Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:18 am



MARINA IVANOVNA CVETAEVA
(1892-1941)

Marina Ivanovna Cvetaeva, ruska pesnikinja, rođena u Moskvi 8. oktobra 1892. godine a sama sebi oduzela život 31. avgusta 1941. godine, za vreme evakuacije u Jelabugi. Otac joj je bio ugledni profesor Moskovskog univerziteta i osnivač Muzeja lepih umetnosti, a majka pijanistkinja, nemačko-poljskog porekla. Nije prihvatala Oktobarsku revoluciju i, na svoj način se priklanjala na stranu belih, gde je pripadao njen suprug Sergej Efron, carski i belogardejski viši oficir. Godine 1922. se našla u Pragu a od 1925. godine u Parizu, da bi se 1939. godine vratila u SSSR.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:18 am
O, suze na zenicama!
Plaču gneva i ljubavi!
O, Čekoslovačka u suzama!
O, Španijo što krvariš!
Crna planina kao plakat
Zatamnila je ceo svet!
Vakat je - vakat - vakat
vratiti tvorcu bilet
Odbijam i da postojim
među neljudima
Neću dane da brojim
Na trgu, s vukovima
Odbijam i da snivam
S ajkulama vičnim
Odbijam da zaplivam
Nizvodno, po kičmi
Ne treba mi ni uvo
Ni oko što vidi sve
Za stanje bezumno, gluvo
Moj odgvor je - ne.

Pariz 11 maj 1939
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:18 am
I strašne snivam snove:
Zaprega crvena
Za njom - pogurene - moje
Vidim sinove
Zlatokosog popev
Dečaka - majke
Jauču - na ulazu
Na zastavi
Purpurnom mašući rukom bez prstiju
Jauče bogalj - ko krpa modra
Gori beznogi kostur hrom
I crvena - do - neba - prašina
Uzdiže se devetim vihorom
Točkovi zarđali škripe
Konj juri uzjogunjen
Svi prozori zastavama kipte
Jedan je samo potuljen

Novembar 1920
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:19 am
Zavole bogati - sirotu
Zavole pametni - glupaču
Zavole rumeni - bledu
Zavole dobri - opasnu:
Zlatni zavole - bakarnu
- Gde ti je, trgovče, bogatluk?
- Tamo gde gnji crni luk!
Gde ti je, pametni, učenost?
- Pod devojačkim jastukom!
- Gde ti je, lepi, rumenilo?
- Za jednu noć se istopilo!
- Gde je krst zlatni sa lančićem?
- Pod ženskom šizmom izdišu!
Ne voli, bogati, - sirotu
Ne voli, pametni, - glupaču
Ne voli, rumeni, - bledu
Ne voli, dobri, - opasnu
Ne voli, zlatni - bakarnu
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:19 am
Ja ću te oteti, od svih zemalja, o svih nebesa
Zato što mi je šuma - kolevka, a grob - grm potkresan
Zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
Zato što o tebi pevam - kako niko neće
Ja ću te oteti od svih vremena i noći svih
Od svih zlatnih zastava, od mećeva svih
Ključeve ću baciti, pse oterati sa trema
Zato što sam u noći vernija od psa verna
Ja ću te oteti od svih žena - što da uvijam? -
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija
I u poslednjem trenu, uzeću te - ne pričaj! -
Od onog s kojim Jakov u noći skita
Al dok ti ruke ne skrste na grudima -
O prokletstva! - u tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek
Tebi je svet - kolevka, a grob - svet

15 avgust 1916
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:20 am
Nocas sam sama sred noćne jave -
Bez sna i bez doma - duše sive! -
Noćas imam sve ključeve i brave
Od kapija ove prestonice divne!
Nesanica me izbaci na put studeni -
O kako si mi divan, tamni moj Kremlju! -
Noćas ja, evo, ljubim u grudi
Ovu okruglu, ratničku zemlju!
Podiže se ne kosa, već krzno meko
Teški vetrovi u dušu se svale
Noćas žalim sve ljude planetom
Bilo da ih vole, bilo da ih žale

1 avgust 1916
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:20 am
Iz ciklusa "Nesanica"

U ogromnom gradu noć je - teška
Iz sanjiva doma idem bez - smeška
I ljudi misle: žena ili ćerka
A ja samo pamtim: noć je teška
Julski vetar mi mete put
I negde muzike u oknu - prut
Do zore vetar postaće - žut
Kroz tanke zidove grud u - grud
Eno crne topole u oknu - blesak
I zvon s tvrđave, u ruci - cvet
I korak za tobom što nije - klet
I ta senka moja, a mene - nije
Svetiljke kao zlatan đerdan
Noćnog listića ukus - slan
Skinite sa sebe što nosi dan
Shvatite, ljudi, ja sam vaš - san

17 jul 1916
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:20 am
Trošnost, u kojoj dogorevam
Sa ćutanjem posmatraš kletim
Ti si - kamenit, a ja pevam.
Ti si - spomenik, a ja letim.

I najlepši je maj procvali -
Ništavan pred večnošću svakom.
Al ja sam ptica - i ne žali
Što podležem zakonu lakom.

*

Mojim pesmama pisanim izrana
Kad nisam ni znala jesam li poeta
Pesmama što liče na mlazove fontana
Na iskre raketa
Što se pokraše kao đavoli zlosti
U svetilište tamjana i snova
Mojim pesmama o smrti i mladosti
Punim nepročitanih stihova!
Razbacanim po podrumima i prašini
Gde ih niko ne čita i ne prelistava
Mojim pesmama kao starim vinima
Doći će dan slavlja.

Maj 1913
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:21 am
Jedan oficir

U Sudetima, na šumovotoj češkoj granici
jedan oficir je ostavivši svojih dvadeset vojnika
u šumi izašao na put i počeo da puca na Nemce.
Njegova subdina je nepoznata.
( iz septembraskih novina 1938 )
Šumsko mesto
češko, posno
Leto - devetsto
trides osmo
Dan i mesec? - vrhovi u ehu:
- Dan kad Nemac dode Čehu
Šuma - dika
Dan i - mir
Dvaest vojnika
jedan oficir
Okrugla čela, okrugla lica
Cvetinja mu - ta granica
Šuma moja tu je
Žbun moj tu je
Kuća moja tu je
Moja je kuća to!
Šumu ne dam
Kuće ne dam
Kraja ne dam!
Pedalj ne dam!
Lišće sumrak
Duša grca
Pruski korak?
Kucanje srca?
Šumo, zbogom!
Živote, zbogom!
Kraju, zbogom!
Voli vas mnogo!
Nek sav kraj
Dušmanu preda
Pod nogom ja
Ni kamen ne dam!
Čizma urliče
- Nemci! - lišće
Železa puno
- Nemci! - šumom
- Nemci! - grme
Pećine i strane
Ostavi oficir
Vojnike same
Šumom - sopstvenm smerom
Na masu - s revolverom!
Pucanj tamni
Šumu - rani!
Šuma - to slavi!
Aplauz pravi!
I dok mecima Nemaca skrozira
Cela šuma - aplaudira!
Klenom, borom
Žbunom, listom
I čitavom
Šumskom gustinom -
Pronesena je
Vest u glas
Da spasena je
Češka cast!
Zemlja ipak
Prodana nije
Rat je, zapravo
Skoro dobijen
Moj kraj je dika!
Fric, ti si papir!
Dvadeset vojnika
Jedan oficir.

Pariz
Početo prvih dana oktobra
završeno 16-17 aprila 1939
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:22 am
Iz zbirke Jato galebova

***

- Gde su labudovi? - Oni su odleteli.
- A vrane? - Ostale su vrane.
- Kuda će labudovi? Kuda i ždrali.
- Zašto su otišli? - Da krila olagane.

- A tata gde je? - Spavaj, spavaj, evo ga san,
San na stepskom konju samo što nije.
- Kuda će nas povesti? - Na labudov Don.
Moj labud beli, znaš, tamo ti je...

27. jula 1917. g.


***

Plišava ko nebo dubina,
I srebrne ruke dve.
Časak vremena - četvrta godina:
Ti i ja - sred reke Moskve.

Barke su klizile, sirene jecale,
Brljavio je vojnik pjani.
Delije se drale i pevale
Na žalobni način znani.

Na boga Marsa pristalice
Ti si pritajeno stezala usne.
Ledenim očima panterice
Ti si gledala sred mase gnusne.

Bese tvoj lik, između onih mrkih,
Do sijanja, do bleska beo.
Neću zaboraviti - a ti si zaboravila
- Kako je jedan tebe gledao.

6. juna 1917. g.


***

Iznad crkvice male - plavi oblaci,
Gavranova krici...
A prolazi - boje pepela i peska
- Revolucijska vojska.
Oh, ti boljarska, ti, tugo moja carska!

Nemaju lica oni, ni imena -
Pesme ne poju!
Zabludilo si se ti, zvono kremaljsko,
U tom olujnom zastava roju.
Moli se, Moskvo, utoni,
Moskvo, u sna spokoju!

Moskva, 2. marta 1917. g.


***

Za otroka - za Sina - za tića,
Za mladoga Aleksija carevića
Pomoli se, Rusijo, verna!

Oči anđeoske mu umij,
Seti se kako je pao u trona
Golub uglički - Dimitrij.

Nežna si, Rusijo majko, ti!
Ah, zar u tebe sad manjka
Za njega krotke milosti?

Greh očev ne meći na potomka.
Ne zaboravi, Rusijo, težačka,
Aleksija - carskoselskog anđelka!

4. aprila 1917. g.
Na treći dan Uskrsa
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:22 am
Novogodišnja

Srecna ti nova i dan i kraj pod novim krovom !
I prvo pismo tebi na novom
Nesporazum je da je na rodnom (Rodnom-plodnom)
mestu zvucnom, mestu zvonkom,
Kao Eolova kula prazna i strasna,
Prvo pismo tebi iz jucerasnje,
Gde cu bez tebe da zgasnem,
Domovine, sad vec nejasne
Zvezde...Zakon odlaska i odbijanja,
Po kojem za srce vise prijanja
Nebila i nevidjena, neznana.
Da pricam kako sam za tvoju saznala?
Ne zemljotres, ne lavina snezna.
Covek je usao bilo koji (nezno Voljeni Ti).
Najbolnije od zbitija svih.
U Novosti i Danu. Clanak ili stih? Gde? U planini.
(Prozor u granju jele. Carsav.)
Zar ne vidite novine, jel'te ?
Clanak, dakle ? Ne. Al'...postedite me truda.
Glasno: Tesko je. Unutra: Nisam Juda.
U sanatorijumu. (Raj iznajmljen.)
Dan? Juce, prekjuce. Pamcenje izdaje.
Bicete u Alkazaru? Ne putujem tuda.
Glasno: Porodica. Unutra: Sve sam, al'ne Juda.
Srecna ti Nova! (Rodilo se sutra!)
Da kazem sta rekoh saznavsi jutros da...
Psss...po navici, eto omaklo mi se.
Zivot i smrt davno vec stavljam u navodnice,
Zna se da su to fraze srocene vesto.
Nisam nista ucinila, ali se nesto
Ucinilo bez senke i odjeka, lako
Delotvorno! A sad:- Kako si putovao?
Kako se kidalo srce i kako to da
Nije se iskidalo? Kao sto na kasacima iz "Orla",
koji i orlovima, rekao si, prednjace,
Ponestao ti je dah-ili jace?
Sladje? Nigde visine, nigde spusta.
Leteo je na orlovima Rusa
Ko. Krvnu vezu imao s drugim svetom:
U Rusiji si bio-onaj svet na ovom, prokletom,
Video si. Bekstvo udeseno vesto!
Zivot i smrt izgovaram sa smeskom
Skrivenim- svojim ces ga dotaci potom!
Zivot i smrt izgovaram sa fusnotom,
Zvezdicom (noc kojoj se nadam uopste:
Mesto mozdane polulopte Zvezdana!)
Da ne zaboravim, prijatelju, ovo
Sto sledi: ako je slovo
Rusko zamenjeno nemackim to se moze
To nije zato sto ce danas, toboze,
Sve biti primljeno, sto ce mrtav (nisci) pojesti sve
Ne trepnuvsi! vec zato sto onaj svet,
Nas-trinaesti, u Novodjevicjem, nagonski
Sam shvatila: nije bez, vec-sve-paganski.
tako i pitam, ne bez tuge snazne:
Ne pitas vise kako se ruski kaze
Nest? Ta jedina sto sva gnezda
Pokriva rima: zvezda.
Udaljujem se? Al'nema takve ztvari
Koja od tebe moze da udalji.
Svaka pomisao;svaki, Du Lieber,
Slog u tebe vodi-ma o cemu tu lire
Govorile (od ruskog nemacki ako
Mi je blizi, andjeoski mi je blizi) kako
Nema mesta gde tebe nije, no ipak ima (grese):
Grob. Sve je kako ne bese i sve je ko sto bese,
A o meni bas nista-zar ne?
Okruzenje, samoosecanje, o, Rajnere?
Uporno, sveneizostavno naselje
Prvo vidjenje vaseljene
(Podrazumeva se: i pesnika zaneta
U njoj) i poslednje planete,
Samo jednom i date tebi-u celini, celom!
Ne pesnika s prahom, duha s telom.
(Odvojiti ih znaci uvredu, neistinu)
Vec tebe s tobom, tebe s istim u
Tebi. Biti Zevsov ne znaci biti polubog,
I od Kastora bolji tebe s tobom Poluksom,
Mermera tebe s tobom travkom,
Ne rastankom i ne sastankom
Vec suocenjem: sastanak i rastanak, u luku,
Odjednom. Sopstvenu ruku
Kako si gledao (trag-na njoj-mastila)
Sa svoje od toliko i toliko (koliko?) milja
Beskrajne jer bespocelne i stalne visine,
nad razinom kristalnom
Sredozemnog i ostalih jezera slitih.
Sve je kako ne bese i kako ce biti
I sa mnom preko kraja predgradja i mesta.
Sve je kako ne bese i sve je kako vec jeste.
Zar je onome ko je pisao do nedelje
Silno jos do icega i gde jos gledati nevolje,
Nalaktivsi se na rub loze, na lakat,
Sa ovog ako ne na onaj, sa onoga pak
Ako ne na mnogopacenicki ovaj, nasih strana.
U Belviju stanujem. Gradic od grana
I gnezda. Izmenih pogled s vodicem;pogledam:
Belvi. zatvor sa divnim pogledom
Na Pariz dvorac himere galske
Na Pariz i na malo dalje, bar se...
Nalaktivsi se na purpurni rub,
Kako ti "mora biti" smesan (kome) taj stub,
(I meni), moraju to biti, s visina bezmernih,
Nasi Belviji i Belvederi!
Prebacujem se. Pojedinacnost. Hitnja. Masta.
Nova godina na vratima. S kim cu i za sta
Da se kucnem preko stola? Cime? Mesto pene-vate
Pramen. Zasto? Evo i otkucava-sta cu ja tu,brate?
Sta da radim u ovogodisnjoj noci sumnoj
S tom unutrasnjom rimom:Rajner je umro.
Ako si ti, ako se takvo oko ugaslo, smracilo,
Znaci zivot nije zivot, smrt nije smrt. Znaci
Smracuje se:shvaticu kad se sretnemo uspece
Nema ni zivota, ni smrti vec nesto trece
Novo. I iz njega (slamom bezgresnom
Zastrvsi sedmom-dvadeset sestom
Odlazecem-kakva mi sreca pesmu zapecati:
Tobom zavrsiti, tobom zapoceti!)
Preko stola, neuhvatljivog okom ucveljenim,
Kucnucu se s tobom kucanjem tihim
Stakla o staklo? Ne, ne onim u kafanskom dimu:
Ja o tu, sto sliveni daju rimu:
Trece. Vidim preko stola:krst tvoj sja pa nesta.
Koliko je mesta-izvan grada, i mesta
Za gradom! I kome to mase Ako ne nama-zbun?
Mesta-upravo nasih I nicijih vise! Sve lisce!
Sva cetina sto stoji!
Mesta tvojih sa mnom (i sa tobom tvojih).
(Koliko bi i koliko moglo
Da se govori?) Koliko mesta! Meseca koliko mnogo!
A nedelja! A kisnih predgradja
Bez ljudi! A jutara! A zajedno sveg beznadja
Sto slavuju jos ni poceli nisu!
Sigurno lose vidim, jer sam u klisuri.
Ti sigurno vidis bolje jer si se vise uspeo:
Bas nista izmedju nas nije ispalo, uspelo.
Toliko, tako cesto i tako prosto.
Nista-toliko po meri i prostoru
Nasem-da ni prebrojavati ne vredi.
Nista drugo; ne cekaj onog sto iz reda
Izlazi (nije u pravu sto ispada Iz takta!)
a u koji bi, i kako bi, sada,
U red ulazeci? Pripev vecni:
Bas nista na nesto necim
Bilo sta-bar izdaleka bar sen seni!
Nista sto: cas taj, i dan taj sneni,
Dom daj cak osudjeniku na smrt sto u okovima usta
Secanjem je poklonjeno:ta usta!
Ili smo se suvise razumeli u sredstva?
Od svega toga jedan je samo svet taj
Nas bio, kao sto smo mi sami samo odsev
Nas-u zamenu za sve to-sav onaj svet!
Srecno ti najneizgradjenije predgradje
Srecno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere!
Srecan ti dokaza krajnji rt, pronadjen
Srecno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere!
Sve ti je prepreka Bilo:strast i drug.
Srecan ti nov zvuk novog odjeka!
Srecan ti novi odjek, novi zvuk!
Koliko puta na gimnazijskoj stolicici:
Kakve su ono planine? Kakve recice?
Lepi su krajolici bez turistickih krda?
Nisam se prevarila, Rajnere, raj je sav od brda,
Olujan? Ne onaj iz udovicjuh tuga, ne taj
Ta nije samo jedan raj, nad njim drugi raj
Je? U terasama? Sudeci po Tatarima
Raj ne moze da amfiteatar Ne bude.
(A zavesa nad kim je spustena...)
Nisam se prevarila, Rajnere, bog je natusten
Baobab sto raste Ne, Zlatni Luj nije
Jedini Bog? Nad njim drugi je Bog?
Kako se pise na novom mestu?
Uostalom: gde ti jesi i stih jeste tu:
Sam i jesi stih! Kako se pise u tom zicu laku
Bez stola za lakat, bez cela za saku (Pest).
Poruku uobicajenim siframa!
Rajnere, radujes li se novim rimama?
Jer, pravilno tumaceci reci iz
Rima u rimu sta je drugo ona do ceo niz novih rima-smrt?
Nema se kud: jezik je izucen.
Ceo je niz znacenja i sazvucja izvuceno Novih.
Do vidjenja! Do poznanstva!
Videcemo se ? Ne znam, ali spojicemo se.
Sa meni najnepoznatijom zemljom i predelom?
S celim morem, Rajnere, sa mnome celom!
Da se ne mimoidjemo obavesti me ranije.
Srecan ti novi nagovestaj zvuka, Rajnere!
Da se ne razliju, drzim dlanovima.
Iznad Rone i iznad Garone,
Iznad ocitog i potpunog rastanka i tuge
Rajneru Mariji Rilkeu u ruke.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:23 am
B. Pasternaku

Raz-stojanje: vrste, milje . . .
Nas su raz-stavili, raz-sadili,
Da bismo bili tihi ko dva siročeta,
Na dva razna kraja sveta.


Raz-stojanje: vrste, daljina sura . . .
Nas su razlepili, razlemili,
I nisu znali da je to – legura


Nadahnuća: žile i tetive . . .
Nisu nas zavadili – već razbili, žive
Raslojili . . .
Uz zidove i rovove.
Raselili su nas, ko orlove –


Zaverenike: vrste, daljine . . .
Nisu nas rastrojili – samo su nas smutili.
Po čestarima zemljine širine
Nas su, kao siročiće, raz-putili.


Koji je već – koji – zar kraj marta?!
Razbili su nas – kao špil karata!
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:23 am
Visoko je moj prozorcic!
Ne doseze ga ni prst!
Na tavanski zid je Sunce
Bacilo s prozora krst.


Tanak krst prozorskog rama
Mir. - Za vecna vremena.
Prividja mi se: i sama
Na nebu sam sahranjena!
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:24 am
Stihovi posvećeni Bloku (3)

Ti odlaziš na sunčev zapad,
sjaj ćeš večernji videti blag.
Ti odlaziš na sunčev zapad,
sneg će tvoj zavejati trag.

Kraj prozora ćeš mojih - bez strasti -
proći kroz nemi snežni kraj,
ti, moj pravednik božji, prekrasni,
ti, moje duše tihi sjaj.

Na tvoju dušu - nemam prava!
Neizmenljiv tvoj je hod.
U ruku, bledu od milovanja,
neću zabiti čavao svoj.

Neću pružati ruke ni zvati,
nećeš od mene čuti krik.
Pokloniću se samo, već kad ti
promine voštani, sveti lik.

I, dok polako pahulje lete,
u prečisti ću kleknuti sneg,
i u tvoje ću ime sveto
predvečernji poljubiti sneg -

onde gde sred grobne tišine
tvoj uzvišeni prođe hod,
tihi sjaju - pun veličine -
svedržitelju bića mog.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:25 am
Psiha

1.
Nisam samozvanka - dolazim doma.
I nisam služavka - ne idem
za hlebom.
Ja sam tvoja strast, tvoj
nedeljni odmor,
Tvoj sedmi dan, tvoje sedmo nebo.

Tamo na zemlji davahu mi groše,
Njihove žrvnje oko vrata svih:
- Voljeni! Zar me ne pozna jošte?
Ja sam golubica tvoja - Psiha!

2.
Evo ti, premili moj, evo rita!
To je nekad nežna plot bila.
Sve sam iznosila, prnja sam sita,
Ostaše jedino ova dva krila.

Odeni mi velebne svoje halje,
Pomiluj i spasi.
A jadne istrulele tralje -
U riznicu saspi.

1918.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:25 am
***

Rasekoh vene: nezaustavno,
Neponovljivo šiklja život.
Podmećite tanjire, čančiće.
Al' svaki tanjir plitak biće,
Čanak - tanak.

Niz rub - pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih.

1934.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:26 am
Plišava ko nebo dubina,
I srebrne ruke dve.
Časak vremena - četvrta godina:
Ti i ja - sred reke Moskve.

Barke su klizile, sirene jecale,
Brljavio je vojnik pjani.
Delije se drale i pevale
Na žalobni način znani.

Na boga Marsa pristalice
Ti si pritajeno stezala usne.
Ledenim očima panterice
Ti si gledala sred mase gnusne.

Bese tvoj lik, između onih mrkih,
Do sijanja, do bleska beo.
Neću zaboraviti - a ti si zaboravila
- Kako je jedan tebe gledao.

6. juna 1917. god.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:26 am
***

Neko je od kamena, neko od gline,
Ja - srebrnim sjajem plenim!
Ja sam od izdaje, ja sam Marina,
Ja sam varljiva morska pena.

Za one od gline, za one od mesa -
I sanduk, i kamen nad grobom...
Sred mora sam krštena
i - trajem, jesam -
A večno u letu se drobim!

Samovolja moja će probiti svuda
Mreže i srce svako.
Ukroti-de, čik, ove kovrdže lude!?
Načini me zemljinim prahom!

Nov talas - i vaskrsnem ja, razbijena
O kolena vaša gorska!
Pa - živela pena - ta vesela pena -
Ta visoka pena morska!

1920.
avatar
Aiko
Ženski
Datum upisa : 21.06.2009

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Pon Jul 20, 2009 3:28 am
***

U čašu sam ti uročnu
Smutila vlasi - pepeo,
Nit' jeo, nit' pevao,
Nit' pio, nit' snevao.

Ne bila ti mladost - radost,
Ne bio ti šećer - sladost,
Gušile te noćne sene
Pokraj mlade žene

Ko što vlasi moje sada
Staše sivim pepelom,
Tako leta tvoja mlada
Stala zimom ledenom.

Oslepeo i valah,
Usahnuo kao mah,
Ishlapio ko uzdah.


1918.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

taj Uto Okt 27, 2009 11:33 am
Obična fasada skriva dom ruske pesnikinje koja je uvek bila i ostala jedinstvena. Unutra, neočekivani niz stepenica, pasaža i soba pretrpanih knjigama na ruskom, nemačkom i italijanskom čine dom Marine Cvetajeve, pesnikinje danas obožavane u Rusiji a zaboravljene u inostranstvu. “Bez sumnje Marina Cvetajeva je jedna od najvećih pesnikinja 20. veka,” kaže agenciji Rojters Elena Feinstajn, jedna od malobrojnih engleskih prevodioca Cvetajeve. Cvetajeva je napisala 2.000 pesama koje obuhvataju period revolucije i više od deset godina egzila u Berlinu, Parizu i Pragu. NJenom delu divili su se pisci poput Borisa Pasternaka i Rajnera Marije Rilkea. Pesnik Osip Mandeljštam bio je jedan od njenih ljubavnika. Ali, njeni stihovi, mnogi otvorene izjave ljubavi i želje, nisu bili poželjni u Staljinovom Sovjetskom Savezu. Kompleksne rime i ritmovi kao i idiosinkrazijski rečnik plaše prevodioce. Kada je izvršila samoubistvo 1941. u zabačenom gradu u Tatarstanu, stotinama kilometara udaljenom od Moskve, Cvetajeva je bila bez para, usamljena i gotovo zaboravljena. Jedna od velikih pesnikinja “Srebrnog doba Rusije” - zajedno sa Mandeljštamom, Pasternakom i Anom Ahmatovom - predugo je bila zapostavljana. “Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. U Rusiji su na nju nepoverljivo gledali kao na emigranta, a na Zapadu nije bila poznata. LJudi je danas vole na Zapadu samo ako uspeju da je otkriju,” kaže Fenistajn. Kuća koja je bila dom Cvetajeve od 1914. do 1922. godine sada je njen muzej i nalazi se u nekada boemskoj četvrti Moskve - Arbatu. Pre revolucije kuća je bila ispunjena umetnicima, glumcima i piscima koji su se divili mladoj ženi koja je naglo postala slavna u 18. godini sa objavljivanjem prve knjige pesama. “Bila je nepodesna za vođenje domaćinstva i sebična. Uvek je stavljala poeziju na prvo mesto a kuću je zapostavljala,” kaže Feinstajn. Život Marine Cvetajeve uzdrman je iz temelja revolucijom 1917. NJen suprug Sergej borio se protiv revolucionara, Cvetajeva je ostala bez novca i njihova dvogodišnja kćerka je umrla od gladi 1920. Cvetajeva je tada otišla u dug egzil. Godinama posle smrti Cvetajeve, njeni sledbenici odlučili su da ponovo uspostave njen ugled. Posle nekoliko decenija zabrana njena poezija je napokon objavljena u Rusiji 1961. za vreme Nikite Hruščova. Muzej i biblioteka Cvetajeve otvoreni su pre deset godina a dnevno ih obiđe na desetine posetilaca. Poezija Marine Cvetajeve našla je svoje mesto u ruskoj pop kulturi kroz pesme Ale Pugačove, pop dive koja peva pesme Cvetajeve - “Ogledalo” koje govori o vezi sa Sofijom Parnok i “Rekvijem” o smrtnosti. “Danas ona ima novu publiku, staru i mladu. Ona je jedna od naših najvećih pesnikinja,” kaže kustos muzeja. “Ona je najstrastvenija i najmuzikalnija od svih pesnika,” rekao je jedan stariji posetilac. Brojni ljubitelji dela Marine Cvetajeve žele da ona dobije veću publiku izvan Rusije. Ovaj zadatak dodatno komplikuje složenost njenih stihova. Samo je deo njene poezije preveden u inostranstvu. “Najteže je što ona izmišlja reči, što se može na ruskom. Ona veoma slobodno izmišlja”, rekla je Feinstajn čiji mali opus stihova Cvetajeve neki smatraju najboljim engleskim prevodom. “Tu su i pauze i ritam koji teče i koje je teško uhvatiti ako želite da zadržite rimu i značenje,” dodala je ona. Za one koji otkriju Cvetajevu, Feinstajn kaže, citirajući njene stihove: “Ona duboko grize. Morate počupati njene korene da bi ste se je otarasili”.
Sponsored content

Re: Marina Ivanovna Cvetaeva

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu