Vida Ognjenović - Jegorov put

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:51 am

Drama u deset scena

LICA:

Otac Jegor
Kancelijer
Alma
Don Antun
Mare
Opat Dolči
Marko
Otac Jovan
Otac Aleksej
Lazar
Sekretar
Luka
Prosjak
Građani
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:51 am

SCENA I
KO MU DONOSI VINO

(Kancelarija Austrijske regionalne uprave u Budvi. Sparno, kasno popodne. Kancelijer, njegov Sekretar i jedan ugledni Budvanin prikupljaju podatke o zagonetnom ocu Jegoru, čija im je pojava politički veoma sumnjiva.)
KANCELIJER Ko još?
LAZAR Poneko prođe putem, reče: blagoslovi, oče, pokloni mu se i ode za svojom rabotom.
KANCELIJER Ko je to poneko?
LAZAR Okle ja znam. U ovi kraj živi blizu trista duša, đe ću ih ja sve poznavat!
KANCELIJER Sjedne li kad da predahne, ide li na ručak u manastir, ili mu ko donosi jelo?
LAZAR Ponekad iza podne, kad je velika vrućina, pije vode, pa sjedne malo u kakav zaladak, puši, gleda u more, a bi čoek lijepo reko da plače. To mu sigur znoj lije, pa se čini ko da su suze. Jede komadić ljeba, ne znam ima li kakva smoka, a mene je stid da zagledam šta jede i šta čini, on je sveti čovjek.
KANCELIJER Dovode li mu još bolesnike i djecu?
LAZAR Dovode. Pročulo se da može stvorit čuda, pa zato.
KANCELIJER Šta se pročulo?
LAZAR Kad on izusti prvu riječ poslije zavjeta, to ce bog na njegova usta progovorit, i ko se tu zadesi u oni čas, tome može ispuniti što zaželi, a drugijem molbenicima koji tu ne budu može uslišiti samo onu molbu koju on zapamti. Pa ljudi dolaze odsvakle, mole, kume...
KANCELIJER A daje li on kome kakva znaka da će im pomoći, uzima li što kao zalogu?
LAZAR Ne, da ja znam, nikad nikome ništa!
MARKO A jesi li ga ti molio da ti što učini?
LAZAR Nee! A ono da pravo rečem, jesam jednom, nešto malo, teke da provam.
MARKO Pa? Šta je bilo?
LAZAR Ne znam još. Nije to bila želja za odma.
KANCELIJER Za šta ga najviše mole?
LAZAR Kažu najviše dolaze nerotkinje, pa oni što mole za pomorce da im je dobro more i za momke da ne idu u vašu vojsku...
KANCELIJER Čiju vašu, čiju vašu! Upamti jednom za vazda: to je i vaša država i vaša vojska.
LAZAR E, vaša država i vaša vojska!
SEKRETAR Graf Turn, er verspottet sich!
KANCELIJER Bitte, Herr Kunze! A dolaze li Grbljani?
LAZAR Okle ja znam! Ne poznajem ja nikoga iz Grblja, a u raboti sam, nemam kad ni gledat.
KANCELIJER A da nijesi uvardao kakvog Frančeza, ili Rusa, ili kakvog drugog stranijera da mu dolazi ili da se raspituje za njega?
LAZAR Nee!
KANCELIJER A po čemu bi njih poznao?
LAZAR Oni ne umiju da idu po kamenju, no se duripaju, čuješ ih na puškomet, a vazda im je vrućina...
KANCELIJER A vama i Grbljanima nije vrućina?
LAZAR Jes i nama, ali drukčije.
KANCELIJER Jesi li vidio da je kad kome dao, kakav zapis, pismo ili knjigu, ili da nije nešto tako ostavio negdje sa strane da neko nađe.
LAZAR Nee!
KANCELIJER A donose li što seljaci i prolaznici njemu?
LAZAR Vode.
MARKO Išta sem vode?
LAZAR I po nekolike smokve, ili kakvu drugu voćku, pjat ruštula, smotak duvana, a poneko nedjeljom po bocuna vina ili cunetac rakije.
KANCELIJER Popije li?
LAZAR Ne da ga ja vidim. Sigur ponese u manastir.
KANCELIJER Kako zahvali?
LAZAR Pokloni se i dovati rukom zemlju. Ovako.
MARKO Nudi li išta od toga kome od onije što mu dolaze?
LAZAR Ne, ali sve stoji tamo u ladu, može svak uzet šta oće, ali ja ne uzimam ništa, bez jednom malo duvana.
KANCELIJER Ko mu donosi vino?
LAZAR Ne znam, svak, i mi smo mu nosili nekoliko puta, a čini mi se najviše don Antun.
MARKO Eto, reko sam, da on stalno ide tamo, čisto nama za dešpet.
KANCELIJER Pa što ne kažeš za don Antuna?
LAZAR Evo kažem. Don Antun svrati ponekad, usput mu je kad pođe u manastir, u školu, đe oni mladi ruski kaluđer uči đake, pa da mu pomože.
KANCELIJER Koliko puta je dolazio?
LAZAR Nekoliko.
MARKO Dva puta?
LAZAR Biće tako, dva puta.
MARKO Ili tri?
LAZAR Ili tri.
MARKO Što ga kriješ, kaži tačno?
LAZAR Ne znam tačno, nijesam brojio.
KANCELIJER Šta pričaju?
LAZAR Kako da pričaju kad otac Jegor...
MARKO Šta Antun priča Jegoru, to te pita!
LAZAR Živio, brate Jegore!
KANCELIJER I?
LAZAR I malo posjedi, ostavi mu šaku smokava, ili smotak duvana, otpije malo vina od onog što mu donese, pošene bocun u lad i ode.
MARKO I ništa mu više ne reče?
LAZAR Ja ne čujem drugo, u raboti sam, nemam kad da slušam.
KANCELIJER Baš ništa više?
LAZAR Kad krene, jopet mu reče: Živio, brate Jegore.
KANCELIJER I ništa više?
LAZAR Ponekad: Bog ti dao zdravlja da završiš što si naumio!
KANCELIJER Kako, kako?
LAZAR Bog ti dao zdravlja, da završiš što si naumio.
KANCELIJER A, je li? Bitte schreiben Sie das Herr Kunze: Bog ti dao zdravlja da završiš što si naumio. Ima li ko da mu dolazi redovno, svaki drugi treći dan?
LAZAR Nema!
MARKO Što lažeš, a otac Jovan, starešina manastira?
LAZAR E da. On dođe, predveče gotovo svaki dan.
MARKO Pa što ne kažeš?
LAZAR Evo reko sam.
KANCELIJER Šta rade?
LAZAR Posjede, zapale, ćute. Tako zamalo, pa onda otac Jegor nastavi da radi, a iguman ga prekrsti i lagano krene dolje u manastir.
KANCELIJER Sve ćutke?
LAZAR Sve.
MARKO A oni mladi kaluđer iz Rusije, dolazi li on?
LAZAR Ne, on nikad ne dolazi da ga vidi, čisto ko da ga je nešto stra od oca Jegora. Dođe do blizu puta, zakloni se iza kakva grmena i gleda ga tako krijući sa strane. Nekad po po ure tako stoji, ali čim mu se učini da ga može vidjet otac Jegor, pobjegne.
MARKO Eto, vidite! Garantujem da je mladi kaluđer poslat ovamo da uhodi oca Jegora, možda im je nalogodavac isti... Što bi jedan mlad postriženik dolazio iz Rusije u Praskvicu, ko da nema tamo manastira…
KANCELIJER Ima li još iko da mu dolazi redovno?
LAZAR Nema!
MARKO Baš niko?
LAZAR Samo Mare, kad pođe u manastir, da pomete školu, vazda svrati da vidi oca Jegora.
KANCELIJER Koja Mare?
LAZAR Jedna djevojka od Suđića, što i vama nosi mlijeko!
KANCELIJER Bitte, schreiben Sie das, Herr Kunze. Mare Suđić. A otkud ti znaš ko nama nosi mlijeko?
LAZAR Kazala mi ona.
KANCELIJER Ma je li, je li! A kako veliš da ti je ime?
LAZAR Lazar.
KANCELIJER A umiješ li ti, Lazare, da se maškaraš, onako da te niko ne pozna, kao za Poklade?
LAZAR Umijem što?
SEKRETAR Was heist das "maškaraš"?
KANCELIJER Nichts zu schreiben, Herr Kunze! A bi li ti da te mi lijepo maškaramo u prosjaka, pa da malo izbliže osmotriš oca Jegora, da vidiš kako radi, kakav je, ko mu dolazi, šta traže da im učini... Ne bi ti to bilo džabe! Oćeš?
LAZAR Ne! Nemam kad. Pogođen sam s ocem da do jeseni podzidamo nekolike gornje tarace manastira.
KANCELIJER Ne bi ti ni ovo bilo malo plaćeno, a maškaraćeš se dobro, neće te niko prepoznat.
LAZAR Ma kako neće, ođe smo svi poznati, a još mi tri koljena zidari. Ma nema živa uva, ni djeteta ni starca, od Kufina do Kotora, a da ga ja ne znam.
KANCELIJER A maloprije reče da ne poznaješ nikoga iz Grblja.
LAZAR E, pa to je na daljinu, jer nemam kad da gledam, u raboti sam.
KANCELIJER A da nam ti to oposliš, pa ćemo vidjet da te vojska poštedi, pa da zidaš na miru s ocem još koju godinu.
LAZAR Ne mogu nikako!
MARKO Naći cemo mi drugoga da ti pomaže ocu zidat.
LAZAR Ne mogu nikako, no znam jednoga čovjeka za to, oću li mu reć da dođe?
SEKRETAR Koji ti je to čovjek?
LAZAR Jedan naš tu, ribar, fino se maškara, on če vi kazat ime. Oću li mu reć da dođe?
KANCELIJER A umiješ li pjevat?
LAZAR Umijem, što?
KANCELIJER Ajde da čujemo?
LAZAR A ne mogu sad ođe...
KANCELIJER Malo samo da ti čujemo glas, a poslije ce te Don Antun naučiti...
LAZAR Ma ne mogu pjevat onako...
KANCELIJER Kako onako?
LAZAR Onako bez razloga...
MARKO Kako bez razloga! Pa grof traži da zapjevaš! Pjevaj!
LAZAR (iznenada se prodere)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera,
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim...
Daj, sokole, zlatno pero...
KANCELIJER Lijep glas. Znaš li šta će se dogoditi 14. avgusta?
LAZAR Znam, počeće Gospođinski posti.
KANCELIJER Ne, nego će se toga dana tvoj car Franc II krunisati za Imperatora, pa ceš imati velikog razloga za pjesmu i veselje, tri dana ćemo ovdje držati proslavu... Her Kunze, povedi ga Don Antunu neka ga isproba za hor...
LAZAR Nemam ja kad, moram na rabotu...
SEKRETAR To će začas biti gotovo... Ajde!
LAZAR (obraća se Kancelijeru) Oću li reć onom čoeku da dođe?
KANCELIJER Reci. I to je sve što ćeš ikome reci o ovome razgovoru, jer ti svaka riječ mimo toga pečatira ime na spisku za vojsku, a pazi dobro, ima vojska, a ima i vojna tamnica! Idi sad, pjevaj, zidaj manastir i čekaj da ti onaj ruski mutavac ispuni želju da postaneš novi Bonaparta, jer ovdje vjerujem niko nema manjih želja od te! Samo što otac Jegor ni doživotnim ćutanjem ne bi mogao da ti usliši tu želju, jer si za metar viši nego što treba za njegovo patuljasto veličanstvo sa Korzike! No zato si taman po mjeri za austrijsku pješadiju. Utuvi u glavu, tvoj imperator je Franc II, a ti si njegov vojnik! Mirno! Na deesno! Forverc marsch! Strojnim korakom! Linksrechts, linksrechts...
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:52 am

SCENA I
KO MU DONOSI VINO

(Kancelarija Austrijske regionalne uprave u Budvi. Sparno, kasno popodne. Kancelijer, njegov Sekretar i jedan ugledni Budvanin prikupljaju podatke o zagonetnom ocu Jegoru, čija im je pojava politički veoma sumnjiva.)
KANCELIJER Ko još?
LAZAR Poneko prođe putem, reče: blagoslovi, oče, pokloni mu se i ode za svojom rabotom.
KANCELIJER Ko je to poneko?
LAZAR Okle ja znam. U ovi kraj živi blizu trista duša, đe ću ih ja sve poznavat!
KANCELIJER Sjedne li kad da predahne, ide li na ručak u manastir, ili mu ko donosi jelo?
LAZAR Ponekad iza podne, kad je velika vrućina, pije vode, pa sjedne malo u kakav zaladak, puši, gleda u more, a bi čoek lijepo reko da plače. To mu sigur znoj lije, pa se čini ko da su suze. Jede komadić ljeba, ne znam ima li kakva smoka, a mene je stid da zagledam šta jede i šta čini, on je sveti čovjek.
KANCELIJER Dovode li mu još bolesnike i djecu?
LAZAR Dovode. Pročulo se da može stvorit čuda, pa zato.
KANCELIJER Šta se pročulo?
LAZAR Kad on izusti prvu riječ poslije zavjeta, to ce bog na njegova usta progovorit, i ko se tu zadesi u oni čas, tome može ispuniti što zaželi, a drugijem molbenicima koji tu ne budu može uslišiti samo onu molbu koju on zapamti. Pa ljudi dolaze odsvakle, mole, kume...
KANCELIJER A daje li on kome kakva znaka da će im pomoći, uzima li što kao zalogu?
LAZAR Ne, da ja znam, nikad nikome ništa!
MARKO A jesi li ga ti molio da ti što učini?
LAZAR Nee! A ono da pravo rečem, jesam jednom, nešto malo, teke da provam.
MARKO Pa? Šta je bilo?
LAZAR Ne znam još. Nije to bila želja za odma.
KANCELIJER Za šta ga najviše mole?
LAZAR Kažu najviše dolaze nerotkinje, pa oni što mole za pomorce da im je dobro more i za momke da ne idu u vašu vojsku...
KANCELIJER Čiju vašu, čiju vašu! Upamti jednom za vazda: to je i vaša država i vaša vojska.
LAZAR E, vaša država i vaša vojska!
SEKRETAR Graf Turn, er verspottet sich!
KANCELIJER Bitte, Herr Kunze! A dolaze li Grbljani?
LAZAR Okle ja znam! Ne poznajem ja nikoga iz Grblja, a u raboti sam, nemam kad ni gledat.
KANCELIJER A da nijesi uvardao kakvog Frančeza, ili Rusa, ili kakvog drugog stranijera da mu dolazi ili da se raspituje za njega?
LAZAR Nee!
KANCELIJER A po čemu bi njih poznao?
LAZAR Oni ne umiju da idu po kamenju, no se duripaju, čuješ ih na puškomet, a vazda im je vrućina...
KANCELIJER A vama i Grbljanima nije vrućina?
LAZAR Jes i nama, ali drukčije.
KANCELIJER Jesi li vidio da je kad kome dao, kakav zapis, pismo ili knjigu, ili da nije nešto tako ostavio negdje sa strane da neko nađe.
LAZAR Nee!
KANCELIJER A donose li što seljaci i prolaznici njemu?
LAZAR Vode.
MARKO Išta sem vode?
LAZAR I po nekolike smokve, ili kakvu drugu voćku, pjat ruštula, smotak duvana, a poneko nedjeljom po bocuna vina ili cunetac rakije.
KANCELIJER Popije li?
LAZAR Ne da ga ja vidim. Sigur ponese u manastir.
KANCELIJER Kako zahvali?
LAZAR Pokloni se i dovati rukom zemlju. Ovako.
MARKO Nudi li išta od toga kome od onije što mu dolaze?
LAZAR Ne, ali sve stoji tamo u ladu, može svak uzet šta oće, ali ja ne uzimam ništa, bez jednom malo duvana.
KANCELIJER Ko mu donosi vino?
LAZAR Ne znam, svak, i mi smo mu nosili nekoliko puta, a čini mi se najviše don Antun.
MARKO Eto, reko sam, da on stalno ide tamo, čisto nama za dešpet.
KANCELIJER Pa što ne kažeš za don Antuna?
LAZAR Evo kažem. Don Antun svrati ponekad, usput mu je kad pođe u manastir, u školu, đe oni mladi ruski kaluđer uči đake, pa da mu pomože.
KANCELIJER Koliko puta je dolazio?
LAZAR Nekoliko.
MARKO Dva puta?
LAZAR Biće tako, dva puta.
MARKO Ili tri?
LAZAR Ili tri.
MARKO Što ga kriješ, kaži tačno?
LAZAR Ne znam tačno, nijesam brojio.
KANCELIJER Šta pričaju?
LAZAR Kako da pričaju kad otac Jegor...
MARKO Šta Antun priča Jegoru, to te pita!
LAZAR Živio, brate Jegore!
KANCELIJER I?
LAZAR I malo posjedi, ostavi mu šaku smokava, ili smotak duvana, otpije malo vina od onog što mu donese, pošene bocun u lad i ode.
MARKO I ništa mu više ne reče?
LAZAR Ja ne čujem drugo, u raboti sam, nemam kad da slušam.
KANCELIJER Baš ništa više?
LAZAR Kad krene, jopet mu reče: Živio, brate Jegore.
KANCELIJER I ništa više?
LAZAR Ponekad: Bog ti dao zdravlja da završiš što si naumio!
KANCELIJER Kako, kako?
LAZAR Bog ti dao zdravlja, da završiš što si naumio.
KANCELIJER A, je li? Bitte schreiben Sie das Herr Kunze: Bog ti dao zdravlja da završiš što si naumio. Ima li ko da mu dolazi redovno, svaki drugi treći dan?
LAZAR Nema!
MARKO Što lažeš, a otac Jovan, starešina manastira?
LAZAR E da. On dođe, predveče gotovo svaki dan.
MARKO Pa što ne kažeš?
LAZAR Evo reko sam.
KANCELIJER Šta rade?
LAZAR Posjede, zapale, ćute. Tako zamalo, pa onda otac Jegor nastavi da radi, a iguman ga prekrsti i lagano krene dolje u manastir.
KANCELIJER Sve ćutke?
LAZAR Sve.
MARKO A oni mladi kaluđer iz Rusije, dolazi li on?
LAZAR Ne, on nikad ne dolazi da ga vidi, čisto ko da ga je nešto stra od oca Jegora. Dođe do blizu puta, zakloni se iza kakva grmena i gleda ga tako krijući sa strane. Nekad po po ure tako stoji, ali čim mu se učini da ga može vidjet otac Jegor, pobjegne.
MARKO Eto, vidite! Garantujem da je mladi kaluđer poslat ovamo da uhodi oca Jegora, možda im je nalogodavac isti... Što bi jedan mlad postriženik dolazio iz Rusije u Praskvicu, ko da nema tamo manastira…
KANCELIJER Ima li još iko da mu dolazi redovno?
LAZAR Nema!
MARKO Baš niko?
LAZAR Samo Mare, kad pođe u manastir, da pomete školu, vazda svrati da vidi oca Jegora.
KANCELIJER Koja Mare?
LAZAR Jedna djevojka od Suđića, što i vama nosi mlijeko!
KANCELIJER Bitte, schreiben Sie das, Herr Kunze. Mare Suđić. A otkud ti znaš ko nama nosi mlijeko?
LAZAR Kazala mi ona.
KANCELIJER Ma je li, je li! A kako veliš da ti je ime?
LAZAR Lazar.
KANCELIJER A umiješ li ti, Lazare, da se maškaraš, onako da te niko ne pozna, kao za Poklade?
LAZAR Umijem što?
SEKRETAR Was heist das "maškaraš"?
KANCELIJER Nichts zu schreiben, Herr Kunze! A bi li ti da te mi lijepo maškaramo u prosjaka, pa da malo izbliže osmotriš oca Jegora, da vidiš kako radi, kakav je, ko mu dolazi, šta traže da im učini... Ne bi ti to bilo džabe! Oćeš?
LAZAR Ne! Nemam kad. Pogođen sam s ocem da do jeseni podzidamo nekolike gornje tarace manastira.
KANCELIJER Ne bi ti ni ovo bilo malo plaćeno, a maškaraćeš se dobro, neće te niko prepoznat.
LAZAR Ma kako neće, ođe smo svi poznati, a još mi tri koljena zidari. Ma nema živa uva, ni djeteta ni starca, od Kufina do Kotora, a da ga ja ne znam.
KANCELIJER A maloprije reče da ne poznaješ nikoga iz Grblja.
LAZAR E, pa to je na daljinu, jer nemam kad da gledam, u raboti sam.
KANCELIJER A da nam ti to oposliš, pa ćemo vidjet da te vojska poštedi, pa da zidaš na miru s ocem još koju godinu.
LAZAR Ne mogu nikako!
MARKO Naći cemo mi drugoga da ti pomaže ocu zidat.
LAZAR Ne mogu nikako, no znam jednoga čovjeka za to, oću li mu reć da dođe?
SEKRETAR Koji ti je to čovjek?
LAZAR Jedan naš tu, ribar, fino se maškara, on če vi kazat ime. Oću li mu reć da dođe?
KANCELIJER A umiješ li pjevat?
LAZAR Umijem, što?
KANCELIJER Ajde da čujemo?
LAZAR A ne mogu sad ođe...
KANCELIJER Malo samo da ti čujemo glas, a poslije ce te Don Antun naučiti...
LAZAR Ma ne mogu pjevat onako...
KANCELIJER Kako onako?
LAZAR Onako bez razloga...
MARKO Kako bez razloga! Pa grof traži da zapjevaš! Pjevaj!
LAZAR (iznenada se prodere)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera,
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim...
Daj, sokole, zlatno pero...
KANCELIJER Lijep glas. Znaš li šta će se dogoditi 14. avgusta?
LAZAR Znam, počeće Gospođinski posti.
KANCELIJER Ne, nego će se toga dana tvoj car Franc II krunisati za Imperatora, pa ceš imati velikog razloga za pjesmu i veselje, tri dana ćemo ovdje držati proslavu... Her Kunze, povedi ga Don Antunu neka ga isproba za hor...
LAZAR Nemam ja kad, moram na rabotu...
SEKRETAR To će začas biti gotovo... Ajde!
LAZAR (obraća se Kancelijeru) Oću li reć onom čoeku da dođe?
KANCELIJER Reci. I to je sve što ćeš ikome reci o ovome razgovoru, jer ti svaka riječ mimo toga pečatira ime na spisku za vojsku, a pazi dobro, ima vojska, a ima i vojna tamnica! Idi sad, pjevaj, zidaj manastir i čekaj da ti onaj ruski mutavac ispuni želju da postaneš novi Bonaparta, jer ovdje vjerujem niko nema manjih želja od te! Samo što otac Jegor ni doživotnim ćutanjem ne bi mogao da ti usliši tu želju, jer si za metar viši nego što treba za njegovo patuljasto veličanstvo sa Korzike! No zato si taman po mjeri za austrijsku pješadiju. Utuvi u glavu, tvoj imperator je Franc II, a ti si njegov vojnik! Mirno! Na deesno! Forverc marsch! Strojnim korakom! Linksrechts, linksrechts...
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:52 am

SCENA II
ONI KOJI ĆUTE I ONI KOJI PRIČAJU

(Sunčan letnji dan, rano prepodne. Na uzbrdici iznad mora čovek u lanenim gaćama i košulji, razbija kamenje, krupnije valja ustranu, a sitnijim stepenasto podziduje stazu, da se ne odronjava zemlja. Gradi put. Izmedu drveća dojuri devojka, nosi testiju sa vodom i sud sa nekim voćem, hladi se grančicom masline.)
MARE Oče Jegore, do neba ti fala, spasioče, odgodili su vjeridbu, za poslije posta. Kažu razbolio mi se staracđuvegija, a znam ja ko mi je to učinio, fala ti. Na, uzmi studene vode, nosila sam je s ove strane da je sunce ne vidi. Uuu što je upeklo, nema daška vjetra, more stoji ko da je od stijene... Ne valja za plovidbu... (Kaluđer uzme vedro i otpije nekoliko gutljaja vode, devojka ga prati u stopu.) A kakav mi je crni mladoženja, da ga vidiš, ima mu kukavcu trista godina, a čim progovori odma: khakhakha... Teta Joke kaže da on svaki put pomalo pišne kad se nakašlje, kaškašpišpiš, kaškaš, pišpiš... Oprosti mi, bože, ne valja da se rugam starcu, ali oću zainat Ruži! Našla ga za mene, a i za nju bi bio prestar. Odoh, ubiće me, što me nema zadugo. A ovo su ti nekolike praskvice... ubrala ti teta Joke, da se pomoliš da joj sin s mora dođe zdravo. (Potrči niz put i dovikuje.) I ubrzo... (Kaluđer grabi vedro sa vodom i pije u velikim gutljajima, pokvasi čelo, pa nastavi da razbija kamen, utom se devojka trčeći vrati.) Otac Aleksej zbori da je grijeh što pričam s tobom. Je li da nije, oče Jegore? Pa šta je grešno ako ti kažem riječ dvije, šta to smeta tvome zavjetu. A što je lijep otac Aleksej, auu, ljepši kaluđer nije na ovu stranu stizao. Kad ponesem mlijeko gore u školu, samo u njega gledam. U, kuku mi, ovo se ne valja, kaluđeri su božji ljudi, oprosti mi, bože!... Odoh, oče Jegore, ubice me kod kuće, što me nema zadugo... Ako ti misliš da nije grijeh što pričam s tobom, ti udari dva puta kamenom, pa ce mi to biti znak... (Pođe, otac Jegor razbija kamen, devojka se pojavi.) A kucno si kamenom, čula sam te dobro! Znala sam ja da to nije grijeh! A da vidiš nešto! (Piše u prašini pored puta slovo "M", ali joj ne ide, pa onda šiljastim kamičkom para po kamenoj ploči.) Ne gledaj još! Ne još, ne još! Evo! Sad pogledaj! Znaš li ovo slovo? To sam ja, Mare. M - Mare. Otac Aleksej oće da me nauči sva slova. A kako je blag i umiljat otac Aleksej, nije načvoren ko ovi naši. Pošle mu suze kad sam mu rekla kako si bolovo od nahlade, kaže da si ti najbolji čovjek pod nebeskom kapom. I meni se ražalilo, kad sam vidjela kako on onako lijepo plače, sjakte mu se oči, a vlažne usnice... Bože mi oprosti, znam da ovo ne valja. Odoh! A kako sam napisala? Pogedaj poslije valja li. Auuu, koliko sam ostala, ubiće me... (Devojka otrči, a Jegor kvasi vrat i prsa, pije vode, a devojka se očas vrati.)
MARE Oče Jegore, nije ti teta Joke poslala te praskvice, ne valja da te lažem, to sam ti ja ubrala jutros prije sunca, da se ne ugriju. I sad da ti sve kažem, iako me stid. Nije mi teta Joke tetka, no je ja samo tako zovem, teta Joke, a ako ti stvoriš čudo, mogla bi mi ubrzo biti svekrva. Molim ti se, molim ti se, oče Jegore, evo, ljubim svaki kamen koji si rukom dotako, i stopu gdje si gazio, svetac si, oče Jegore, svetac, vrati mi Luku s mora do jeseni, vrati ga, molim ti se... Mi smo se vjerili prije nego što je otišo na brod. Ma nijesmo baš isprave da svi znaju, no mi je on reko: oli me čekat, ja zborim oću, a on izvadi ovi britvulin, dade mi u ruke i veli, evo ovo ce te čuvat, ako me uščekaš kako treba. Auu... šta pričam... Odoh! (Dovikuje, trčeći) A kad on dođe neću je više zvati teta Joke, nego majko... (Dotrči ponovo, zadihana.) A fino je to nekoga zvati majko. Nekad stanem ispred ćeperiza, pa mu vičem: majko, majko, majko, da se obiknem. Nijesam nikad nikoga tako zvala. Ne pamtim onu što me rodila, a ovog pešekana što mi je za stricem, pa me tobož usvojila, zovem drito Ruža, za despet. Ona mene kori da mi je jezik koliko brodsko uže, a eto koliko ti progovaraš, toliko i ja. Samo ti oceš tako, a ja moram. Ovo s tobom što popričam, to mi je, nemam ti ja druge priče. Samo me ti i teta Joke i otac Aleksej i jedna rodica Stane, ne ćutkate, drugi svak, a Ruža najviše. Vipera! Odoh, oče Jegore, ubiće me što me nema zadugo. Uzmi koju praskvu, ne valja da se griju... (Otac Jegor uzme dve male breskve i stavlja joj u ruku, ona vidi kako su mu zavoji na rukama krvavi.) Auu, treba da priviješ bokvicu na te rane na rukama, to je jedna trava, znaš... (Otrči i ubrzo se vrati sa lisćem bokvice. Zatekne nekog prosjaka, koji prilazi ocu Jegoru.)
PROSJAK Udijeli, časni oče, bokun ljeba, mrvu smoka, malo vode... (Sedne pored puta.)
MARE Ma, nema ti on što dat, no pođi tamo do manastira! (Ocu Jegoru) Evo, treba svaku ranu pokriti glatkom stranom lista... (Otac Jegor se pokloni prosjaku, uzima bokvicu, i pokušava da privije na ruke, u tom odozdo iskrsne josjedan prosjak.)
DRUGI PROSJAK Mmmooolim...t...t...i... see... (Otac Jegor se pokloni u njegovom pravcu, dotakne rukom zemlju, pa nastavi da zavija ruku. Drugi Prosjak se osvrće unaokolo i, praveći se da nije video Prvog, lagano produži uz put, pa se gotovo sudari sa Trećim Prosjakom, koji ustukne ustranu, da ga propusti. Treći Prosjak nesto promumla i prođe pored Oca Jegora, zagledajući pazljivo Prvog Prosjaka. Odozdo izbije Don Antun, noseći bocun vina, zaklonjen grančicama masline.)
DON ANTUN Živio mi, brate Jegore!
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:53 am

SCENA III
BETOVEN JE MORE

(Na terasi kamene kuće sa koje se vidi more postavljeno je za popodnevnu kafu. Kancelijer, zadubljen u neki spis, njegova žena, Alma, zuri u more.)
ALMA Franc!
KANCELIJER Ja?
ALMA Na kojoj je strani Beč, opet sam zaboravila?
KANCELIJER Tamo. (Alma okreće stolicu na tu stranu i zuri u daljinu.)
ALMA Franc!
KANCELIJER Ja.
ALMA Šta misliš da li pogled može da stigne tamo kud smo ga uputili, na velike daljine, kao što može misao?
KANCELIJER Izvini, radim.
ALMA Ja mislim da može.
KANCELIJER Aha.
ALMA Znaš šta se sad svira na Adinom rođendanu? Prvo Frida klopara Mocarta dok svima ne počne da poigrava u stomaku od sitnih nota: paparapapapapa, cilicilipapara... onda mala pauza, pa je debeli Kopecki zamoli da ga prati kad je vec za klavirom, ona traži note, evo našla je Gluka: tatatataaalalaaa, a Kopecki, buljeći u Adu, zapomaže: Euridiče, Euridiče... sad vec urla, jer Frida mlati po klaviru, kao pralja po mokrom platnu: mlatatatamlatata... Franc...
KANCELIJER Izvini, pišem važno pismo.
ALMA E, sad se Ada kao seti Kerubinija, evo recituje sva njegova imena, kao baš joj nešto pade na um: Gospodo, a Luidji Marija Karlo Zenobio Salvatore Kerubini, mi smo na njega sasvim zaboravili. I počinje zaneseno da nabada jedino što zna od njega, klavirski izvod iz uvertire "Vodonoše". Tamrararara. Gosti dremaju posle štrudle od sira sa suvim grožđem. Kopecki hrče, u ritmu svirke... Khrrrr...Franc!
KANCELIJER Aha.
ALMA Evo, konačno ulazi Oto von Štajnberg, buket, nakloni, kis di hand, kis'di hand... Gajim nadu da će on najzad odsvirati nešto od Betovena. Oto, bitte, bar neki rondo, ili varijaciju, a možda će neko pomenuti Apasionatu. Frida cupka prema njemu, ali ništa, ne pominje svirku. Oto je popio čašu burgundera, pa još jednu, pa još jednu, pa... Ništa od Apasionate, vidim već... Dobro, šta možemo, nek odsvira bar neku varijaciju, ima divnih varijacija... Je li, Franc?
KANCELIJER Izvini, radim!
ALMA Izvini i ja radim. Moja sestra slavi rođendan. Vidiš koliko je zvanica! Treba razgovarati sa gostima, treba se postarati da se malo zabave...
KANCELIJER Alma!
ALMA Znam, pišeš važno pismo. Je li najzad progovorio?
KANCELIJER Nije.
ALMA Pa šta im onda pišeš?
KANCELIJER To.
ALMA Vaša Ekselencijo, nisam ništa otkrio. Onaj kaluđer i dalje ćuti kao kamen i to njegovo ćutanje je postalo moja opsesija. U Grblju opet buna, ovuda su se uzvrtjeli neki misteriozni Rusi, svako svakog špijunira. Ja sam u ovom primorskom kamenjaru nemocan. Vratite me u Beč da mi ovaj suludi mantijaš više ne ćuti u brk. Moja žena vam šalje naklon u nadi da ćete to učiniti, zbog čega će vam ona biti zahvalna do groba...
KANCELIJER Almaaa! Ne znam šta me vise muči, ili to što ti stalno pričaš, ili što onaj stalno cuti! Ovo je ozbiljno! Iz Beča me granatiraju pitanjima, a ja nemam šta da im javim! Mene će opozvati! Četiri velike svjetske imperije na ovom kamenjaru gube ili dobijaju prestiž, u Srbiji ustanak, Turci se opet spremaju na Crnu Goru, zato ovdje sad ima više špijuna nego stanovnika, jer mnogi rade za dvije, pa i za tri strane. Alma, Napoleon ne smije dobiti Jadran, jer će Austrijska imperija u tom slučaju postati kanton, kojim će upravljati neki od njegovih zetova! Nece! Ne dam da Austrija izgubi ovo parče obale! Oću da se odavde u Beč šalju samo dobre vijesti! Nece mene neki tobožnji ruski mistik...
ALMA Jeste, Franc, znam sve. Evo, naša proslava krunisanja će im biti dobra vijest.
KANCELIJER Da, ali ta proslava mora biti veličanstvena! Ako dan krune ovdje ne postane stalni narodni praznik, treba da se povučem iz službe! Alma, 14. avgusta mi ovdje treba pjesmom i igrom da ugušimo Grbaljsku bunu, to je moj cilj, a lako ćemo za krunisanje! Ništa nije tako državotvorno kao narodno veselje! Moje iskustvo me uči: kad ti oslabi artiljerija, izvedi orkestar i dobio si bitku! Nemoj da ovo čuje don Antun...
ALMA Znaš šta mene najviše plaši, Franc? To što se polako navikavam na sve ovo, na ove duge dane, i samoću, na posnu ribu i oporo vino, na ove mirise i ove narogušene planinčine što nas mrko gledaju odozgo... Sve mi ovo sad deluje prirodno, a kad smo došli, činilo mi se da sam na dnu provalije, bojala sam se mora...
KANCELIJER I treba da se navikavaš, ovo je naša zemlja i ostaće naša!
ALMA A mene to svejedno plaši, jer...
KANCELIJER Izvini, radim.
ALMA I znaš šta sam još shvatila?
KANCELIJER Aha.
ALMA More je kao Betoven.
KANCELIJER Samo more nije bonapartist!
ALMA Mocart je grgoljav potočič, brz i pjenušav, rijeke su spore i majestetične, kao Hendl, ili kao Hajdn, a more je Betoven.
KANCELIJER Betoven je mizerni bonapartist!
ALMA More! Iz uraganske siline i gruvanja valova, zna da pređe u čudna skerca, ali bez mocartovskih đinđuva...
KANCELIJER Mizerni bonapartist!
ALMA More. Koje iz skerca zna da pređe u široki, melodiozni andante, kao beskrajna pučina, po kojoj se u različitim ritmovima razbijaju valovi... Znaš da ćemo proslavu otvoriti "Eroikom" Don Antun i ja ćemo svirati na dva klavira...
KANCELIJER Tu muziku sa posvetom onom nadricaru možete svirati na mom pogrebu, jer tada neću moći da vas u tome spriječim, ali na ovoj proslavi vam to neću dozvoliti!
ALMA Franc, kakvom nadricaru! "Eroika" je posvecena Bonaparti republikancu, u slavu njegovih jakobinskih ideja!
KANCELIJER Pa mi proslavljamo krunisanje Austrijskog Imperatora, a ne Francusku revoluciju, Alma! A inače, taj gorljivi republikanac je poslao carski par na giljotinu samo zato da bi prvom prilikom sam sebi nacopao na glavu njihovu krunu! I tome strašilu jedan Betoven posvećuje simfonije!
ALMA Pa i naš car, Leopold II, podržao je novu Francusku, bez obzira na to što su je njegova sestra Marija Antoaneta i zet Luj XVI, platili glavom.
KANCELIJER Jeste, samo to je u tom trenutku bio mudar državnički potez, a Betovenova posveta je obično dodvoravanje. Ako je ikad i saznao za nju, Korzikanac je doživeo kao uvredu, jer prvo nije nikad ni čuo za Betovena, drugo, on ne prepoznaje nikakav zvuk, osim kanonada, a treće i najvažnije, njemu je to malo. Sta je jedna simfonija, jedna ko nijedna. U svom užarenom samoljublju on je uvjeren da mu pripadaju sve koje su dosad i koje će ubuduce biti napisane i to ne samo simfonije, nego i koncerti i kantate i opere i oratorijumi i dueti i kupleti... i sve je to sitno za uspaljenog pekinezera sa Korzike.
ALMA Sa Korzike, sa Korzike! Govoriš kao da je Korzika rasadnik ološa! Franc, razbojnika ima svuda!
KANCELIJER Ima, ali se nasilno ne proglašavaju za imperatore!
ALMA Nego ostanu što jesu, a samo jedan od njih dogura do carskog trona. Šta misliš, da li zato što je običan drumski pljačkaš, ili zato što je genije...
KANCELIJER Alma!
ALMA I ti si nekad slavio Korzikanske ustanike i njihovu hrabrost, pisao si stihove o njima.
KANCELIJER Jesam, ali onda su bili ostrvo slobode, a danas su za prezir i žaljenje, jer su dozvolili da njihov Bonaparta napravi od njih jurišnu kamarilu francuske pljačkaške vojske, a tvoj slavni Betoven...
ALMA Sta moj Betoven, kao da nisi i ti slušao bez daha kad je Don Antun svirao...
KANCELIJER I Don Antun je mizerni bonapartist!
ALMA Molim te, reci mi iskreno: da li ti se sviđa "Eroika"?
KANCELIJER Da! Hoću da kažem: ne, kad pomislim kome je posvećena!
ALMA Dobro, da li posveta može da promijeni muziku, to mi reci?
KANCELDER Ne, muziku ne može, ali moj odnos prema toj muzici može i jeste!
ALMA Franc, kako si tvrdoglav! Pa ta muzika je posvećena prevratničkoj hrabrosti i vještini jednog vojskovođe, ne slavi imperatora Napoleona...
KANCELIJER Ma šta kažeš! Pa ako se veliki kompozitor toliko divi vojnoj vještini, što "Eroiku" nije posvetio Eugenu Savojskom, vojnom geniju, čiji su pohodi donosili mir zemljama i gradovima, jer je taj ratnik poštovao viteški kodeks, a ne ovome uobraženom ludaku, samozvancu, iza koga ostaju samo ruševine, zgarišta i pustoš. A zašto je nije posvetio njemu?
ALMA Ne znam.
KANCELIJER E, vidiš!
ALMA A, je li to dobro za nas što taj ustanak u Srbiji napreduje? Don Antun kaže da je dobro.
KANCELIJER Pa mi ćemo svejedno pomagati ustanike, ali ne znam da li je to dobro za nas! Bune, ustanci, ratovi, Napoleon se širi kao požar, nigdje mira, kako to može biti dobro...
ALMA A mi se na sve to navikavamo, eto to je ono što mene plaši. (Spolja dopire muzika.) Dolje već probaju. Idem da kažem don Antunu da se mijenja program.
KANCELIJER I reci mu da znam da je i on mizerni bonapartist. (Dovikne za njom.) Alma!
ALMA Da?
KANCELIJER Ne moraš reći mizerni.
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:53 am

SCENA IV
NEPOZNATI HAJDN

(Odaja sa pijaninom. Muzička proba. Marko, Sekretar, njihove žene, Alma i don Antun uvežbavaju neku Hajdnovu pesmu na Silerove stihove. Alma daje intonaciju na klaviru, Don Antun pokušava da diriguje. Lazar ijedan momak stoje sa strane i ćute.)
ŽENSKI GLASOVI In einem Tal bei armen Hirten
Erschien mit jedem jungen Jahr,
Sobald die ersten Larchen scwirrten,
Ein Madchen schon und wunderbar.
DON ANTUN Ajte, momci, tri četiri... Sie war nicht...
LAZAR Ne znamo mi tako.
DON ANTUN Ne znamo ni mi, nego sad tek učimo, ajde...
MUŠKI GLASOVI Sie war nicht in dem Tal geboren,
Man wuste nicht, woher sie kam,
Und schnell war ihre Spur verloren,
Sobald die Madchen Abschied nahm...
DON ANTUN A sad svi, ajde!
SVI Beseligend war ihre Nahe
Und alle Herzen vvurden weit,
Doch eine wurde, eine Hohe
Entfernte die Vertraurichkeit.
ALMA (mladićima) Ajde vi, momci, da naučite prvo samo refren. Lalalala... verloren
DON ANTUN Pjevaj za mnom: Und schnell war ihre Spur verloren... da čujem...
LAZAR Ma ne razumijem šta pjevamo. Ajmo nešto što znamo svi.
DON ANTUN Ajde, počni ti...
LAZAR (prvo se nešto sapatom dogovori sa mladićem, pa iznenada počnu)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera...
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim,
Daj, sokole, zlatno pero da se poigram, da se poigram,
Igrajte se s djevojkama, kad imate s kim, kad imate s kim...
DON ANTUN Ajde svi zajedno! Tri četiri:
ALMA Čekaj, čekaj! (Daje intonaciju) Don Antune, poslušajte, pa ovo je Hajdn! Daj da čujem još jednom
LAZAR Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera...
ALMA Evo, čujte. (Svira i pevuši, a onda prihvataju i ostali.)
Denkst du noch an deine Madchen? Lieber, denke doch!
Lieber denke doch Ja, dort liebte mich das Madchen,
und sie liebt mich noch, und sie liebt mich noch...
(Lazar i don Antun pevaju: soko leti, ostali pevaju nemačke stihove, a sve na istu melodiju.)
ALMA Don Antune, a šta kažete na to da ovom pjesmom počnemo program? (Svira razne varijante melodije. Don Antun kod klavira, proba intonaciju. Žurno ulazi Kancelijer, prilazi Sekretaru i Marku i nesto im tiho kaže. Sva trojica izlaze.)
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:54 am

SCENA V
ŠTA PIŠE NA KAMENOJ PLOČI

(Kancelarija Uprave. Kancelijer stoji pored stola, na kome je prislonjena kamena ploča sa nespretno napisanim natpisom: MAPE )
KANCELIJER Evo, vidite, kaluđer ne miruje. Svašta se tu događa. Dolaze mu još dva prosjaka, osim našeg, a naš je otkrio razne zapise na kamenju oko puta. Na jednom je napisano slovo M, na drugom AP, a evo šta piše na ovoj ploči što nam je donio mape. E sad, kakve su ovo poruke i kome ih šalje?
MARKO Možda je ispod te ploče bio sakrio neke mape, da neko dođe po njih, ili je trebalo njemu da ih tu ostave...
KANCELIJER Prosjak kaže da ispod kamena nije bilo ništa, osim ako ih baš on nije odnio nekome drugome za dobre pare...
MARKO A, to nije moguće! Ima čovjek koji njega nadgleda, on bi nam to odma javio.
KANCELIJER A šta ako ovo ne znači mape, nego su to sve neke skraćenice. "M" može da znači recimo Moskva, može manastir, može početno slovo imena, evo Marko, na primjer, a može i rimski broj hiljadu... Onda bi ovo trebalo tumačiti kao neki izvještaj. "M" hiljadu, "AP", "AP" recimo skraćeno: austrijska pješadija. Hiljadu austrijskih pješadinaca...
SEKRETAR Da to on možda nekoga ne obavještava koliko vojske trenutno brani Beč od Francuza?
MARKO Znam, ali zašto traži mape. Ili je i to skraćenica. Mora austrijska pješadija e...e...
SEKRETAR Evakuisati...
MARKO Da, mora se austrijska pješadija evakuisati...
KANCELIJER Ne, ne, čekajte, to bi bilo kao nečije naređenje, a šta on zna o austrijskoj pješadiji.
SEKRETAR Možda stvarno misli na opsadu Beča.
KANCELIJER Ne treba se udaljavati odavde, on šalje podatke koji se tiču ovog terena. Možda nekoga obavještava da je Moskva Austriji poslala emisare... Da, ali ni to nije neka velika tajna...
MARKO A da to nije M masoni, možda je to neka antimasonska opomena! Masoni Austrije preplavili Evropu...
KANCELIJER Ne, vjerujem, jer i on je sigurno mason, malo koji ruski kaluđer nije. Ovo mora da je vojna poruka.
MARKO Auu, pa možda je na talijanskom: Mare Adriatico... pericoloso... eccessivo! Jadransko more je veoma opasno. Upozorava nekoga da ne uplovi u Jadran, jer ga kontrolišu austrijski brodovi!
KANCELIJER Pa kakva je to tajna, mi to objavljujemo na sva zvona, da zaplašimo Francuze. Daj nek neko zovne don Antuna, da vidimo šta će on reći. Herr Kunze, molim vas.
SEKRETAR Odmah, samo da zapišem ovo Markovo tumačenje...
MARKO Evo, ja ću otić dolje da mu rečem. (Marko izlazi.)
KANCELIJER Herr Kunze, u roku od tri dana ima da se sazna prvo: ko su ti čudni prosjaci što ga opsjedaju i šta traže od njega, dalje ko mu se od ovdašnjih ljudi najviše klanja kao da je svetac! Trece dolaze li kod igumana oni opskurni Rusi, konzul Mazurevski, ili onaj mračni Ivelič? Poludjeću više od toga kaluđera i njegova ćutanja!
SEKRETAR Sve će biti ispitano, grofe, ne brinite. Oprostite, htio bih nešto da vam kažem, ali ne znam kako da počnem.
KANCELIJER Da.
SEKRETAR Pa, izgledaće vam čudno, ali ja sam jedan od ona dva nepoznata prosjaka.
KANCELIJER Herr Kunze!
SEKRETAR Nešto me prvi put vuklo da ga vidim svojim očima, a htio sam da malo provjerim ovog našeg uhodu, a onda sam još dvatri puta...
KANCELIJER I šta kažete?
SEKRETAR Pa ovaj naš špijun je prilježan, nemam šta da...
KANCELIJER Pitam za kaluđera!
SEKRETAR Smijem li reći kako mislim?
KANCELIJER Naravno!
SEKRETAR Ne znam ni sam, ali meni se čini, ako je varalica, nećemo ga nikad otkriti, jer on meni djeluje kao živi svetac! To kako on gradi onaj put, sam svojim rukama, pa njegova biblijska pojava, i neka svetačka blagost kojom zrači...
KANCELIJER Herr Kunze, bitte!
SEKRETAR Entschuldigen! (Ulaze Marko i Don Antun.)
KANCELDER Don Antune, izvinite, kako biste vi pročitali ovo? (Pokazuje na ploču.)
DON ANTUN Mare.
KANCELIJER Kako mare, zar tu ne piše: mape?
DON ANTUN Ako je latinicom, onda je mape.
MARKO Au, to smo zaboravili, ovo je ćirilično pismo...
DON ANTUN E, onda piše Mare.
KANCELIJER Mare, kao na talijanskom more.
DON ANTUN Ne, nego žensko ime Mare.
SEKRETAR Imamo to ime zapisano, to je ona djevojka što mu stalno dolazi, vaša mljekarica...
KANCELIJER Dakle, tako onda: ili je nekome naznačio da je ona ta koja prenosi poruke, ili je kaluđer zaljubljen, pa piše njeno ime po kamenju, što bi bilo dosta čudno...
DON ANTUN A kakva je ovo ploča?
MARKO Nađena na putu oca Jegora, izgleda da on piše nekome poruke, pa smo...
DON ANTUN Ovo da je piso otac Jegor! Vi mislite da je ovo njegov rukopis! Pa zar ne vidite koliko se ovdje neko namučio da sastavi crtu po crtu. Gospodo, znate li vi da su Jegorovi preci opismenili Ivana Groznog i da imaju već više od dva vijeka ikonopisačku školu, a otac Jegor je završio Petrogradsku akademiju...
KANCELIJER A otkud vi znate kakve je on škole završio?
DON ANTUN Kad je došao, predao je dokumenta igumanu manastira, ocu Jovanu.
KANCELIJER Herr Kunze, neka u četvrtak dođu ovamo iguman manastira i taj mladi ruski kaluđer!
DON ANTUN Oprostite, ja bih sad morao dolje na probu.
KANCELIJER Ostanite koji minut, don Antune, imao bih s vama riječdvije nasamo. Herr Kunze, molim vas, recite nek na čas dođe moja žena, treba mi. Hvala. (Marko i Sekretar izlaze.)
DON ANTUN Čudim vam se, grofe, što jednako sumnjičite onog dobrog čovjeka! Umjesto da mu svi idemo na poklonjenje i da se od njega učimo svakoj krjeposti...
KANCELIJER Tako su neki govorili i za Šćepana Malog! No o tome ćemo drugi put. Sad bih vas molio da se dogovorimo o ovoj našoj svečanosti... A, evo Alme, sjedi, upravo smo počeli razgovor o programu...
ALMA
Rekla sam ja već don Antunu za Betovena...
KANCELIJER Nije riječ o Betovenu, Alma, nego sam htio da iznesem don Antunu našu molbu. Naime, velika nam je želja, Reverendissime, a ujedno i molba, da nam učinite čast i da, kao poznati pjesnik, napišete jednu prigodnu odu posvećenu njegovom Veličanstvu imperatoru Francu II, pa da njome umjesto besjede otvorimo proslavu krunisanja. Ako bi bila pogodna za pjevanje, još bolje...
ALMA Vi biste napisali i muziku...
KANCELIJER Možete slobodno napraviti varijaciju na Hajdnovu himnu: "Bože čuvaj Franca kralja" ili "Imperatorski kvartet", ako vam to olakšava posao. Mogli smo mi to sve naručiti iz Beča, ali za nas, a i za krunu je mnogo važnije da ta pjesma ponikne ovdje, na ovom jeziku, da je ovdašnji živalj razumije i usvoji.
DON ANTUN Zahvaljujem na ukazanoj prilici, ali se toga ne mogu primiti iz više razloga. Najviše me u tome priječe moje male poetske moći, jer za to što tražite nemam ni dovoljno naobrazbe, ni vještine. Mene premaša tako uzvišena obaveza. Ja sam lirski pjesnik, iskrenih, kratkih strofa, pjevam o malim stvarima koje poznajem i volim, a ovo...
KANCELIJER E, pa sad, nećete reći, don Antune, da ne volite svoga cara?
DON ANTUN Ne, ali reći cu da je od mene do cara velika razdaljina, ja volim svoje susjede...
KANCELIJER I bog je daleko od vas, pa ste toliko pisali o njemu.
DON ANTUN Bog mi nije daleko, nego nastojim da mi je u srcu, a o caru nikada ne mislim kao o bogu, moja osjećanja prema njemu su hladna dužnost, a to nije dovoljno za odu.
ALMA Ali, don Antune, samo da vas podsjetim...
KANCELIJER Izvini, Alma. Smijem li ja da vas podsjetim, padre, a vi to znate bolje od mene, kako je veliki Dante pisao, da je monarh božji zastupnik bez posrednika na zemlji.
DON ANTUN Jeste, ali možete li navesti i jednu jedinu odu, koju je Dante napisao u slavu nekog monarha, osim ako pakao ne smatrate odom.
KANCELIJER Ne znam za Dantea, ali mnogi veliki evropski kompozitori i pjesnici su pjesmama slavili careve i vojskovođe i to im, po mom mišljenju, služi na čast!
DON ANTUN Može biti, može biti, ali ja nijesam veliki evropski, no mali budvanski pjesnik, koji, eto, takvu čast ne može da prihvati. Zato vas molim da to naručite iz Beča dok je na vrijeme, treba to da uvježbamo...
KANCELIJER A da razmislite do sjutra, Reverendissime. Nije tolika preša za odluku.
DON ANTUN Odluku vam je već poznata, a razmišljaću do sjutra, a i dalje, zašto od mene tražite da učinim isto ono zbpg čega prezirete Betovena.
KANCELIJER Kako možete to da poredite! Vas molim da posvetite pjesmu jednom naslednom Imperatoru, čija slavna carska loza seže šest vjekova unazad, a Betoven je "Eroiku" posvetio jednom pustahiji, ubici i razvratniku!
DON ANTUN Malo je vladara za koje se to isto ne bi moglo reći, dragi moj grofe Turn. Ali ako već ne poredite vladare, nemojte ni pjesnike. Oprostite, moram dolje, čekaju me na probu... (Don Antun izlazi. Kancelijer i Alma stoje i gledaju svako na svoju stranu.)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:54 am

SCENA VI
MLADI KALUĐER IZ RUSIJE

(Uzbrdica iznad mora. Sparno letnje popodne. Otac Jegor radi. Podaleko od njega sa strane iza drveta stoji mlad kaluder i posmatra ga. Vrućina, kaluder skida kapu i briše čelo i lice od znoja. Lazar dolazi sa druge strane, nosi dva vedra vode.)
LAZAR Je li vruće, oče Aleksije?
OTAC ALEKSEJ Aaa! (Brzo stavlja kapu.)
LAZAR Što se bojiš, oče, to sam ja, Lazar, znaš me, zidam dolje kod manastira. Na uzmi vode.
OTAC ALEKSEJ A, hvala... (Kaluđer pokušava da podigne kantu levom rukom, ali ne može, onda se nagne da pije, ali mu kosa upada u kantu. Lazar hoće da mu pomogne, a on ustukne.)
LAZAR Ne boj se, evo, ovako... (Podigne vedro i drži dok kaluder pije.) Ajde sad pij.
OTAC ALEKSEJ Hvala ti. (Pođe.)
LAZAR A što ti je u ruku, je li ti to rođeno?
OTAC ALEKSEJ Ne, udario sam se, kad sam bio mali... (Krene.)
LAZAR Da te nešto pitam. (Kaluđer stane.) Bojiš li se ti oca Jegora?
OTAC ALEKSEJ Ne bojim se.
LAZAR Pa što se onda kriješ od njega?
OTAC ALEKSEJ Ne krijem.
LAZAR Pa ajde onda odnesi mu vode, nek pije, ajde kad se ne kriješ.
OTAC ALEKSEJ Grijeh je da pričam s njim kad je on pod zavjetom.
LAZAR Ne moraš da pričaš. Ostavi vodu i gotovo. A kako otac Jovan dolazi i ostali kaluđeri i don Antun i toliki narod?
OTAC ALEKSEJ Ja sam nov u ovom manastiru pa...
LAZAR Sigurno bi otac Jegor volio da vidi koga iz Rusije.
OTAC ALEKSEJ Ne znam. (krene)
LAZAR Oče, oče, koliko si bio na putu od Rusije dovle? Jesi li dugo?
OTAC ALEKSEJ Dugo i dugo, više od mjesec dana.
LAZAR Pa sviđa li ti se ođe u Praskvici? Fin je ovi naš manastir, jeli?
OTAC ALEKSEJ Jes. Sviđa mi se.
LAZAR Da mi je vidjeti kakvi su manastiri u Rusiji, ljudi pričaju da su to čudesa.
OTAC ALEKSEJ Jesu, ima ih puno.
LAZAR Ima li Rusija more?
OTAC ALEKSEJ Ima, Crno more.
LAZAR Jesi li ti brodom plovio otuda?
OTAC ALEKSEJ Jesam i brodom. Ukrcali smo se u Odesi, sad je to ruska luka. Iha, ima već više od deset godina kako smo je osvojili od Turaka.
LAZAR Kažeš crno more?
OTAC ALEKSEJ Da. Crno more.
LAZAR U, ne daj bože da je naše more crno, pa da se ništa ne vidi kroz vodu, to ne bih nikako volio. Sviđa li se, tebi, oče, kako je ođe more plavo i bistro...
OTAC ALEKSEJ Pa nije ni ono baš tako crno, samo se tako zove, a ti mene nemoj zvat: oče, nisam ja tako star...
LAZAR E, kako ti je glas mek, kao u djeteta. Koliko ti je godina?
OTAC ALEKSEJ Devetnaest.
LAZAR Ih, pa ti jesi dijete, a meni će još malo pa dvaes dvije.
OTAC ALEKSEJ Jesi li oženjen?
LAZAR Nijesam još, ali znam koja će mi biti suđena. Ugrabiću je jesenas, čim završimo ovo zidanje oko manastira. Bojim se dići ce me u vojsku, pa nek me čeka kod moje kuće. Oli mi doć na svadbu?
OTAC ALEKSEJ Ne znam. A koja će ti biti nevjesta?
LAZAR Ma ne znam još baš do kraja. Zagledo sam njih nekolike, pa koja mi se najviše svidi do jeseni.
OTAC ALEKSEJ A kakve ti se djevojke najviše sviđaju?
LAZAR Auu, svakakve! Ma samo li se neka nasmije put mene, odma mi se svidi. Isprva sam gledo samo one zorne, visoke, a skoro što sam vidio jednu, ma nema je ka tica, išna, žuta joj kosa ka divizma, a svitkaju joj oči, kako mi se svidela... A tebe, oče, koje se tebe đevojke najviše sviđaju? Auh, da, zaboravih da ovo ne ne valja pre tobom. Oprosti...
OTAC ALEKSEJ Ništa.
LAZAR Blago tebe, ti barem nećeš u vojsku, a pričaju, da je austrijska vojska grđa od robije. Drugo je kad sam čoek pođe na brod da što zaradi, pa se vrati. Ma nije ni ovo tvoje mnogo lakše od vojske. Da te pitam nešto, oče, ali da se ne naljutiš.
OTAC ALKESEJ Nemoj me zvati, oče!
LAZAR Dobro, neću.
OTAC ALEKSEJ A šta si htio da me pitaš?
LAZAR Kad vidiš kakvu lijepu djevojku, ovu našu Mare, recimo, pane li ti na um da je malo dirneš ovako za ruku, ili da je pomiluješ po vratu... (Slučajno dodirne kaluđera, ovaj trgne ruku i stane da beži.) Oprosti, oprosti...
OTAC ALEKSEJ Oprosti ti. Ja sam kriv...
LAZAR Nijesi nego ja, što pričam te stvari pred tobom...
OTAC ALEKSEJ Ma nije to ništa, evo, ajde da se pomirimo, daj mi ruku... (Uhvati njegovu ruku.) U kako si ti snažan... i ruka ti je ogromna, baš prava zidarska... (Utom dotrči Mare, crvena u licu i zadihana.)
MARE Vidi onoga prosjaka, ne odmiče se od oca Jegora! Zovni ga, Lazo, da mu nešto daš, moram nešto da kažem ocu Jegoru...
OTAC ALEKSEJ Ne smiješ da pričaš s njim, to je grijeh!
MARE Nije.
OTAC ALEKSEJ Jes!
MARE Neka je, moram, mene je do života! Lazo, zovni ga, ajde... (Lazar ode da zovne prosjaka.) On kaže da nije grijeh, pitala sam ga. Brate Aleksije, oprosti, na velikijem sam mukama, pričaću ti poslije... (Mare odjuri kod oca Jegora.)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:55 am

SCENA VII
JE LI GRIJEH ČINITI SE LUDA

(Uzbrdica iznad mora. Otac Jegor radi. Mare dotrči kao bez duše. Otac Jegor malo zastane, gleda je uplašeno.)
MARE Oče Jegore, pomagaj, muke su me velike snašle! Da nije grijeh, obradila bih o glavi! Rekli mi da dođem u četvrtak u Budvu, kod Podestata, da me nešto ispituju za tebe, ja se prepala, stvorila se bruka, pa kad je to čula Ruža, odma poručila onome starcu da kako zna dođe u sledeću nedjelju i da me vodi. Kaže: može starac da umre, pa ću ostati njoj na grbači! Sta ću sad, oče Jegore? Evo, teta Joke ti poslala kolačić ljeba, zna da postiš, pa samo toliko. Šta ću sad, jadna ti sam. Moje nesreće niđe nema... (Ostavlja zamotuljak sa hlebom u hladovinu, u stvari okrene se da se isplače. Otac Jegor zastaje, briše znoj, a možda i suzu.) Kažu da ce Lukin brod ubrzo da pristane, ali za mene je svako dobro zakasnilo. O bože jedini, vidiš li moje jade i pokoru! Kamo srece da me više nema, pa da se ne mučim, ne, ne, to je grijeh, znam! Evo udariću se po zubima, oprosti mi, bože, oprosti mi, bože. (Kroz suze) Nauči me, oče Jegore, šta da radim, daj mi neki znak! A neke me rodice kore: nemoj da si luda, imaćeš svoju kuću, biće ti bolje no kod Ruže... Biće mi bolje, biće mi bolje! Najbolje bi mi bilo da sam luda, pa da ne znam kako mi je... (Zajeca, otac Jegor jojprilazi i milujejepo kosi) A, što ja... Oče Jegore, a je li grijeh da se načinim... (U tom trenutku se ispred njih stvori Treći prosjak.)
TRECI PROSJAK Ud...djee...llli...te...siiro...ootinj...ii...
MARE Nema! Idi dolje u manastir! (Mare oće da odgura prosjaka s puta, ali ga otac Jegor zadrži, odmota hleb, prepolovi ga i polovinu pruži prosjaku. Prosjak sedne pod grm i počne natenane da jede. Mare, vidi da on neće skoro da ode i Ijutito odjuri niz put. Kad vidi da je odmakla, Prosjak se osvrne na sve strane, skine dronjavu kapu i neku raščupanu, narogušenu periku, tada se vidi daje to Marko.)
MARKO Oče Jegore, oprosti, nijesam ja prosjak, no ne mogu drukčije da dođem do tebe, a velika me nevolja na ovo nagoni. Kažu ljudi da ti liječiš bonike, miriš zavađene, šenule dozivaš pameti, činiš čuda, pa evo i ja da te nešto sa stidom zamolim. Od velike muke ovo činim oče Jegore, ali šta ću. Viđena smo kuća, a ja jedinac, dvanes godina sam sastavio sa ženom bez djece, bog naše molitve više ne čuje, pa ako bi ti, milostivi oče, izmolio gospoda, a zaslužni smo, nije mi sramota rec, darivali smo crkve i manastire, bogalje i sirotinju, slavili, postili, ali ko zna čije nas prokletstvo stiže... (Osvrće se unaokolo) I da ti još kažem, oče, žena mi je malo postarija, pa ako se ne mogne začet u našem braku, neka mi bog oprosti ako mi se rodi neđe drugo, priznaću ga i podizat kao da je sto puta bračno, samo da nam bog to ne uzme za grijeh... (Čuje nečije korake, pa naglo prekine. Putem lagano dolazi otac Jovan. Marko navlači kapuljaču i, mumlajući svoju prosjačku zapevku, produži uz brdo. Otac Jegor priđe igumanu, pokloni se, dohvati rukom zemlju, poljubi ga u ruku i njih dvojica sednu pod grm. Otac Jovan ćutke pruža Jegoru posudu sa melemom. Jegor previja ruke, a otac Jovan savija duvan.)
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:55 am

SCENA VIII
RIJEČI SU NAJLAŽNIJA SLIKA O NAMA

(Kancelarija Austrijske uprave. Marko i Sekretar saslušavaju Mare.)
MARKO Čuješ li šta te pita, jesi li gluva?
MARE Dobar dan.
MARKO Šta dobar dan, govori, je li ti dao kakve hartije ili pisma da poneseš nekome?
MARE Dobar dan, morski val.
SEKRETAR A kako je tebi ime, kaži nam.
MARE Što govorite da sam luda, evo fino rečem dobar dan!
MARKO Nije ti ime dobar dan, nego ti je ime Mare Suđić! I niko ne govori da si luda!
MARE Uu, iskočio ti skakavac iz uva, u, vidi kako skače... a evo još jedan, aaa, Šta ih je, kako mogu toliki skakavci da stanu u jedno uvo...
SEKRETAR Znaš li ko je otac Jegor?
MARE Nije mi živ otac, umro je...
SEKRETAR Ne tvoj otac, nego kaluđer što mu nosiš vode kad ideš da pometeš školu...
MARE Dobar dan.
SEKRETAR Da, da, kad odeš kod oca Jegora, ti mu kažeš dobar dan, a šta on tebi odgovori?
MARE (peva)
Što u dvore, što pred dvore, što 'no govore, što 'no govore...
Ono majka sina ženi, pa se vesele, pa se vesele...
MARKO Stani, stani, ajde kaži ko te doveo ovamo, jesi li sama dosla...
MARE Aaa! Iš, iš, iš tamo! Što držite kokoške u kući, vidi kako ti kljucaju nogu... Iš...
SEKRETAR Gdje su kokoške?
MARKO Pa što nam ko nije reko da je ova jadnica šenula...
MARE Mare Suđić, eto kako mi je ime. A nijemi živ otac. Nijesam ja luda, što govorite da mi je otac živ!
SEKRETAR Ko ti to govori...
MARE Što u dvore, što pred dvore,
što 'no govore, što 'no govore...
Ono majka... (Plače) Aa, još ti dva skakavca iskočila iz uva... Bježi tamo, ti si pun skakavaca, kukavče, što ćeš sad... (Kancelijer ulazi i propušta igumana Jovana i oca Alekseja.)
KANCELIJER Izvolite, časni oci...
MARE Časni oci, šta je u toj boci, ha, ha, ha... Ne u tu vodu, kud si zagazila, jadna, što ne paziš kud gacaš...
OTAC ALEKSEJ Mare, šta ti je!
SEKRETAR Oprostite, izgleda da je jadnica malo šenula. (Izvodi Mare, ona se opire.)
MARE Oprostite, ona je jadnica malo šenula... dobar dan, morski val... dobar dan...
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:56 am

(Kad se scena ponovo osvetli, vidimo da je razgovor sa kaluđerima odmakao. Svi su već pomalo nervozni.)
KANCELIJER Oče igumane, ovo je vrijeme varalica. Moramo biti oprezni, toliko ih se namnožilo da ih je teško prepoznati. Uskoro nećemo znati šta je pravo, a šta je lažno, moramo se braniti...
OTAC JOVAN Brat Jegor se vlada po crkvenom tiparu, i mi smo zahvalni što je taj božji čovjek izabrao naš manastir, i molim vas da nas ostavite da u miru služimo bogu. Naginje dan, brat Aleksej i ja bismo krenuli...
KANCELIJER Oče igumane, dozvolite, šta mene uvjerava da vaš Jegor nije na primjer čovjek sa ove potjernice ovdje. Evo: Servando Tereza de Meir, bivši dominikanski fratar, bjegunac iz zatvora i smutljivac koji se po Evropi čas predstavlja kao isposnik, a čas kao car Meksika, odakle je morao pobjeci zbog brojnih prevara... Ili da nije lažni grof Vujić, ili onaj Vučetić što se promeće u svašto...
OTAC ALEKSEJ Ja poznajem oca Jegora, iz Moskve. Njegov pradjed je bio Grigorij Dmitrijevič Stroganov, savjetnik cara Ivana, djed mu je bio Sergej Grigorjevič, a otac Pavel Sergejevič...
KANCELIJER Odakle ti to sve znaš?
OTAC ALEKSEJ Kažem vam, poznajem ga iz Moskve.
KANCELIJER A šta me uvjerava da mu ti nijesi saučesnik?
OTAC JOVAN Ja vam jamčim, gospodo, da je razlog dolaska ove moje braće k nama čisto vjerski. Vi vrijeđate i njih i nas i našu crkvu tijem sumnjama da je brat Jegor nečiji doušnik. On je plemic, Stroganov, vi znate da su Stroganovi ustoličili sadašnju rusku carsku lozu i spasili Rusiju. E, jedan od njih evo ovdje kod nas isposnički cuti i gradi put do spoznaje Hristove milosti...
KANCELIJER Pa što ne cuti u toj svojoj Rusiji?
OTAC JOVAN To je isto kao kad bi pitali što Sveti Franjo Asiški nije uživao u vili svoga oca, nego je otišao u pećinu... Odlazak u nepoznat kraj je dio ispaštanja. Otac Jegor nije farisej da paradira svojim isposništvom, vec se iskreno lišava zemaljskih ugodnosti...
MARKO A je li istina da se on zaista približio bogu toliko da može svojim molitvama da pomogne i drugima?
OTAC JOVAN Sinko moj, nama nije dato da znamo puteve božije milosti do nas, ali Jegorov put može biti jedan od njih, u to sam siguran...
MARKO I vi vjerujete da ga oni ljudi što ga opsjedaju raznim molbama ne mole uzalud?
OTAC JOVAN Vjerujem.
MARKO (sagne se i poljubi oca Jovana u ruku) I ja bih htio to da vjerujem.
SEKRETAR A ako se zamonašio, kao što ste rekli, malo prije dolaska ovamo, znači li to da ima u Rusiji djecu i ženu?
OTAC ALEKSEJ Ima dvije kćeri, a žena mu je umrla davno.
KANCELIJER Je li to uobičajeno u Rusiji da čovjek samo tako ostavi djecu i ode u manastir, ili mora da je otac Jegor nešto debelo grešan, ako je zaista isposnik?
OTAC JOVAN Znate, u vijeku što je iza nas rusko je bogoslovlje prošlo kroz dosta mijena. Petar Veliki je tražio da monasi rade nešto korisno, a ne da mudruju po ćelijama, Teofan je propovijedao povratak izvornoj Bibliji, a onda su došli masoni i njihova mistika prirode, pa Speranski sa svojim obožavanjem simetrije, pa Labzin koji je slavio samokontrolu i razmisljanje... Mislim da je otac Jegor proučio sve te pravce i odabrao lični put ka Hristu. Koristan rad za opšte dobro i uzdržavanje od riječi...
KANCELIJER Oprostite, oče igumane, a zar to nije poricanje boga. Zar nam bog nije dao moć govora da širimo njegovo učenje...
OTAC JOVAN Jeste, dao nam je moć govora, i stavio nas na kušnju, a mi, umjesto da njome širimo božji nauk, hranimo svoju taštinu. Mi riječima zavodimo pogled i misao s pravog puta. Naše su riječi najlažnija slika o nama. Riječi su samo naša maska iza koje se krijemo, a evo, otac Jegor je smogao hrabrosti da se svijetu pokazuje bez te maske...
KANCELIJER Samo ako to nije maska za nešto mnogo teže...
OTAC JOVAN To vaše sumnjičenje je svetogrđe, gospodine Podestate! Otac Jegor je sveti čovjek!
SEKRETAR Samo još nešto, je li otac Jegor rođak Pavla Aleksandroviča Stroganova, ruskog ambasadora u Istanbulu?
OTAC ALEKSEJ Jeste, ali se otac posva... otac Jegor mislim, posvađao se sa njim zbog vladike crnogorskog i opata Dolčija.
SEKRETAR Znači upoznao je vladiku Petra i Franju Dolčija kad su oni bili u Moskvi ?
OTAC ALEKSEJ Jeste i bio je strašno ljut što su se na Dvoru tako ružno ponašali prema vladici, govorio je Pavlu Aleksandroviču: on je sveti čovjek, stidi se, ti si vulgarni bezbožnik...
SEKRETAR Otkuda ti to znaš?
OTAC ALEKSEJ Rekao sam vam da sam i ja iz Moskve.
SEKRETAR A poznaje li tebe otac Jegor iz Moskve?
OTAC ALEKSEJ Poznaje, a ne znam, ne znam, ja sam mlad kaluđer, pa...
SEKRETAR Aha!
OTAC JOVAN Molio bih vas, gospodine Podestate da se zauzmete za opata Franja Dolčija, njega su zatvorili, sva je prilika, na pravdi boga. Neko ga je oblagao kod ruskog konzulata, zato što je odan Vladici cetinjskom, a to je sveti čovjek...
KANCELIJER Dobro, ima li ovdje ikoga ko nije sveti čovjek...
OTAC JOVAN Šta ćete, mi crkovni ljudi u svakom čovjeku gledamo svetog duha, a vi državni špijuna.
KANCELIJER Sjetite se samo koliko se puta pokazalo da je to bio lažni sveti duh?
OTAC JOVAN Bilo je, bilo je i toga, nažalost, varali smo se možda mnogo češće nego vi, ali još uvijek mislimo da je bolje sto puta nasjesti lažnom, nego jednom previdjeti pravog.
KANCELIJER Vi znate, na primjer, da Rusi optužuju Dolčija da je pridobio vladiku da sarađuje sa Francuzima? Šta o tom mislite?
OTAC JOVAN Ne vjerujem u to.
KANCELIJER Otkud to da je otac Jegor izabrao baš ovaj manastir? Da nije on došao ovamo na poziv Dolčija?
OTAC JOVAN Moguće je i to, ali za naš manastir se zna u Rusiji još od Petra Velikog. Kad dođete gore, vidjećete, pokazaćemo vam gramate još od carice Katarine i cara Pavla...
KANCELIJER Da, da, pokazaćete mi ruske gramate kad dođem gore! A što vi, oče igumane, nijeste došli ovdje na proslavu krunidbe? Ajde što vi nijeste, nego ste očigledno i seljacima zabranili! Vaš car se kruniše za Imperatora, vaša država postaje imperija, a na proslavi jedva ciglo desetak duša! Krunisanje ruskog cara biste sigurno mnogo veselije i svečnije proslavili!
OTAC JOVAN Nama su baš na taj dan počeli Gospođinski posti, a dok smo u postu mi ne činimo nikakve fešte. Samo ja nijesam nikome branio, ljudi sami znaju šta se kad radi. Oprostite, brat Aleksej i ja bismo sad morali...
KANCELIJER Morate se, gospodo, navikavati da ste sad državljani jedne ozbiljne države od reda i prestiža, što slabašna Venecija nikad nije bila! Herr Kunze, ispratite gospodu. Hvala, oče igumane, prihvatam vaš poziv. Uskoro ću doći gore do manastira. Javiću vam kad. (Kaluđeri i Sekretar izlaze, Kancelijer se obraća Marku.) Čudan je ovaj mladi kaluđer, treba ga što prije suočiti sa tim Jegorom. Moramo vidjeti Dolčija. Molim vas, pobrinite se da nas puste k njemu u zatvor. Sad kad pođete dolje, recite nek izvide ide li brod, čekamo vijesti iz Beča.
MARKO Oprostite, htio bih nešto da vam kažem, grofe...
KANCELIJER Čuo sam vas, gospodine Bubiću, kad ste rekli da bi i vi htjeli da vjerujete da je otac Jegor čudotvorac! Dobro sam vas čuo. Sigurno ste već i vi išli na poklonjenje svetom ocu Jegoru. Kažite iskreno, jeste li?
MARKO Jesam, ali sam htio da vam objasnim...
KANCELIJER Slutio sam. I vi, je li? Šta da očekujem od prostoga puka, od ribara i seljaka, bonika i nesretnika, kad jedan Marko Bubić, najugledniji Budvanin i predstojnik Budve u austrijskoj Kancelariji, ide na poklonjenje nekom polumistiku, za koga ne zna ni ko je ni šta je...
MARKO Izgleda da on uistinu jeste pravi monah i isposnik, ne bi trebalo da se griješimo...
KANCELIJER Odlično! Odlično! Sad mi je jasnije zašto tolike varalice hrle u ovo podneblje, kao u Meku. Gdje drugo mogu da nađu kod odraslog življa tako užagrenu, a neutaživu potrebu za čudom i tako naivno povjerenje u moć nekih ljudi da ga stvore! U stvari, vi ste svi ovdje strastveno zaljubljeni u čudo i to vas i održava na ovom škriljcu. Između stijena i vode...
MARKO Jes, to ja ne poričem. Mi se ovdje jesmo nagledali čudesa, mimo drugi svijet. A zar vi ne vjerujete da na ovome svijetu, osim božje ima i sila kojima mi ne znamo ni imena ni ćudi, grofe?
KANCELIJER Ima raznije sila, vjerujem, ali ima dosta i onijeh koje sam strah izmišlja i njima ne treba davati maha... Čovjek se začas nađe u njihovoj vlasti...
MARKO Ma nije ovdje trebalo izmišljat, jer je svašta bivalo.
KANCELIJER Što je to ovdje bivalo, zaboga!
MARKO Bivalo je da težak bonik za noć ozdravi, ili da u jedan mah uzma uzme čovjeka u punoj snazi ko da ga nikad nije bilo, da dijete zaspe zdravo, a osvane bogalj u obje noge, da djevojka grohne staricom za nedjelju dana, da momak za ženidbu u malo vremena svene ko travka od suše, da se u žene nađe prvo dijete poslije petnes godina za mužem. Dugo se ovdje pamti, valjalo je sve to predurat... (Skoro trčeći ulazi Alma.)
ALMA Franc, znaš šta je novo! Zamisli, odrekao se posvete! Sta je, ti kao da ne čuješ šta ti govorim! Odrekao se posvete!
KANCELIJER Čujem, Alma, samo nije to posveta, to se zove zavjet. Ko ti je to rekao?
ALMA Evo vidi, stigle novine!
KANCELIJER Bečke novine pišu o Jegoru?
ALMA Kakvom Jegoru! O Betovenu ti govorim! Betoven je izbrisao sa "Eroike" posvetu Napoleonu! Evo, piše: Maestro javno pocijepao naslovnu stranu sa posvetom, iz protesta što se Napoleon proglasio za Imperatora... Ja, međutim, smatram da nije trebalo to da čini, jer njegovo delo ne treba da prati Napoleonove greške...
KANCELIJER Pocijepao, je li? Odrekao se! E pa zakasnio je! Zakasnio je, Alma. Njegov idol, na silu krunisani republikanac, Napoleon, već je odavno prešao Alpe!
ALMA Ali njegov ideal nije bio krunisani Napoleon...
KANCELIJER Izvinite, žedan sam, velika je vrućina. (Naglo izlazi.)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:56 am

SCENAIX
VEXILLA REGIS PRUDEUNT INFERNI

(Podrum manastira Stanjevići, ćelija u kojoj je zatvoren opat Franjo Dolči, sekretar vladike Petra I. Mračno je, zrak svetlosti dopire kroz uzani prozor u podrumskom zidu, na nivou zemlje. Dolči u izgužvanom crnom odelu sedi na klupi, noga mu je zavezana poduzim lancem za nogu klupe. Prostorija je povelika, ali njemu lanac ograničava kretanje na metar i po od klupe. Don Antun sedi na kamenom podzidku. Tišina)
DON ANTUN Kancelijeru nijesu dozvolili da uđe, mene su puštili kao svješteno lice, ali on je rekao da ti kažem da će tražiti od Rusa da te izruče Austriji, a Vladika je to odavno molio...
DOLČI Ante moj, džaba je sve, neće oni odobriti izručenje.
DON ANTUN Kancelijer misli da oće, sad su u boljim odnosima...
DOLČI Ne znaš ti ruske meštre od politike ko što ih ja znam, dobri moj Antune. To su ti bolećivi barbari. Sve spolja na bratsku, a iznutra surovo i krvoločno. Oni ubijaju plačuci, udjenu ti nož pod rebro, a suze ih guše od kajanja i sažaljenja, što moraju to da učine, tobože pravde radi... Niđe nema toliko priče o pravdi i ljubavi, a toliko mržnje i ubijanja za sitnicu ko kod njih... Moj Ante, mnogo si me oveselio. Čuvajte vladiku Petra, boga radi, to je sveti čovjek, a i njemu su se Rusi mnogo potkopali...
DON ANTUN Dolazi li ti Vladika, biće ne daju mu?
DOLČI Nije dolazio! (Klima glavom i pokazuje rukama dajeste dva-tri puta.) Dolazio je samo s njima, a sam ne. Nas i sad neko gleda i sluša, moj Ante, da znaš, i ti se čuvaj šta pričaš...
DON ANTUN Možeš li imalo zaspat noću?
DOLČI Zaspem pomalo. A kad ne spavam prevodim stihove, Petrarku, Dantea... Kako bi ti preveo: Vexilla regis prudeunt Inferni? Je li dobro: Vojnici carski silaze u pako...
DON ANTUN O, lijepo, bravo... Tražićemo da ti dozvole knjige i pribor zapisanje...
DOLČI Ne treba, ne bi oni dali, a i ne vidi se ođe. Sad sam obiko da radim napamet. Stih po stih, strofu po strofu... Ali spasi, ako mogneš moje rukopise, sve su mi uzeli, žao mi pjesama i putopisa, pa kad izađem... no ne vjerujem da cu ikad...
DON ANTUN Oćeš, Franjo, znaš da je bogohulno gubiti nadu...
DOLČI E, oću, ocu, znam. Znaš kud bih najprije otišo da me pušte?
DON ANTUN Kud? U crkvu?
DOLČI Ne, no u rodni mi Dubrovnik, pravo na žalo i puštio bih se u more, pa nek me nosi kud god oće... Tako ođe u ovome podrumu zamišljam slobodu... Nekad snivam da plutam nekud niz vodu, a valovi pitomi, sitni, pa mi lijepo... Probudim se sretan. Jesu li dobri ovi Austrijanci, Ante?
DON ANTUN Ima ih svakakvijeh. Ovi naš Kancelijer nije loš, onako čovjek od reda, samo car, pa car, Austrija, pa Austrija, ali nije zlotvor. Znaš, u Praskvicu je došo jedan isposnik iz Rusije, zavjetovan cutanjem, ali Kancelijer misli da je špijun, pa mi je naredio da te pitam, sjećaš li se ti nekoga od Stroganovih iz Moskve...
DOLČI Ne tjeraj me da se sjećam na Rusiju, moj Ante. Tamo su vladiku opanjkali i ponižavali, i naši i njihovi, a najviše knjaz Potemkin, taj mu je zacrnio moskovske dane.
DON ANTUN Pa šta je njemu mogao skriviti vladika cetinjski...
DOLČI A on misli da vladika nije dovoljno odan Rusiji, nego se oslanja na Austriju, pa ne samo da mu nije dao da dođe do carice, nego ni pismo za nju da preda. Usred noći upala policija, pretresali, mene odveli na ispitivanje. Potemkin mi nudio dvije hiljade rubalja u srebru da svjedočim protiv vladike. Knjaže, velim, zar jedan ruski plemić to da traži od mene, pa ja sam vladičin tajnik! Onda naredili da vladika mora do četiri sata ujutru biti s one strane ruske granice. On, jadan, oće da ih urazumi, pa im priča na finom ruskom, ne može se tako brzo, a oni samo: paspješitse, paspješitse... Nijesu nam dali putem ni vode da pijemo, malo živi smo došli do granice... A koju godinu poslije, poslali mu orden Aleksandra Nevskog. Eto to su ti oni! Meni nijesu oprostili što sam bio živi svjedok one njihove nemoralne zavjere...
DON ANTUN Kancelijer je saznao da vas je jedan iz plemičke kuće Stroganovih žestoko branio. Sjećaš li se toga čovjeka? Izgleda da bi to mogao biti ovaj isposnik.
DOLČI Bilo je među njima i onih koji su nam prilazili i govorili da se stide zbog svega, i hvala im, a jedan našijenac, nekakav lažni grof Dimitrije Vujić, on je oblagao vladiku da terevenči po Moskvi i troši pare, a neki Vučetić da oće da pripoji Crnu Goru Napuljskom kraljevstvu... Ma to je zločinstvo, tako šporko opanjkati jednoga čovjeka čistog ko suza djetinja...
DON ANTUN Ako možeš da se sjetiš toga Stroganova, što vas je branio, Kancelijer bi ti bio zahvalan...
DOLČI Ma, znam ja dobro njihovu zahvalnost! Svi su oni isti! Pa što ne pomognu ovome dobrome starcu na koga je zinula i ala i vrana! I oni su radili protiv Vladike. Cudan je ovi svijet. Tolike hulje žive u miru i obilju, a toga sveca na zemlji svi krivo gledaju. Turci bi ga najradije na kolac, Rusi su ga uvijek sumnjičili da je čovjek Beča, a isti taj pompezni Beč mu nikad nije pomogao da uredi državu, jer su ga smatrali desnom rukom Rusije. Mleci su do juče htjeli da mu otmu primorske manastire, a Guvernaduri da ga smijene. I sve to taj sveti čovjek izdurava. A evo ja...
DON ANTUN I ti češ, Franjo, znam ja da on neće dozvoliti da...
DOLČI Ne može on tu nista, a učinio bi i pokušavo je, znam. Mene su Rusi i zatvorili da bi njega zaplašili. A i moje su ti krivice čudne. Austrijanci me optužuju da sam u službi Rusa, i da dižem Grbljane na bunu, Rusi da špijuniram za Austriju, Crnogorci da hoću da ih prevedem u katoličku crkvu, naš kler govori da sam šizmatik, pristalica francuske revolucije i u službi Napoleona... Ante moj, tolike krivice bi oborile Lovcen u more, a kamoli nece mene, tvoga starog, bonog Franja...
DON ANTUN Nećemo te mi dat, Franjo, nije ovo završeno...
DOLČI Jes, moj Ante, vidim ja fino da jes, ali što ćemo...
DON ANTUN Kancelijer ce tražiti izuzeće, a kad on nešto zaupi, ide do kraja...
DOLČI Oli mi ti nešto učinit, Ante?
DON ANTUN A kako me to, jadan, pitaš oću li, a da što ću no učinit za te sve što mogu.
DOLČI Ajde mi nešto zapjevaj, meni je ova vlaga zarđala grlo...
DON ANTUN (pročisti malo grlo, pa zapeva)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim... (Spolja se čuje lupanje.)
DOLČI Evo ne daju nam više. Moraš ići. I ovo mi je dosta, hvala ti, moj dobri Ante.
DON ANTUN Dolaziću ti ja češće, reći cu da moram kao svještenik...
DOLČI Neće ti dati, ti stalno zaboravljaš da ovo jes crnogorski manastir, ali sam ja ruski zarobljenik, Ante.
DON ANTUN Dako me isto pušte. A sad bih moro da krenem...
DOLČI Oče Antune, htio bih da se ispovijedim. (Klekne i brzo promrmlja.) Pater noster qui es in caelum... Mnogo sam griješio, mio padre, sve grijeh do grijeha, broja im se ne zna... Volio sam jednu ženu... dvije. Jednu u ranoj mladosti, skoro bezgrešno, a ovu drugu ću i do smrtne ure...
DON ANTUN Iskupio si taj grijeh ovijem stradanjem ako nemaš drugo što...
DOLČI Nijesam, mnogo je više volim no što ove muke mogu da iskupe... A, jesam imao i drugijeh grjehova...
DON ANTUN Na primjer?
DOLČI Na primjer... velike nade u Francusku revoluciju i poštovanje za Bonapartu. Kajem se za ovo drugo, mnogo se kajem, ne treba poštovati tašte vlastoljupce... Ante, da ti kažem još nešto: Nikakav ti junak nije tvoj don Franjo, nijesam ti nimalo hrabar, a ti bi sigur bio. Žao mi umrijet, Ante. Stalo mi je da proživim još koju godinu, još mjesec, još dan... Za svaki dan mi je stalo, Ante, neka sam i u ovom podrumu, samo da sam živ. Lijepo je živjet, Ante! Nemoj me gledat, evo kakav sam ti ja plačiguz... Nemoj me gledat... Ode li to, Ante? Daj da se zagrlimo...
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od MustraBecka taj Pon Avg 03, 2009 1:57 am

SCENA X
KALUĐERSKA KĆI

(Jegorov put. Kasno jutro. Otac Jegor radi. Sa strane dolazi Mare vukući za ruku nekog mladića.)
LUKA Pušti me, Mare, bježi, nemoj da se nabija još viša bruka s nama. Oprosti, oče...
MARE Evo, ovo je otac Jegor, božji čovjek, pred njim niko ne laže. Kažem ti, to sam se načinila luda da me ne udaju za staroga Mata, pa sam...
LUKA Dobro, dobro, ajde...
MARE Ma kako mi ne vjeruješ! Vidiš, li jadan, da nijesam luda. Evo, evo britvulina što si mi dao... I znam tačno kako si mi onda reko: oli me čekat, ja zborim ocu, a ti veliš evo ovi nož ce te čuvat ako me usčekaš kako treba...
LUKA Pa fino si me dočekala, ali šta ceš, jadna, božija volja...
MARE Oče Jegore, vidi ga kakav je! Pa bi li bolje bilo da sam te dočekala kao domačica u kuci staroga Mata Kentere! Ma, Luka, kakav si to...
LUKA Što ću ja, svi pričaju da si šenula, Mare, šprdaju ti se kako pričaš: iskočio ti skakavac iz uha...
MARE Ma nijesam isprave šenula, jadan! Sve znam. Oli da ti pobrojim svaku travku i cvijet što raste ovuda? Evo: šljez, tatula, anđelica, srčenjak, vrijesak, podbijel, lincura, lazarkinja, grčica, zova, pelin, bokvica, ružmarin, ljubičica, divizma, đurđevak, lovorika, smilj, mrča, majčina dušica, različak, salep, ljubičica, metvica, jaglika, zečji brk, kačun, zvončić, đetelina, buhač, hajdučka trava, divlji mak... (Otac Jegor zastao i sluša je. Luka se snebiva, neprijatno muje.)
LUKA Ajmo, Mare, nezgodno mi pred ovijem kaluđerom...
MARE Pa bi li znalo ludo čeljade sve ovo da pobroji, a, Luka, bi li, kaži...
LUKA Ne znam ništa, ajmo sad, pa ćemo vidjet.
MARE A što ne vidiš sad! Neću se mać dok ne rečeš pred ocem Jegorom da nijesam luda! Evo da ti pobrojim koje si ribe lovio kad si išo u ribu: rombuni, barbuni, trilja, kernja, cipol, skakva, brancin, orada, ukljata, memula, špar, list, škropac, konjic, đustra, skarma, vučić, merla, kantor, sarag, labina, gruj, morina, bukveč, škombar, Širun, gof, lica, trupac, sardela, orlić, rađa, zubatac, voloina, špinjal, žutunja, pešikan, luc, sipa, pagar, kanac, simbalji, obotnice, ulignji...
LUKA Prekini, Mare, kuku mene, ti si odista šenula, evo neko ide...
MARE Neka ide... Znaš li da ima riba što se zove: šenula, a, znaš li?
LUKA Nek ima, ajde, odoh ja...
MARE Nećeš maknut odole dok ne kažeš da nijesam luda! Ajde kaži!
LUKA Ne znam što da ti rečem, Mare, sve je ovo sluđeno, tek sam došo, vidjecemo...
MARE Šta vidječemo? Zar ne vidiš sad da nijesam luda...
LUKA Ne znam...
MARE Oče Jegore... (Otac Jegor priđe i zagrlije. Putem dolazi grupa Ijudi. Kancelijer, Sekretar, Marko, otac Jovan, don Antun, zatim dotrče otac Aleksej i Lazar.)
OTAC JOVAN Oprosti im, brate Jegore, nijesam ovo mogo da spriječim. Noćas je u zatvoru umro opat Franjo Dolči...
KANCELIJER Možete slobodno reci ubijen, oče igumane... (Otac Jegor se prekrsti, malo postoji i nastavi da radi)
OTAC JOVAN Kancelijer misli da si i ti u to umiješan, pa su došli da ispitaju... (Otac Jegor zastane, ukoči se. Drzi težak kamen u rukama.)
OTAC JOVAN Mogu li mu dati na uvid dokumenta koja imam? (Otac Jegor nastavlja da radi.)
MARKO Oprostite nam, oče, ovo je i za vaše dobro, da se konačno smakne sumnja... (Otac Jegor se osvrne, kao da prepoznaje glas, dugo gleda u Marka, ovaj se sklanja malo ustranu.)
OTAC JOVAN Šta da radim, daj mi neki znak, brate Jegore... (Otac Jegor nastavlja da radi.)
LAZAR Puštite ga na miru, što ga mučite, ovo je greota!
OTAC JOVAN Jes, sinko, i ja mislim. (Don Antun krene niz put.)
KANCELIJER Kuda, don Antune?
DON ANTUN Doma.
KANCELIJER Stanite, zašto je greota pitati nekoga na svom zemljištu ko je, odakle je i kako se zove?
OTAC JOVAN Ovo je manastirsko zemljište, grofe.
KANCELIJER A u kojoj je državi manastir, zar je potrebno da se stalno na to podsjećamo? Oprostite, mi zvanicno tražimo da nam ovaj čovjek kaže, na koji god oće način, ko je on zaista i da li je i u kom smislu umijesan u smrt Dolčija. Naša je zajednicka dužnost, oče igumane, da ovdašnji živalj zaštitimo od vršljanja opasnih avanturista i uhoda, zar nije? E, molim.
SEKRETAR Ako postoji dokumentacija, molim vas da...
KANCELIJER Nije dovoljno, dokumenta mogu biti krivotvorena... (Otac Jegor ustane i stane izbezumljeno da razbija neki kamen. Udara, udara. Svi malo ustuknu, otac Jovan hoće da ga zaustavi, on se istrgne i nastavi.)
DON ANTUN Ljudi, ne činite ovoga nasilja nad ovim božjim Čovjekom...
KANCELIJER Sveta je dužnost otkriti varalicu, don Antune!
DON ANTUN Kakvu varalicu! Kakvu varalicu! Pa ovaj čovjek se upravo udaljio od svega za šta ga vi optužujete, od laži, licemerja, dvosmislica, ruganja, sumnje, svega što se izražava govorom. On je pobjegao od nas i našeg jezika... (Otac Jegor počne da beži niz put.)
KANCELIJER Neka ovdje pred nama kaže ko je!
OTAC JOVAN On je zavjetovan ćutanjem!
KANCELIJER Neka kaže ko je, pa neka nastavi sa ćutanjem.
OTAC ALEKSEJ Pustite njega, ja ću vam reći kako je bilo. Sergej Pavlovič Stroganov se na proslavi svoga imendana posvađao sa knjazom Galicinom, nazvao ga je farisejom, koji hoće crkvu da proda državi, ovaj je nasrnuo na njega, Sergej Pavlovič je pucao, njegova kćer je stala ispred Galicina i metak je prošao kroz njeno rame... Tada je Sergej Pavlovič zaćutao, uzeo monaško ime Jegor, potražio neki daleki manastir i otišao da okajava svoju krivicu... (Otac Jegor napeto osluškuje taj glas, uznemireno se izmiče sve dalje i dalje od njih.)
KANCELIJER (ide prema ocu Alekseju) A onda je došao ovdje i počeo da obmanjuje ljude da je čudotvorac... Mene ne može da obmane! Neka kaže istinu o sebi!
OTAC ALKESEJ Ovo je sve tačno što sam vam ja rekao...
KANCELIJER Zašto da vjerujem tebi više nego njemu?
OTAC ALEKSEJ Zato što je ovo istina
KANCELIJER Neka i on to potvrdi! Herr Kunze, idite dovedite ga!
OTAC ALEKSEJ Ne!
KANCELIJER Herr Kunze!
OTAC ALEKSEJ Ne! Ne, ne, ovo je sve laž, lagao sam vas, oprostite. Istina je da je otac Jegor čudotvorac.
OTAC JOVAN Brate Aleksej, šta pričate...
OTAC ALEKSEJ Da, da... on može da pretvori kamen u hljeb, vodu u vino, more u kašu, a vas, gospodine Kancelijer, može da pretvori u pauna, ili u đrvo! Čuvajte se, evo, vi ste već drvo. A kaluđera može da pretvori u ženu... Da, pravda, vnimanije, vnimanije, vi vsi začarovani...
OTAC JOVAN Prestanite, brate Aleks...
OTAC ALEKSEJ Da, oče igumane, evo, sad ce otac Jegor mene da pretvori u žensko... Vnimanije, vnimanije... (Skida sa sebe kaluđersku odeždu.) Ja zdjes ženščina...
LAZAR Auuu, ljudi! Ovo je čudo!
KANCELIJER Pa ti si varalica! Ona je varalica! Oče igumane, ona vas je obmanula...
MARE Nije! Nije!
OTAC ALEKSEJ (Anja) Ne, nisam varalica! Ja sam njegova kći, Anja Sergejevna Stroganov. (Levom rukom podiže desnu kao na zakletvu) Kako to, grofe, da nikad niste pomislili daje on zaista monah i isposnik.
OTAC JEGOR Aaanjaaa...
OTAC ALEKSEJ (Anja) Papa, Papočka, malčite radzi boga, nje gavaritce, njet, njet, niti slova! Malčite, ne zabitce na prisjage. (Otac Jegor dotrči do nje, zagrlije, klekne i ljubi joj ruku koja beživotno visi niz njeno telo. Putem dolazi prosjak.)
PROSJAK Udjelite, boga radi, bokun hljeba, mrvu smoka...
MARKO Bježi!
PROSJAK Mrvu smoka... bokun hljeba...
MARKO Bježi kad ti se kaže!
Zatamnjenje
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vida Ognjenović - Jegorov put

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu