Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Zbignjev Herbert

taj Pon Jul 13, 2009 10:11 am


Na proplanku pod drvetom čekao je Johann Kaspar Lavater
prepoznao sam ga po kabanici za kišu i plesnjivim ustima
"Es ist schan spät wir müssen uns beeilen"
Brodom? - pitao sam - "Si" i pokazao je štapom sunce
zgaslo zvezde koje su prišle blisko i počele da sikću
Trčali smo stepenicama na kojima je bila gomila bosih ljudi
s otvorenim ustima Kroz pacove hodnike kristalne sale
i prazne okvire kao izbijene oči čak do kutija za šešire
Lavater mi je pružio ruku nikad neću zaboraviti dodir
Penjali smo se dahćući pamučnim lestvicama
pratio nas je oganj video sam mu leđa i ljubičasti gunj

padanje: kao kad neko brzo lista ilustrovanu knjigu
Prenuo sam se nad sivim okeanom sa ustima punim kose
oganj je ležao poleđuške sa razlupanom glavom
Lavater je bio manji nego inače
vrzmao se oko mrtvačkog sanduka punio ga lokvanjima
ušli smo u njega i tada je započelo normalno putovanje




Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Okt 27, 2009 10:09 am, izmenio ukupno 2 puta
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Pon Jul 13, 2009 10:12 am
GOSPODIN KOGITOV PRILOG MAJERLINGOVOJ TRAGEDIJI

U proleće 1889. godine moj pradeda je izgubio apetit. Budio se noću i vikao. Postao je bolesno oprezan. Nije verovao više Caru, osudio je grofa von Taaffe za najgore stvari, bojao se ljubomorne Mizzi Kaspar, a o kočijašu Bratfischu i o sobaru Loschku govorio da su za novac spremni sve da učine.
Pradeda je voleo Mariju Vetsera, ljubavlju velikom, skrivenom i beznadežnom. Pod sivim redengotom tajnog dvorskog savetnika besneo je požar, koji nije hteo da ugasi.
Nagnuta, kao nad uskršnjom štrudlom, moja prababa, bez gneva i uzbuđenja, zabija veliki kuhinjski nož u predivno telo Marije Vetsere.
Ko bi mogao da predvidi da će u istom trenutku prekomerne izmučenosti stati i srce moga pradede, poistovetivši se na taj način sa mračnom tragedijom propadajućeg carstva.

ANĐELI CIVILIZACIJE

Na prelomu između XIX i XX veka činilo se da su nas zauvek napustili anđeli i da je nestao i najmanji njihov trag. Zapošljavali su ih još samo ponegde u pogrebnim preduzećima. Podupirali su takođe zastarele baldahine. Ali u suštini čamili su u besposlici i pretvorili se u ružičasti puder.
Prava renesansa anđela usledila je u vezi sa razvijanjem avionskih linija. Može se bez preterivanja reći, da su se vratili na zemlju i dobili životno rumenilo. Pomažu da se pređe preko klada podignutih visoko iznad okeana. Sa aerodromskih zvučnika njihovi visoki nestvarni glasovi cede se polako kao da žele da nas ubede da još uvek postoji nekakav spas.
Govore sve jezike, ali osmeh imaju jedan i za nebesko uspenje i za katastrofu.

MAČAK

Može da bude bilo koji: podivljali, rimski riđan sa iskidanom dlakom i njuškom svom u ožiljcima, poput veterana carskih legija, koga sam bezuspešno vabio iz ruševina Foruma Romanuma.
Ili ovaj neobuzdani, crni div iz Pasadene, koji me upozorio na zemljotres, a kako nije naišao na razumevanje, otišao je zauvek, i ostavio me zamišljenog u mraku neznanja o okeanima, zvezdama i vulkanima.
Ili taj ovdašnji, koji je rođen u štali, usred procvetalih livada, sena, potoka mokraće i blagih brda mesa koje pahne na mleko.
Može da bude bilo koji - mačak - neshvatljiva duša, koja se ne podiže nad magličastim vodama, već ide stazama samotnih mudraca na četiri meke šape.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Pon Jul 13, 2009 10:13 am
ČVOR

Kada Gospodin Kogito konačno ostari, neće sakupljati poštanske marke, antički novac, ali ni retke knjige. Osnovaće prvu na svetu kolekciju čvorova. Nastojaće da ubedi druge u tajanstvene čari među čvorovima.
Ljudi nisu nikada cenili čvorove. Nisu naučili takođe da se dive njihovoj komplikovanoj lepoti. Presecali su čvorove mačem, kao onaj makedonski cimbal, ili su prosto uspevali da ih razmrse i ponosili se time što imaju sada gadan konopac, kojim mogu da privežu prase uz drvo ili da obese za šiju bližnjega.

GOSPODIN KOGITO SAN-BUĐENJE
neprimetno se pomerala kao izvor
obučena u suknju od kamenčića
u svetlo breza u koru jutra
sa desne strane bilo je svitanje sa leve
staza tako dakle išli su - vreme i mesto
nisam ja kriknuo i odbačen
pao u javu pa sada tražim
štapom šibice oznojenom rukom
među lekovima pismom iz sna
a njena paslika u praznim očima
šušti kao makom pahne kao uže


CONTRA AUGUSTINUM PONTIFICEM IN TERRA NUBICA
PECCATOREM IN PURGATORIO
A ipak svetac. Biskup Hippo. Plamen.
Beo od vreline piše veštim stilom
zavodničkim perom ognja rečenice od ognja
a pored svega to blasfemično
ama ef fac quod vis.
Vekovima će to biti ratni poziv
nasilnika tih koji prelaze lako preko klade iznad provalije
tih koji prelaze sa nežnih šapata
na viku centuriona ciku bitke vrisak ubijenih.
Više neće moći da opozove tu rečenicu. Ničemu
bojažljivo ćutanje sinoda kletva u vazduhu
napor sholastika da se ipak nešto spasi.
Tada mi koji u toj istoj školi počinjenih zločina u dobroj intenciji
učili smo stepenovanje - tamno - tamnije - ništavilo
svetlo - svetlije - ushićenje
molimo se za njega.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Pon Jul 13, 2009 10:16 am
NAŠE DETE

Naše dete iz epruvete razvija se sjajno
plavooki švrća ružičasti Futurus
mimoišle su ga male boginje veliki kašalj
šarlah noćno mokrenje strah od Baba Roge
voleo je NLO - žmirkao mu je sa simpatijama

Kad je imao tri godine pao je u staračku demenciju
pa mu je zamenjena glava u istoj fabrici
gde je ugledao svetlo dana hitro nam se vratio
u sitting-room i bučno zabavljao sa robotom
Pozabavio se njime pronicljivi analitičar duša
(prema toj rupi koju je Platon nazvao dušom)
sinov I. Q. razorio je sve poznate skale
i mališa je uskoro postao mister sveta testova
kao ljudi imućni nismo ga dali u cirkus
ipak je to naše dete iako je iz epruvete
jedan TV nastup i na tome se završilo

Sposoban kao mladi Pascal prelomni kao Einstein
ne pohađa školu jer bi se mogli iskompleksirati
sam uči i piše i sluša muziku Istoka
koja dozvoljava da se pronikne u spojeve izvan razuma

Kada je imao dvanaest godina objavio je nekoliko knjiga
koje su odmah dospele na liste bestselera
recenzenti su hvalili kapitalne sinteze
poređenje Marksa sa Budom Hristosa sa Talleyrandem
zlonamerni su mu prebacivali brkanje pojmova
od kojih se naš sin odavno oslobodio

Jedino nas malčice brine njegova sve prisutnija tuga
često biva jako razdražljiv
ne smeju se pred njih izgovoriti određene reči i fraze
takve kao Gospod Bog sumnja i narod
tada lupa nogama i zatvara oči
ali zato ga neizmerno zanimaju pogrebi
ratovi zaraze glad

Naš sin iz epruvete postaće profesor
čeka da se otvori prikladan departament
radi na sistemu koji je imenovan kao Prezentizam
u kom je smelo odbacio celu ontologiju
trule kategorije vremena i prostora
par drugih sitnica
vrlo uprošćavajući
to je filozofija trenutka momenata nepovezanih
međusobno niti s kosmosom apologija slučaja
drugim rečima apsolutna sloboda

kada je to ništavilo poslalo svetlucave signale
a drugo ništavilo odgovorilo grohotnim smehom

(S poljskog preveo Zoran Đerić)
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Ned Jul 19, 2009 10:45 am
KOSA
Kosa
raste noću
na zidu
nije to uvojak
iza pametnog uva
ne pripada takođe
ni pokretnom krilu noći
odvojena od kože
vodi život
suv i zaseban
pokrete ima nemirne
za bivšim dodirom
rasteže se
bolesno
ni belo
ni crno
njena boja je pre
šušanj
škrgutanje zubima
nagli krik
pucketanje prstima
nije u stanju da je otera
kosa raste jednostavno na zidu

* * *
večernji grad
stanište voćnjaka
plesnivi prozori
rđa u baštama
ćutanje kvaka
na konopcu
poderana košulja
u svitanje
je otplovio brod
dugo se moglo videti
to drvo zeleno
terano kroz so

* * *
slavuji na ostrvu svetog Ludviga oglašavaju se polovinom marta
uvek prerano cepaju oblačni vazduh
kakav je to glas
između pospanog pokreta i nerealnog krila
to što se dešava je otkidanje od zemlje a ne let
slavuji polovinom marta su kao krstaški rat dečji
pohod po prozorskoj dasci pod suvim izdancima sunca
to što se dešava je bez značenja i bez računice
nema ni korena ni krune čak i vetar
je bez pameti bez ikakve budućnosti
sa mirisom prekinutim oknom i stubištem ruine
kalvarija glasova u jalovom vazduhu
spotiču se dok idu
kavezima
slavuji na ostrvu slavuji polovinom marta

MIKENA

Egist spava. Hrkanje zidina
Krv na kamenju malo je izlapela
Elektra zeva. Pet je ujutro
Obremenjena pleća obramice
Stepenik po stepenik do cisterne
gde je noćna vlaga kao šišmiš
I pre nego što vedro vodu zamuti
u vodi ogromne očeve oči
nalivene strahom. Tako bez krika
razgovara sa kćerkom Agamemnon
Celi dan pranje. Hrpa prljavštine
Na čaršavima se stvrdnula krv
Uveče gozba. Klitemnestra
lepa kao uvek. Piju puno
Plaču i smeju se ponovo plaču
u ćošku muca slepi guslar
Epopeja stara i istrošena
kao kada preko kostiju pređe drljača
vuče se glas neugledan po kamenju
u neumoljivoj tamnosti megarona
A zatim da bi bilo življe
iznose leševe svoje iz podzemlja
do stolova trupove nalivaju
vinom do grla kojih nema
Trenutak je tišine kada se vratovi
pritisnuti snažnom krivicom
u izmaglici pomire umrli i ubice
senka što skida sa zida sekiru
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:09 am
ZRELOST

Dobro je ono što je prošlo
dobro je ono što nailazi
i čak je dobra
sadašnjost

U gnezdu opletenom od tela
živela je ptica
tukla krilima o srce
najčešće je zovemo: nemir
a ponekad: ljubav

u večerima
išli smo na bujnu reku bola
mogli smo se ogledati u njoj
od nogu do glava

sada
ptica je pala na dno oblaka
reka je utonula u pesak

bespomoćni kao deca
i iskusni kao starci
prosto smo slobodni
to znači spremni da odemo

U noći dolazi mio starčić
primamljivim pokretom zove
- kako se zoveš – pitamo uplašeni

- Seneka – govore oni što su završili gimnaziju
a oni koji ne znaju latinski
zovu me: mrtvac

Iz zbirke: ’’Hermes, pas i zvezda’’
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:10 am
NAŠ STRAH

Naš strah
ne nosi noćnu košulju
nema oči sovlje
ne diže kapke
ne gasi sveću

nema ni lice mrtvaca

naš strah
to je nađena u džepu
ceduljica
''opomenuti Vujćika
stan u Dugoj ulici provaljen''

naš strah
ne proleće na krilima bure
ne seda na crkveni toranj
prizeman je

ima oblik
žurno svezane bošče
s toplom odećom
suhom hranom
i oružjem

naš trah
nema lice mrtvaca
mrtvaci su prema nama blagi

nosimo ih na plećima
spavamo pod jednim ćebetom
zatvaramo oči
popravljamo usta
biramo suho mesto
i zakopavamo

ni previše duboko
ni previše plitko

Iz zbirke: ''Studija predmeta''
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:16 am
RAZMIŠLJANJE O PROBLEMU NARODA

Iz činjenice upotrebljavanja istih psovki
i sličnih ljubavnih izjava
izvlače se previše smeli zaključci
takođe ni zajednička školska lektira
ne treba da predstavlja dovoljno polazište
da se ubija
slično je i sa zemljom
(vrbe peščani put njiva pšenice nebo plus
paperjasti oblaci)
hteo bih najzad da znam
gde se završava ubeđivanje
a počinje stvarna veza
da li usled istorijskih preživljavanja
nismo postali psihički iskrivljeni
i na slučajeve sad reagujemo
pravilnošću jeretika
ili smo još uvek varvarsko pleme
sred veštačkih jezera i električnih prašuma

pravo da kažem ne znam
samo utvrđujem
postojanje te veze
ispoljava se ona u bledilu
u naglom crvenilu
u urlanju i izbacivanju ruku
i znam da može da dovede
do žurno iskopane rake

te na kraju u obliku zaveštanja
da bi bilo poznato:
bunio sam se
ali mislim da taj okrvavljeni čvor
treba da bude poslednji koji ćemo
oslobađajući se
pokidati
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:17 am
POKUŠAJ OPISA

Najpre ću opisati sebe
počinjući od glave
ili bolje od noge
od malog prsta leve ruke

moj mali prst je
topao
lako svinut unutra
završen noktom
sastoji se iz tri članka
raste pravo iz šake
kako bi bio od nje odeljen
bio bi veliki crv

to je naročit prst
jedini na svetu prst leve ruke
koji je dat neposredno meni

drugi mali prsti leve ruke su
za mene hladna apstrakcija

ja i moj
imamo zajednički datum rođenja
datum smrti
zajedničku samoću

samo krv
što skandira tamne tautologije
spaja daleke obale
končićem sporazumevanja
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:20 am
APOLON I MARSIJA

Pravi dvoboj Apolona
i Marsije
(apsolutni sluh
kontra ogromna stena)
obavlja se pred veče
kada su kao što već znamo
sudije
dodelile pobedu bogu

čvrsto vezan za drvo
propisno isteran iz kože
Marsija
viče
dok krik ne stigne
do njegovih visokih ušiju
odmara se u senci toga krika

potresan drhtanjem gađenja
Apolon čisti svoj instrument

samo na izgled
Marsijin glas je monoton
i sastoji se iz jednog samoglasnika
A

u stvari
Marsija
priča
o neiscrpnom bogatstvu
svoga tela

ćelave gore utrobe
beli klanci hrane
šumne šume pluća
slatki brežuljci mišića
jezera žuč krv i drhtaji
hladan vetar kostiju
nad solju sećanja

potresan drhtanjem gađenja
Apolon čisti svoj instrument

Sada se horu
priključuje Marsijina kičma
u načelu ono isto A
samo dublje sa dodatkom moždine

to već prevazilazi izdržljivost
boga sa živcima od veštačkog tvoriva

šljunčanom alejom
omeđenom šimširom
pobednik odlazi
razmišljajući
neće li iz Marsijina urlanja
s vremenom izrasti
nova grana
umetnosti - recimo - konkretne

iznenada
pada mu pred noge skamenjen slavuj

okreće glavu
i vidi
da je drvo za koje je bio vezan Marsija
sedo

potpuno
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:23 am
BRDO NASPRAM DVORA

Brdo naspram Minosova dvora je kao grčko
pozorište
tragedija leđima oslonjena o oštru padinu
u redovima veoma mirisno žbunje radoznale
masline

aplaudiraju ruševinama

između prirode i ljudske sudbine
zaista nema suštinske veze
izreku da se trava ruga katastrofi
izmislili su neutešni i kolebljivci

osobit slučaj: dve uporedne prave
ne presecaju se čak ni u beskonačnosti

samo toliko može o tome pošeno da se kaže
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:23 am
ZAŠTO KLASICI
za A. H.

1

U četvrtoj knjizi Peloponeskog rata
Tukidid priča povest svog neuspelog pohoda

sred drugih govora vojskovođa
bitaka opsada kuge
guste mreže intriga
diplomatskih akcija
ta epizoda je kao igla
u senu

atinska kolonija Amfipolj
pala je u Brazidine ruke
zato što je Tukidid zakasnio da pritekne u
pomoć

platio je za to rodnom gradu
doživotnim izgnanstvom

izgnanici svih vremena
znaju kakva je to cena

2

generali poslednjih ratova
ako im se dogodi neka afera
cvile na kolenima pred potomcima
hvale svoje junaštvo
i nevinost

optužuju potčinjene
zavidljive drugove
nenaklonjene vetrove

Tukidid govori samo
da je imao sedam brodova
da je bila zima
i da je brzo plovio

3

ako tema umetnosti
bude razbijen krčag
mala razbijena duša
s velikim sažaljevanjem sebe

ono što iza nas ostane
biće kao plač ljubavnika
u malom prljavom hotelu
kada sviću tapete
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:24 am
ŠTA ĆE BITI

Šta će biti
kad ruke
otpadnu od stihova

kada u drugim brdima
budem pio suhu vodu

trebalo bi da mi je svejedno
ali nije

šta će se desiti s pesmama
kada ode dah
i kad bude odbačena
milost glasa

da li ću napustiti sto
i sići u dolinu
gde huči
novi smeh
nad tamnom šumom
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:24 am
GOSPODIN KOGITO POSMATRA U OGLEDALU SVOJE LICE

Ko je pisao naša lica sigurno ospa
kaligrafskim perom ispisujući svoje ’’o’’
ali od koga mi je ovaj dvostruki podvaljak
od kakvog žderonje kad je cela moja duša
uzdisala za askezom i otkud su mi oči
usađene ovako blizu jer je ipak on a ne ja
zurio kroz čestar očekujući najezdu Veneda
uši strašno klempave kao dve kožne školjke
sigurno nasleđene od pradede koji je lovio eho
grmljavine mamutske povorke kroz stepu

čelo ne mnogo visoko misli vrlo malo
- žene zlato zemlja ne dati da te zbace s konja –
knez je mislio za njih a vetar ih je nosio
putevima
prstima su kidali zidove i odjednom s velikom
vikom
padali u prazno da bi se vratili u mene

a kupovao sam u salonima lepote
pudere miksture pomade
šminku za plemenitost
na oči stavljao mramor Veronezeovo
zeleno

uši trljao Mocartom
nozdrve usavršavao mirisom starih knjiga

pred ogledalom nasleđeno lice
vreća u kojoj fermentiraju stara mesišta
srednjovekovne požude i gresi
paleolitski glad i strah
jabuka pada pored stabla
telo okovano lancem vrste

tako izgubih turnir s licem
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:24 am
GOSPODIN KOGITO MISLI O POVRATKU U RODNI GRAD

Kad bih se tamo vratio
sigurno ne bih zatekao
nijednu senku svoje kuće
ni drveće detinjstva
ni krst s metalnom pločicom
klupu na kojoj sam šaptao magične formule
kestenove i krv
niti ikoju stvar koja je naša

sve što je preostalo
jeste kamena ploča
s krugom kredom
stojim u sredini
na jednoj nozi
trenutak pred skok

ne mogu da narastem
mada prolaze godine
a u visini bruje
planete i ratovi

stojim u sredini
nepomičan kao spomenik
na jednoj nozi
pred skokom u krajnost

krug kredom postaje crvenkast
kao stara krv
unaokolo rastu humčice
pepela
do ramena
do usta
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:27 am
PONOR GOSPODINA KOGITA

Kod kuće je uvek sigurnije

no odmah ispred praga
kad ujutro Gospodin Kogito
izlazi u šetnju
nailazi na – ponor

nije to ponor Paskalov
nije to ponor Dostojevskog
to je ponor
po meri Gospodina Kogita

njegova posebna odlika
nije ni bezdan
ni buđenje strave

vuče se za njim kao senka
zastaje pred pekarom
u parku preko ramena Gospodina Kogita
čita s njim novine

mučan kao ekcem
veran kao pas
previše plitak da bi progutao
glavu ruke i noge

jednom će možda
ponor narasti
ponor sazreti
i biti ozbiljan

kad bi se samo znalo
kakvu pije vodu
kakvim ga hraniti zrnom

sada bi
Gospodin Kogito
mogao skupiti
nekoliko šaka peska
i zasuti ga
ali to ne čini

nego
kad se vrati kući
ostavlja ponor
iza praga
pažljivo ga prikrivajući
komadićem stare tkanine
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:29 am
GOSPODIN KOGITO I POKRET MISLI

Misli hode po glavi
govori svakodnevni izraz

svakodnevni izraz
precenjuje pokret misli

većina od njih
stoji nepomično
usred dosadnih predela
sivih brežuljaka
osušenog drveća

ponekad stižu
do nabujale reke tuđih misli
staju na obali
na jednoj nozi
kao gladne čaplje

s tugom se sećaju
usahlih izvora

vrte se u krug
u potrazi za zrnima

ne idu
jer neće zaći

ne idu
jer se nema kud

sede na kamenu
kršeći ruke

pod oblačnim
niskim
nebom
lobanje
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:31 am
GOSPODIN KOGITO ČITA NOVINE

Na prvoj strani
izveštaj o ubistvu 120 vojnika

rat je trajao dugo
moguće je naviknuti se

tu odmah izveštaj
o senzacionalnom zločinu
s portretom ubice

oko Gospodina Kogita
ravnodušno prelazi
preko vojničke hekatombe
da bi se s nasladom udubilo
u opis svakodnevnog užasa

tridesetogodišnji poljoprivrednik
pod dejstvom nervnog pritiska
ubio svoju ženu
i dvoje sitne dece

dat je tačan
tok ubistva
položaj tela
i druge podrobnosti

120 palih
uzaludno je tražiti na mapi
prevelika razdaljina
pokriva ih kao džungla

ne govore mašti
ima ih previše
brojka nula na kraju
pretvara ih u apstrakciju

tema za razmišljanje:
aritmetika saosećanja
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:32 am
ALIJENACIJE GOSPODINA KOGITA

Gospodin Kogito drži u rukama
toplu samforu glave

ostatak tela je skriven
vidi ga samo dodir

posmatra usnulu glavu
tuđe i pune nežnosti

još jednom
sa čuđenjem utvrđuje
da postoji neko izvan njega
nedokučiv
kao kamen

sa granicama
koje se otvaraju
samo za trenutak
potom ga more izbacuje
na stenovitu obalu

sa sopstvenom krvlju
s tuđim snom
naoružan svojom kožom
Gospodin Kogito udaljuje
usnulu glavu
pažljivo
da ne bi na obrazu
ostavio
otiske prstiju
i odlazi
usamljen
u vapno postelje
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:33 am
GOSPODIN KOGITO POSMATRA UMRLOG PRIJATELJA

Teško je disao

kriza je imala da nastupi u noći
sada je bilo dvanaest u podne
Gospodin Kogito izašao je na hodnik
da popuši cigaretu

pre toga je popravio jastuk
i nasmešio se prijatelju

ovaj je teško disao

na jorganu su se
pomerali
njegovi prsti

kad se vratio
prijatelja već nije zatekao
na njegovom mestu

ležalo je nešto drugo
iskrenute glave
i iskolačenih očiju

normalna užurbanost
dotrčao lekar
uvukao špric
koji se napunio
crnom krvlju

Gospodin Kogito je
sačekao još trenutak
zagledao se u ono što je ostalo

bilo je prazno
kao vreća
grčilo se
sve više
stiskano nevidljivim kleštima
mrvljeno drugim vremenom

kada bi se pretvorio u kamen
u teški mramorni kip
ravnodušan i dostojan
kakvo bi to bilo olakšanje

lešao je na uskome rtu
uništenja
otrgnut od stabla
odbačen kao čaura

ručak
tanjiri su zvonili
na Zdravomariju
anđeli nisu silazili odozgo

Upanišade su tešile
kad njegov govor
uđe u misao
misao u disanje
disanje u vrelinu
vrelina u najviše božanstvo
tada se već poznati
ne može

te nije mogao da ga pozna
i bio je nedokučiv
sa čvorom grube tajne
pred vratima doline
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:33 am
SVAKODNEVNOST DUŠE

Ujutro miševi
trče po glavi
na podu glave
ostaci razgovora
otpaci pesme
ulazi
sobna muza
u plavoj kecelji
mete

mome gospodinu
dolaze gosti
recimo jedan Heraklit iz Efesa
ili prorok Isaija

gospodin
nervozno šeta
govori sam sebi
cepa novine
papire

uveče odlazi u nepoznatom pravcu

muza otkopčava plavu kecelju
oslanja laktove na prozorsku dasku
ispruža vrat
čeka
svoga žandarma
plavih brkova
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:34 am
ONI KOJI SU IZGUBILI

Oni koji su izgubili igraju s praporcima na
nogama
u okovima smešne odeće u perju crknutog orla
diže se prašina saosećanja na malom trgu
i filmska puška puca blago i precizno

podižu limenu sekiru lukom lakim kao obrva
ubijaju
lišće i senke
te samo bubanj huči i podseća na stari ponos i
gnev

dali su istoriju i ušli u lenost vitrina
leže u grobnici pod staklom pored vernog
kamenja

oni koji su izgubili - prodaju pred guvernerovim
dvorcem

u Santa Feu
(duga prizemna zgrada topao ispečeni oker mrki
drveni stubovi
isturene tavaničene grede o kojima visi oštra senka)
prodaju staklene bisere amulete boga kiše i vatre
model Kivinog hrama
sa štrčećim uvis dvema slamkama lestava niz
koje silazi letina

kupi boga odjeka jeftin je i rečito ćuti
kad se koleba na ispruženoj prema nama
ruci iz neolita
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:34 am
GOSPODIN KOGITO I POP

1

Za vreme koncerta pop
Gospodin Kogito razmišlja
o estetici buke

sama ideja svakako
privlačna je

biti bog
znači bacati gromove

ili manje teološki
progutati jezik stihija

zameniti Homera
zemljotresom
Horacija
kamenom lavinom

izvući iz utrobe
ono što je u utrobi
preneraženost i glad

obnažiti puteve
hrane
obnažiti puteve
daha
obnažiti puteve žudnje

svirati na crvenom grlu
poludele ljubavne pesme

2

neprilika je u tome
što krik izmiče formi
siromašniji je od glasa
koji se diže
i spušta

krik se tiče tišine
ali preko promuklosti
a ne putem volje
da se opiše tišina

jarko je taman
zbog slabosti artikulacije

odbacio je milost humora
jer ne zna za polutonove

on je kao oštrica
zabijena u tajnu

ali ne opliće se
oko tajne
ne poznaje njene oblike
izražava istinu osećanja
iz rezervata prirode
traži izgubljeni raj
u novim džunglama reda

moli se za naglu smrt
i ona mu biva dodeljena
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:35 am
GOSPODIN KOGITO O MAGIJI

1

U pravu je Mirča Elijade
mi smo - i pored svega
unapređeno društvo

magija i gnosa
cvetaju kao nikad

veštački rajevi
veštački paklovi
prodaju se na uglu ulice

a u Amsterdamu su otkrivena
sintetička oruđa za mučenje

devojčica iz Masačuzetsa
primila je krvno krštenje

katatoničari sedmog dana
stoje na starim linijama
poneće ih četvrta dimenzija
kola s promuklom sirenom

kroz Telegraf Strit
plove lavine bradonja
u slatkom zapahu nirvane

Jan Gotlob je sanjao
da je bog
a bog ništavilo

sleteo je polako kao pero
s Ajfelove kule

maloletni filozof
Sadov učenik
znalački proseca
trbuh trudne žene
i krvlju piše na zidu
stihove uništenja

uz to istočnjačke orgije
usiljene i pomalo dosadne

2

iz toga rastu bogatstva
grane industrije
grane zločina

vredni brodići plove
na put po nove zločine

zadihani alhemičari halucinacija
proizvode
nove drhtaje
nove boje
nove jauke

i rađa se umetnost
agresivne epilepsije

s vremenom
razvratnici će osedeti
i pomisliti na zadovoljenje

tada će nastati
novi zatvori
novi azili
nova groblja

to je ipak vizija
bolje budućnosti

zasad
magija
cveta
kao nikad
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Zbignjev Herbert

taj Uto Okt 27, 2009 10:35 am
KALIGULA

Čitajući stare hronike poeme i žitija Gospodin Kogito ponekad oseća fizičko prisustvo davno umrlih lica

Govori Kaligula:

između svih građana Rima
voleo sam samo jednoga
Incitatusa - konja

kad je ušao u senat
besprekorna toga njegove dlake
savršeno je bleštala sred purpurom opšivenih
plašljivih ubica

Incitatus je bio pun vrlina
nikad nije uzimao reč
stojička priroda
mislim da je noću u staji čitao filozofe

toliko sam ga voleo da jednog dana odlučih da
ga raspnem
no usprotivila se njegova plemenita anatomija

konzulsko zvanje primio je ravnodušno
i vlast obavljao sjajno
to znači - nikako

nismo ga uspeli navesti na trajnu ljubavnu vezu
s mojom dragom ženom Cezonijom
te avaj nije nastala linija careva-kentaura

zato je propao Rima

rešio sam da ga proglasim za boga
no devetog dana uoči februarskog kalendara
Herea Kornelije Sabin i ostale budale sprečiše
tu pobožnu nameru

mirno je primio vest o mojoj smrti

izbaciše ga iz dvora i osudiše na progonstvo

taj udar podneo je dostojanstveno

umro je bez potomstva
zakla ga debelokoži mesar u mestu Ancijumu

o posmrtnoj sudbini njegova mesa
Tacit ćuti
Sponsored content

Re: Zbignjev Herbert

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu