja s tobom još jedan put. Al’ budi
onakav kakav jesi. Ne filozofiraj, već pljuj! Imaš snage. Ne pretvaraj se. Tvoja
snaga je u tvojoj prostoti. Poslušaj mene. (On pođe lagano i Raspućin pođe za
njim) Budi drzak. Zadrt. Silan. Budi bezobrazan. A sad se vrati natrag u Sibir,
još nešto si naučio. Kad prođe izvesno vreme i kad se ovaj tvoj prvi poraz
zaboravi, potražiću te. Sigurno ću te naći. (Oni odlaze)
SLIKA DRUGA: DUGA
(Postoje bolesti koje mi još nismo prepoznali)
(Salon Badmajeva. Spiritistička seansa. Za stolom sede Kaća, Ljusja, Badmajev,
Protopopov, Valja, Jusupov, Irina i Milica)
KAĆA: O, duše kneza Orlova, javite se!
LJUSJA (U strahu odskoči od stola): Pomera se, ja ne smem.
BADMAJEV: Pst, Ljusja! Vratite se za sto i ostanite mrtvi hladni, u vašem je
interesu. (Ljusja se bojažljivo vraća za sto) A vi ponovite poziv, Kaća.
KAĆA: O, duše kneza Orlova, javite se!
JUSUPOV (šapatom): Javlja se. Krcka.
MILICA: Vidite li i vi njegov lik u odsjaju na čaši?
JUSUPOV: Ja ne vidim ništa osim ljubičastog plamička.
VALJA: Možda se svima neće pokazati.
IRINA: Pitajte ga, Kaća, da li mu je velika kneginja Milica posebno draga?
KAĆA: O, duše kneza Orlova, želiš li kontakt s velikom kneginjom Milicom?
MILICA: On mi se smeši.
BADMAJEV: Vi ste sjajan medijum, kneginjo. Govorite nam sve što vidite.
MILICA: Vidim pesak i more.
VALJA: To je Egipat.
MILICA: Vidim morsku penu i razdrobljeno stenje.
LJUSJA: To je podmetnut otrov i njegova razorana utroba.
JUSUPOV: Vi ga pitajte, kneginjo. Vama će on razotkriti sve večite tajne.
MILICA: O, predragi kneže moj, ljubite li još svim srcem svojim našu caricu
Aleksandru?
IRINA: Sto se podiže od poda, ljubezni moji, ustanimo.
KAĆA: Protopopove, preuzmite brigu o meni, ja se gubim u tami.
PROTOPOPOV: Možda je to u vas, Kaćenka, proročki trans. Govorite nam sve
što vidite. Sve što čujete. Sve što osećate.
KAĆA: Ovde vlada upečatljiva tišina. Knez je srećom i mlad. On na uzburkanoj
obali mora ispituje kamen mudrosti. On pretvara živu u čvrst metal. Pod njim
ključa užareni pesak.
MILICA (U agoniji): Knez se ljuti na nas zbog rđavag čuvanja tajne.
BADMAJEV: Milice!
MILICA: Otvoren ljiljan u zgrčenoj šaci predznak je velikog očišćanja kroz krv
i suze.
VALJA: Iz Crnogorke drhti sam oganj pakla.
MILICA: Grbavi kepec od pozlaćenog bakra lebdi između života i smrti,
zaogrnut purpurnim taftom.
JUSUPOV: To je naš carević.
MILICA: Lako je ubiti prošlost. Mnogo ju je teže sahraniti. Reči su kneza
Orlova.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:58 am
LJUSJA: Treba je razbuditi pre nego što nam svima odreda ne izrekne smrt bez
opoziva.
MILICA: Knez Orlov zna sve rđave vesti.
PROTOPOPOV: Pitaj ga kakva je sudbina Dume?
MILICA: Da li mudraci pate zbog gluposti svojih bližnjih? To on mene pita.
Znamo li da je dvor u magli. (Peva) Na lazuru zlatno školje. Večnost. Tajna.
Bezdanpolje.
SVI (pevaju zajedno): Na purpuru crno smilje. Tmica. Gora. I okrilje.
MILICA: »Smrt će moja«, kaže Orlov, »preleteti preko svih mržnji i svađa«.
Uskoro će za sobom u smrt povući i caricu. (Svi priskoče, pa je drmusaju, maze
i ljube)
SVI: Mila moja. Mila moja. Razbudi se! Vidiš li nas? Vrati se.
MILICA (Vraća se u stvarnost): Gde sam ja? Šta se dešava?
KAĆA: Ništa pogubno, mila moja. Sa nama si. Sa svojima.
MILICA: Zašto sam ja tako umorna i lomna?
JUSUPOV: Najbolje bi bilo da pređemo u ružičasti salon.
VALJA (Zajedno s Ljusjom hvata Milicu pod ruke, pa je dižu na noge i odvode)
Onamo ćeš, mila moja, moći da prilegneš na divanu.
LJUSJA (U odlasku s Valjom i Milicom): Jedan gutljajčić šampanjca i snaga će
ti se vratiti. (Svi uz žamor odlaze za njima. Čuje se zvono)
BADMAJEV (Vraća se): Ko li bi to mogao biti u ovaj zao čas? (Gleda na sat.
Neke stvari u salonu dovodi u red. Vrata se otvaraju i unutra ulazi Iliodor s
Raspućinom. Badmajev im poletno pođe u susret) Kakva čast, brate Iliodore, da
najzad u svome salonu i vas primim. (Rukuju se)
ILIODOR: Al’ ne nadaj se da je orla zla godina doterala pod tvoj trem, doktore.
BADMAJEV: Ja suzbijam svoje uzbuđenje. (On pruža ruku Raspućinu i dugo
ga gleda) Ako me sećanje ne vara, nas dvojica smo se već negde, pre nešto više
godina, sreli.
RASPUĆIN: Ja se ne sećam, gospodine.
BADMAJEV: Kad dođe vreme, ja ću vas podsetiti. Izvolite sesti.
ILIODOR: Polako, bratac. Samo polako. Reci prvo bez uvijanja: jesmo li u
nevreme?
BADMAJEV: Za vas ovde nema vremena. Ovde je vaša večnost.
ILIODOR: Ti si zaboravio, doktore, ko pred tobom stoji.
BADMAJEV: Nisam, brate. Kunem ti se.
ILIODOR: Onda prestani da vrckaš i pevuckaš. Pitao sam te: jesmo li ovde
sami?
BADMAJEV: Do malo pre smo ovde prizivali duhove. Tek za koji tren ste
odocnili.
ILIODOR: Kad ćete se ponovo okupiti?
BADMAJEV: Nismo se još ni razišli. Svi su u susednom salonu. Okrepljuju se
šampanjcem posle naporne seanse.
ILIODOR: Hteo bih među njih, doktore.
BADMAJEV: Teško bi im sad pala pokora.
ILIODOR: Pokoru ćemo ostaviti za drugu priliku. Sad sam došao da im
predstavim sibirskog proroka i čudotvorca Grigorija.
BADMAJEV (Zagleda Raspućina): Ovoga?
RASPUĆIN: Što me gledaš s nevericom, grešniče?
BADMAJEV: Previše mi surovo deluješ, delijo. Bojim se, razbežaće se zvanice
kad te ugledaju tako divljeg.
ILIODOR: Povedi ti prvo mene k njima, doktore, da ja njima objasnim i da ih
piripremim, a Griša će pričekati.
BADMAJEV (U polasku): O ovome će sutra cela prestonica pričati i
prepričavati, brate Iliodore, niste vi stvar loše natempirali.
ILIODOR (U odlasku za Badmajevom, osvrće se na Raspućina): A ti dok čekaš,
ne traći vreme uludo!
RASPUĆIN (Čim oni odu, brzo iz džepa izvadi nožić, žice i kanape): U ime
boga, da krenemo u čudesa. (Petlja nešto po zidovima oko velikih uljanih slika,
na kojima su uglavnom ženski aktovi) Kad su se u moje zamčice po sibirskim
šumama hvatali risovi i divlje mačke, uhvatiće se valjda i fine dame. (Trgne se,
jer čuje da neko dolazi)
MILICA (Uplašeno zastaje pred njim): Ko ste vi?
RASPUĆIN: Raspućin, bludnice. Ja sam Grigorije Raspućin.
MILICA: Kakve su oči u tebe!
RASPUĆIN (Stavi svoje šake na njen veliki dekolte): Pokri te svoje bele dojke
šakama, razvratnice!
MILICA: Stresam se od tvog dodira.
RASPUĆIN (Skida joj ogrlicu s vrata): Zaslepljuje me to tvoje drago kamenje,
gramziva opajdaro.
MILICA: Praštaj, brate, ako možeš.
RASPUĆIN (Diže ogrlicu naspram svetlosti): Mogli bi mužici kroz ceo Sibir
osvetliti put ovim tvojim svetlucavim šljunkom, nezasita alo.
MILICA (Najednom klekne pred njim i stane mu šake obasipati poljupcima):
Caru našem otkrij volju proviđenja. Čeka se na tvoj dolazak.
RASPUĆIN: Došao sam iz daljine da vas spasem.
MILICA: Smiluj nam se!
RASPUĆIN: Rusija stenje gladna i namučena, a vas bes nosi u propast. U
pakao. (Vitla ogrlicom) U svakom ovom tvom kamičku su po tri težačke
kravice. Stidi se!
MILICA: Stidim se i darujem ti ogrlicu za spas svoje duše.
RASPUĆIN (Brzo ogrlicu gurne u svoj džep): Pokaj se. Spasiću te, celivaj me.
MILICA (Zagrli ga i obaspe poljupcima): Smem li? O, sveti čoveče. Smem li?
RASPUĆIN: Strasnije me celivaj!
MILICA (I dok ga ona sve strasnije ljubi, on joj skida haljinu): Hristos je u tebi!
Spasilac naših zagubljenih duša!
RASPUĆIN (Uzme je u naručje): Izgreši do kraja, pa tek onda dođi pred boga.
MILICA: Daj mi. O, daj mi malo svetlosti, grčim se u tami.
RASPUĆIN: Zato što uvek staješ u grehu na pola puta, to bog ne voli. (On je
naglo iz svoga naručja spušta na sto)
MILICA: Ti sve znaš. Ti do dna vidiš. (Ona ga grli i ljubi)
RASPUĆIN: Bestidnice! (On se raskopčava i skače na nju) Bestidna bludnice!
Moli se dok duh sveti ulazi u tebe! Moli se!
MILICA (U strasnom grču): Bože! Spasioče. Izbavi nas. Ne navedi nas.
Prosvetli nas. (Ona vrišti. Raspućin brzo siđe s nje i u tom času u salon banu svi,
predvođeni Iliodorom, pa kad ugledaju prizor, zapanjeno zastanu)
RASPUĆIN: Što ste se i vi naređali tu ko Cigani oko tarabe kad se u domaćina
kolje vo. (On sa tla dohvata Miličinu haljinu i baca je na sto preko nje. Rikne na
pridošlice) Igra li mečka? (Stolu na kojem leži naga Milica, prekrivena svojom
haljinom, pritrčavaju Ljusja i Vaja)
LJUSJA (Šapatom): Šta je prorok, mila moja, činio s tobom?
MILICA (Šapatom): Nešto što se rečima ne da opisati. (One joj pomažu da
obuče haljinu) I još me je pri tome terao da se molim.
RASPUĆIN (Koji nadomak stola gleda šta one rade i šta govore, priskoči, pa
jednom rukom čvrsto zagrli Ljusju, a drugom Valju i podigne ih od zemlje): I
vas će Grigorije. I vas. Naučiću vas kako se moli zbog greha.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:59 am
ILIODOR (U grupi koju je već obuzeo žamor, naglo uhvati Kaću za ruku i krene
ka Raspućinu): Dozvoli, Grigorije, da pred tebe izvedem kneginju u čiju čast se
ove večeri arči francuski šampanjac. (On pred Raspućinom ostavi Kaću i povuče
se u stranu)
KAĆA (Uplašeno pruža ruku Raspućinu koji je netremice gleda u oči): Kaća
Dolgorukova.
RASPUĆIN (Rikne): Klekni na kolena kad dolaziš pred Raspućina. (Kaća ničice
pada na kolena i rukama čvrsto obgrli Raspućinove noge, ali se on grubo
oslobađa njenog zagrljaja) Jesu li i ove skaredne slike golih ženskinja u tvoju
čast, razvratnice?
KAĆA: Ne. To je...
RASPUĆIN: Umukni, veštice, kad ja govorim! (Ona zajeca) Svaka od ovih
bezobraznih slika vredi koliko tri truska sela. Živo ćete, još malo, meso naše
težačko prodavati strancima da biste imali dovoljno zlata za svoje besove i
razvrat. (Zagrmi) Prokleti da ste! (Sve slike se survaju sa zida, uz tresak i vrisku)
BADMAJEV: Kuća se, Grigorije, ruši od tvoga prokletstva. Poštedi nas.
RASPUĆIN: Svi na kolena, rekoh ja vama! Molite se! (Svi padnu na kolena i
mole se, mrmljaju)
MILICA (Iz mrmljanja izađe njen šapat): Sad sam opustošena. Nemam više telo.
Ostao mi je samo duh. Ne mogu sačekati čas kada ću carici našoj odneti radosnu
vest da je među nas stigao spasilac.
RASPUĆIN: Molite se, rekoh, da bi od vas načinio nebeske nevestice. A sad
napustite ovu sobu, jer i ja moram da se molim za vaše izbavljenje. I ne dolazite
ovamo dok vas ne pozovem. (On stane u jedan ugao, pada na kolena i metaniše.
Svi odlaze, osim Iliodora)
ILIODOR (Prilazi Raspućinu): Diži se. (Ovaj kao da ga ne čuje. I dalje moli)
Zar ko marvu da te ritam da bi te pokrenuo, čoveče? Diži se! (Raspućin i dalje
moli. Iliodor stane grubo da ga rita nogama) Diži se, zadrta gegulo. Ustaj!
RASPUĆIN (Ko oparen skoči na noge): Ti, bratac Iliodoško, ritnu nogom
čudotvorca u guzicu, da ti se to ne osveti.
ILIODOR: Budalo gejačka, zar si već posle prvog uspeha zaboravio ko te je
izmislio i ovamo doveo. Hoćeš li već sutra da te vratim natrag u Sibir.
RASPUĆIN: Ovde je lepše, ali vi ritate.
ILIODOR: More, ako zatreba, ja ću te i motkom opaučiti po grbači. Pazi ti šta
radiš. I nemoj previše da landaraš tom svojom nukom, jer postoje i baštenske
makaze za šimšir. Mogao bi nako ozlojeđen da te liši repa. Samo: sec! I ti posle
ostade da tavoriš ko evnuh. Čuvaj se!
RASPUĆIN: Ko se čuva i bog ga čuva.
ILIODOR: Inače, vidim dosta si naučio za ovu deceniju, koliko je prošlo od
našeg prvog susreta. Uznapradovao si.
RASPUĆIN: Molio sam, brate. Mnogo sam molio i kinjio sebe. Odricao sam se
svoje budale. I isterao sam zeca, da mi ne skakuće po glavi. Naučio sam da
škrgućem zubićima.
ILIODOR: Vidim, za rušenje slika nožić ti je pomogao.
RASPUĆIN: I zamčice, brate. Zamčice. Kanap i žica. Prosta rabota. Naučio sam
to još onda od oca Hermogena kako se danas stvaraju biblijska čuda. On je na
grobu svetog Serafima isceljivao lažne bogalje.
ILIODOR: Gde se ti toga seti sad? Da u usta uzimaš ime oca Hermagena.
Nemoj! Ne smeš u drskosti preterati!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:59 am
RASPUĆIN: E, pa onda ste me poraženog vratili u Sibir da se najedem zemljice,
ne bi li se potom u prestonicu pojavio suroviji nego što sam pre bio. I šta vas sad
čudi?
ILIODOR: Što sporo razabiraš ko je ko, to me zabrinjava. Ne možeš biti drzak
prema svakom. Potrudi se da raspoznaješ ko je sa nama, a ko je protiv nas. Ti
Rusiji služiš. U ruskog boga veruješ. I za veliku rusku carevinu činiš - sve što
činiš. To stalno imaj na umu i uvek pitaj mene kad ti nešto nije jasno. (Zgrabi
Raspućina za gušu i stane da ga davi, simbolično.) Ako izdaš, brzo ćeš se naći
pred strašnim sudom. Mi nemamo milosti prema izdajnicima! Razumeš li?
RASPUĆIN (S mukom se oslobađa davljenja): Razumem, bratac. Opasno
razumem. Al’ ti me načisto udavi, šačice su ti gvozdene.
ILIODOR (Podiže ruku u kojoj drži krst): Svaka natrula karika u lancu
zaključaka dovodi do raspada čitavog kola loše povezanih misli. (Udari
Raspućina krstom u glavu) Utuvi!
RASPUĆIN: Kako ću, kad ne razumem o čemu govoriš?
ILIODOR: Svako carstvo zabluda se u jednom trenu pretvara u bezličnu kašu, u
haos praćen panikom. To ne sme biti sramni kraj pogrešno usmerene Rusije.
Utuvi! (Udari Raspućina krstom u glavu)
RASPUĆIN: Zar krstom u glavu treba vernicima zabijati verovanje?
ILIODOR: Onima koji imaju previše tvrdu glavu čini se to i cekinom. Ja ću sad
poći i ostaviti te ovde da učvrstiš njihovu veru u sebe, jer čini se da ti se put ka
dvoru otvara brže nego što smo se mi nadali.
RASPUĆIN (Zacereka se): Zar ja na dvoru? Griša Raspućin! Bivši seljak i
rabadžija da sedi za istom trpezicom sa carem i caricom!
ILIODOR: Ne uznosi se, Grigorije. Rekli smo: sve što činiš - činiš za veliku i
moćnu Rusku carevinu. (Zamahne krstom da udari Raspućina u glavu, ali se
ovaj hitro pomeri.) Redovno ćeš mi se javljati i od mene dobijati uputstva šta ti
kad i s kim valja činiti. (Pruža Raspućinu ruku da je poljubi, ali ovaj kao da to
ne primećuje) Šta je? Nećeš da ljubiš?
RASPUĆIN (Pruža ruku da je Iliodor poljubi): Poljubi onda ti mene, bratac.
BADMAJEV (Upada u nezgodnom trenutku): Svi traže čudotvorca, nisam u
stanju da ih obuzdam.
ILIODOR (Brzo poljubi Raspućina u ruku i žurno odlazi): Do viđenja, doktore.
BADMAJEV (Prasne u smeh): Naterao si ga da se povije pred tobom! (Zacereka
se i Raspućin zajedno s njim) Ti si dete prirode. Znam ja takve. I volim. Nas
dvojica ćemo se uvek razumeti i jedan drugoga podržavati.
RASPUĆIN: Kakvu bi ti, jedan fini i poznat doktor, mogao imati korist od
mene, prostog i neotesanog seljačkog čudotvorca?
BADMAJEV: Predviđam ti brz i velik uspon u prestonici. Upamti šta sam ti
rekao! (Iz susednog salona kroz vrata proviruje Protopopov) Ne viri, crve, ne
viri, nego priđi. (Protopopov prilazi) Ovo ti je, Grigorije, jedan mnogo uslužan
čovek.
PROTOPOPOV (Rukuje se s Raspućinom): Protopopov. Ministar bez portfelja.
RASPUĆIN: Vide ti se u očima guje.
BADMAJEV (U odlasku): Pozvaću celo društvo ovamo, a vi se pobliže
upoznajte. Proroče, taj će za tebe i govna jesti, samo ako oseti da će,
zahvaljujući tvome blagoslovu, opet uspeti da se dokopa većeg položaja.
PROTOPOPOV: Doktor Badmajev voli prejako da se izražava, ali ja vam,
dakako, mogu biti od koristi, nemojte zaboraviti.
RASPUĆIN: Gde bi ti tek tako vezao sveca za rogove, opomeni se, grešniče!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 9:59 am
PROTOPOPOV: Za koga vi upravo radite?
RASPUĆIN: Za boga.
PROTOPOPOV: Ali kojeg? Njih je više. (Dolaze svi ostali iz drugog salona i
okupljaju se oko Raspućina. Svi u rukama drže šampanjske čaše ili boce
šampanjca)
SVI (Nazdravljaju): U tvoju slavu, proroče! Za tvoju svetlost, čudatvorče! Za
tvoju božansku moć! Za veliku Rusiju! (Svi ispijaju)
RASPUĆIN: Zar ovo slavlje, doktore, ne treba proslaviti baš onako kako to mi u
narodu činimo, s muzičicom.
BADMAJEV: Cigane tražiš, Grigorije?
RASPUĆIN: Ako umeju strasno da opauče po terobanama i balalajkama, tražim
ih.
SVI: Cigane! Pustite ovamo Cigane! Hoćemo Cigane! Dovedite ih smesta.
BADMAJEV: A prelepu Cigančicu Marisju s glasom slavuja, Grigorije, je l’ i
nju tražiš?
RASPUĆIN: Ako je lakša od srne, brža od hrta i okretnija od lasice, tražim je.
Dovedite je, da je okadim.
BADMAJEV (Otvara treća vrata salona): E, pa dobićeš je! (Poziva Cigane kroz
vrata) Ovamo, Marusja! Zasvirajte u čast i slavu čudotvorca koji nam je došao
čak iz Sibira. (Ulazi ciganski orkestar predvođen Marusjom. Ulazeći, ona igra i,
na zaprepašćenje svih, Raspućin joj se odmah pridruži, pa zajedno besomučno
igraju)
RASPUĆIN (Igrajući s Marusjom): Molite se, vi grešna gospodo, dok za vaše
spasenje igra Raspućin. Carev štitonoša! (Kad se završi igra, Raspućin pokušava
da zagrli Marusju, ali mu se ona izmiče) Oh, ti, Cigančice vatrena, udarila si me
svojom lepotom posred srdašca. (On je iznenada poljubi, ali ona besno odskoči)
MARUSJA: Ne bavi me, seljačino smrdljiva! (Raspućin se zacereka) Budalo!
(Raspućin ponovo pokuša da je pojubi, ali mu ona pljusne strahovitu šamarčinu)
Upamti da Marusja ne da k sebi takvom ološu kakav si ti! (Raspućin se od srca
zasmeje)
RASPUĆIN: Igraj mi i poj, Marusja. Ti si moja mala kraljica. Bogato ću te
nagraditi. Igraj sa mnom. (Marusja i Raspućin temperamentno zagraju, a za
njima i svi ostali to učine oko njih, pa igraju do agonije. U igri Raspućin skoči
na sto i na stolu igrajući počne da se svlači) Svlačite se, braćo i sestre. Sledite
moj primer. Na ovaj svet smo došli bez krpa. Pred bogom smo svi goli golcati.
Boga radi se svucite. Ko se ne svuče, proklet će biti i od srca će mi otpasti. Za
takve se neću moliti! (Unaokolo svi stanu da se svlače, neko brže i odvažnije,
neko sporije i stidljivije. Samo Jusupov ostaje obučen i smrknut. Raspućin sa
stola skoči pred njega) A šta ti, bratac, čekaš?
JUSUPOV: Mi braća nismo, niti ćemo ikada biti, jer ja sam plemić, a ti si puk.
Ološ.
RASPUĆIN (Zacereka se): Baš zbog toga, bledoliki, što si gospodičić, čakšire
dole! (Stane da svlači Jusupovu pantalone, ali se ovaj odupire)
JUSUPOV (Otimajući se): Prljave svoje šape k sebi, ja sam grof Jusupov!
RASPUĆIN (Daleko snažniji od Jusupova i dalje nastoji da mu smakne čakšire i
u tome delimično uspeva): Da vidimo je l’ grofovsko dupence belo kao vapno.
JUSUPOV (Panično se otima): Ostavite me s milom! Pustite!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:00 am
RASPUĆIN (Zgrabi Jusupova u naručje): Ne boj se, gospodičiću, s tobom će
Griša sasvim nežno. (Svi prisutni prasnu u bestijalan smeh)
JUSUPOV (Izvije se u srdžbi i kao jarac iskoči iz Raspućinovog naručja, pa se
ustremi kao osa i tresne ga pesnicom posred lica): Barabo odvratna! (On brzo
diže svoje pantalone i opasuje se)
RASPUĆIN (Svi su zanemeli, Badmajev i Protopopov priskaču da smire
Jusupova) Usudio si se da podigneš ruku na spasitelja? (Žamor)
JUSUPOV (Otima se od Protopopova i Badmajeva, kao da bi opet udario
Raspućina): Ucmekaćemo te, odurna gamadi, ko gnjidu!
RASPUĆIN (Rikne): Klekni za oproštaj! (Žamor se pojačava, neko od
preplašenih u strahu oblači skinutu odeću)
PROTOPOPOV: Grofe, učinite kako se od vas zahteva.
JUSUPOV (Potegne revolver iz kaputa): Prosviraću mu metak kroz tu tupavu
seljačku glavurdu. (Prisutni vrište i u strahu beže u susednu prostoriju. Jedino
Badmajev i Protopopov pokušavaju da zadrže razjarenog Jusupova)
BADMAJEV: Obuzdajte se, Jusupove!
JUSUPOV (Otima se): Ovde mora krv potocima da poteče! (Raspućin se
cereka)
PROTOPOPOV (Zajedno s Badmajevom obuzdava Jusupova): Na drugom
mestu, grofe, ne ovde. Ovde je nezgodno.
JUSUPOV (Otima se): On baca ljagu na naš obraz. (Raspućin se cereka) Neću
se smiriti dok vepra ne vidim mrtvog. (Raspućin se cereka i priskače Jusupovu,
pa mu u jednom zamahu istrgne iz šake revolver i pri tom mu uvrne ruku.
Jusupov krik ne od bola) Ajaoj! (U istom trenutku upada Hermogen u pratnji
Iliodora)
HERMOGEN: Zar se u ovom kupleraju i pištolji potežu? (Prisutni su iznenađeni
i zatečeni)
RASPUĆIN (Prvi se pokrene, vraća Jusupovu revolver u šaku): Pažljivije se
ubuduće igraj svojom igračkom. (Raspućin sa tla kupi delove svoje razbacane
odeće)
HERMOGEN (Pokazuje na Raspućina): Što je ovaj go?
RASPUĆIN (Zacereka se i odlazi. U odlasku, kroz smeh): Zato što pred bogom
odelo ne čini čoveka.
BADMAJEV: Hteo bih vam biti na usluzi, oče Hermogene, ali uopšte ne znam
šta je cilj vaše tako iznenadne i nenajavljene vizite.
ILIODOR: Otac Hermogen, pun sumnje i podozrenja, zahtevao je da ga smesta
dovedem ovamo, da se on lično uveri u neodoljivu proročku moć moga
sibirskog štićenika.
HERMOGEN: I gde sad ode on?
PROTOPOPOV: K svojim vernicima da ih uči moliti. (Istoga časa iz susedne
prostorije začu je se Marusjina ciganska pesma, muzika, smeh i cika)
JUSUPOV: Taj odvratni gegula se sprda sa svima nama, oče. On svoje
prostačko orgijanje naziva božjom službom.
BADMAJEV: Vi ste, grofe Jusupove, mladi i plahoviti, da ne kažem zazorni.
Čudotvorac Grigorije nije školovani teolog. On je priprosti božji čovek iz
naroda. U njemu leži iskonska snaga.
JUSUPOV (Plane u besnom odlasku): Ako ste vi uz njega, onda ja nisam uz vas.
PROTOPOPOV (Pohita za Jusupovom): Idem za njim. Zavist ga čini
osvetoljubivim, treba ga stišavati sve dok se ne ohladi. (Iz susedne sobe dopire
sve žešća orgija)
HERMOGEN (Stavlja šake na uši): Zovni der ti, doktore, tog drčnog proroka
ovamo, da mu ja očitam bukvicu.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:01 am
BADMAJEV: Ne znam, oče Hermogene, hoće li on sad za vas, s punom glavom
šampanjca i ugarske pesme, biti dovoljmo prijemčiv. Odložite susret za srećnije
vreme po vas.
ILIODOR: Gle, gle, doktore, gde ti sebi očas pripisa ulogu dušebrižnika i tutora
nad našim sibirskim prorokom.
HERMOGEN: Naivan je selja, zbog toga.
ILIODOR: Oče Hermogene, ja ću pred vas dovesti poniznog slugu Grigorija.
(Brzo ode u susedni salon)
BADMAJEV: Znam ja da vi ne sumnjate u moju naivnost i poštenje, kao i ja u
vaše, pa bi smo prema tome dalje mogli da igramo otvorenim kartama.
HERMOGEN: Usuđuješ se da za svoj kartaški sto pozivaš crkvene
velikodostojnike, nadridoktore, kao da ti je svraka mozak popila.
BADMAJEV: Valjanost i uspešnost, oče, niju jedno te isto, znate i sami. U
valjanosti ima božanskog užitka, a u uspešnosti ovozemaljske lagodnosti.
HERMOGEN: Ti deliš dejstvo od stanja u svoju korist, pogani tupoglavče.
Okani se toga. Nisi ti za razmišljanje.
BADMAJEV: Al’ pred neminovnošću se, oče, čak i najveći umovi povijaju i
lome. Jače je to od svih nas, pomirimo se s tim i ostanimo svesni da smo ipak
jedni drugima potrebni i nužni.
ILIODOR (Dovlači pijanog, razbarušenog i razdrljenog Raspućina, a za njima
nahrupi orkestar s Marusjom i sve ostali rasčupani, pijani, napola odeveni i
drljavi): Dovodim ti, oče Hermogene, sibirskog čudotvorca Grigorija, da ga
blagosloviš.
RASPUĆIN: U stvari, ja ću blagosloviti vas. Ljubite moje svete ručice.
HERMOGEN (Zbunjeno se povije i poljubi Raspućina u ruku): Učinih ovo boga
radi, da se pred ljudima ne bi osetio uniženim, a od svevišnjeg ću tražiti
oproštaj. Učini li ti tako.
RASPUĆIN: Meni je još rano, jer pred bogom je greh neophodan, a ja ga
nemam za toliko i ne tužim se zbog toga, jer i puž s lakoćom svoju kuću nosi. I
nikome svoje nije teret, pa makar to bila i zla sudba.
HERMOGEN: U knjigama je, božji robe, zapisano da je naš Spasitelj i svi veliki
sveci greh osudili kao sotonino delo.
RASPUĆIN: Ah, neprestano potežete ta vaša pisanija i žvrljotine.
ILIODOR (Hermogenu): Pijan je kao ćuskija.
RASPUĆIN: Ja bih vam savetovao da se već jednom okanete tih praznih,
nekorisnih trica i kučina, ako ste radi da opstanete pred Gospodom. Prihvatajte
život onakav kakav jeste, jer njega nam je dao jedino bog.
HERMOGEN (Iliodoru): Ma šta da mu odgovorim ovako treštenom neće me
razumeti, niti čuti.
RASPUĆIN: Ne mozgajte večito odakle dolazi greh, koliko puta na dan treba
čovek da se moli bogu, koliko mora postiti da bi od sebe otklonio greh. Grešite,
ako već u vama ima greha. Jedino tako moći ćete da ga savladate. Dogod greh
budete po tajno nosili u sebi, prikrivali ga postovima, mozganjima i neprestanim
trabunjanjima o kojekakvim pisanijama, dotle će u vama ostajati pretvorstvo i
nevaljalstvo, a na tako što Gospod se najljuće srdi. Napolje s gadom iz sebe,
čujete li? Ti si, Marusja, u božjoj volji, zapevaj kraljice moja mala. (Marusja
zapeva uz muziku, a svi prisutni se sjate oko Raspućina da mu ljube noge i ruke)
BADMAJEV (Pođe za Hermogenom i Iliodorom, koji pokunjeno pođu): Slava
nema milositi, braćo, ni za malo jače umove, a nekmoli za jednog neotesanog
seljačkog čudotvorca. Udarila mu je pravo u glavu, bez izvinjenja.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:02 am
HERMOGEN: Nema kome se taj ubrzo neće posrati na bradu.
ILIODOR: Ipak će on nama biti od velike koristi, ja ću nad njim voditi nadzar.
Doviđenja, doktore. (Iliodor ode brzo za Hermogenom, koji je pre njega izleteo
bez pozdrava)
BADMAJEV (Vraća se veselo raspoloženom društvu): Odoše popuskare.
RASPUĆIN: I odmah je vazduh čistiji. (Zacereka se) Osloboditi se
ovozemaljskih muka, braćo i sestre, te ispuniti sve svoje želje. (Zaigra s
Marusjom, a oko njih svi prihvate igru. Igrajući govori) Sve dok noć ne počne
da pada zajedno s ledenom kišom da pogasi žar u srcu i duši, igraću. Ljubiću.
Pevaću. Grešiću. (Raspojasana igra koja prelazi u orgijanje)
SLIKA TREĆA: VREĆA
(U bolu je sloboda volje ponajmanja)
(Veliki dvorski salon u Carskom Selu)
NIKOLAJ (Uleće ljutito): Kao da nama dolazi sva korist od prijatelja. (Za njim
u salon u grupi uleću Nikolajević, Suhomlinov, Jusupov i Hvostov) Zašto jurite
za mnom? Ne mogu nigde od vas da se sakrijem.
SUHOMLINOV: Najteže je, vaše prevashodstvo, sakriti se od samoga sebe.
JUSUPOV: Vi se neprestano i uporno udaljujete od nas, na našu i vašu štetu.
NIKOLAJ: Govorite, grofe, kao da se nikada niste vozili brodom. Koliko se mi
udaljujemo od obale, toliko se i ona udaljuje od nas.
NIKOLAJEVIĆ: Ali mi se ovde, sinovče, ne igramo žmurke. (Potegne revolver
iz futrole) Mi spasavamo ruski presto!
NIKOLAJ (Hvostovu): Da li vi brinete o mom obezbeđenju?
HVOSTOV (Nikolajeviću): Uklonite, kneže revover. To je nepotrebno.
SUHOMLINOV: I to od vas čujemo, Hvostove, a ceo dvor ste načičkali teškim
mitraljezima i topovima, spremnim da u svakom trenutku raspale svom snagom
protiv onih koji krenu da ruše samodržje u Rusiji.
NIKOLAJ: Da li je to istina, ja nisam obavešten.
NIKOLAJEVIĆ: Ne laži, sinovče. U Kronštatskoj luci stoji minonosač spreman
da odveze tebe i tvoju porodicu, ako se dogodi nešto nepređviđeno.
NIKOLAJ: Ni to mi nije poznato.
NIKOLAJEVIĆ: Lično si izdao naređenje da se izgradi blindirani podrum u
kojem bi, nadaš se, kao pacov preživeo pobunu. Hej, kukavče, reč je o sudbini
Romanovih, da li će ostati ili propasti.
SUHOMLINOV: Ako ne napravimo sada ustupak i ne izdamo manifest, sve će
otići dođavola.
NlKOLAJ: Ne manifest! Samo manifest ne, nikako!
JUSUPOV: Presto vam se ljulja, vaše prevashodstvo, a vi tražite mistike i
proroke koji treba, navodno uz pomoć nadzemaljskih ala, da vam spasu krunu.
NIKOLAJ: Ja verujem da takvi čudotvorci postoje.
NIKOLAJEVIĆ: Tvoj lik, sinovče, ruži glupost, kao prašina i čađ koji
neprestano veju odasvud. Okružen si praznovernim budalašima i maloumnim
strašljivcima.
NIKOLAJ (Prasne): Ne dopuštam da se u mom prisustvu izgovori nijedna ružna
reč na račun moje najbliže okoline!
SUHOMLINOV: Vaše prevashodstvo praska, a čini mi se da bi mu daleko
uputnije bilo da svako dnevno odlazi na vrelo trezvenih misli, da predano mije
ono što vidi, ono što čuje i ono što oseća.
NIKOLAJ: Nedostojno me spopadate, ali ja sam, budite uverani, sasvim
dovoljno predostrožan.
JUSUPOV: S vašim dopuštanjem bih, vaše prevashodstvo, primetio da
predostrožnost čini čoveka podozrivim i zauvek ostavljenim s one strane zida od
sreće i napretka.
NIKOLAJ: Nesnosno me umaraju iskušenja kojima me vi svi zajedno izlažete.
NIKOLAJEVIĆ: Jedno je, sinovče, ne izlagati se iskušenju, a drugo je uzdržati
se od njega.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:02 am
NIKOLAJ: Oprostite, ali ja više nemam strpljenja. Hvostove!
HVOSTOV: Na usluzi sam, vaše prevashodstvo.
NIKOLAJ: Budite tako dobri pa pozovite gardiste iz obezbeđanja da isprate ove
moje nedovoljno vaspitane posetioce.
NIKOLAJEVIĆ (S uperenim revolverom): Ne pokušavajte, ministre, ni da se
mrdnete, ako ne želite da budete ucmekani s leđa. Motrite na njega, mladi grofe.
JUSUPOV (Izvadi revolver i uperi ga Hvostovu u glavu): Ostanite pasivni,
ministre!
NIKOLAJ (Uspaničeno): Je l’ ovo zavera protiv krune?!
NIKOLAJEVIĆ: Zavera, klipane, protiv propasti krune, jeste.
NIKOLAJ: Birajte reči. Ja najenergičnije zahtevam od vas učtivost!
SUHOMLINOV: A mi zahtevamo manifest, vaše prevashodstvo. Tražimo
obavezu rada Dume.
NIKOLAJ: Na to već imate moj negativni odgovor.
NIKOLAJEVIĆ (Vadi iz torbe spis i stavlja ga pred Nikolaja na sto): Ovde ćeš,
sinovče, staviti svoj potpis!
NIKOLAJ (Odgurne spis ispred sebe): Ne, nikad!
NIKOLAJEVIĆ (Lupi pesnicom Nikolaja u glavu): Potpisuj, zvekane!
NIKOLAJ (Povede se i skoči sa stolice): Usudili ste se da udarite imperatora,
kneže, i to pred svedocima? (Krene kao da će se udaljiti)
NIKOLAJEVIĆ: Držite ga, Suhomlinove!
SUHOMLINOV (Poleti do Nikolaja i grubo ga odgurne ka stolu): K stolu, vaše
prevashodstvo!
NIKOLAJ: Hvostove, vi ste razrešani dužnosti. Podnesite ostavku na ministarski
položaj.
HVOSTOV: Kako ću, vaše prevashodstvo, kad mi je cev revolvera na
slepoočnici?
SUHOMLINOV (Grubo gurne Nikolaja): K stolu!
NIKOLAJ: Zar nećete, Hvostove, poginuti za svoga cara?
HVOSTOV: Hoću, vaše prevashodstvo, i za cara, i za majku Rusiju, ali mi se ne
gine ni zbog čega. (Za trenutak svi prasnu u smeh, osim Nikolaja)
SUHOMLINOV (Grubo gurne Nikolaja): K stolu, vaše prevashodstvo!
NIKOLAJ (Molećivo): Za boga miloga, Suhomlinove, pašću na nos!
NIKOLAJEVIĆ: Za gušu ga ščepajte i dovucite ovamo za sto, kao štene,
Suhomlinove, nezreo glupak to zavređuje.
SUHOMLINOV (Zgrabi Nikolaja za okovratnik i vuče ga ka stolu, a ovaj se kao
dete oklembesi i vuče po podu): Nama se žuri, vaše prevashodstvo, ne opirite se
tako jogunasto. (Posadi Nikolaja u stolicu za sto)
NIKOLAJ (Suzno): Izložili ste me neopisivim poniženjima zbog kojih ćete se
vrlo brzo rđavo provesti.
NIKOLAJEVIĆ (Stavlja Nikolaju pisaljku u ruku): Potpisuj!
NIKOLAJ (Suzno): Drhti mi ruka.
NIKOLAJEVIĆ: Drhti i meni prst na obaraču, sinovče, radi ti se o biti il’ ne biti.
(Prinosi cev Nikolajevoj glavi)
NIKOLAJ (Zajeca): ðađa! Nemoj! Ljudi. Ja sam imperator! Zbog čega? (Rida)
SUHOMLINOV: Hajde, imperatore, stavite svoj potpis na manifest i naše
zajedničke muke će prestati. (Nikolaj rida i potpisuje)
NIKOLAJEVIĆ (Grabi spis i trpa ga u torbu): A sad, gospodo, pravo u Dumu!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:02 am
(On krene) Požurimo! (Suhomlinov pođe za njim)
JUSUPOV: A šta ću ja, kneže, s ministrom?
SUHOMLINOV (U odlasku): Povedite ga s nama do izlaza, a onde ćemo ga
ostaviti.
JUSUPOV: Idemo, ministre!
HVOSTOV (Polazi s Jusupovim): Jedva jednom.
NIKOLAJ (Rida s glavom oborenom na sto): Ja... Ja sam... Ja sam ponižen!
ALEKSANDRA (Dolazi i brzo prilazi Nikolaju): Mili moj. Ti plačeš? Šta ti je?
NIKOLAJ (Jecajući): Tukli... Tukli su me! Tukli!
ALEHSANDRA: Tebe tukli? Šta govoriš? To je nemoguće! Ko te je tukao?
NIKOLAJ (Pokazuje Aleksandri otok i modricu na licu): Pogledaj.
ALEKSANDRA: Zaista. Za ime sveta. Pa to si ti, golubiću, moj, preživeo
atentat!
NIKOLAJ (Opet zaplače. Kroz plač): Prisilili su me da potpišem manifest.
ALEKSANDRA (Najednom se izgubi njena nežnost i ona besni): Manifest?
Nemoguće! To je nemoguće. Jesi li ti priseban? Ja u to neću da poverujem. Pa,
zar se nismo dogovarali da manifest nećeš potpisivati?
NIKOLAJ (Plačno): Prisilili su me.
ALEKSANDRA (Besni): Nesreća! Velika nesreća! Da mi je samo znati gde sam
za to vreme ja bila? Pored bolesnog Alekseja. A ti si po stoti put ispao
kolebljivac i mlakonja. Gospode bože! Potpisao si sopstvenu smrtnu presudu.
NlKOLAJ: Nisam imao dovoljno snage da im se oduprem do kraja. Pretili su mi
ubistvom!
ALEKSANDRA: A ko? Ko to? Moraš da sve odreda surovo uništiti!
NIKOLAJ: ðađa i ministar vojni, Suhomlinov.
ALEKSANDRA: Njima smrt! Samo smrt. Što svirepija smrt. I njihovim
saučesnicima. Svima! Okrutnost je majka poslušnosti.
NIKOLAJ: Smiri se, mila moja. Preklinjem te, stišaj se! Srce mi se para kad te
vidim tako uznemirenu. Meni za ljubav.
ALEKSANDRA: Hoću, mili. Stišaću se. Već sam se smirila, mili. Slušaj, ko je
to tako udesio? Je l’ to proviđenje? Mili moj, pomisli, baš danas nam dolazi
spasilac. Preporučuje ga, niko drugi nego đađina snaja.
NIKOLAJ: Kneginja Milica? Crnogorka?
ALEKSANDRA: Prst božiji je tu umešan. Prst božiji! Dok tebe rođeni stric
hoće da ubije, dotle ti u kuću strina dovodi novog Hrista. U stvari, njega sam
bog nama šalje, da nam pomogne u najkritičnijem času.
NIKOLAJ: Ma je l’ to moguće? Pitam se? Bože, hvala ti! Mila moja, koji je taj
naš spaslilac, reci mi?
ALEKSANDRA: Grigorije Raspućin se zove on, mili imoj. Iz Sibira je došao
čudotvorac nedavno i već cela prestonica bruji o njegovim nadzemaljiskim
moćima. On će nas naučiti kako ćemo pomoću božjom pobediti i pobiti sve
svoje neprijatelje i prebroditi nedaće.
NIKOLAJ: Ma je l’ on, zasta, postoji?
ALEKSANDRA: Postoji, mili moj.
NIKOLAJ: I doći će k nama? Neće nas prevariti?
ALERSANDRA: Bog nam ga šalje, golubiću moj. Uskoro će biti tu.
NIKOLAJ (Prelazi u veselo, skoro dečje raspoloženje): O, kako sam opet
povratio svoju nadu.
ALEKSANDRA: Da, golubiću.
NIKOLAJ: Mila moja, opet verujem u spasenje.
ALEKSANDRA: Da, mili.
NIKOLAJ: Nije to slučajno što se on baš sad pojavljuje u našem domu.
ALBKSANDRA: Nije, mili.
NlKOLAJ: Bog ga na vreme šalje.
ALEKSANDRA: U pravi čas, mili.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:03 am
NIKOLAJ: Ja se radujem. Ja se sad mnogo radujem.
ALEKSANDRA: I ja se radujem s tobom, mili.
NIKOLAJ: Čudotvorac će nam pomoći da uništimo sve svoje krvopije. Ja ću se
smejati kad mi budu javljali o njihovoj propasti i smrti. O, kako ću se slatko
smejati i dlanovima tapšati. (Smejulji se i tapše dlanovima.) Utata. Utata. Svi
moji neprijatelji da crknu, a ja da ostanem da vladam. Utata.
ALEKSANDRA: Hajdemo sad, mili, moramo se ipak svečano obući za doček
našeg spasitelja. (Ona ga hvata pod ruku i zajedno odlaze. U odlasku) On samo
što nije ušao u salon.
ANJA (Dolazi sledećeg časa s Raspućinom i Hvostovom): Izvolite sesti i
sačekati, odmah ću obavestiti njihova veličanstva da ste stigli, oni vas željno
očekuju. (Ona pođe)
RASPUĆIN: A zar kneginja Milica Nikolajević neće doći?
ANJA (Zastane. Njeno veličanstvo carica Aleksandra je prosudila da bi
kneginjino prisustvo možda pomutilo čar prvog susreta. Odlazi. U odlasku): S
njene strane je sasvim dovoljno što je njenom veličanstvu skrenula pažnju na
vas.
HVOSTOV (Jedva dočeka da Anja izađe iz salona): Slušaj, proroče, ja sam ti
ministar policije.
RASPUĆIN: Znam to odavno, bratac.
HVOSTOV: Bez mene ti se u našoj Rusiji ništa ne da učiniti. Svuda su moji
ljudi, čak i u javnim klozetima.
RASPUĆIN: Čuče, kažeš, ko čavčice na gredi iznad nužnika.
HVOSTOV: More, osluškuju, beleže. Znaju ko je kad prdno.
RASPUĆIN: U to sam se uverio, bratac, više puta. Ima ih i onamo kod nas u
Sibiru, ko na gori lista. Svaki drugi je policajac.
HVOSTOV: Mudar si ti seljak, računaj na moju potporu.
RASPUĆIN: I ti se meni sviđaš, prikane, zato što si debeo. Voliš li ti smuđa i
kečigu na žaru?
HVOSTOV: Obožavam.
RASPUĆIN: Znao sam, za stolom ćemo se odlično slagati.
HVOSTOV: Ja sad moram da se pokupim odavde, jer sam nezvani gost. Znaš,
sva prava je sreća da sam se igrom slučaja zatekao u vrtu kad si ti našao. Slušaj,
ovde su se danas odigrale krupne stvari. Veliki knez Nikolajević pesnicama je
udarao cara u glavu.
RASPUĆIN (Grohotom se zasmeje): Možda zato nisu zvali njegovu snajku.
HVOSTOV: A ministar vojske, Suhomlinov, vukao je po salonu cara tamo-amo
za okovratnik, ko kuja štene.
RASPUĆIN (Grohotom se zasmeje): Gde se to u našoj Rusiji i na dvoru
raskusuravaju sasvim isto ko i u drumskoj mehani.
HVOSTOV: Iskamčili su od cara manifest.
RASPUĆIN: Šta mu to dođe, đavo da ga nosi?
HVOSTOV: Duma će proraditi. Biće više demokratije i nereda. Ali car je zbog
svega toga besan kao kamčatski šakal. Sprema se da ih sve smeni, pohapsi i
pobije.
RASPUĆIN: A ti, bratac? Kako ti stojiš?
HVOSTOV: Upolovačeno, što se kaže. Nisam se još preturio, ali noge mi se
klate. Sad znaš. (Ustaje i rukuje se s Raspućinom) Ja odoh, a ti se seti ko ti je
dao i ko ubuduće može da ti da obaveštenja iz prve ruke. (U odlasku) Možeš me
potražiti i u Ministarstvu.
RASPUĆIN (Dobaci za Hvostovom): Čuvaj se, jer ako mi se ti survaš tako
nagojen, raspašćeš se ko dulek. (Sam za sebe) Da me nije slagao, lisac?
ANJA (Ulazi s Aleksandrom i Nikolajem): Ovo vam je, vaše veličanstvo, taj
sibirski čudotvorac Grigorije Raspućin.
RASPUĆIN (Pritrči i zgrabi u naručje zbunjenog Nikolaja, pa ga nosi po
salonu): Baćuška moj, bog te blagoslovio! Za tebe se ja molim svakog dana,
niko ti ništa ne može. Bog te štiti! (Spusti Nikolaja, pa zgrabi Aleksandru u
naručje i podigne je u vis, pa je nosi po salonu) Maćuška moja lepa, bog je s
tobom! Blagoslovena si ti!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:03 am
NIKOLAJ (Pribere se): Prezime ti je nekako pogano, proroče.
ALEKSANDRA (Uplaši se da će je Raspućin ispustiti iz zagrljaja, još čvršće se
pribije uz njega): Ne ispuštaj me iz ruku, proroče, srce mi se greje u tvom
zagrljaju.
NIKOLAJ (Ostane ispred Raspućina da bi ga onemogućio da se kreće): I oči su
ti strašne. Čovek mučno podnosi tvoj pogled.
RASPUĆIN: A ti nemoj da ih gledaš.
ALEKSANDRA: Još! Još me drži! Osećam se sigurnom kod tebe. (Raspućin je
još malo ponese i spusti)
NIKOLAJ: Ja sam imperator, proroče, a ti tako drsko sa mnom.
RASPUĆIN: Ja sam malecak čovek, pa i moji grehovi nisu golemi. A ti si
golem, Rusijom upravljaš, i tvoje grehove lokomotiva ne može da vuče.
NIKOLAJ: Oštar jezik imaš, proroče, a kažu da si i prezime uzeo od razvrata.
RASPUĆIN: Istina je. Ali ja imam moćnu snagu za pokajanje. Hristos odavno
gleda u mene. Dabogme, ja jesam prost, i kad pojedem sos, ližem tanjir kao pas.
Možda vam to smeta?
ALEKSANDRA: On nam može biti od velike koristi, mili moj, jer iz njegovih
usta čuje se glas potresene ruske zemlje.
NIKOLAJ: Verujem svojoj Aleksandri, proroče jer jedino mi ona uvek sve
iskreno govori, pa ipak bih se i mimo toga rado uverio u tvoju moć, i to iz dva
razloga. Prvo, samo sam slušao o tvojim čudima, a uvek je bolje jedanput se
uveriti, nego sto puta čuti. I drugo, sin nam je oboleo, čuo si.
RASPUĆIN: Za Aljošu sam se ja već molio. Ako ti ga ne izlečim, vi me udavite.
ALEKSANDRA: Čuo si, mili moj, kako nam taj sveti čovek zbori jednostavno i
pošteno.
NIKOLAJ: Najčuveniji svetski lekari, čudotvorče, za našeg Alekseja nemaju i
ne znaju leka.
RASPUĆIN: Mnogi učeni ljudi, baćuška, hteli su sa mnom da se poigraju,
ismevajući moju božansku snagu, ali potom do jutra nisu našli sna.
ALEKSANDRA: Ne kušamo mi tebe, proroče, kad govorimo o opakoj,
neizlečivoj bolesti svoga jedinca. Mi ustinu još jedino u tebe i tražimo spas za
njega.
RASPUĆIN: A koji mu je andrak?
NIKOLAJ: On ima bolest koja se zove hemofilija. Čim se malo udari ili povredi
njemu krv podlije i spopadnu ga nesnosni bolovi s gvozdenim grčevima.
RASPUĆIN: Dovedite ga ovamo da odagnam taj bol’ sa njega.
ALEKSANDRA (Pođe): Pomozi mi i ti, Anja. (Anja pođe za njom. U odlasku)
Ja ću biti ponovo rođena ako se mom Aljoši makar malo popravi stanje.
RASPUĆIN (On i Nikolaj malo poćute, Raspućin ga netremice gleda): U tebe
je, baćuška, vidim, ušao zao duh.
NIKOLAJ (Bojažljivo): Ti si, proroče, prozreo, oslonca nemam. A dvorani su
obična ološ. Vode neskromne razgovore o meni i mojoj Aleksandri. Kome onda
da verujem?
RASPUĆIN: Veruj samo bogu, baćuška. S bogom ne kidaj vezu. I razjuri
mangupariju. Da se ona nije popela narodu na grbaču i revolucija bi otišla u
đavolsku mater, zajedno s đavolom. Sad zbog tih golemih lopuža svi trpimo i
kušamo istu otrovnu mandžu.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:03 am
NIKOLAJ: Al’ kako ću, proroče, kad sam postao krajnje nesiguran pri
donošenju svake odluke. Ja pred tobom, vidiš, lako otvaram srce, jer zaista
osećam da si sveti čovek. Pomozi mi da ne pogrešim.
RASPUĆIN: Moliću se, baćuška, za božji put.
NIKOLAJ: Hoću da smenim sve velikodostojnike, a pribojavam se da njihovi
naslednici ne ispadnu još gore đubre. Možeš li mi i u tome pomoći?
RASPUĆIN: Mogu, baćuška, ali moram ih prvo videti. Čim ih dobro zagledam,
meni bog sve o njima došane. Božiji sud je najsigurniji!
NIKOLAJ: Ja ću ti na sve njih ukazati i dovesti ih pred tebe da ih osmotriš.
Hoćeš li?
RASPUĆIN: Zauvek, baćuška. Od danas ću se neprekidno moliti za vas.
Upamti, dok ja budem uz vas, biće i bog, i niko vam ništa neće moći. Ali ako
nečiste sile učine da nas rastave, pogubićete glave!
NIKOLAJ: Šta to govoriš?!
RASPUĆIN: To iz mene samo proviđenje romori, baćuška. Tako je nadošlo.
Upamti. Čuvaj se našeg rastanka! Zašto zveraš tako u mene?
NIKOLAJ: Zato što najednom osećam spram tebe neopisivu zahvalnost,
čudotvorče. Dodirni me. (Raspućin mu spusti šaku na rame, ali je Nikolaj
dohvati i spusti sebi oko struka) Tako. Jače me stegni. (Raspućin ga privuče
čvrsto k sebi) I poljubi. (Raspućin ga strasno poljubi u usta. U tome času
Aleksandra ugura Alekseja na kolicima, zgrčenog i obeznanjenog od bola, na šta
Raspućin munjevito reaguje: ispušta iz ruku Nikolaja, pada na kolena i dugo se
moli, mrmljajući sebi u bradu)
RASPUĆIN (Posle molitve ustane, prekrsti Aljošu i prstima mu dodirne obraz)
Samo se ne boj, Aljoša moj, sve će opet da bude dobro. (Aljoša otvara oči i
nasmeši se)
ALEKSANDRA (Šapatom, oduševljeno): On se smeši!
NIKOLAJ: Pssst!
RASPUĆIN (Stane rukom nežno prelaziti preko Aljoše, od čela do kolena):
Vidiš li, Aljoša? Vidiš li da sam ti sad odagnao sve neugodne bolove? Tebe ništa
više ne boli, i sad si opet zdrav! Samo još šačicu da ti zagrejem, Aljoša moj.
(Uzima Aljošinu šačicu u obe svoje šake, pa huče u nju) Tako, vidiš. Ustani!
(Na preneraženje Nikolaja i Aleksandre, Aleksej ustane iz kolica, smešeći se)
Sad ćemo ti i ja s mamom da se malo prošetamo po vrtu, držeći se za ruke.
Zakorakni.
ALEKSANDRA (Uplašeno krikne): Pazi, Aljoša, ti si bolestan!
ALEKSEJ: Ostavi me, mama, hoću da se prošetam s dobrim čikom. (Raspućinu)
Kako se ti zoveš?
RASPUĆIN: Ja se zovem čika Griša. I kaži svojoj mami da ne treba da se plaši,
jer kada sam ja uza te, tebi se ništa ne može desiti.
ALEKSEJ: Hajdemo onda u vrt, čika Griša.
RASPUĆIN: Daj mami drugu ruku, poći ćemo skupa. (Aljoša drugu ruku daje
Aleksandri i njih troje lagano odlaze. U odlasku) A ti, baćuška, veruj odsad u
moć moje molitve, pa će ti sin biti živ i zdrav.
NIKOLAJ: Kad se vratite iz šetnje, Griša, predstavićemo te i svojim starijim
ćerima. Potrebno nam je da nas sve zajedno voliš i štitiš. (Padne na kolena i moli
se bez reči)
ANJA (Kad uđe i pogleda u prazna kolica i cara kako kleči i moli, ona se
zabezekne): A gde je Aljoša, vaše veličanstvo?
NIKOLAJ (Brzo ustaje s tla): Verovali ili ne, izašao je s Aleksandrom i
čudotvorcem, da se prošetaju po vrtu. (On strasno zagrli Anju i pojubi je)
ANJA (Nežno mazi Nikolaja): Kakva je to šala, Niki?
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:04 am
NIKOLAJ: Nije šala, mila moja, taj čovek je zbilja svetac. On je na naše oči,
snagom svoje volje, učinio da Aljošu prvo popuste bolni grčevi, a potom čak i
da ustane.
ANJA: Onda je on, zasta, pravi svetac.
NIKOLAJ: Ja sam srećan, Anja. (Obasipa je strasnim poljupcima) Ja sam tako
srećan. Taj prorok ponovo u moj život unosi blagotvornu svetlost. (Strasno je
ljubi)
ANJA: Ima već dugo, Niki, da me tako nežno nisi ljubio i mazio.
NIKOLAJ: Volim te, Anja.
ANJA: I ja tebe, Niki.
NIKOLAJ (Najednom je pusti iz zagrljaja pređe na konvencionalan ton): Srećan
sam, Anja. Skoro ovako nisam bio srećan. I žao mi je što moram poći u kabinet
zbog nekih besmislenih i dosadnih, čisto političkih audijencija.
ANJA: Ne smeš, Niki, zanemarivati ni svoje vladarske dužnosti. Idi za svojim
poslom, a ja ću poći u vrt da im se prlidružim. (Ona odlazi)
NIKOLAJ (Dobaci za njom): I da ne zaboravim, pre nego što ode Grigorije,
predstavite mu i naše starije kćeri. (Pada na kolena i moli se) Gospode bože,
hvala ti! Poslao si nam spasioca i ako oni to, možda, u tebe i smo zaslužili. Jer, ti
znaš da praštaš. Čovekoljupče veliki, molim se i moliću se dok me je, za tvoju
slavu i hvalu. (Ustaje i odlazi)
ANJA (Dolazi s Raspućinom koji je netremice merka): Njegovo veličanstvo car
mi je naredio, proroče, da vam, pre nego što odete, predstavim i njihove četiri
starije kćeri.
RASPUĆIN: Može to, može, jer carica mi je i onako rekla da ne smem otići pre
nego što ona dođe da se oprostimo, čim sredi Aljošu.
ANJA: Onda ću ja odmah poći po princezice.
RASPUĆIN (Uhvati je oko struka): Al’ sebe ćeš mi tako pre vremena odvesti,
lepotice vragolasta. (Anja se sledi od iznenađenja) Što si se skamenila? (Unosi
joj se u oči) Pomoli mi se. (Ona hoće da klekne, ali on je zadrži) Ne. Ne moraš
klečati, pomoli mi se s nogu. (Ona se pribije uz njega) I celivaj me. (Ona hoće
da se sagne, da bi ga poljubila u ruku, ali on je zadrži) Ne u ruku. (Diže joj lice
ka svom) U usta me celivaj. (Ona ga poljubi u usta) I ne tako kratko. (On joj
jednom rukom zadiže suknju) Dugo. Još duže... (Kida joj donje rublje i zavlači
joj se između nogu)
ANJA (Skoči na njega, obgrli ga oko struka nogama): Šta to činite od mene,
sveče?
RASPUĆIN (Strasno se gibajući s njom na sebi): Tvoj greh teram napolje.
ANJA: Oh, bože!
RASPUĆIN: Moli se!
ANJA: Oh, bože moj!
RASPUĆIN: Moli se strasnije!
ANJA: Ti si mi se smilovao, bože, svetlošću svevišnjom!
RASPUĆIN: Moli se celim svojim bićem, dušom i telom.
ANJA: Zaslepljuje me božanska svetlost! (Dugačko, prodorno vrisne i potom joj
noge s Raspućina skliznu na tle, ali ostaje još uz njega)
RASPUĆIN: Jesi li u molitvi išla do kraja?
ANJA: Mili moj sveče, kao da sam sedam puta umirala i iznova se rađala. Izašla
sam iz sebe, čini mi se. Izgubila sam telo. Ostala mi je samo duša okupana
svetlošću. (Ona se sređuje i kupi svoje poderano donje rublje)
RASPUĆIN: Idi sad po princezice, ali upamti da sav greh iz tebe još nije
istekao. Ja ću se moliti za tebe i za oproštaj, a ti opet dođi k meni. (Padne na
kolena i moli se)
ANJA: K tebi, sveče? Zaslužujem li toliku blagost? (On se i dalje moli. Ona
odlazi. On nastavlja molitvu. Posle malo vremena ona se vraća s četiri princeze,
ali on ne obraća pažnju, nego se i dalje moli. Princeze ga u čudu zbunjeno i
uplašeno gledaju. Konačno on ustane i bez reči zuri u njih. Anja se pribere) Ovo
je njeno velilčanstvo princeza Olga. (Olga načini kniks) Ovo je njeno
veličanstvo princeza Tatjana. (Tatjana načini kniks) Ovo je njeno veličanstvo
princeza Marja. (Marja načini kniks) Ovo je njeno veličanstvo princeza
Anastasja. (Anastasja načini kniks)
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:05 am
RASPUĆIN: Sad ti idi, Anja, i ostavi me nasamo s ovim lepoticama. (Anja
zbunjeno stoji) Rekoh, idi! (Anja brzo odlazi, a on prilazi preplašenim
princezama) Što blenete tako u mene? (One ćute) A? Nasmešite se. (One ćute)
Nećete? E, onda ću ja vas zagolicati, pa ćete se nasmejati. (On stane da ih
golica, a one se previjaju od smeha i razbeže se. On ih juri) Čekaj, čekaj! Buba
laži - nešto traži. Buba laži - nešto traži. Nećete mi pobeći. (On ih kako koju
sustiže i golica. One beže i ciče od smeha) Uhvatiću ja vas. I zderaću sa vas tu
basnoslovno skupu svilu i kadifu. (One beže, a on kako koju sustigne skida s nje
haljinu) Sramota je to nositi kad narod gladuje! (On ih nekako sabije u ugao.
One ciče od smeha i straha, a on im se raširenim rukama prilazi) A šta ćemo
sad? Sad nemamo kud! (Zgrabi ih u grupi kao snop i stane strasno da ih grli i
ljubi. One mu uzvraćaju poljupcima i milovanjem, pa pužu po njemu i tako
naprave »cvet«.)
ALEKSANDRA (Uđe i kad ugleda svoje nage kćerke spletene u klupko s
Raspućinom, ona besno sevne očima): Šta se to ovde događa?
RASPUĆIN (Princeze mu se uplašeno otimaju, ali ih on ne pušta): Priđi,
mamaša. Pridruži nam se, pa ćeš okusiti. (Konačno mu se princeze pootimaju iz
zagrljaja i odskoče u stranu)
ALEKSANDRA (Besno): Odlazite u svoje sobe, kasnije ćemo o svemu
porazgavarati! (Princeze se razbeže)
RASPUĆIN (Zacereka se): Ti si ljubomorna.
ALEKSANDRA: Pitam se kako je moguće da bog toliku svetlost spusti na
jednog tako razvratnog i prostog seljaka?
RASPUĆIN (Cereka se): Ljubomorna si ti, mamaša. Ljubomorna ko kuja.
ALEKSANDRA: Ne umem više da mislim. Sina si mi izlečio, a ćerke
obeščastio.
RASPUĆIN: Ne budali, ženo. Ja sam ih posvetio. (Lagano joj prilazi i netremice
je gleda, što nju uznemiruje) I tebe ću.
ALEKSANDRA (Nemoćno): Smiluj mi se.
RASPUĆIN (Ostavlja joj svoje šake na obraze): Znaš, moram! (On stane svlačiti
i bacati odelo sa sebe)
ALEKSANDRA: Preklinjem te! Preklinjem te!
RASPUĆIN (Prilazi joj nag): Moram, prepuna si greha.
ALEKSANDRA: Oprosti mi.
RASPUĆIN: Sve to mora napolje iz tebe.
ALEKSANDRA (Najednom sama raskopčava svoju haljinu, zbacuje je sa sebe i
ostaje naga pred Raspućinom): O, bože, šta se to sa mnom događa?
RASPUĆIN (Uzima je u naručje): Ti znaš da grešiš onako kako je bogu milo.
ALEKSANDRA: O, bože sveti! O, bože!
SLIKA ČETVRTA: SENKA HRTA
(Ko je odoleo gorčini poraza, taj će s lakoćom prevazići pijanstvo uspeha)
(Raspućinov salon. Manus sedi i puši)
RASPUĆIN (Dolazi i posmatra Manusa): Jesi li ti taj što već dva sata strpljivo
čekaš na mene?
MANUS (Ustane): Došao sam, Grigorije, da te pitam, jesi li zadovoljan?
RASPUĆIN: Ne odgovaram ja na pitanja svakog neznanca.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:05 am
MANUS (Seda): Okani se oholosti, sveče. Ona se rađa u teskobi. To uvek odaje,
jer beda se ne da uzvisiti ponosom. (Ustane) Ja sam Manus. (Blago se nakloni i
ponovo sedne)
RASPUĆIN: Tvoje mi imence ne znači mnogo.
MANUS: Sve što imaš, ja sam ti dao: ovaj apartman, stvari, ikone, nakit i brdo
novca.
RASPUĆIN: Znači, ti si taj moj tajanstveni dobročiniteljčić?
MANUS: A ko si ti mislio da je? Možda car i carica?
RASPUĆIN: Ne, oni su nepojamni škrci. Za sve molitve, isceljenja i savete, car
mi je jedan jedini put ponudio dvadeset rubalja. (Zacereka se)
MANUS: Dakle, ja sam taj koji te izdržava.
RASPUĆIN: I sad si došao po svoje?
MANUS: Postoje ljudi koji su natprirodno nadareni, Grigorije.
RASPUĆIN: Al’ jedan je Griša Raspućin, čija se svetost ostvarila još na zemlji,
za njegova života.
MANUS: Poslušaj ti mene, sveče, ne daj nikome da te toliko uzbudi, da izgubiš
nadzor nad sobom.
RASPUĆIN: Ko je tebe, blebetavog vetropira, ovlastio da tako drsko govoriš sa
svecem? Čovek s mojom magnetskom snagom rađa se jedanput u hiljadu
godina.
MANUS: Ti sa samo jedan mali pauk na repu orla.
RASPUĆIN: Ja vladam Rusijom, a ne Nikolaj.
MANUS: Ti si lud, ali srećom da je u ovo mutno vreme ludilo sasvim
prihvatijivo u svakodnevnom životu, pa je čak najčešće i simpatično.
RASPUĆIN: Čudno ti pričaš, bratac, priznaću ti.
MANUS: A što se tiče vladanja, sveče, i to ti moram reći samo je privid da
svetom vladaju budale i ulični mangupi, kakvi ste recimo vi, ti i tvoj car Nikolaj,
kao i mnogi drugi. Vi ste samo egzekutori, neka vrsta dželata. Bira vas kocka
vremena i ne traži vas, dakako, među naučnicima i filozofima, već među
protuvama, šartlatanima, idiotima, razbojnicima, kretenima i komedijantima.
RASPUĆIN: Baš me je zagolicala ta tvoja priča, opako blebećeš, te daj, reci mi
kako to da mudraci i časnici služe mangupima?
MANUS: I to je privid kojem nasedaju jedino blesani. Razmisli i sam, da li
konstruktor tramvaja služi tramvajdžijama? Oni, u stvari, služe putnicima, mada
ti isti putnici svoje živote poveravaju tramvajdžiji, jer on može i da ih sunovrati.
RASPUĆIN: Pa ko onda po tebi, pričalo, ustinu, vlada svetom? Je l’ bog?
MANUS: Interes. On stvara volju vremena kojoj se svi povinuju.
RASPUĆIN: A šta mu, pretpostavimo, bratac, ti onda dođeš u toj gunguli:
kupler ili šuster?
MANUS: Tišler, na primer. Ja deljem.
RASPUĆIN: Za koga?
MANUS: Za svakog ko plati. Malo za Ruse, malo za Nemce. Koji put za
Francuze, a češće za Engleze.
RASPUĆIN: Ti si, znači, svačija drolja.
MANUS: Pa ko svaki majstor od zanata, sveče. Mušterije ne biram po nosu, već
po džepu. I zbog toga sam, eto, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
RASPUĆIN: Gulikoža, znači.
MANUS: Bolje krvopija. Recimo, pijavica. Prilepim se i sisam.
RASPUĆIN: A ruski narod grca u bedi.
MANUS: Boli mene dupe za ruski narod. (Raspućin skoči na noge) Ne đipaj ko
jarac, nego sedi tu s mirom i slušaj, imamo posetu.
LJUSJA (Dolazi usplahireno): Oh, i svetac je tu.
MANUS: Ne boj ga se nimalo, Ljusja.
LJUSJA: Je l’ i on s nama?
RASPUĆIN: Ja sam s bogom, opajdaro!
MANUS: Konj, Ljusja, pristaje da ga zauzdaju samo zato što ga na taj način
oslobađaju nekih drugih, pređašnjih uza. Je l’ tako, sveče?
RASPUĆIN: Zini da ti kažem.
MANUS: Nećeš pred Ljusjom? A on je raspop.
RASPUĆIN: Opet lažeš. Kako on?
MANUS: Učio je za popa, pa se zakaluđerio. Al’ sudbina mu bila da se zaljubi u
poštara, koji je pio i svoju ljubav naplaćivao.
LJUSJA: Bio je zanosno rutav.
MANUS: Kad su ga uhvatili da iz manastira krade kandila i ikone, prebili su ga
ko jazavca i najurili iz božje službe. Posle ga je i sreska policija uzela pod svoje,
te tako, mic po mic, dokotrljao se i do prestonice gde ima i stranih ambasada, pa
svakojakih egzotičnih salona, kupatila i čajdžinica, te je on tako došao do
zaključka da mu je uzbudljivije biti ženom i prerušio se.
RASPUĆIN: Lažeš! Mnogo lažeš! (Priskoči Ljusji) Daj da vidim, đavolice.
(Ona ciči, a on joj zavlači ruku pod suknju. Trgne se) Gle, zbilja! U tebe je
patrljčić. A ja sam te ljubio. Fuj!
LJUSJA (Manusu): Zašto si mu rekao? Znaš da imam pik na sveca. Zašto si mu
odao?
MANUS: Zato što uživam da posmatram ljude kako u roku od pet minuta ljube
ono što su pljuvali. A ti mu sad reci ono zbog čega sam te ovamo i pozvao.
Hajde, pevaj, ko na dvoru rovari protiv sveca?
RASPUĆIN (Unosi se Ljusji u lice): Otkud ti to, nakazo, znaš?
LJUSJA: Pa muvam se svuda i pažljivo slušam šta se govorka po kuloarima.
MANUS: Plaćen je za to.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:05 am
RASPUĆIN (Još više se unosi Ljusji u lice): Koliko tražiš, lopužo?
LJUSJA: Od vas samo jedan strasan poljubac, resto je platio Manus. (Raspućin
ga s obe ruke zgrabi za kosu i strasno ga poljubi u usta)
MANUS: On na tebi debelo zarađuje, sveče. Ja mu jesam platio, ali on je ta ista
obaveštenja prodao više puta.
LJUSJA: Samo Nemcima i Englezima.
RASPUĆIN: E, pa nemojte me sad i vi tištati na tihoj vatri, nego mi govorite ko
je protiv mene, da mu očas slomijem vratić.
LJUSJA: Pre svih veliki knez Nikolaj Nikolajević.
RASPUĆIN (Zacereka se): Miličin dever? Njemu je odzvonilo. I još?
LJUSJA: Ministar Suhomlinov.
RASPUĆIN (Cereka se): I taj je crko. Strvina.
LJUSJA: Pa ako ti već i sam sve znaš, sveče, što bih ti ja govorio.
RASPUĆIN: Čekaj. A ministar Hvostov?
LJUSJA: Taj se koleba.
MANUS: No, Štrimer i Protopopov te obožavaju.
RASPUĆIN: Aha. Aha. Mogao bih o tome da proćaskam s baćuškom.
MANUS: Ti si sad, Ljusja, slobodna.
LJUSJA (Pođe): Hvala. (U odlasku) Stojim vam i nadalje na usluzi.
RASPUĆIN (Pođe malo za njom i dobaci): Navrati koji put u moj svet svetih, ja
pred drugima o tvojoj tajni neću čeretati. (Najednom zastane i zamisli se)
MANUS: Što si se najednom tako umusio, sveče?
RASPUĆIN: Smišljam kako da se sad odmah telefonom javim u Carsko Selo.
MANUS: Zbog čega tolika žurba, sveče?
RASPUĆIN: Car s nestrpljenjem očekuje da mu proviđenje preko mene ukaže
na pogodne ličnosti.
MANUS: Pazi, sveče, za Štrimera moraš biti pojačano uporan zbog tog
njegovog nemačkog prezimena.
RASPUĆIN: Ti zaboravljaš da sam ja svetac i da je snaga moje volje neodoljiva.
(Pođe. U odlasku) Sačekaj me ovde, reći ću ti carev odgovor. (S druge strane u
salon ulazi Valja)
MANUS (Podskoči kad je ugleda): Stižeš, Valja, u pravi čas.
VALJA: Jedva sam došla, imam akutne probleme.
MANUS: Rešićemo ih. Trči odmah natrag u nemačku ambasadu i obavesti
Klausa da će Štrimer proći. To u Berlinu još većeras moraju znati. Hajde, šta
čekaš?
VALJA: Mislim na svoje probleme.
MANUS (Vadi čekovnu knjižicu i pisaljku): Koliki su?
VALJA: Osamdeset hiljada rubalja.
MANUS: Ovoga puta neka bude, ali nemoj preterivati u rasipništvu!
VALJA: Imam velike rashode. (On popunjava ček i daje joj)
MANUS: Gubi mi se s očiju!
VALJA: Nemoj biti tako grub, ja zbog tebe stavljam glavu u torbu, policija mi je
večito za petama.
MANUS: Kasnije se pojavi ovde u salonu svetih, kao da nemaš pojma ni o
čemu.
VALJA: Znam, biće veselo. (Odlazi. U odlasku) Javiću ti se sutra, ako osvanem
živa.
RASPUĆIN (Dolazi uzbuđen): Ko je tu bio?
MANUS: Jedna od tvojih mnogobrojinih moliteljki. Rekao sam joj da danas
nećeš biti kod kuće. (Ćute i netremice se gledaju)
RASPUĆIN: Carica je teško bolesna, preklinju me da sutrašnji dan provedem s
njom.
MANUS: Ti si svetac, Grigorije, neće ti to teško pasti. (Manus ustaje i polazi)
RASPUĆIN: Kuda ćeš ti, bratac?
MANUS (Zastane): Ostaću ti dužan za taj odgovor. (Vadi iz kaputa ček i pruža
ga Raspućinu) Umesto njega dobićeš ovo.
RASPUĆIN (Uzima ček i zagleda ga): Šta je to?
MANUS: To je jedan milion rubalja. I ako ti ma šta zatreba, ja sam tu. Možeš
me naći preko bankara Mitje Rubinštajna. (On pođe)
RASPUĆIN: Čekaj, bratac, nemoj bežati kao kradljivi mačak.
MANUS (Zastane i okrene se): Zar ti još nešto dugujem?
RASPUĆIN: Zbunio si me, bratac. Sveca si uzmuvao. ðavolski se ponašaš.
Ništa me, bratac, ne pitaš. A ja tebi dugujem obaveštenje.
MANUS: Već ga znam. Car se oduševio.
RASPUĆIN: Ti si đavo! Tako mi boga, ti si đavo!
MANUS: U redu, i onako se govori da su đavoli manje naivni od svetaca, to da
znaš, da smo mi kod cara Štrimerovu kandidaturu poduprli već sa više strana. Ti
si tu bio, sveče, samo ona poslednja kap u čaši.
RASPUĆIN: Sotono. Ostani s nama, sotono, da proslavimo još jedno čudo sveca
Grigorija. Doći će i Štrimer i Protopopov, telefonirao sam im. Pevaće nam
Marusja. Biće i lepih ženica.
MANUS: Zahvaljujem, sveče, na pozivu, ali ja se nikada ne veselim, ja samo
drugima činim veselje.
RASPUĆIN: Paklen si ti čovek. Sviđaš mi se.
MANUS: Predstoji mi i susret sa Hvostovom, jer s obzirom na gužvu koju
stvaraju svakojaki policajci, agenti, špijuni i smutljivci oko tvoje kuće, on bi
morao da poboljša tvoju zaštitu.
RASPUĆIN: Policija da čuva sveca?
MANUS: Neće badava, platićemo im. (Pruža ruku Raspućinu) I provedite se
lepo. (Oni se rukuju)
RASPUĆIN (Stoji nasred salona i zuri u prazninu): ðavo veruje jedino u novac,
a to ide u moj prilog. Ja mu pokazujem samo isečke iz svoga vlastitog sveta,
odgovaram na glasove koje niko ne čuje osim mene i podnosim kazne za krivice
za koje me osim mene samog niko drugi ne krivi. (Na jednom poskoči) Muzika!
Gde je ta muzika? (Iz neke od susednih prostorija u salonu upada muzika,
svirajući. Ispred njih igra Marusja) Marusja, moja kraljice mala, poj svome
svecu! (On je grli i ljubi i ona mu se ne opire) Igraj, lepotice, kao što igra
mesečina po Volgi. Danas sam srećan. (Marusja igra, a on polazi u drugi kraj, do
drugih vrata, pa ih otvara širom) Ima li u salonu svetih, mojih ljubljenih svetica?
KAĆA (Dolazi u salon polunaga, čudno našminkana, sa čudnom raščupanom
frizurom, okićena čudnim nakitom i ukrasima): Mi smo spremne za večernje.
RASPUĆIN: Dođite onda ovamo, dušice moje. Dođite meni, ali se čuvajte da
me ne rasrdite, jer iz mojih očiju sevaju munje.
IRINA (Dolazi za Kaćom, zajedno s Valjom i Milicom. Sve su maskirane u
istom žanru): Reci nam, sveče naš ljubljeni, gde je istina?
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:06 am
RASPUĆIN (Grli ih i ljubi sve redom, u igri oko njih): Istilna je, lepotice moje,
u ljubavi. Tek posle ljubavi sledi božji mir i uznošenje.
MILICA: Al’ ti nam reci, sveče, činimo li greh kad ljubimo?
RASPUĆIN: Greh čini onaj, lepotice moje belopute, ko greh traži. Onaj ko kroz
greh prolazi, ne učestvuje u grehu. Igrajte zato sa mnom, nevestice božje, ako
hoćete da imate raj u duši. (Svi zaigraju, pa se u igri maze, ljube i vrište od
strasti. U trenutku najvećeg orgijanja, u salon kao vihor upadaju Nikolajević,
Hermogen, Suhomlinov, Iliodor i Jusupov, gurajući ispred sebe Ljusju. Među
prisutnima nastane pometnja i vriska)
NlKOLAJEVIĆ (Pre nego što Raspućin stigne ma šta da učini, sklepaju ga
Jusupov, Suhomlinov, Hermogen i Nikolajević): Sad smo te, bedniče, uhvatili
na legalu.
RASPUĆIN: Ja sam svetac!
ILIODOR (Pretresa salon, sve fijoke, vitrine, škrinje): Ti si sveti đavo.
NIKOLAJEVIĆ (Ugleda Milicu, pa pusti Raspućina i u čudu joj prilazi): A ti,
nesrećnice, što ćeš ti među ovam bagrom, kad se mojom snajom i velikom
kneginjom zoveš? (Ona pada u nesvest)
HERMOGEN (Ostavi Raspućina, pa svojim velikim krstom stane da rasteruje
prisutne, koji su u samrtnom strahu): Svi napolje iz salona, osim gegule! (Oni
vrište i razbeže se na sve strane) Brže! I da vam nisam čuo glas! (Prilazi
Raspućinu) A ti, reponjo sibirski, klekni ovde pred mene!
RASPUĆIN: Sveci ne kleče, oče Hermogene.
HERMOGEN (Zgrabi iz ugla preplašenu Ljusju pa je mučki gura pred
Raspućina): Dolazi ti ovamo, čudovište odvratno, da mu u oči pogledaš!
LJUSJA: Bojim se.
JUSUPOV: A nisi se bojala da se uplićeš u prljave rabote, da nosiš reči i da
pomažeš ovoj hulji da nam na čelo Rusije dovede Nemca Štrimera, a na čelo
Sinoda Jevrejina Karlovića?
RASPUĆIN: Ne verujte joj, ona je muškarac, raspop.
SUHOMLINOV: Pa ti si, sveče, s njim u krevetu svu noć ašikovao.
RASPUĆIN: Fuj, pederčino, ti li si se usudila da me olajavaš kod svetlih otaca!
ILIODOR (Dolazi pred Raspućina. U rukama drži svežanj pisama uvezanih
svilenom mašnom): Zašto tako naopako radiš, Grigorije?
RASPUĆIN: I Hrista su na krst razapeli fariseji.
ILIODOR: Pa jesam li te ja izmislio i u prestonicu doveo da služiš svome
narodu, a ti čim ti se ukazala prva prilika ujeo svoga gospodara, koji ti je dušu
nahranio, ko pseto? (Gura mu svežanj pisama pod nos) Šta je ovo?
RASPUĆIN (Pokuša da se otme): Ne diraj to, Iliodoško!
HERMOGEN (Lupi ga krstom po glavi i to je znak za početak masakra):
Klekni!
JUSUPOV (Udara ga nogom u stomak): Odseći ćemo ti glavu, smiri se, skote
razvratni!
ILIODOR (Udara ga pesnicom u usta): Zašto skrnaviš božansku vlast crkve?
SUHOMLINOV (Udara ga kolenom u kičmu): Mi se ne šalimo! Klekni! (Sav
krvav Raspućin pada na kolena)
RASPUĆIN: Svaki svetac ima svoju Golgotu.
NIKOLAJEVIĆ: Poneli smo baštenske makaze. Oni će ti smaknuti čakšire, a ja
ću ti onu muku odseći do korena. Nećeš ti više orgijati s našim snahama!
HERMOGEN (Udara): Pokaj se!
ILIODOR, JUSUPOV, SUHOMLINOV I NIKOLAJEVIĆ (Pljušte udarci sa
svih strana): Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se!
ILIODOR: Ostavi žene s mirom i posveti se bogu i Rusiji onako kako sam te ja
učio! Hoćeš li?
RASPUĆIN: Hoću, nemojte me samo ubiti, braćo rođena. Preklinjem vas, sva
ste mi rebra polomili, krvca lipti s mene na sve strane.
JUSUPOV: Ti zaslužuješ veliku sekiru.
HERMOGEN: Praviš nam grdne štete u državi.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

taj Sub Jul 11, 2009 10:06 am
ILIODOR: Velika su tvoja zlodela, Griša, priznaješ li svoju krivicu?
RASPUĆIN: Pustite me. Grešan sam. I sam vidim. Imam snage za pokajanje.
Kunem vam se bogom jedinim.
SUHOMLINOV: Slušaj, Grigorije, ovo ti je poslednja opomena!
ILIODOR: Većina je bila da te ubijemo, jedva sam te odbranio.
NIKOLAJEVIĆ: Pazi sad šta činiš, imaš poslednju priliku.
HERMOGEN: Hajdemo mi sad ljudi odavde, podaviće nas smrad. (Svi pođu za
Hermogenom)
RASPUĆIN (Puzi za njima): Brate Iliodoško! (Svi odu, Iliodoško zastane i
osvrne se) Vrati mi to. To su caričina pisma slata meni. Nisu za čitanje.
ILIODOR: Ne budali, ja ću ih bolje i od tebe sačuvati. (Ritne Raspućina nogom
i ovaj se prući po podu) I pamet u glavu, seljo, ako nećeš da skončaš u Nevi!
(Brzo ode)
RASPUĆIN (Diže se s tla s velikim naporom): Upamtićete vi svi, gadovi, mene
zbog ovoga! Car će vas počistiti s lica zemlje. Još ste vi za mene ćoravi mačići.
Ja sam se i sa samim carskim parom uhvatio u koštac i iz tog klupčeta izašao
kao potpuni pobednik. Kao pravi i jedini vladar Rusije. Čujete li svi vi? Ja sam
istinski imperator!
LJUSJA (Plašljivo se pomera iz budžaka ka Raspućinu): Zar i ti, sveče, huliš na
našeg baćušku?
RASPUĆIN (Tetura se): Ne volim careve.
LJUSJA: Tiše, Grigorije.
RASPUĆIN (Tetura se): Smetaju narodu da živi. Kad ponekad čovek malo bolje
razmisli revolucionari i imaju pravo.
LJUSJA: Ako te ko čuje, sveče, izgubićeš glavu. Zar ti je ono za nauku bilo
malo?
RASPUĆIN (Ide na Ljusju): Pogledaj šta su mi popuskare uradile.
LJUSJA: Bože moj! Bože moj, sveče, ogrezao si u sopstvenoj krvi!
RASPUĆIN: Moglo je biti i gore, Ljusja, ali mene nebeska snaga još nije izdala.
A svako drugi bi na mom mestu izdahnuo od onoliko mučkih bubotki i pupela.
LJUSJA: Ti imaš tri srca, sveče.
RASPUĆIN: Ljusja, protumaraj unaokolo. Poteraj ih natrag ovamo. Gde su ti
Cigani? Gde je Marusja?
LJUSJA: Tebi su potrebni lekari i bolničari, Griša, a ne pevačica s muzikom.
RASPUĆIN (Otvara sva vrata na salonu i urla): Ovamo, stado moje! Ovamo, što
ste se tu šćućurili ko potrovani miševi. Umalo vam zlikovci pastira ne ubiše. (S
raznih strana na scenu bojažljivo pakuljaju Cigani, Marusja, Kaća, Irina i Valja)
KAĆA: Sveče, kako to izgledaš, kao da se iz groba vraćaš?
RASPUĆIN (Stane dame da grli i ljubi): Rane ćete mi vi, moje anđeoske
neveste, polizati svojim malenim zmijskim jezičcima.
VALJA (Zajedno s Irinom nalazi na tlu obeznanjenu Milicu): Aoj, ljudi, gde će
nam duša, kneginja Milica leži na tlu bez svesti.
IRINA: Milice! Milice, čuješ li nas? Milice!
RASPUĆIN. Ne volim više kneginju. (Iznenada zagrli i stane da ljubi Marusju)
Ciganka mi moja mala na srcu leži (Stane da joj zadiže suknju)
MARUSJA: Ne obnažuj me pred svetom, vepre, oči ću ti iskopati!
RASPUĆIN: Kopaj. Bolje ti nego oni. Ali ja ću te voleti ovde pred svima.
(Pokušava da je obljubi) Nek gledaju.
MARUSJA: Ne, bivole! (Panično se otima) Pusti me, idiote! (On ne odustaje.
Zacereka se) E, pustićeš, kao bela lala. (Potegne nož iz nedara i zarije ga
Raspućinu u stomak)
RASPUĆIN (Ispusti Marusju iz zagrljaja i s bolom se hvata za stomak): Aoj,
bože, vidiš li, gde prljava Ciganka kamom sveca para! (Nastane pometnja,
vriska i svi se razbeže, osim Marusje i obeznanjene Milice koja dolazi k svesti,
pridrže se i gleda u čudu) Što vrištite? Pomagajte. Creva mi kuljaju.
MILICA: Svetac je izgleda ranjiv.
MARUSJA: Morala sam to da učinim! Morala sam to da učinim!
ŠTRIMER (Bane u salon u pratnji Protopopova): Zar smo odocnili?
PROTOPOPOV: Ko je to učinio? Je l’ Hvastov?
RASPUĆIN: Ne pitajte me sad ništa, braćo rođena, nego me što brže u bolnicu
nosite, sa životom se rastajem.
MILICA: Svetac pišti kao kaštigovano kuče, nije otporan.
MARUSJA: Morala sam to da učinim. Morala sam to da učinim. (Raspućin se s
krikom stropošta na tle)
PROTOPOPOV: Šta čekaš, Štrimeru, prihvataj se! Jer, ako nam svetac otegne
papke, pitanje je neće li na prevrtljivog cara plemstvo uticati da promeni odluku.
(Štrimer i Protopopov trapavo između sebe dižu i nose Raspućina sa scene)
RASPUĆIN (S bolom): Lakše malo, braćo Rusi, drob mi se razvlači.
ŠTRIMER (U odlasku s Protopopovom, noseći s naporom Raspućina): Auh,
sveče, kao da si od olova liven.
MARUSJA: Morala sam to da učinim. Morala sam to da učinim.
Sponsored content

Re: Aleksandar Popović "Sveti đavo Raspućin"

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu