Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:32 am
Naturalistička tragedija

Preveo Mihalo Stojanović
LICA:
GOSPOĐICA JULIJA, 25 godina
ŽAN, sluga, 30 godina
KRISTINA, kuvarica, 35 godina
Događa se u grofovoj kuhinji za vreme Ivanjdanske noći.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:33 am
SCENA: Velika kuhinja, čiji su zidovi i tavanica prekriveni draperijama i sofitama. Zadnji zid ide preko pozornice ukoso, s leva na desno; na levaj strani dve police s bakarnim, mesinganim, gvozdenim a kalajnim posuđem; police su ukrašene zupčastom hartijom: malo dalje, udesno, nalazi se veliki izlaz na svod sa dvoja staklena vrata kroz koja se vide: fontana sa amorom, bokori rascvetalog jorgovana i nekoliko jablanova. Levo na pozornici: ugao velikog štednjaka obloženog kaljem, s komadom dimnjaka. Desno: jedan kraj trpeze za poslugu od bele jelovine sa nekoliko stolica. Štednjak je okićen zelenim brezovim granama; po podu je rasuta smrekovina. Na stolu velika japanska vazna sa rascvetalim jorgovanom. Hladnjak, sto za pranje sudova i umivaonik. Veliki starinski sat koji otkucava časove i levo od njega, cev za kućne razgovore. (Kristina stoji pored štednjaka i prži nešto u tiganju; na sebi ima svetlu pamučnu haljinu i pripasanu kecelju; Žan ulazi u livreji, noseći u ruci velike jahaće čizme s mamuzama, koje ostavlja na vadno mesto, na pod iza sebe.)
ŽAN Večeras je gospođica Julija opet potpuno poludela!
KRISTINA Gle, zar si ti već tu?
ŽAN Otpratio sam grofa na stanicu i, vraćajući se pored ambara, svratih unutra da malo pogram, kad spazih gospođicu kako igra sa šumarom. Ali kad me primeti, potrča pravo k meni i pozva me da odigram valcer koji dame biraju. Tako je igrala - da nikad nešto slično nisam video. Potpuno je poludela!
KRISTINA Takva je ona uvek i bila, ali ipak ne kao poslednjih četrnaest dana, otkako je raskinula veridbu.
ŽAN Da, šta se to upravo zbilo? Ta om je bio fini mladić iako nije bio bogat. Ah! samo prave nepotrebne gluposti! (Seda na ivicu stola.) Kako god se uzme, čudno je što gospođica, hm, radije hoće da ostane kod kuće sa poslugom nego da prati oca u posetu rođacima!
KRISTINA Sigurno se stidi posle ovog skandala s verenikom.
ŽAN Verovatno! Ali je u svakom slučaju to bio valjan mladić. Znaš, Kristina, kako je to bilo? Ja sam sve video, mada nisam hteo da to pokažem.
KRISTINA Kako? Ti si video?
ŽAN Da, gledao sam. Stajali su jedno veče kod štale i gospođica ga je trenirala, kako to ona kaže, a znaš kako? Terala ga je da skače preko korbača kao što se tera pas da đipa. Skočio je dva puta i oba puta dobio udarac; ali treći put uze joj on korbač iz ruku, izlomi ga u hiljadu komada i - nestade.
KRISTINA Tako je to bilo! Ama šta kažeš?
ŽAN Da, u stvari, tako je bilo! A sad, hoćeš li mi dati nešto dobro da pojedem, Kristina?
KRISTINA (vadi iz tiganja i stavlja pred Žana) Ah, samo ovo malo bubrega što sam odrezala od telećeg pečenja!
ŽAN (miriše jelo) Izvrsno! To je za mene najveća poslastica! (Pipa tanjir) Mogla si malo da zagreješ tanjir!
KRISTINA Zakeraš više nego i sam grof, kad jednom počneš!... (Vuče ga nežno za kosu.)
ŽAN (ljutito) Nemoj da me čupaš! Znaš kako sam osetljiv!
KRISTINA Ne, ne, to je samo od ljubavi, znaš! (Žan jede. Kristina vadi bocu piva.)
ŽAN Šta? Pivo na Ivanjdansku noć; e, baš ti hvala! Imam ja nešto bolje. (Otvara fioku od stoda i vadi bocu crnog vina s grlićem oblepljenim žutim lakom.) Žuti lak, vidiš! Daj mi jednu čašu! Stolovatu čašu, razume se, kad se pije čisto vino!
KRISTINA (vraća se štednjaku i stavlja na njega jedmi malu šerpu) Teško onoj koja tebe bude imala za muža! Takvo zakeralo!
ŽAN Gluposti! Srećna bi ti bila kad bi dobila ovakvog đidu; a verujem da ti nimalo ne škodi što me nazivaju tvojim verenikom! (Proba vino) Odlično! Izvanredno! Samo je malo suviše hladno! (Greje čašu šakom) Kupili smo ga u Dižonu, a stajalo je četiri franka litar, bez boce; i ona carina još uz to! šta to kuvaš? Pakleno smrdi!
KRISTINA Ah; neku đavolsku pogan što mi je gospođica Julija tražila za Dijanu.
ŽAN Trebalo bi malo pažljivije da se izražavaš, Kristina! Zašto moraš baš uoči Ivanjdana da stojiš tu i da kuvaš za tu psinu? Da nije bolesna, a?
KRISTINA Da, bolesna je! Vukla se s vratarevim mopsom - pravili gluposti - i sad evo, gospođica neće ništa za to da zna.
ŽAN Gospođica je u jednom slučaju suviše gorda, a u drugom odveć malo gorda, isto kao i grofica dok je bila živa. Najbolje se osećala u kuhinji i u štali, ali nikad nije htela da se poveze u kolima s jednim konjem; išla je prljavih rukava, ali je morala da ima dugmad s grofovskom krunom. Gospođica, da se vratimo na nju, ne pazi na sebe i na svoju ličnost. Rekao bih da ona nije fina. Malopre, kad je igrala u ambaru, otrgla je šumara od Ane i tražila da igra s njom. Mi ne bismo tako radili; ali tako je to, kad gospođa hoće da budu prosta - ona i jesu prosta! Ali je zgodna! Divna. Ah! Ona ramena i - tako dalje!
KRISTINA A, dosta te hvale! Čula sam ja šta kaže Klara, koja ju je oblačila.
ŽAN Ih, Klara! Vi ste uvek ljubomorne jedna na drugu! Ja, koji sam izlazio i jahao s njom... I onda, kako samo igra!
KRISTINA Čuj, Žane! Hoćeš li sa mnom da igraš kad budem gotova?
ŽAN Naravno da hoću.
KRISTINA Obećavaš li mi?
ŽAN Da li ti obećavam? Kad kažem da hoću, onda hoću! A sad da ti najlepše zahvalim na jelu. Bilo je izvrsno! (Zatvara zapušačem bocu.)
GOSPOĐICA (na vratima govori nekome napolju) Odmah ću se vratiti! Hajdete vi samo polako!
ŽAN (krije bocu u fioku od stola; diže se s poštovanjem)
GOSPOĐICA (ulazi; prilazi Kristini držeći ogledalo) Pa! Jesi li gotova?
KRISTINA (daje joj znak da je Žan prisutan)
ŽAN (galantno) Imaju li dame neke tajne?
GOSPOĐICA (udara ga maramicom po licu) Ala je radoznao!
ŽAN Ah, što lepo miriše na ljubičice!
GOSPOĐICA (koketno) Bezobrazniče! Razumeš li se i u parfeme? Da igraš, to znaš odlično... ne zagledaj ništa! Hajd svojim putem.
ŽAN (radoznalo, ali učtivo) Da ne spremaju dame neki čarobni napitak za Ivanjdansku noć? Nešto pomoću čega bi se moglo pogoditi po zvezdama ko će biti budući ili buduća?
GOSPOĐICA (oštro) Da, ako hoćeš nju da vidiš, onda moraš imati dobre oči. (Kristini) Naspi u bocu do polovine i dobro je zapuši. Hodi. Žane, da odigramo jedan šotiš...
ŽAN (oklevajući) Neću da budem neučtiv ni prema kome, ali sam ovu igru obećao Kristini...
GOSPOĐICA Oh, ona može da igra s drugim, ili, šta veliš ti, Kristina? Nećeš li da mi pozajmiš malo Žana?
KRISTINA To nije moja stvar. Kad je gospođica toliko snishodljiva, onda ne dolikuje da on odbije. Idi samo, i zahvali se na časti.
ŽAN Iskreno rečeno i bez uvrede, pitam se da li je pametno od vas, gospođice Julija, da igrate dva puta uzastopce sa istim kavaljerom, naročito kad su svi ovde skloni da čine pretpostavke...
GOSPOĐICA (plane) Šta to znači? Kakve pretpostavke? Šta misliš time?
ŽAN (izvlačeći se) Pošto gospođica neće da razume, onda moram da budem jasniji. Rđavo izgleda da pretpostavljate nekoga koji vam je podređen drugima koji očekuju istu osobitu čast...
GOSPOĐICA Da pretpostavljam! Kakve su to misli! To me čudi! Ja, gospodarica kuće, počastvujem narodnu igru svojim prisustvom, a kad stvarno hoću da igram, onda ću to činiti s nekim ko ume da vodi, a ne da budem predmet šale i ismejavanja.
ŽAN Kako gospođica zapoveda! Stojim na službi!
GOSPOĐICA (blago) Ne smatraj tako kao da ja zapovedam! Večeras smo se skupili na svetkovinu kao veseli ljudi i ostavljamo svaki rang po strani! Hajd, daj mi ruku! Ne uzbuđuj se, Kristina! Neću ti ukrasti tvog verenika!
ŽAN (pruža ruku i izvođi gospođicu)
PANTOMIMA
(Igra se tako kao da je glumica stvarno sama; po potrebi okreće publici leđa; ne gleda u salu; ne žuri se - kao da se ne boji da će publika biti nestrpljiva.)
Kristina sama. Slaba svirka violine čuje se iz daljine u taktu šotiša. Kristina pevuši za muzikom; rasprema sto za kojim je jeo i pio Žan, pere tanjir kod stola za pranje sudova, briše ga i stavlja u kredenac. Potom skida kuvaričku kecelju, vadi ogledalce iz fioke od stola, naslanja ga uz vaznu s jorgovanom na stolu; pali sveću i zagreva ukosnicu, kojom sebi uvija kovrdže na čelu. Najzad prilazi vratima i sluša. Vraća se stolu. Pogleda na gospođičinu zaboravljenu maramicu. uzima je i miriše; razvija je zamišljeno, prostire je, gladi je, opet je savija na četiri dela.
ŽAN (ulazi sam) Da, sasvim je poludela! Igrati na takav način! A svet stoji iza vrata i smeje joj se. Šta ti veliš na to, Kristina?
KRISTINA Šta ćeš, sad je njeno vreme, a tad je ona uvek čudna. Nego, hoćeš li da odigraš sada sa mnom jednu igru?
ŽAN Ne ljutiš se, valjda, na mene što sam se izgubio...
KRISTINA Ne! Ni najmanje; to ti znaš; a znam i ja svoje mesto...
ŽAN (obuhvata je rukom oko pasa) Ti si razumna devojka, Kristina, i bila bi dobra supruga...
GOSPOĐICA (ulazi, neprijatno iznenađana, sa usiljenom veselošću) Divan ste vi kavaljer koji beži od dame.
ŽAN Naprotiv, gospođice Julija, kao što vidite, požurio sam se da potražim ostavljenu.
GOSPOĐICA (menja ton) Znate li da vam u igranju nema ravnog! Ali, zašto idete u livreji na praznik? Skinite je odmah!
ŽAN Onda moram da zamolim gospođicu da se udalji za trenutak, jer moj crni kaput visi ovde... (Okreće se nadesno s odgovarajućim pokretom.)
GOSPOĐICA Zar se vi snebivate preda mnom da promenite kaput? Hajd, idite u svoju sobu i vratite se! Uostalom, možete i ovde da ostanete, ja ću okrenuti leđa.
ŽAN S vašim dopuštenjem, gospođice. (Odlazi nadesno; vidi mu se ruka kako presvlači kaput.)
GOSPOĐICA (Kristini) Čuj, Kristina, je li Žan tvoj verenik kad ti je tako veran?
KRISTINA Verenik? Da, u neku ruku! Mi to tako zovemo.
GOSPOĐICA Zovete?
KRISTINA Pa, gospođica je i sama imala verenika. i...
GOSPOĐICA Da, mi smo bili pravi verenici...
KRISTINA Ali od toga ništa nije bilo...
ŽAN (Ulazi u crnom redengotu i s crnim polucilinderom)
GOSPOĐICA Tres gentil, monsieur Jean! Tres gentil! (Vrlo fino, gospodine Žane! Vrlo fino!)
ŽAN Vous voulez plasanter, madame! (Vi hoćete da se šalite, gospođice!)
GOSPOĐICA Et vous voulez parler francas! (A vi govorite francuski!) Gde ste naučili?
ŽAN U Švajcarskoj, dok sam bio sommelier (konobar koji služi po sobama u velikim hotelima) u jednom od najvećih hotela u Ducernu!
GOSPOĐICA Sad ličite na pravog džentlmena u tom redengotu! Charmant! (Seda za sto.)
ŽAN Ah, vi samo laskate!
GOSPOĐICA (uvređeno) Vama da laskam?
ŽAN Moja urođena skromnost zabranjuje mi da veruj.em da vi obasipate istinskim učtivostima čoveka kao što sam ja, te sam stoga dozvolio sebi da smatram da preterujete, ili, kako se to kaže, laskate!
GOSPOĐICA Gde ste naučili da tako sročite reči? Mora da ste vrlo često odlazili u pozorište?
ŽAN Zacelo! Posetio sam mnoga mesta!
GOSPOĐICA Ali ste rodom odavde, iz okoline?
ŽAN Otac mi je bio farmerski radnik kod javnog pravobranioca ovog okruga, i ja sam viđao gospođicu kao dete, ali me gospođica nije zapažala!
GOSPOĐICA Zbilja!
ŽAN Da, a naročito se sećam jedanput... e, o tome ne mogu da govorim!
GOSPOĐICA O, da! Govorite samo! Šta? Meni za ljubav!
ŽAN Ne, zbilja ne mogu sada! Možda drugi put.
GOSPOĐICA Drugi put - znači nikad. Je li to tako opasno?
ŽAN Opasno nije, ali je nezgodno. Bolje da to ostavimo! Pogledajte onu tamo! (Pokazuje na Kristinu koja drema na stolici kraj štednjaka.)
GOSPOĐICA Ta tamo će biti odlična supruga! Da ona, možda, ne hrče?
ŽAN Ne, to ne čini, ali govori u snu.
GOSPOĐICA (cinički) Otkud vi znate da ona govori u snu?
ŽAN (drsko) Čuo sam! (Pauza, za vreme koje se uzajamno posmatraju.)
GOSPOĐICA Zašto ne sednete?
ŽAN To ne mogu sebi da dopustim u vašem prisustvu.
GOSPOĐICA Ali ako ja to naredim?
ŽAN Onda ću poslušati!
GOSPOĐICA Sedite! Ali čekajte! Možete li mi najpre doneti nešto da popijem?
ŽAN Ne znam šta ima ovde u hladnjaku. Mislim, samo pivo.
GOSPOĐICA Ne mari ništa! Ja inače imam tako prost ukus da više volim pivo nego vino.
ŽAN (Vadi iz hladnjaka bocu piva i otvara je: traži u ormanu čašu a tanjir, i poslužuje) Izvolite!
GOSPOĐICA Hvala! Zar nećete i vi da pijete?
ŽAN Nisam mnogo navikao na pivo, ali ako gospođica zapoveda.
GOSPOĐICA Zapovedam! Mislim da biste kao učtiv kavaljer mogli da mi pravite društvo.
ŽAN Sasvim umesna primedba. (Vadi još jednu bocu i uzima čašu.)
GOSPOĐICA Pijte u moje zdravlje!
ŽAN (okleva)
GOSPOĐICA Čini mi se da ste stidljivi, momče.
ŽAN (klečeći, šaljivo parodirajući, diže čašu) U zdravlje moje gospodarice!
GOSPOĐICA Bravo! Sad, da bude potpuno, morate još i da mi poljubite cipelu.
ŽAN (najpre okleva, ali odmah zatim uhvati je drsko za nogu i ovlaš je poljubi)
GOSPOĐICA Odlično! Šteta što niste glumac!
ŽAN (ustaje) Ovako ne ide dalje, gospođice! Može neko doći i videti nas.
GOSPOĐICA Pa?
ŽAN Pa može svet da priča, sasvim prosto! A kad bi gospođica znala kako su njihovi jezici nedavno već radili, onda bi...
GOSPOĐICA A šta su kazali? Pričajte mi! Sedite ovde!
ŽAN (seda) Ne bih hteo da vas vređam, ali su oni upotrebljavali izraze - koji su bacali takvu sumnju... možete zamisliti! Ta vi niste dete, i kad se vidi da jedna dama pije s muškarcem nasamo, pa bio on i sluga, noću, onda...
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:33 am
GOSPOĐICA Šta onda! A, uostalom, mi nismo sami. Tu je i Kristina.
ŽAN Da, Kristina, koja spava!
GOSPOĐICA Onda ću je probuditi. (Ustaje) Kristina! Spavaš li?
KRISTINA (u snu) Bla - bla - bla - bla!
GOSPOĐICA Kristina! Ta zasta može da spava!
KRISTINA (u snu) Grofove čizme su očišćene. Da pristavim kavu - odmah, odmah, odmah - ha, ha - pih!
GOSPOĐICA (hvata je za nos) Hoćeš li da se probudiš!
ŽAN (Strogo) Ne uznemiravajte je kad spava!
GOSPOĐICA (oštro) Šta!
ŽAN Neko ko je stajao kraj vatre ceo dan ima valjda pravo da bude umoran kad dođe noć. A san treba poštovati…
GOSPOĐICA (menja ton) Lepo je od vas što tako mislite, i samo vam može služiti na čast - hvala! (Pruža Žanu ruku) Hajdete da naberemo malo jorgovana! (Za to vreme Kristina se budi i kao opijena snom, odlazi nadesno da legne u krevet).
ŽAN S gospođicom?
GOSPOĐICA Sa mnom!
ŽAN To ne ide! Apsolutno ne!
GOSPOĐICA Ne mogu da shvatim vaše misli. Je li moguće da vi nešto uobražavate?
ŽAN Ja ne, ali svet.
GOSPOĐICA Šta? Da sam možda zaljubljena u slugu?
ŽAN Nisam uobražen, ali je bilo i takvih primera - a ljudima ništa nije sveto!
GOSPOĐICA Vi ste sigurno aristokrata!
ŽAN Da, aristokrata.
GOSPOĐICA A ja se spuštam...
ŽAN Ne spuštajte se, gospođice, poslušajte moj savet, jer niko neće verovati da se vi dobrovoljno spuštate; svet će uvek reći da padate!
GOSPOĐICA Ja imam bolje mišljenje o svetu nego vi! Hodite i pokušajte! Hodite! (Poziva ga očima.)
ŽAN Znate li da ste čudni!
GOSPOĐICA Možda! Ali ste to i vi! Sve je, uostalom, čudno! Život, ljudi, sve - sve je jedna santa leda koju voda nosi dok ne potone i ne nestane! S vremena na vreme javlja mi se jedan san; i sad ga se sećam. Sedim na visokom stubu i ne vidim nikakve mogućnosti da siđem; hvata me vrtoglavica kad pogledam dole; moram dole, a nemam hrabrosti da skočim; ne mogu da se držim čvrsto na stubu i hoću da padnem; ali ne padam. A ipak nemam mira dok ne siđem dole, nemam spokojstva dok se ne nađem na zemlji! A ako siđem na zemlju, onda hoću dalje: u zemlju... Jeste li ikad osetili tako nešto?
ŽAN Ne! Ja obično sanjam da ležim ispod nekog velikog drveta u mračnoj šumi. Hoću gore, gore na vrh, da pogledam unaokolo lepi predeo koji obasjava sunce, i hoću tamo gore da pokradem ptičje gnezdo u kome leže zlatna jaja. Pužem se i pužem, ali je stablo debelo i glatko, a put do prve grane dugačak. Ali znam, ako dostignem samo prvu granu, popeću se na vrh, kao po lestvicama. Još je nisam dostigao, ali ću je ipak dostići, ma bilo i u snu.
GOSPOĐICA Stojim tu i brbljam s vama o snovima. Hajdete! Samo tu do parka! (Ona mu pruža ruku i oni idu.)
ŽAN Noćas, gospođice, treba da spavamo na devet ivanjdanskih cvetova, onda će nam se obistiniti sve što sanjamo! (Gospođica i ŽAN okreću se na vratima. ŽAN drži šaku ispred jednog oka.)
GOSPOĐICA Smem li da vidim šta imate u oku?!
ŽAN Ah, nije to ništa, neki trunčić, to će odmah proći.
GOSPOĐICA To vas je moj rukav okrznuo; sedite, ja ću vam pomoći! (Uzima ga za ruku i on seda; hvata mu glavu i zavaljuje je unazad; vrhom maramice pokušava da mu izvadi trun.) Budite sad mirni, sasvim mirni! (Udara ga po ruci.) Tako! Hoćete li da slušate! Pazi kako drhti ovaj veliki, snažni čovek! (Pipa, mu mišicu.)
Ovakve ruke!
ŽAN (opominje je) Gospođice Julija!
GOSPOĐICA Molim, monsieur Jean.
ŽAN Attention! Je ne isuis quun homme. (Pazite! Ja samo čovek.)
GOSPOĐICA Hoćete li biti mirni! Gledajte tamo! Evo izvadila sam ga! Poljubite mi ruku i zahvalite mi!
ŽAN (ustaje) Gospođice Julija, slušajte me! Sad je Kristina otišla i legla! Hoćete li da me saslušate?
GOSPOĐICA Poljubite mi najpre ruku!
ŽAN Čujte me!
GOSPOĐICA Poljubite mi prvo ruku!
ŽAN Da, ali sami snosite krivicu!
GOSPOĐICA Za šta?
ŽAN Za šta? Jeste li vi još dete sa dvadeset i pet godina? Ne znat da je opasno igrati se vatrom?
GOSPOĐICA Za mene ne; ja sam osigurana!
ŽAN (drsko) Ne, niste! A ako i jeste, ima zapaljivih zgrada u blizini!
GOSPOĐICA A to ste tobož vi?
ŽAN Da! Ne samo zato što sam to ja već zato što sam mlad čovek.
GOSPOĐICA Zgodne ste spoljašnosti, ali ste neverovatno uobraženi! Možda neki Don Žuan! Ili nevini Josif! Verujem pre da ste nevini Josif!
ŽAN Mislite?
GOSPOĐICA Skoro se bojim!
ŽAN (prilazi joj drsko i hoće da je obuhvati oko pasa i da je poljubi)
GOSPOĐICA (udara mu šamar) Sebi ruke!
ŽAN Je li to zbilja ili šala?
GOSPOĐICA Zbilija!
ŽAN Onda je bila zbilja i ono malopre! Vi uopšte igrate odveć ozbiljno, i u tome leži opasnost! Sada mi je već dosta igre i molim za izvinjenje štto moram da se vratim svome poslu. Grof hoće da ima svoje čizme na vreme, a ponoć je već odavno prošla.
GOSPOĐICA Ostavite te čizme.
ŽAN Ne! To je moja služba koju sam dužan da obavim. Međutim, ja se nikad nisam obavezao da budem vaš drug u igri, i ne mogu to nikad ni biti, jer ipak suviše sebe cenim da bih to činio.
GOSPOĐICA Vi ste gad!
ŽAN U nekom slučaju da; u nekom ne.
GOSPOĐICA Jeste li ikad voleli?
ŽAN Mi ne upotrebljavamo tu reč, ali su mi bile drage mnoge devojke, i jednom sam se razboleo što nisam mogao da dobijem onu koju sam hteo: razboleo sam se, vidite, kao prinčevi u »Hiljadu i jednoj noći«, koji od ljubavi nisu mogli ni da jedu ni da piju.
GOSPOĐICA Koja je to bila?
ŽAN (ćuti)
GOSPOĐICA Koja je bila ta?
ŽAN Ne možete me prisiliti da vam to kažem.
GOSPOĐICA Ako vas molim kao vama ravna, kao prijatelj! Koja je to bila?
ŽAN To ste bili vi!...
GOSPOĐICA (seda) To je divno!...
ŽAN Da, ako hoćete! Bilo je smešno! Vidite, to je ta stvar o kojoj maločas nisam hteo da govorim, a sad ću da vam je ispričam! Znate li kako svet izgleda odozdo - ne znate! Kao kopci i sokolovi, čija se leđa retko daju videti, pošto lebde visoko u vazduhu! Živeo sam u kućici na farmi zajedno sa sedmoro braće i sestara i jednim svinjčetom, tamo na sivim golim poljima gde ne raste ni jedno drvo! Ali s prozora sam gledao zid grofovog parka i jabuke iznad njega. To je bio rajski vrt; i tu su stajali mnogi zli anđeli sa plamenim mačevima i čuvali ga. Ali pri svem tom ja i drugi dečaci našli smo put ka drvetu života - da li me sada prezirete?
GOSPOĐICA Ah! Ta svi dečaci kradu jabuke.
ŽAN To vi samo kažete, ali me ipak prezirete! No svejedno! Jednom sam išao s majkom u taj vrt da oplevimo leje luka! Uza sam baštenski zid, u senci jasmina, stajao je turski paviljon sav obrastao kozličkom. Nisam znao čemu služi, ali tako lepu građevinu ne bejah još nikad video. Svet je ulazio unutra i izlazio, i jednog dana vrata su bila ostala otvorena. Ušunjao sam se unutra i spazio da su zidovi ukrašeni slikama kraljeva i careva, a ispred prozora stajale su zavese sa resama - sad razumete šta mislim. Ja... (Lomi jedan ovet jorgovana i stavlja ga gospođici pod nos.) nikad nisam bio u dvorcu, nikad nisam video ništa drugo osim crkvu - ali je ovo ovde bilo lepše; i ma koliko da su moje misli jure napred, uvek su se vraćale tamo. I, malopomalo, u meni se rodi čežnja da upoznam jednom celokupnu tu lepotu - enfin (najzad), uvukao sam se unutra, gledao i divio se. Ali je neko našao! Postojao je samo jedan izlaz za gospodu, ali se našao još jedan, i meni nije preostajalo ništa drugo nego da izaberem ovaj!
GOSPOĐICA (uzima jorgovan, ali ga ispušta na sto)
ŽAN Skočih i pojurih kroz ogradu od kupina, pretrčah jednu baštensku aleju i dođoh na terasu ruža. Tu spazih svetlu haljinu i par belih čarapa - to ste bili vi. Legoh ispod jedne gomile korova, možete zamisliti kako je to izgledalo - ispod čičkova koji su me boli i na mokru zemlju koja je zaudarala. I videh vas kako idete između ruža, i pomislih: ako je istina da razbojnik može doći u carstvo nebesko i biti sa anđelima, onda bi bilo čudno da jedan siromašan dečko na ovoj božjoj zemlji ne može doći u grofovski park i igrati se sa grofovom kćeri!
GOSPOĐICA (elegantno) Verujete li vi da bi sva siromašna deca u ovom slučaju imala iste misli kao vi?
ŽAN (najpre oklevajući, posle ubeđeno) Da li bi sva siromašna - da - naravno! Naravno!
GOSPOĐICA Mora da je to beskrajna nesreća biti siromašan!
ŽAN (s dubokim bolom, sav slomljen) O, da, gospođice Julija! O, da! Pseto može da leži u grofičinoj fotelji, konj može da oseti gospođičinu nežnu ruiku na svojim mozdrvama, ali jedan sluga... (promenjenim glasom) Da, da, nađe se još uvek sposobnosti kod nekog da se vine u svet, ali u koliko slučajeva! Međutim, znate li šta sam ja učinio? Skočio sam u vodenični potok zajedno sa odelom; izvadili su me, i dobio sam batine. Ali iduće nedelje kad su se otac i ostali odvezli kod babe, izvukao sam se nekako i ostao kod kuće. Oprao sam se sapunom i toplom vodom, obukao svoje najbolje odelo i otišao u crkvu, gde je trebalo da vidim vas! Video sam vas i vratio se kući rešen da umrem; ali da umrem lepo i prijatno, bez bolova. I onda se setih da je opasno spavati ispod zovinog drveta. Imali smo jedno veliko stablo, koje je baš bilo u cvetu. Obrao sam mu i cveće i lišće i namestio ležište u sanduku za ovas. Da li ste primetili kako je ovas glatak? Mek kao ljudska koža!... Onda sam zatvorio poklopac i sklopio oči; zaspao tvrdo i probudio se stvarno vrlo bolestan. Ali, kao što vidite, nisam umro. Šta sam hteo - to ni sam ne znam! Da vas dobijem, nije bilo nikakve nade. Vi ste za mene bili samo dokaz kako je beznadežno da ću ikad izići iz kruga u kom sam se rodio.
GOSPOĐICA Vi tako divno pričate! Jeste li išli u školu?
ŽAN Malo; ali sam čitao mnogo romana i posećivao pozorišta. Osim toga, slušao sam fini svet kad govori, od njega sam najviše naučio.
GOSPOĐICA Slušate ono što mi govorimo!
ŽAN Da! Mnogo sam štošta čuo dok sam sedeo na kočijaškom sedištu ili terao čamac. Jednom sam slušao gospođicu Juliju i jednu njenu prijateljicu...
GOSPOĐICA A! Šta ste to čuli?
ŽAN E, to vam ne bih mogao reći; ali sam se začudio, i nisam prosto znao gde ste naučili sve te reči. Možda u osnovi i ne postoji tolika razlika između čoveka i čoveka kako se to čini!
GOSPODIOA Ah, ćutite, sram vas bilo! Mi ipak ne živimo kao vi kad imamo dragu i dragana.
ŽAN (oštro je posmatra) Je li to sigurno? Što se mene tiče, nije potrebno da se gospođica pravi nevina...
GOSPOĐICA Bio je to nitkov kome sam ja poklonila svoju ljubav.
ŽAN Tako vi uvek kažete - posle.
GOSPOĐICA Uvek?
ŽAN Da, uvek, prema onom što sam čuo više puta u takvim prilikama.
GOSPOĐICA U kakvim prilikama?
ŽAN U onim maločas spomenutim! Poslednji put...
GOSPOĐICA (ustaje) Ćutite! Neću više da slušam!
ŽAN Ni ona nije htela - to je čudno! No onda vas molim za dopuštenje da idem da legnem.
GOSPOĐICA (blago) Da idete da spavate na Ivanjdansku noć!
ŽAN Da! Da igram stalno sa ološem, to me nimalo ne zanima.
GOSPOĐICA Uzmite ključeve od čamca i izvezite me na jezero; hoću da vidim izlazak sunca!
ŽAN Da li je to pametno?
GOSPOĐICA Izgleda da se plašite za svoj ugled!
ŽAN Zašto da se ne plašim? Ne volim da budem smešan, ne želim da budem oteran bez preporuke, sad kad želim da se okućim. A izgleda mi da imam izvesne obaeze i prema Kristini.
GOSPOĐICA A da, opet ta Kristina...
ŽAN Da, ali i zbog vas. Poslušajte me, idite i legnite u postelju!
GOSPOĐICA Ja vas da poslušam!
ŽAN Samo jedan jedini put! Radi vas same! Ja vas molim! Noć je poodmakla, san nas čini pijanim, glava je već teška! Idite i legnite! Uostalom, ako me sluh ne vara, evo, već dolaze ljudi da me traže! I ako nas nađu ovde, vi ste propali!
(Hor se približuje i čuje se pesma)
Dve devojke ko dve vile Tirarara, trala la,
Noge su ira mokre bile, Tirarara, tralala.
Suvo zlato ovog sveta Tirarara, tralala.
Želja im je bila kleta, Tirarara, tralala.
Cveće tebi ja sam brao, Tirarara, tralala,
A srce sam drugoj dao, Tirarara, tralala!
GOSPOĐICA Ja poznajem naše ljude i volim ih, isto kao što i oni mene vole. Neka, samo neka dođu, pa ćete videti!
ŽAN Ne, gospođice Julija, oni vas ne vole. Oni jedu vaš hleb, ali vas posle ismejavaju! Verujte mi! Čujte ih, čujte samo šta pevaju. Ne, bolje da ih ne slušate!
GOSPOĐICA (sluša) Šta pevaju?
ŽAN To je pesma rugalica! Odnosi se na vas i na mene!
GOSPOĐICA Odvratno! Pih! Tako podlo!
ŽAN Ološ je uvek podao! U borbi s njima čoveku ostaje samo da beži.
GOSPOĐICA Da bežimo? Kuda da bežimo? Napolje ne možemo! A kod Kristine takođe ne možemo!
ŽAN Onda u moju sobu! Nužda zakon menja; a u mene se možete pouzdati, jer ja sam vam stvarni, iskreni i odani prijatelj!
GOSPOĐICA Ali razmislite malo! Pomislite ako vas tamo traže?
ŽAN Zabraviću vrata, a ako hoće da uđu silom, pucaću! Hajdete! (Na kolenima.) Hajdete!
GOSPOĐICA (značajno) Zaklinjete li mi se?...
ŽAN Zaklinjem se!
GOSPOĐICA (žurno izlazi idesino)
ŽAN (usplahireno ide za njom)
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:34 am
BALET
(Dolaze seljaci u svečanoj narodnoj nošnji, sa cvećem na šeširima; ispred njih svirač na violini. Bure blagog piva i burence rakije, okićeni lišćem, stavljaju na sto. Vade čaše. Piju. Hvataju se u kolo, igraju i pevaju »Dve devojke ko dve vile«. Posle toga opet odlaze pevajući.)
GOSPOĐICA (Ulazi sama; vidi nered po kuhinji i pljesne dlanovima; zatim vadi pudrijeru i puderiše lice.)
ŽAN (ulazi, uzbuđen) Vidite! A i čuli ste! Smatrate li sad da je moguće ostati ovde?
GOSPOĐICA Ne! Ne smatram! Ali šta da radimo?
ŽAN Da pobegnemo, da otputujemo što dalje odavde!
GOSPOĐICA Da otputujemo? Da, ali kuda?
ŽAN U Švajcarsku, na italijanska jezera; niste nikad bili tamo?
GOSPOĐICA Ne! Je li tamo lepo?
ŽAN Ah, večito lepo, narandže, lovori, ah!
GOSPOĐICA A šta ćemo tamo da radimo?
ŽAN Otvoriću hotel, prvorazredno uređen i s prvorazrednim gostima.
GOSPOĐICA Hotel?
ŽAN To je život, verujte mi; neprestano nova lica, novi jezici; ni minuta slobodnog vremena za brigu ili nerviranje; nikakvog traženja posla - jer posao stiže sam od sebe: dan i noć zvone zvona, vozovi pište, omnibusi dolaze i odlaze; zlato se samo kotrlja u kancelariju. Jednom rečju - život!
GOSPOĐICA Da, to je život! A ja?
ŽAN Gospodarica kuće; ukras firme. S vašim izgledom... i vašim manirima - ah - tu je siguran succes! (Uspeh) Kolosalno! Sedite kao kraljica u kancelariji i samo jednim pritiskom na električno dugme stavljate robove u pokret; gosti defiluju pred vašim prestolom i bojažljivo stavljaju blago na vaš sto - ne možete zamisliti kako ljudi drhte kad dobiju račun u ruke, ja ću račune biberiti, a vi ćete ih šećeriti vašim krasnim osmejkom - ah! putujmo odavde... (Vadi iz džepa red vožnje) Odmah, prvim vozom! U Malmeu smo u šest časova i trideset minuta; u Hamburgu u osam i četrdeset, rano izjutra; Frankfurt-Bazel jedan dan, i onda gothardskom železnicom do Koma, čekajte da pogledam, za tri dana. Tri dana!
GOSPOĐICA (ne slušajući Žana) Sve je to vrlo dobro! Ali, Žane, ohrabri me. Reci da me voliš! Hodi, zagrli me!
ŽAN (oklevajući) Hoću - ali ne smem! Ne više ovde u kući. Ja vas volim, to je van svake sumnje. Zar vi još sumnjate u to?
GOSPOĐICA (bojažljivo, čisto ženski) Vi! Kaži mi ti! Između nas nema više granica! Reci mi ti!
ŽAN (mučno) Ne mogu! Još postoje granice između nas, sve dok smo u ovoj kući. Tu je prošlost, tu je grof, nikoga još nisam sreo prema kome imam takav respekt, treba samo da vidim na nekoj stolici njegove rukavice, pa da se osetim mali, samo da čujem zvonce odozgo, pa da se odmah sav stresem kao prestrašen konj, a kad vidim njegove čizme kako bu stoje gordo i pravo, odmah me uhvati jeza! (Odgurne čizme nogom.) Sujeverje, predrasude, na koje smo se naučili od detinjstva, ali kojih se teško oslobađamo. Dođite u drugu zemlju, u neku republiku, i videćete da će svi dubiti na glavi pred livrejom moga portira - dubiće na glavi, videćete, svi! - ali ja neću! Ja nisam rođen da dubim na glavi jer u meni ima sposobnosti, u meni ima karaktera, i samo da se dohvatim prve grane, videćete kako se posle puzam. Danas sam ja sluga, ali dogodine sam vlasnik, za deset godina rentijer, a posie ću otputovati u Rumuniju i dobiti odlikovanja, i završiću, pazite dobro šta vam kažem, završiću kao grof.
GOSPODIGA Divno, divno!
ŽAN Ah, u Rumuniji se kupuje grofovska titula, i vi ćete postati ništa manje nego grofica, moja grofica!
GOSPOĐICA Šta je mene briga za sve to kad ja sad sve odbacujem! Reci mi da me voliš, inače - da, šta sam ja inače?
ŽAN Reći ću, reći ću hiljadu puta - posle! Samo ne ovde! A pre svega, obuzdajte osećanja ako nećete da sve ode u vodu! Moramo uzeti stvar hladno, kao pametni ljudi. (Vadi cigaru, odseca vrh i pali je.) Sedite tu, a ja ću sesti ovde, pa ćemo razgovarati kao da se ništa nije desilo.
GOSPOĐICA (očajno) O, bože! Zar vi nemate osećanja?
ŽAN Ja! Nema tako osećajnog čoveka kao što sam ja; ali ja umem da vladam sobom.
GOSPOĐICA Pre ste mogli da mi ljubite cipelu - a sad!
ŽAN (grubo) Da, to je bilo onda! Sad imamo da mislimo na drugo.
GOSPOĐICA Ne govorite sa mnom tako grubo.
ŽAN Ne grubo, već razumno! Jedna glupost je učinjena, ne činimo ih više! Grof može svakog trenutka naći, a naša sudbina mora biti pre toga rešena. Kako vam izgledaju moji planovi za budućnost? Odobravate li ih?
GOSPOĐICA Izgledaju mi sasvim prihvatljivi, ali se samo postavlja pitanje: za tako veliko preduzeće traži se veliki kapital, imate li ga vi?
ŽAN (grize cigaru) Ja! Sigurno! Ja imam svaje stručne sposobnosti, svoje neverovatno iskustvo, svoje znanje jezika! To je kapital koji, mislim, nešto vredi!
GOSPOĐICA Ali za to ne možete kupiti ni voznu kartu.
ŽAN To je svakako tačno; stoga i tražim finansijera koji će pružiti novčana sredstva.
GOSPOĐICA Gde ćete ga naći na brzinu?
ŽAN Njega treba da nađete vi, ako hoćete da budete moj kompanjon!
GOSPOĐICA To ja ne mogu, a sama nemam ništa. (Pauza.)
ŽAN Onda cela stvar propada...
GOSPOĐICA i...
ŽAN Ostaje kao što je!
GOSPOĐICA Mislite li vi da ću ja ostati pod ovim krovom kao vaša ljubavnica? Mislite li da ću dopustiti da svet pokazuje prstom na mene; smatrate li da ja posle ovoga mogu da pogledam svome ocu u lice? Ne! Vodite me dalje odavde, iz ovog poniženja i beščašća! O, šta sam učinila, bože, bože! (Plače.)
ŽAN Gle, sad počinje na tu notu! Šta ste učinili? Isto što i mnoge pre vas!
GOSPOĐICA (vapije kao u grču) I sad me prezirete! Padam, padam!
ŽAN Padnite sasvim dole gde sam ja, pa ću vas posle podići!
GOSPOĐICA Kakva me je strašna sila vukla k vama? Ona koja vuče slabijeg jačem? Onoga koji pada onome što se diže! Ili je to, možda, bila ljubav? Ljubav - ovo? Znate li vi šta je to ljubav?
ŽAN Ja? U to možete biti uvereni; mislite li vi da vas ja još ranije nisam namirisao?
GOSPOĐICA Kakvim to jezikom govorite i kakve misli imate uopšte?
ŽAN Tako sam naučio i takav sam! Nemojte biti nervozni i ne pravite se odveć fina dama; kašu koju smo zakuvali moramo pojesti! Mani se toga, devojko moja, i dođi ovamo da popijemo posebno jednu čašicu! (Otvara fioku na stolu i vadi bocu vina; puni dve upotrebljene čaše.)
GOSPOĐICA Odakle ste uzeli to vino?
ŽAN Iz podruma!
GOSPOĐICA Burgonjsko vino moga oca!
ŽAN Možda je suviše dobro za zeta?
GOSPOĐICA A ja pijiem pdvo! Ja!
ŽAN To samo pokazuje da imate lošiji ukus od mene!
GOSPOĐICA Lopove!
ŽAN Hoćete, možda, da potkažete?
GOSPOĐICA O, o! Saučesnica kućnog lopova! O, da li sam noćas bila pijana i u snu pravila gluposti? Ivanjdanska noć? Svetkovina nevinih radosti...
ŽAN Hm, nevinih!
GOSPOĐICA (šeta tamo-amo) Da li ima nekog na zemlji ko je u ovom času nesrećniji od mene?
ŽAN A zašto ste to? Posle jednog takvog osvajanja! Pomislite na Kristinu tamo unutra! Mislite li da ona nema osećanja?
GOSPOĐICA U to sam ranije verovala, ali sad više ne verujem. Ne, sluga je sluga...
ŽAN A drolja je drolja!
GOSPOĐICA (na kolenima, sklopljenih ruku) O, bože nebeski, učini kraj mom bednom životu! Izbavi me iz ovog brloga u koji se sve više zaglibljujem! Spasi me! Spasi!
ŽAN Ne mogu poreći da mi vas je žao! Kad sam ležao u lejama luka i posmatrao vas u ružičnjaku, onda... sad ću vam to priznati... onda sam imao gadne misli kao i svi dečaci.
GOSPOĐICA Pa ipak ste hteli da umrete zbog mene!
ŽAN U sanduku za ovas? Ta je bilo samo prazno pričanje.
GOSPOĐICA Znači, laž!
ŽAN (počinje da drema) Gotovo tako! Tu sam priču pročitao u novinama, o nekom dimničaru koji se zatvorio u sanduk sa zovinim cvećem zato što je bio osuđen da plaća alimentaciju...
GOSPOĐICA A, takvi ste vi, dakle...
ŽAN Kakav bih inače trebalo da budem; čovek uvek mora sebe malo da ukrasi kad pođe u lov na žene!
GOSPOĐICA Lupežu!
ŽAN Droljo!
GOSPOĐICA I sad ste videli kopca s leđa...
ŽAN Ne baš s leđa...
GOSFOĐICA Trebalo je da budem prva grana...
ŽAN Ali je grana bila trula...
GOSPOĐICA Trebalo je da budem firma hotela...
ŽAN A ja hotel...
GOSPOĐICA Da sedim unutra za vašim stolom, da primamljujem vaše mušterije, da falsifikujem vaše račune...
ŽAN To bih ja sam...
GOSPOĐICA Da jedna ljudska duša može biti toliko prljava!
ŽAN Pa operite je!
GOSPOĐICA Lakeju, slugo, ustani kad ja govorim!
ŽAN Slugina ljubavinice, lakejeva naložnice, kušuj i iziđi odavde. Ti da mi čitaš bukvicu kako sam sirov, grub? Onako prostački kao što si se ti večeras ponašala još nikada se niko od meni ravnih nije ponašao. Misliš li ti da se jedna sluškinja dotiče muškarca kao što ti to činiš? Jesi li videla ijednu devojku mog staleža da se nudi na takav način? Tako nešto sam video samo među životinjama i propalim ženama.
GOSPOĐICA (slomljena) Tako je; udri me; gazi po meni; nisam bolje ni zaslužila. Ja sam bednica; ali mi pomozi! Pomozi mi da se spasem ovoga, ako ima kakve mogućnosti!
ŽAN (blaže) Ja se neću odreći svog udela u časti da sam vas zaveo; ali mislite li vi da bi se ko na mom mestu usudio da baci oko na vas da mu vi sami niste dali mig za to! Ja još uvek stojim zapanjen...
GOSPOĐICA I ponosan...
ŽAN Zašto da ne? Mada moram priznati da mi je pobeda bila odveć laka da bi mogla naročito da me zaseni.
GOSPOĐICA Udri još jače po meni!
ŽAN (ustaje) Ne! Oprostite mi što sam kazao! Ja ne tučem razoružanog protivnika, a najmanje jednu ženu. Ne mogu da poreknem da se, s jedne strane, radujem što sam video da zlato koje nas je zasenilo tamo dole nije pravo; što sam video da su kopčeva leđa siva; da na finom obrazu ima pudera, ali da se može naći i prljavštine ispod uglačanih nokata; da je maramica prljava, mada miriše na parfem!... Ali mi, s druge strane, teško pada što sam video da ono čemu sam težio nije nešto više, solidnije; muči me što vidim da ste pali tako duboko, da ste daleko ispod vaše kuvarice; to mi isto tako teško pada kao kad vidim kako se zrela šljiva rasprskava na kiši i pretvara u trulež.
GOSPOĐICA Vi govorite kao da već stojite iznad mene?
ŽAN Da, to i činim: vidite, ja bih vas mogao da pretvorim u groficu, ali vi mene nikada ne biste mogli u grofa.
GOSPOĐICA Ali ja sam rođena od grofa, a vi to nikada ne možete biti.
ŽAN To je istina, ali bih i ja mogao rađati grofove - ako...
GOSPOĐICA Ali vi ste lopov, a ja nisam.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:35 am
ŽAN I lopov biti nije najgore! Ima i gore! A uostalom, kad služim u jednoj kući, smatram se u neku ruku kao član porodice, kao dete te kuće, pa se ne računa u krađu kad dete ubere koju jagodu iz pune leje! (Srdžba se opet budi u njemu.) Gospođice Julija, vi ste divna žena, odveć dobra za čoveka kao što sam ja. Bili ste žrtva pijanstva i hoćete da prikrijete grešku time što uobražavate da me volite! Međutim, vi mene ne volite, iako vas je, možda, moja spoljašnost primamila - i tu vaša ljubav nije bolja od moje - ali ja se ne mogu zadovoljiti da budem za vas samo životinja, a da vašu ljubav ne mogu probuditi.
GOSPOĐICA Jeste li sigurni u to?
ŽAN Hoćete da kažete da bi to moglo biti! Trebalo bi, nesumnjivo, da vas volim: vi ste lepi, vi ste fini (on joj se pribižuje i hvata je za ruku), obrazovani, ljubazni, kad hoćete, i želja koja izazivate u čoveku verovatno se nikad ne gasi. (Obuhvata je rukom oko pasa.) Vi ste kao blistavo vino s jakim začinima, i jedan vaš poljubac... (Pokušava da je izvede napolje, ali mu se ona polako izmigolji.)
GOSPOĐICA Pustite me! Nećete me na taj način dobiti!
ŽAN Kako? Ne na taj način! Ne laskanjem i lepim rečima; ne upozorenjem na budućnost, ne spasenjem od sramote! Onda kako?
GOSPOĐICA Kako? Kako? Ne znam! Uopšte ne znam! Ja vas se grozim kao što se grozim pacova, ali ne mogu da pobegnam od vas!
ŽAN Bežite sa mnom!
GOSPOĐICA (istresa pepeo sa revera njegovog kaputa) Da bežimo? Da, trebalo bi da bežimo! Ali sam tako umorna! Dajte mi čašu vina! (ŽAN joj naliva vino.)
GOSPOĐICA (gleda na svoj sat) Ali moramo najpre da govorimo; ostaje nam još samo malo vremena. (Ispija čašu; pruža je da joj još nalije.)
ŽAN Nemojte toliko da pijete, zamutiće vam se u glavi!
GOSPOĐICA Šta mari?
ŽAN Šta mari? Prosto je to opiti se. Šta imate da mi kažete?
GOSPOĐICA Pobeći ćemo! Ali najpre moramo da govorimo, to jest, ja ću govoriti, jer ste dosad govorili samo vi. Vi ste ispričali vaš život, sad ću ja ispričati svoj, da bismo se pobliže upoznali jedno s drugim pre nego što krenemo na put.
ŽAN Jedan trenutak! Oprostite! Razmislite, da se posle ne biste kajali što ste odali tajne svog života!
GOSPOĐICA Zar vi niste moj prijatelj!
ŽAN Da, ponekad! Ali se ne uzdajte u mene.
GOSPOĐICA To vi samo kažete; uostalom, moje tajne svako zna. Vidite, moja majka nije bila plemićkog, već sasvim prostog roda. Ona je bila vaspitana u odajama svog vremena o jednakosti, slobodi žena i svemu drugom što s tim ide; i imala je odvratnost prema braku. Kad ju je moj otac zaprosio, ona je odgovorila da neće nikad postati njegova žena, ali... ipak se udala za njega. Ja sam došla na svet - protiv želje moje majke, kako sam to docnije saznala. Majka je htela da me vaspita slobodno, da me učini detetom prirode i da me što više nauči svemu tome što treba da zna jedan dečak, kako bih bila primer da i žena može biti ravna muškarcu. Išla sam u muškom odelu, učila da nadgledam konje, ali nisam smela da idem u kuhinju; morala sam da timarim i sedlam konje i da idem u lov, katkad gam pokašavala i da obrađujem zemlju! A na farmi su, po njenom uputstvu, ljudi radili ženske, a žene muške poslove - a rezultat toga bio je da je imanje počelo da propada, tako da smo služili za podsmeh celoj okolini... Najzad se moj otac probudio iz svoje opčinjenosti i pobunio se protiv dotadašnjeg toka stvari, tako da se sve izmenilo prema njegovoj želji. Majka mi se razbolela - od čega, to ne znam, ali je teško patila od grčeva, sakrivala se na tavanu i iza drveća u vrtu i ostajala po celu noć napolju. Utom se desio veliki požar o kome ste sigurno već slušali. Kuća, privredne zgrade i štale - sve je to izgorelo, i to pod okolnostima koje su nagoveštavale zlonamernu paljevinu, jer se nesreća dogodila dan posle isteka osiguravajućeg četvorogodišnjeg roka, a premija koju je moj otac poslao bila je nemarnošću glasnika zadržana, tako da nije na vreme ni stigla. (Puni čašu i ispija.)
ŽAN Ne pijte više!
GOSPOĐICA Ah, šta mari! Ostali smo pod vedrim nebom i morali smo da spavamo u kolima. Otac nije znao gde da nabavi novac za ponovno podizanje kuće. Onda mu majka dade savet da potraži zajam od jednog njenog prijatelja iz detinjstva, nekog fabrikanta cigala ovde u blizini. Otac je dobio zajam bez kamate, što ga je začudilo, i tako je podignut dvorac. (Opet pije.) A znate li ko je prouzrokovao požar?
ŽAN Vaša gospođa majka!
GOSPOĐICA A znate li ko je bio fabrikant cigala?
ŽAN Ljubavnik vaše majke.
GOSPOĐICA Znate li čiji je bio novac?
ŽAN Čekajte malo - ne, to ne znam.
GOSPOĐICA Moje majke!
ŽAN Dakle, grofov, ako nije postojao ugovor o imovinskoj deobi.
GOSPOĐICA Nije bilo nikakvog ugovora! Moja majka je imala nešto imetka, koji nije htela da stavi pod upravu mog oca, i stoga ga je ostavila kod - prijatelja.
ŽAN Koji ga je utajio!
GOSPOĐICA Sasvim tačno! Utajio ga je! Najzad je sve došlo mome ocu do ušiju; on nije mogao da se sudi, nije mogao da isplati ljubavnika svoje žene, niti da dokaže da je to novac njegove supruge. To je bila osveta moje majke što je on preuzeo vlast u kući. Tada je hteo da izvrši samoubistvo! Kažu da je pokušao i da nije uspeo. Ostao je u životu, a moja majka morala je da plati za svoja dela! To su bili teških pet godina za mene - možete verovati! Iako sam imala sažaljenja prema svom ocu, ipak sam bila na majčinoj strani, pošto nisam tačno poznavala odnose. Od nje sam se učila nepoverenju i mržnji prema muškarcima, jer je ona muškarce uopšte mrzela, kao što ste možda čuli, i ja sam joj se zaklela da nikada neću biti robinja čoveka.
ŽAN I onda ste se verili sa sreskim načelnikom.
GOSPOĐICA Upravo zato što je trebalo da on bude moj rob.
ŽAN A on to nije hteo?
GOSPOĐICA Hteo je on, ali nije došlo do toga! Dodijao mi je!
ŽAN Video sam - u dvorištu kod štale?
GOSPOĐICA Šta ste videli?
ŽAN Video sam - kako je raskinuo veridbu.
GOSPOĐICA To je laž! Ja sam bila ta koja je raskinula! Je li taj bednik kazao da je on raskinuo?
ŽAN Ta nije on bednik! Vi mrzite muškarce, gospođice?
GOSPOĐICA Da! Većinom! Ali ponekad - kad dođe slabost, o kako je to gadno!
ŽAN Mrzite li i mene?
GOSPOĐICA Bezgranično! Mogla bih da gledam da vas ubijaju kao kakvu životinju...
ŽAN Kao kad ubijaju besnog psa, zar ne?
GOSPOĐICA Baš tako!
ŽAN Ali ovde nema nikakve životinje, nikakvog psa! Šta ćemo onda?
GOSPOĐICA Da otputujemo!
ŽAN Da mučimo jedno drugo?
GOSPOĐICA Ne - da uživamo dva dana, tri dana, dokle možemo, i onda - da umremo...
ŽAN Da umremo! Tako glupo! Mislim da bi bilo bolje da otvorimo hotel!
GOSPOĐICA (ne sluša Žana) Na jezeru Komo, gde sunce uvek sija, gde se lovori zelene o Božiću i gde se rumene narandže.
ŽAN Jezero Komo je obična bara u koju se sliva kiša, a narandže sam tamo video samo u izlozima piljarnica; ali je to pogodno turističko mesto u kome ima mnogo vila koje se izdaju zaljubljenim parovima, a to je vrlo unosna industrija - znate zašto? Napravi se ugovor na pola godine, a gosti otputuju posle tri nedelje!
GOSPOĐICA (naivno)Zašto posle tri nedelje?
ŽAN Naljute se jednostavno! Ali se zakupnina mora platiti! A onda se vile opet izdaju. I to tako stalno ide, jer ljubavi uvek ima u izobilju - mada ne traje tako dugo!
GOSPOĐICA Zar nećete da umremo zajedno?
ŽAN Ja uopšte neću da umrem! Prvo zato što volim da živim, a drugo zato što samoubistvo smatram za zločin protiv proviđenja, koje nam je dalo život.
GOSPOĐICA Vi verujete u boga?
ŽAN Sigurno da verujem! I idem u crkvu svake nedelje. Da budem iskren, već mi je dosta svega ovoga, idem da legnem.
GOSPOĐICA Tako, i mislite da ću se ja time zadovoljiti? Znate li vi šta čovek duguje ženi koju je obeščastio?
ŽAN (uzima novčanik i baca na sto jedan srebrni novac) Izvolite! Neću da dugujem!
GOSPOĐICA (pravi se kao da ne primećuje uvredu) Znate li šta zakon određuje...
ŽAN Na žalost, zakon ne predviđa nikakvu kaznu za ženu koja zavede muškarca!
GOSPOĐICA Ne vidite li neki drugi izlaz osim da otputujemo; da se venčamo i posle da se rastavimo?
ŽAN A ako se oduprem da pristanem na mezaliansu? (Brak između socijalno neravnopravnih ljudi.)
GOSPOĐICA Mezaliansu...
ŽAN Da, za mene! Vidite, ja imam finije pretke nego vi jer nemam palikuće u porodici!
GOSPOĐICA Otkud vi to znate?
ŽAN Vi ne možete dokazati suprotno, jer mi nemamo drugog rodoslovlja - osim onog u policiji! Ali vaše rodoslovlje sam ja čitao u jednoj knjizi na stolu u salonu. Znate li ko je bio vaš predak, osnivač porodice? Neki mlinar kod čije je žene spavao kralj jedne noći za vreme danskog rata. Takve pretke ja nemam. Ja, tako reći, predaka uopšte i nemam! Znam samo za nekoliko njih, ali bih ja mogao postati glavni osnivač porodice!
GOSPOĐICA Eto šta imam sad od toga što sam otvorila srce jednom nedostojnom čoveku, što sam izdala čast svoje porodice...
ŽAN Bolje reći, sramotu! Vidite, rekao sam vam da ne treba piti, jer se onda brblja! A brbljati ne valja!
GOSPOĐICA O, što se kajjem! Što se kajem! I bar da me volite!
ŽAN Pitam vas poslednji put - šta hoćete? Treba li da plačem, da preskačem korbač, da vas ljubim, da vas mamim na tronedeljni boravak na jezeru Komo - šta hoćete? Ovo već počinje da muči čoveka! Ali tako je to kad se ima posla sa ženama! Gospođice Julija, vidim da ste nesrećni, znam da patite, ali vas ja ne mogu da razumem. Mi - mislim na svet moga staleža - ne pravimo toliko posla oko toga; mi se ne mrzimo; vodimo ljubav kao igru, ikad nam posao to dopusti, ali nemamo toliko vremena da toj igri posvetimo ceo dan i celu noć kao vi! Smatram da ste vi bolesni; vi ste sigurno bolesni.
GOSPOĐICA Tako - treba da budete dobri prema meni, sad govorite kao čovek.
ŽAN Da, ali budite i vi čovek! Vi se meni rugate, a ne dozvoljavate da se i ja malo očešem o vas.
GOSPOĐICA Pomozite mi, pomozite mi; kažite šta da radim - kojim putem da pođem?
ŽAN Za ime božje, kad bih ja to znao!
GOSPOĐICA Bila sam besna, bila sam luda, ali zar nema nikakvog spasa?
ŽAN Da budete mirni! Niko ništa ne zna.
GOSPOĐICA Nemoguće! Svet zna i Kristina zna!
ŽAN Ne znaju, a nikad ne bi tako što ni poverovali!
GOSPOĐICA (dvoumeći se) Ali - to se može dogoditi još jedanput!
ŽAN To je istina!
GOSPOĐICA A posledice?
ŽAN (uplašeno) Posledice! Gde mi je bila glava te nisam o tome mislio? Da, ostaje samo jedno, dalje odavde! I to odmah! Ja vas neću pratiti, jer je onda sve propalo, već vi morate otputovati sami, otići ma kuda!
GOSPOĐICA Sama? Kuda? To ja ne mogu!
ŽAN Morate! I to pre nego što se grof vrati! Ostanete li ovde, znate šta će biti! Ako je čovek jednom pogrešio, on će nastaviti i dalje, jer što se desilo - desilo... Postaćemo sve drskiji i bezobzirniji i najzad će nas uhvatiti! Dakle, na put! Pišite posle grofu i priznajte sve, osim da sam ja bio u pitanju! A on to ne može da pogodi! Uostalom, ne verujem ni da mu je mnogo stalo do toga!
GOSPOĐICA Otputovaću, ako i vi pođete sa mnom!
ŽAN Jeste li vi poludeli, ženska glavo? Gospođica Julija pobegla sa svojim slugom! Sve novine bi već prekosutra pisale o tome, i grof to ne bi mogao da preživi!
GOSPOĐICA Ne mogu da putujem! Ne mogu da ostanem! Pomozite mi! Umorna sam, beskrajno umorna. Naredite mi! Pokrenite me, jer više nisam sposobna niti da mislim niti da šta preduzmem!...
ŽAN Vidite kakvo ste ništavilo! Šta se onda tu razmećete i dižete nos kao da vladate svetom! Dakle: onda ću vam narediti! Idite i obucite se; snabdejte se novcem za put i onda dođite ovamo.
GOSPOĐICA (poluglasao) Pođite za mnom!
ŽAN U vašu sobu? Opet ste poludeli! (Koleba se nekoliko trenutaka) Ne! Idite! Odmah! (Uzima je za ruku i izvodi napolje.)
GOSPOĐICA (koračajući) Govori ljubazno sa mnom Žane!
ŽAN Zapovest zvuči uvek neljubazno; osećate li to sad? Osećate li?

ŽAN (Sam; uzdahne da bi sebi olakšao: seda za sto, uzima beležnicu i pero, računa glasno s vremena na vreme; nema mimika. Kristina ulazi obučena u praznično odelo, u beloj bluzi i s maramom na ruci.)
KRISTINA Gospode bože, kako ovde izgleda! Šta se ovde događalo?
ŽAN Ah, gospođica je bila dovukla ovamo neki svet. Zar si tako tvrdo spavala da ništa nisi čula?
KRISTINA Spavala sam kao top!
ŽAN I već spremna za crkvu?
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:35 am
KRISTTNA Da! Pa ti si obećao da me pratiš danas na ispovest.
ŽAN Da, to je istina! Evo, tu mi je odelo! Dodaj mi ga! (Seda, Kristina mu pomaže da obuče bluzu i stavlja mu maramcu oko vrata. Pauza.)
ŽAN (sanjivo) Šta se čita danas iz Jevanđelja?
KRISTINA Pa o Jovanu Krstitelju - glavoseku!
ŽAN To će sigurno trajati veoma dugo! Ah, što me gnjaviš! Tako mi se strasno spava, samo bih spavao!
KRISTINA Šta li si radio celu noć; sav si zelen u licu?
ŽAN Sedeo sam ovde i razgovarao sa gospođicom Julijom.
KRISTINA Ta devojka zbilja ne zna šta ide a šta ne ide! (Pauza.)
ŽAN Slušaj, Kristina!
KRISTINA Šta?
ŽAN Čudno je to kad čovek na to pomisli. Ona!
KRISTINA Šta je čudno?
ŽAN Sve skupa! (Pauza.)
KRISTINA (gleda u polupraznu čašu na stolu) Jeste li i pili zajedno?
ŽAN Da!
KRISTINA Pih! Pogledaj me u oči!
ŽAN Da!
KRISTINA Je li to moguće? Je li moguće?
ŽAN (posle kratkog razmišljanja) Da! Moguće je!
KRISTINA U tako šta nikad nisam mogla da verujem! Ne! Gadno! Odvratno!
ŽAN Nisi valjda ljubomorna na nju?
KRISTINA Ne, na nju nisam! Da je bila Klara ili Sofija, onda bih ti oči iskopala! Da, tako ti je to. Zašto? Ni sama ne znam. Sve je to odvratno!....
ŽAN A jesi li ljuta na nju?
KRISTINA Ne, već na tebe! To nimalo nije lepo, nimalo! Jadna devojka! Znaš šta? Ja više neću da ostanem u ovoj kući; ne mogu, kad više ne osećam poštovanje prema svojim gospodarima.
ŽAN Zašto osećati poštovanje prema njima?
KRISTINA Da, to kažeš ti koji si tako prepreden! Nećeš valjda ni ti da služiš nekoga ko se ponaša tako nepristojno? Hoćeš li? Čini mi se da čovek time nanosi sramotu samom sebi.
ŽAN Da, ali nam je uteha što ni drugi nisu ni za dlaku bolji od nas!
KRISTINA Ne, ja tako ne maslim; jer ako nisu bolji, onda ne vredi ni da čovek teži za tim da postane bolji. A pomisli na grofa! Pomisli na njega koji je imao toliko briga u životu! Ne, neću da budem više u ovoj kući! I još s jednim takvim kao što si ti! Da je to bio sreski načelnik, da je bio neki bolji čovek...
ŽAN Šta to znači?
KRISTINA Da, da! Ni ti nisi baš tako rđav, ali ima razlike između čoveka i čoveka, u svakom slučaju. Ne, ovo ne mogu nikad zaboraviti. Gospođica, koja je bila tako gorda, tako oštra prema muškarcima, i za koju se ne bi nikad pomislilo tako šta... da se da takvom jednom! Ona koja je htela da naredi da se ubije jadna Dijana zato što je jurila za jednim običnim psom iz zadnjeg dvorišta! Da, to ti moram reći! Ali ovde više da ostanem - neću, i dvadeset četvrtog oktobra idem.
ŽAN A posle?
KRISTINA Ah, da, kad več o tome govorimo: smatram da je već vreme da vidiš i potražiš neko drugo mesto, pošto ćemo se ipak venčati.
ŽAN Šta da vidim? Ovakvo mesto ne mogu nikad dobiti kao oženjen.
KRISTINA Razume se da ne! Ali bi se mogao primiti za nastojnika zgrade ili služitelja u nekom nadleštvu. Državni hleb je oskudan, ali je siguran, i onda, udovica i deca imaju penziju...
ŽAN (s grimasom) To je sve lepo i krasno, ald nije u mojoj prirodi da odmah misim na to kako da umrem za ženu i decu. Moram priznati da sam zbilja imao malo veće težnje.
KRISTINA Tvoji pogledi, da! Ali ti imaš i dužnosti! Misli malo i na njih.
ŽAN Nije potrebno da me ljutiš i da mi sad govoriš o dužnostima, znam ja šta imam da radim! (Osluškuje prema vratima.) Imamo još dovoljno vremena da o tome razmislimo. Idi sada i uredi se, pa ćemo ići u crkvu.
KRISTINA Ko to hoda gore?
ŽAN Ne znam, ako nije Klara.
KRISTINA Nije se valjda grof vratio kući a da ga niko nije čuo.
ŽAN (uplašeno) Grof? Ne, to ne verujem, ta on bi zvonio.
KRISTINA (odlazi) Bog nam bio u pomoći! Ovako nešto još nikad nisam doživela.

(Sunce je izgrejalo i osvetljava vrhove drveća u parku; zraci se pomiču postepeno, dok ne padnu koso kroz prozore u sobu. Žan prilazi vratima i daje nekakav znak)
GOSPOĐICA (Ulazi, obučena u putničku odeću, s kavezom za ptice pokrivenim ubrusom, koji spušta na jednu stolicu.) Evo, gotova sam.
ŽAN Pst! Kristina je budna!
GOSPOĐICA (počinje da biva veoma nervozna) Da nije nešto naslutila?
ŽAN Ne znam ništa! Ali, bože, kako izgledate!
GOSPOĐICA Kako? Kako izgledam?
ŽAN Bledi ste kao smrt i - izvinite, ali ste prljavi u licu.
GOSPOĐICA Čekajte da se umijem. Tako! (Prilazi umivaoniku i pere lice i ruke.) Dajte mi ubrus! O - evo i sunce već izgreva!
ŽAN I veštac Ivanjdanske noći će nestati.
GOSPOĐICA Da, veštac je noćas bio ovde! Ali, čujte, Žane! Pođite sa mnom, jer sad imam sredstava!
ŽAN (oklevajući) Dovoljno?
GOSPOĐICA Dovoljno za početak! Pođite sa mnom, jer ne mogu danas sama da putujem. Pomislite na Ivanjdan u zaparnom vozu, punom sveta, koji ti pilji u mene; da čekam na stanicama, kad bih htela samo da bežim. Ne, ne mogu, ne mogu! I onda uspomene; uspomene iz detinjstva na Ivanjdane, na crkvu ukrašenu lišćem breze i jorgovanom; ručak za svečano postavljenim stolom, rođaci i prijatelji; popodne u parku, igranka, muzika, cveće, razne igre. O, čovek beži, beži, ali ga u vozu prate uspomene, kajanje i griža savesti!
ŽAN Poći ću s vama, ali pođimo odmah, pre no što bude odveć kasno. Smesta!
GOSPOĐICA Onda se spremite! (Uzima kavez.)
ŽAN Ali, nikakav prtljag! Inače smo propali!
GOSPOĐICA Ne, ništa! Samo što se može uneti u kupe.
ŽAN (uzima šešir) Šta imate to tamo? Šta je to?
GOSPOĐICA To je samo moj mali štiglic! Njega neću da ostavim!
ŽAN Gle, još i to! Da nosimo i kavez sa pticom! Pa vi niste pametni! Ostavite kavez!
GOSPOĐICA To je jedino što nosim iz kuće; jedino živo stvorenje koje me voli otkako mi je Dijana postala neverna! Nemoj biti svirep! Pusti me da ga ponesem!
ŽAN Ostavite kavez, kažem vam, i ne govorite tako glasno - Kristina nas čuje!
GOSPOĐICA Ne, ne ostavljam ga u tuđim rukama! Bolje ga ubij!
ŽAN Onda dajte toga crva ovamo da mu zavrnem šiju!
GOSPOĐICA Da, ali da ga ne boli! Ne - ne, ne mogu!
ŽAN Daj pticu ovamo; umem ja!
GOSPOĐICA (Vadi pticu iz kaveza i ljubi je) Ah, moje malo ptiče, zar da te tvoja gospodarica umori?
ŽAN Molim vas ne pravite sad nikakve scene; radi se o vašem životu, o vašoj sreći! Dajte, brzo! (Otrgne joj pticu tz ruke, nosi je prema dasci za sečenje mesa i uzima kuhinjski nož.)
GOSPOĐICA (okreće glavu na drugu stranu)
ŽAN Bolje da ste naučili da koljete piliće umesto što ste pucali iz revolvera (zamahne nožem), tako bar ne biste padali u nesvest pred kapljom krvi.
GOSPOĐICA (vrisne) Ubij i mene! Ubij me! Vi, koji ste u stanju da zakoljete jednu nevinu životinjicu i da vam ruka ne zadrhti. O, ja vas mrzim i gnušam vas se; krv je među nama! Proklinjem čas kad sam vas videla, proklinjem onaj trenutak kad sam se začela u majčinoj utrobi!
ŽAN Šta tu pomaže da proklinjete! Hajdemo!
GOSPOĐICA (pribižuje se dasci za sečemje mesa kao da je nešto vuče mimo njene volje) Ne, još neću da idem; ne mogu - moram da vidim - mir! napolju se čuju kola. (Osluškuje, očiju prikovanih za dasku i nož.) Nemojte misliti da ja ne mogu da vidim krv! Mislite li vi da sam toliko slaba... a? Ta ja bih htela da vidim tvoju krv, da vidim tvoj mozak na dasci - da vidim ceo tvoj pol kako se davi u moru krvi... čini mi se da bih mogla da pijem iz tvoje lobanje, da okupam svoje noge u tvom grudnom košu i da jedem tvoje pečeno srce! Ti misliš da sam ja slaba; misliš da te volim, da moja utroba čezne za tvojim semenom; misliš da ću da nosim tvoj nakot ispod svog srca i da ga hranim svojom krvlju - da ću da ti rodim dete i da primim tvoje ime! Slušaj, kako se zoveš ti? Nikad ti prezime nisam čula - sigurno ga i nemaš. Treba da budem, možda, gospođa »vratarka« ili madam »smećarka« - ti, pseto jedno, koji nosiš moju ogrlicu, slugo, što nosiš oznake moga grba na svojim dugmadima - treba da te delim sa svojom kuvaricom, da budem suparnica svojoj sluškinji! O, o, o! Misliš da sam kukavica i da ću pobeći! Ne, ostajem ovde ma i gromovi pucali! Moj će otac doći kući... naći će svoj orman provaljen... videće da mu je ukraden novac! Pozvoniće - na ono zvono - dva puta za svoga slugu - i onda će poslati po javnog tužioca... a ja ću sve reći! Sve! O, lepo će to biti da jednom bude kraj - samo da kraj hoće doći! I on će dobiti srčanu kap i umreće!... I onda će biti sve svršeno - doći će mir... spokojstvo!... večiti odmor! I grb će se razbiti o mrtvački kovčeg, grofovsko pleme će se ugasiti, a slugin izdanak će rasti u domu siročadi... dobijaće svoje lovorike na kamenu pod olukom i završiće u tamnici!
ŽAN Sad govori kraljevska krv! Bravo, gospođice Julija! Dosta ste već kazali!
KRISTINA (ulazi, obučena za crkvu, sa knjižicom psalama u ruci.)
GOSPOĐICA (žurno joj prilazi i pada joj u naručje kao da traži zaštitu) Pomozi mi, Kristina! Pomozi mi protiv ovog čoveka!
KRISTINA (nepomična i hladna) Kakva je to komedija rano na praznik! (Pogleda na dasku iza sečenje mesa) Ko je napravio ovu prljavštinu ovde? Šta sve to znači? Zašto vrištite i galamite?
GOSROBICA Kristina! Ti si žena i ti si mi prijatelj! Čuvaj se od ovog lupeža!
ŽAN (malo posramljen i zbunjen) Dok dame rezonuju, idem da se obrijem! (Izgubi se desno.)
GOSPOĐICA Ti ćeš me razumeti; i ti ćeš me saslušati!
KRISTINA Ne, ja zbilja ne mogu da razumem sve te gluposti! Gde ćete tako u putničkoj odeći sa šeširom - šta? Šta znači sve to?
GOSPOĐICA Čujte me, Kristina; saslušajte me, sve ću vam kazati...
KRISTINA Neću ništa da znam...
GOSPOĐICA Ti me moraš saslušati...
KRISTINA U čemu je stvar? Jesu li posredi gluposti sa Žanom? To me, vidite, ne zanima, jer ne želim da se mešam u to. Ali ako mislite da ga nagovorite da strugnete, onda ćemo vam stati na put!
GOSPOĐICA (krajnje nervozno) Pokušajte da budete mirni, Kristina, i da me saslušate! Ja ne mogu ostati ovde, a i Žan ne može ovde ostati - moramo, dakle, da otputujemo...
KRISTINA Hm, hm!
GOSPOĐICA (s izrazom lica kao da joj je najedanput sinula neka misao u glavi) Ali čuj, sad md je došla ideja, kako bi bilo da otputujemo sve troje u inostranstvo, u Švajcarsku, i da otvorimo hotel zajedno? Ja imam potreban novac, znaš, Žan i ja bismo sve svršavali, a ti bi, kako sam mislila, imala samo da preuzmeš kuhinju... Zar to nije krasno!... Reci da hoćeš! I pođi s nama, sve je pripremljeno!... Reci da! Hajde! (Grli Kristinu i tapše je)
KRISTINA (hladno i zamišljeno) Hm, hm!

GOSPOĐICA (presto tempo) Ti nikad nisi putovala izvan zemlje, Kristina, treba da odeš malo u inostranstvo i da vidiš sveta. Ne možeš da zamisliš kako se ugodno putuje vozom - neprestano novi ljudi, nove zemlje - i onda ćemo doći u Hamburg i videćemo u prolazu zoološki vrt - to će ti se sigurno dopasti - pa ćemo ići u pozorište i slušati operu, a kad dođemo u Minhen, posetićemo muzeje, videćemo Rubensa i Rafaela, te velike slikare kao što znaš. Ti si već slušala o Minhenu, gde je živeo kralj Ludvig, onaj kralj, znaš, što je poludeo. Pa ćemo videti njegov dvorac, on još ima dvorac koji je uređen kao u bajkama, a odatle nije daleko do Švajcarske - tu su i Api, zamisli Alpe sa snegom usred leta, a u njihovom podnožju rastu narandže i lovori, koji se zelene preko cele godine... (Žan stoji na desnoj strani kulisa i oštri svoj brijač o kaiš koji drži zubima i levom rukom; zadovoljan, sluša razgovor i s vremena na vreme klimne glavom u znak odobravanja.)
GOSPOĐICA (tempo prestissimo) Pa ćemo da preuzmemo hotel - i ja ću sedeti na kasi, a Žan će primati putnike... izlaziti u grad i nabavljati što treba... pisati pisma. Biće to divan život, veruj mi - vozovi pišite, omnibusi dolaze, čas zvoni u sobama, čas zvoni u restoranu - a ja pišem račune - i dobro ću ih zapapriti... Ne možeš da zamisliš kako se putnici uplaše kad treba da plate račun! A ti sediš kao gospodarica u kuhinji. Ti, naravno, nećeš sama stajati čak ni kraj štednjaka i bićeš fino obučena kad treba da se pokažeš pred svetom - a s tvojim izgledom, ne laskam ti, jednog lepog dana uhvatićeš još i nekog čoveka, nekog bogatog Engleza - ljudi se lako daju (tiše) uhvatiti. Pa ćemo se obogatiti i sazidaćemo vilu na jezeru Komo - naravno tamo pokatkad pada kiša; ali (još tiše) i sunce će, svakako, ponekad granuti, mada izgleda malo mutno, i onda možamo opet putovati i vratiti se - (pauza) - ovamo - ili ići na neko drugo mesto...
KRISTINA Čujte! Da li gospođica i sama u to veruje?
GOSPOĐICA (obeshrabrena) Da li sama verujem?
KRISTINA Da!
GOSPOĐICA (umorno) Ne znam; ne verujem više ni u šta. (Svali se na klupu i, podbočivši sie na sito, uhvati se trukama za glavu.) Ni u šta! Ni u šta!
KRISTINA (okreće se dasmo prema Žanu) Tako, dakle, mislio si da umakneš!
ŽAN (posramljen, spušta brijač na sto) Da umaknem? To je previše! Čula si gospođičin plan, mada je ona umorna od neprospavane noći, taj se plan, van svake sumnje, može izvesti!
KRISTINA Slušaj! To znači da ja budem kuvarica kod one tamo...
ŽAN (oštro) Molim te služi se pristojnijim jezikom kad govoriš o tvojoj gospodarici. Razumeš?
KRISTINA Gospodarici?
ŽAN Da!
KRISTINA Čuj! Čuj sad ovo!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

taj Pon Avg 03, 2009 2:35 am
ŽAN Da, čuj ti, jer ti je to potrebno, i govori malo manje! Gospođica Julija je tvoja gospodarica i radi iste stvari zbog koje ti nju sad prezireš trefoalo bi da prezireš i samu sebe.
KRISTINA Ja sam sebe uvek cenila i poštovala...
ŽAN... da bi mogla prezirati druge!
KRISTINA Nikad se nisam spuštala ispod svog staleža. Hajd, reci, da li je grofova kuvarica imala štogod sa govedarom ili sa svinjarom! Hajd reci!
ŽAN Da, ti si imala posla s finim čovekom, i to je tvoja sreća!
KRISTINA Da, fini je to čovek koji prodaje grofov ovas iz štale...
ŽAN I ti o tome govoriš, ti koja primaš procente od piljara i primaš mito od mesara.
KRISTINA Kako, kako?
ŽAN I ti više nemaš respekta za svoje gospodare! Ti, ti, ti!
KRISTINA Hoćeš li da ideš sa mnom u crkvu? Biće ti potrebna dobra pridika zbog svega što si uradio!
ŽAN Ne, neću damas da idem u crkvu; idi sama i ispovedi svoje grehe!
KRISTINA Da, ja ću to i učiniti i vratiću se s optroštajem da će i za tebe biti dovoljno! Spasitelj je trpeo muke i umro na krstu za sve grešnike i iako mu priđemo s verom i čista srca, on će primiti sve naše grehe na sebe.
ŽAN I one učinjene u piljarnici?
GOSPOĐICA Veruješ li ti to, Kristina?
KRISTINA To je moja živa vera, isto toliko istinita koliko je istina da stojim ovde, moja vera iz detinjstva, koju sam očuvala iz mladih dana, gospođice Julija. A gde se prelije greh, tu se prelije i milost.
GOSPOĐICA Ah, kad bih ja imala tvoju veru! Ah, kad bih...
KRISTINA Da, vidite, ali ona se ne može steći bez naročite božje milosti i nije dato svakome da je stekne...
GOSPOĐICA Pa ko je onda može steći?
KRISTINA To je velika tajna onoga što daje milost, gospođice, i bog nema prizrenja prema ličnosti, već određuje da oni koji su bili poslednji budu prvi.
GOSPOĐICA To znači da on ima prizrenja prema poslednjima?
KRISTINA (nastavlja) Lakše je i kamili proći kroz iglene uši nego bogatom ući u carstvo nebesko! Vidite, tako je to, gospođice Julija! Sad ću da idem - sama, i uz put ću reći konjušaru da ne daje konje nikome, u slučaju da neko hoće da putuje pre nego što se grof vrati kući! Zbogom! (Odlazi.)
ŽAN Takva nesreća! A sve to zbog jednog štiglica!
GOSPOĐICA Ostavite štiglica! Vidite li kakav izlaz iz ovoga, kakav kraj svemu ovome?
ŽAN (razmišlja) Ne!
GOSPOĐICA Šta biste vi učinili na mom mestu?
ŽAN Na vašem? Čekajte malo! Kao osoba visokog roda, kao žena, kao posrnula! Ne znam, aha, da znam!
GOSPOĐICA (uzima brijač i pravi pokret njime) Ovako?
ŽAN Da! Ali ja to ne bih učinio - pazite dobro, jer između nas je razlika!
GOSPOĐICA Zato što ste vi muškarac a ja žena? Kakva je to razlika?
ŽAN Ista razlika kao između muškarca i žene!
GOSPOĐICA (s nožem u ruci) Hoću! Ali ne mogu! Ni moj otac nije mogao onda kad je trebalo da to učini!
ŽAN Ne, nije trebalo da on to učini! Prvo je morao da se osveti!
GOSPOĐICA A sad se moja majka sveti kroz mene!
ŽAN Zar vi niste voleli svog oca, gospođice Julija?
GOSPOĐICA O, da. Volela sam ga bezgranično, ali sam ga i mrzela! To sam činila i ne primećujući! Ali, on je taj koji me je vaspitao da prezirem svoj vlastiti pol, koji je od mene napravio poluženu i polumuškarca! Čija je krivica za ono što se desilo? Moga oca, moje majke, moja vlastita! Moja vlastita? Ta ja nemam ništa svoje! Ja nemam nijedne misli koja nije očeva, nijedne strasti koja nije majčina, a ono poslednje - da su svi ljudi jednaki - primila sam od svog verenika, koga zbog toga nazivam bednikom! Kako to, onda, može biti moja vlastita greška? Svaliti krivicu na Hrista, kao što je učinila Kristina, ne, za to sam odveć ponosna i odveć razumna, blagodareći učenju moga oca. A da bogataš ne može ući u carstvo nebesko, to je laž, i Kristina, koja ima pare u banci, neće ni ona tamo ući! Čija je greška? Šta nas se to tiče? Ipak ja sam ta koja moram da snosim krivicu, da snosim posledice...
ŽAN Da, ali... (Čuju se dva oštra udara u zvono. Gospođica pojuri gore; Žan menja kaput.) Grof je kod kuće! Šta ćemo ako Kristina... (Prilazi cevi za razgovor; kuca i sluša.)
GOSPOĐICA Sad je sigurno video obijen orman?
ŽAN Ovde je Žan, gospodine grofe! (Sluša; ne čuje se šta grof govori.) Da, gospodine grofe! (Sluša dalje.) Da, gospodine grofe! Odimah! (Sluša i dalje.) Odmah, gospodine grofe! (Sluša) Molim! Kroz pola sata!
GOSPOĐICA (krajnje preplašena) Šta kaže? Gospode bože, šta kaže?
ŽAN Želi da mu donesem čizme i kafu kroz pola sata.
GOSPOĐICA Dakle, kroz pola sata! O, tako sam umorna; nisam sposobna ni za šta: ni da se kajem, ni da bežim, ni da ostanem, ni da živim - ni da umrem! Pomozite mi! Zapovedite mi, i ja ću poslušati kao pas! Učinite mi poslednju uslugu, spasite moju čast, spasite njegovo ime! Vi znate šta bi trebalo da mogu, ali ne mogu... Neka bude vaša volja i zapovest da to učinim!
ŽAN Ne znam, a ništa sad i ne mogu, ne razumem ništa. Kao da je ovaj kaput dejstvovao da ne mogu ništa da vam zapovedim - a naročito posle razgovora s grofom - ne mogu to sam sebi da objasnim, ali - ah, taj pusti lakej što mi sedi na leđima! Čini mi se da sad grof dođe ovamo i naredi mi da sebi prerežem grkljan učinio bih to bez oklevanja.
GOSPOĐICA Učinite tako kao da ste vi on, a ja vi! - Tako ste umeli odlično da se pretvarate kad ste ono klečali preda mnom - onda ste bili plemić - zar niste nikad bili u pozorištu i videli mađioničara? (Žan potvrđuje glavom.) On kaže medijumu: uzmi metlu, i ovaj to učini, kaže mu čisti, i ovaj čisti...
ŽAN Da, ali medijum mora da spava!
GOSPOĐICA (u ekstazi) Već spavam - cela soba mi izgleda kao neki dim pred očima... a vi kao gvozdena peć... slična čoveku u crnom odelu i sa cilinderom na glavi - a vaše oči sijaju se kao žar kad se vatra gasi, a lice vam je belo kao gomilica puhora... (Sunce je bacilo zrake na pod i osvetljava Žana.) Tako je toplo i ugodno... (Ona tare ruke kao da ih greje ispred vatre.) I tako svetlo - i tako mirno!
ŽAN (Uzima brijač i stavlja joj u ruku.) Evo metle! Idite sad, pošto se vidi, u ambar - i... (Šapće joj na uvo.)
GOSPOĐICA (budna) Hvala! Sad idem da se odmorim! Ali mi recite još da i prvi mogu biti dostojni milosti. Recite, ako i ne verujete u to.
ŽAN Prvi? Ne, to ne mogu! Ali čekajte, gospođice Julija, sad znam! Vi više niste među prvima, pošto ste među - poslednjima!
GOSPOĐICA To je istina. Ja sam sasvim među poslednjima; ja sam poslednja! O! Ali sad ne mogu da idem. Recite još jedanput da treba da idem!
ŽAN Ne, sad ne mogu više ni ja! Ne mogu!
GOSPOĐICA A prvi će biti poslednji!
ŽAN Ne razmišijajte, ne razmišljajte! Vi iscrpljujete moju snagu, postajem strašljivac... Šta! Učini mi se kao da čuh zvono! Ne! Hoćemo li da ga zapušimo hartijom... Da se bojimo toliko jednog zvona! Da, ali nije to samo zvono - neko sedi iza njega, jedna ruka ga stavlja u pokret, a nešto drugo stavlja ruku u pokret - ali zapušite samo uši - zapušite uši! Da, sad zvoni još jače! Zvoniće sve dok se ne odgovori - a onda je odveć kasno! Tada će doći javni tužilac - i onda... (Čuju se dva jaka udara u zvono) Idite!
ŽAN (trgne se, zatim se uspravi) To je užasno! Ali nema drugog izlaza!
GOSPOĐICA (izlazi čvrstim korakom na vrata).
Sponsored content

Re: August Strindberg - Gospođica Julija

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu