Rečnik pozorišnih termina

A KAPELA

(it. a cappella) Izvođenje pevačkih numera bez instrumentalne pratnje.

ACTOR PRIMARIUM PARTIUM

(lat.) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na značaj koji imaju u pozorišnoj trupi.

AD SPECTATORES

(lat. - upućeno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraćanje glumca publici tokom predstave, kojim se ruši iluzija.

ADAĐO

(it. Adagio - blago, lagano) Muzički znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u kojem dolazi do izražaja odnos između partnera (uglavnom parova), uz često korišćenje "podr-ški" koje baletski igrač pruža svojoj partnerki, balerini.

ADAPTACIJA

(lat. adaptio - prilagođavanje, podešavanje, primena) Poz. - prilagođavanje, preuređenje, prerada dramskog teksta za novo scensko izvođenje, ako je u pitanju ranije napisano i već izvođeno dramsko delo. To je najčešće prilagođavanje dramskog teksta novom vremenu: - skraćenjem-štrihovanjem, koje mora da bude vrlo vešto da se ne bi uticalo na osnovnu ideju, suštinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagođavanjem izraza i reči savremenoj terminologiji - to se najčešće odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim epohama (npr. grčke tragedije, Šekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifković, Sterija, od domaćih autora), - potpunim preuređenjem teksta, kojem savremeni reditelji često pribegavaju, tako da se nekada dešava da nedovoljno upućeni gledalac ne prepozna originalno delo; takav poduhvat se najčešće naziva novim čitanjem dela. Adaptaciju-preuređenje-prilagođavanje uglavnom vrše dramaturzi i reditelji.

AFEKT

(lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili nešto) Intezivno, skoro nekontrolisano izražavanje duševnog stanja, uzbuđenje, razjarenost. Česta pojava u dramskim sukobima.

AFEKTACIJA

(lat. affectio - delovanje) Izveštačenost i prenemaganje. Neprirodan način scenskog izražavanja.

AFEKTIVNO PRISEĆANjE

(en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja ličnog iskustva iz života glumca interpretatora.

AFIŠ(A)

(fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorišni plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odštampana, sa svim relevantnim podacima (mesto i vreme izvođenja, autori, podela uloga i dr), koja se postavlja na vidna mesta, na za to određeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najčešće na pročelju zgrade ili u holu pozorišta.

AGON

(grč. agon - borba, nadmetanje, takmičenje) Javna pozorišna nadmetanja u staroj Grčkoj na kojima su se takmičili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade. Agonom se naziva i deo starogrčke drame, a posebno staroatičke komedije, posvećen borbi rečima između zastupnika dvaju oprečnih mišljenja; obično je svakog podržavala po jedna polovina hora.

AKADEMIJA

(grč. akademia, od ličnog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naučnu i umetničku ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnička institucija. Ime je dobila prema gaju posvećenom antičkom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je poznati filozof Platon osnovao svoju školu.

AKCEN(A)T

(lat. accentus - naglasak) Posebno naglašavanje. Gramatički - naglašavanje, posebno isticanje glasa, sloga ili reči. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i elemenata predstave u odnosu na druge.

AKCIJA

(lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznačajnijih izražajnih sredstava u pozorišnoj predstavi. Radnja, delanje na sceni.

AKROBATA

(grč. akrobates - idem na prstima) Vešti scenski izvođač koji svoje izražavanje zasniva na vratolomnim tačkama. Najčešće se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i mjuziklima.

AKT

(lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorišne predstave, čin.

AKTER

(lat. actor, fr. acteur - izvršilac, glumac) Učesnik u scenskoj radnji, scenski prikazivač, tumač, predstavljač. U pozorištu: glumac, operski pevač, baletski igrač, statista...

AKTIVIZAM

(en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traženjem realnih rešenja za društvene probleme.

AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU

(en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Može da bude omeđeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom.

AKTOVKA

(lat. actus - radnja) Pozorišni komad u jednom činu, jednočinka.

AKTRISA

(fr. actrice) Glumica, pozorišna umetnica.

AKTŠLUS

(nem. Aktschluss) Završna radnja scenskog čina, završetak čina.

AKUSTIČAN

(grč. akuo - čujem) Koji je podesan za primanje i prenošenje zvuka, sagrađen tako da se zvuci sa svakog mesta jasno i glasno čuju. Za izvođenje predstava od izuzetnog je značaja akustičnost dvorane, tj. prostora u kojem se predstava igra.

AKUSTIKA

grč. akustikos, akuo - čujem, slušam) Nauka koja proučava zakonitosti zvuka.

ALEGORIJA

(gr. allegoria) Slikovit govor, način izražavanja u kojem se misli i pojmovi ne iskazuju rečima koje ih direktno označavaju. Vrlo važan oblik umetničkog izražavanja; u pozorištu se najčešće koristi u komediji i satiri.

ALEGRO

(it. allegro - veselo, brzo, živo) 1) Oznaka za brzi tempo u muzici; 2) muzički komad koji treba izvoditi brzo, živo, veselo.

ALEKSANDRINAC

Stih tipičan za francusku klasičnu književnost. Dvanaesterac, sa pauzom (cezurom) posle šestog sloga. Dobio ime po francuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka.

ALMANAH

(arap. al-manakh - kalendar, godišnjak) Zbornik radova koji se izdaje godišnje. Poz. - povremena publikacija, štampani godišnji pregled pozorišnih aktivnosti.

ALT

(lat. altus, it. alto - visok) Muzički - drugi glas, viši srednji glas koji interpretira niske tonove; operska pevačica čiji glas ima ovakve karakteristike (v. mecosopran). Javlja se i u nazivima nekih instrumenata (altsaksofon, altflauta itd).

ALTERNACIJA

(lat. Alternacio - smenjivanje, odmenjivanje) Zamena. Izbor između više mogućnosti. Poz.- dva ili više aktera koji tumače istu ulogu. Podrazumeva zamenu aktera drugim (u slučaju bolesti i druge sprečenosti izvođača), ili istovremeno pripremanje dva ili više aktera da istu ulogu u predstavi naizmenično izvode (obično u baletskim i operskim predstavama).

ALTERNATIVNO POZORIŠTE

(lat. alternativa - između dve mogućnosti) Pozorište koje ne poštuje ustaljene konvencije. Uglavnom se bavi istraživanjima u obasti pozorišne estetike i produkcije.

AMATER

(lat. amator, fr. Amateur - koji voli) Ljubitelj. Osoba koja se nekom delatnošću (naukom, umetnošću, zanatom...) bavi iz ljubavi, a ne profesionalno, bez odgovarajućeg obrazovanja i bez materijalnog interesa. Poz. - u vreme nastanka profesionalnih trupa i pozorišta, amateri su bili jedina baza i škola. I danas su amateri značajni za pozorišnu delatnost, jer se tu ponekad otkrivaju talenti, te tako amaterske družine i pozorišta (dečja i omladinska), postaju rasadnici za buduće profesionalce; amaterske družine i danas omogućavaju skoro jedine kontakte publike s pozorištem u krajevima u kojima ne postoje profesionalna pozorišta (v. diletant).

AMATERSKO POZORIŠTE

Neprofesionalno pozorište, koje svoj rad bazira na amaterskom radu. Osniva se sa ciljem zadovoljenja kulturnih potreba određenih populacija koje se organizuju: a) po mestu stanovanja (gradska, seoska...) b) po obrazovnim institucijama (školska, studentska...) v) po radnom mestu, g) po staleškim udruženjima, d) po nacionalnoj pripadnosti, đ) u kulturnoumetničkim društvima, e) u crkvenim i verskim zajednicama...

AMFITEATAR

(grč. amphi-theatron - polukružna pozornica) Građevina sa polukružnim stepenastim gledalištem i obično kružnim scenskim prostorom za izvođače. Nastaje u staroj Grčkoj, prvo adaptlcijom prirodnih padina za gledalište, gde su sedišta stepenasto poređana oko zaravni koja je kori-šćena kao scena, a kasnije vrlo stručno građenih objekata (prvo drvene, a zatim kamene konstrukcije), namenjenih za scensko izvođenje. Iz amfiteatara od stare Grčke, preko Rima i renesanse, nastale su: - pozorišne scene, - sportske hale, - igrališta, - dvorane: koncertne, kongresne, sportske, u visokoobrazovnim ustanovama, slušaonice (amfiteatri).

ANGAŽMAN

(fr. engagement - obaveza, obavezanost) Unajmiti, zaposliti, angažovati, napraviti ugovor, tj. uspostavljanje poslovnog odnosa između poslodavca i izvođača. U pozorištu postoje: - stalni angažman (stalno zaposlenje, stalni radni odnos) - angažovanje po sezoni (sklapanje ugovora za jednu ili više sezona), - angažovanje "po projektu" (sklapanje ugovora samo za jedan projekat-predstavu), - privremeno - povremeno angažovanje (sklapanje ugovora po potrebi).

ANGAŽOVANA UMETNOST

(fr. engager - angažovati, preduzeti) Aktivan stav umetnika i njihovih dela prema društvenoj i političkoj stvarnosti, u društvenoj sredini. Ima kritički odnos prema aktuelnosti, snažnu volju za promenama i energičai odnos prema onome što te promene koči ili zaustavlja.

ANSAMBL

(fr. ensemble - skup, celina, grupa, zajednica) Skup umetnika u jednoj umetničkoj grani. U scenskoj delatnosti poznajemo sledeće ansamble: u dramskoj: - dramski - glumački ansambl (svi glumci u pozorištu), - ansambl predstave, - ansambl trupe, u operskoj: - solistički ansambl (solisti, prvaci) – hor u baletskoj: - baletski ansambl (hor, solisti, prvaci), - baletska trupa i sl. u muzičkoj: - ansambli po veličini (simfonijski, operski, kamerni...) - ansambli po vrsti instrumenata (gudač-ki, duvački, udarački...). Van pozorišta kao institucije, takođe postoji veliki broj scenskoumetničkih ansambala (muzički, igračko-plesni, dramski, profesionalni, amaterski...).

ANTAGONIST

(grč. antagonistes – protivnik, suparnik, takmac) Poz. - druga glavna ličnost u drami, koja se suprotstavlja protagonisti (Jago - Otelo). Često termin za partnera u predstavi.

ANTIČKI

(lat. anticus, antiquus stari, starinski) Koji potiče iz starog veka, naročito iz doba starih Grka i Rimljana.

ANTIČKO POZORIŠTE

Pozorišna delatnost u staroj Grčkoj, gde su postavljeni temelji teatru kao posebnoj društvenoj i umetničkoj delatnosti i svim njenim osnovnim elementima. Nastali su: a) Pozorište - kao posebna društvena i umetničko-scenska delatnost, b) Pozorišno delo - drama, kao poseban oblik književnosti, u okviru koje se izdvajaju podvrste: tragedija, komedija, satira, mim... e)Pozorišni stvaraoci - dramski pisci, glumci, prvi pozorišni teoretičari, or-ganizatori... v) Pozorišne građevine - amfiteatri sa jasno izdvojenim delovima (gledalište, orkestar, scena), namenjeni uglavnom pozorišnim događanjima.

ANTIDRAMA

(grč. anti - protiv, prema, umesto; drama - radnja) Dramsko delo koje ne poštuje osnovna klasična pravila pisanja drame. Nastaje u Parizu pedesetih godina 20. veka, sa Beketovim komadom Čekajući Godoa, a označava avangardne komade Beketa, Joneska i dr.).

ANTIDRAMATIČAN

Nedramatičan. Koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima.

ANTIKLIMAKS

(grč. Anti; klimax - stepenice) Nizanje sve slabijih i slabijih sukoba u dramskoj predstavi, gotovo do smirenja (suprotno od klimaksa).

ANTIMASKA

(en. anti-masque, ante-masque ili antic-masque) Maska grotesnog ili komičnog karaktera, nasuprot svečanoj maski.

ANTINOMIJA

(grč. antinomia - protivrečnost zakona sa samim sobom) Poz. - označava zaoštrenu dramsku situaciju, kada su razlozi apsolutno isti po intenzitetu, a dešava se da strane promene mesto i preuzmu argumente onog drugog. Najviše je ima u antičkoj tragediji (Eshil, Sedmorica protiv Tebe, scena između Menelaja i Agamemnona).

ANTITALENAT

(grč. anti, tdlanton; lat. talentum - darovit, prirodno obdaren) Nedarovitost. Neposedovanje dara. Onaj koji nema prirodnog dara za umetnost.

APARTE

(fr. d part - razgovor nasamo; govor za sebe) Monolozi ili replike koje glumac govori publici, pri čemu se smatra da akteri na pozornici to ne čuju; njegova primena bila je poznata već u antičkoj tragediji, javlja se u pozorišnim komadima sve do XX veka, u novijim dramama se retko pojavljuje.

APLAUZ

(lat. applausus) Tapšanje, pleskanje u znak odobravanja. Izražavanje zadovoljstva i pozdravljanje dobrog izvođenja umetnika u predstavi, pljeskanje rukama - što je vrlo značajan podsticaj akterima predstave. Aplauz može da se inicira i "diriguje" - v. klaka.

APOTEOZA

(grč. arb, predmetak u složenicama sa značenjem od, raz; theos, bog) Uzdizanje nekog junaka ili značajne osobe do veličine boga, veličanje, obožavanje. Često je svečani završni prizor u operama i baletima.

APŠMINK

(nem. Abschminken) Skidanje šminke posle izvođenja predstave

ARABESKA

(it. arabesco) Figura u baletu sa ravnotežom tela u osloncu na jednoj nozi i različitim položajima ruku

ARANŽIR-PROBA

(fr. arrangeur, uređivač, priređivač) Rasporedna proba, uvežbavanje dela u slobodnom prostoru (v. mizanscenska proba).

ARANŽMAN

(fr. arrangement - uređivanje, red, raspored) Muz. - obrada, udešavanje. Poz. - uređivanje scene, scenski aranžman.

ARENA

(lat. arena, borilište posuto peskom) Prostor u sredini objekta za scensko i sportsko izvođenje (amfiteatar, cirkus, dvorana, stadion.,.) gde se odvija predstava, takmičenje, borba, spektakl i sl.

ARHONT

(gr. drchon) Visoki poglavar u starogrčkom društvu. Arhonti su bili najčešći pokrovitelji pozorišnog života u arhajskoj Grčkoj.

ARIJA

(it. aria, fr. air - melodija, način pevanja, lirska pesma koja se peva) Zaokruženi deo iz muzičkoscenskog dela koji pevač samostalno izvodi uz muzičku pratnju (najčešće u operi). Postoje i koncerti na kojima se izvode samo arije iz različitih operskih komada

ARIJERSCENA

(fr. arrierescene – zadnji deo pozornice.)

ARIJETA

(it. arietta) Mala arija.

ARIOZO

(it. arioso - u vidu arije, pevajući) Kratak melodični komad koji se umeće u rečitativ.

ARLEKIN

(it. arlecchino, lakrdijaš, šaljivčina) Stalni lik italijanske komedije del'arte u drugoj polovini XVI veka. Prevrtljivac, vrdalama, čovek koji često menja mišljenja (v. komedija del arte)

ARTIKULACIJA

(lat. articulatio) Pravilno nameštanje govornih organa pri izgovaranju - oblikovanju glasova. Razgovetno, pravilno izgovaranje reči i slogova. Izuzetno kvalitetno, dobro uvežbano, a samim tim i besprekorno glasovno izvođenje na sceni. Odnosi se na izgovaranje ili pevanje reči na pozornici, tako da se može razlikovati svaki slog i glas. Kol. - precizno, jasno, diferencirano izražen svaki pokret i svi ostali elementi uloge (pa i režije, scenografije i drugih elemenata predstave).

ARTIST(A)

(ital. artista, fr. artiste) Umetnik, izvođač scenskih veština (cirkuski akrobata, pantomimičar, glumac, mađioničar-opsenar...).

ARTIZAM

ASISTENT

(lat. assistens) Prvi saradnik, pomoćnik. U pozorištu stručno i obrazovano lice koje radi kao prvi saradnik - pomoćnik pojedinih autora pri realizaciji predstave (asistent reditelja, asistent koreografa, asistent scenografa, asistent kostimografa i sl).

ATELANA

(lat.) Vrsta komedija iz starog Rima koja svoj rad bazira na improvizaciji (potiče iz grada Atela u Kampanji). Likovi su tipizirani, tako da su po mnogu čemo daleka preteča Komediji del arte.

ATMOSFERA

(grč. atmos - vodena para; sphaira - lopta). Vazdušni omotač koji se nalazi kod planete Zemlje. Fig. - sredina u kojoj čovek živi i razvija se. Kol. - ugođaj, raspoloženje. Poz. (kol.) - ugođaj koji se stvara u procesu realizacije predstave, raspoloženje koje stvaraju izvođači na pozornici uz ton, rasvetu i elemente opreme. Vrlo je važno za odnos umetnika i publike.

AUDICIJA

(lat. auditio - čuvenje, slušanje) Probno ispitivanje, predstavljanje. U pozorištu: zakazan probni nastup umetnika pre angažovanja - uglavnom javnim pozivom (a može i po posebnom, pojedinačnom pozivu). Odvija se najčešće pred odgovarajućom umetničkom komisijom (nekada samo pred rediteljem i producentom i sl). Audicija se najčešće vrši za angažovanje po projektu i u pozorištima koja nemaju stalno angažovani ansambl. Na filmu i televiziji je to najčešći oblik izbora umetnika. U poslednje vreme za ovu delatnost ustalio se izraz engleskog porekla – kasting.

AUDITORIJUM

(lat. auditorium - slušaonica, učionoca) Populacija kojoj se obraća umetnik ili umetničko delo - slušaoci, gledaoci. Poz. - publika.

AULEUM

(lat.) U pozorištima starog Rima drvena zavesa ispred scene koji se pred početak predstave spušta na zemlju te na taj način omogućava pogled iz gledališta na scenu.

AUTO SACRAMENTAL

(šp. auto sacramental - sveti čin, lat. sacramentum - sveta tajna) Španska vrsta drame u jednom činu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko-simboličkog karaktera, koja je pri-kazivana u okviru crkvenih praziika. U njima su pored likova iz svakodnevnog života predstavljani i alegorijski likovi.

AUTOGRAM

(grč. autogramma - svojeručni potpis) Potpis koji svojom rukom istaknuti umetnik daje svom obožavaocu na fotografiji, ulaznici ili nekom drugom predmetu. Na tržištu antikviteta i kolekcionih predmeta ovakvi potpisi mogu dostići veoma visoku cenu.

AUTOPENETRACIJA

(grč. autos - sam; lat. penetratio - prodiranje, oštroumnost, sposobnost shvatanja suštine stvari) Poz. - potpuno razotkrivanje glumca u toku igre. Pronalaženje lika u sebi i njegovo oslobađanje.

AUTOR

(lat. augere, auctor, fr. auteur - tvorac, začetnik) Tvorac, kreator originalnog umetničkog ili naučnog dela.

AUTORIZOVAN PREVOD

(kol.)Prevod dela na strani jezik, koji je autor ili njegov ovlašćeni predstavnik odobrio (prevodilac dela je takođe autor, tj. njegov prevod je takođe autorsko delo). AUTORSKA TANTIJEMA Visina nadoknade koju autor dobija na ime nadoknade za ustupanje prava na korišćenje njegovog dela. Definiše se posebnim ugovorom. Može da bude putem otkupa, kada korisnik dela (npr. pozorište) otkupljuje pravo na korišđenje dela (npr. drame) od autora i za to odmah isplati ukupni iznos. Kao i putem procenta, kada korisnik (pozorište) uplaćuje svakog meseca procenat (kreće se od 3% do 15%) od prihoda predstave autoru (dramskom piscu). Moguća je i kombinacija ova dva principa. B. tantijema

AUTORSKI HONORAR

(lat. augere, austor - tvorac, začetnik; lat. honorarium - novčana nagrada) poz. - visina nadoknade koja se usplaćuje umetniku za njegov rad, delo, uslugu, izvođenje. Definiše se ugovorom koji sklapaju poslodavac i umetnik-autor.

AUTORSKI TIM POZORIŠNE PREDSTAVE

(kol.) Sačinjavaju ga kreativni pozorišni umetnici koji su posebno obrazovani i osposobljeni za određene segmente (poslove) u realizaciji pozoripše predstave. Autorski tim se formira posle odabira pozorišnog komada za izvođenje, a bira ga producent koji može da bude: upravnik ili direktor drame, opere ili baleta (u institucionalnom pozoršptu), tj. ieue-ralni menadžer ili samostalni producent (u nezavisnom projektu). Prvo se bira reditelj, koji potom i sam aktivno učestvuje u izboru ostalih članova tima. Autorski tim predstavlja integrisanu, kooperativnu i harmoničnu umetničku grupaciju sa sličnim estetskim težnjama, a sa ciljem realizacije jednog umetničkog dela - pozorišne predstave. Autorski tim sem reditelja i producenta sačinjavaju još i scenograf, kostimograf, dramaturg, koreograf, kompozitor i dr. (v. kreativni tim).

AUTORSKI UGOVOR

(kol.) Autorski ugovor ili ugovor o autorskom delu definiše prava autora umetničkog dela u toku eksploatacije dela. Nastao je kao zakonski oblik zaštite autorskih prava, a pravi se prema posebnim zakonskim odredbama. Sem uobičajenih stavki koje treba da sadrži ugovor, u njemu o autorskim pravima mora posebno i jasno da se navede vrsta umetnika-autora, što je vrlo važno prilikom obračunavanja poreza (pisac, kompozitor, reditel., glumac, pevač, scenograf, i sl), zbog različitosti poreskih stopa.

AUTORSKO DELO

(kol.) Originalno delo nekog autora. U pozorištu može da bude pisano, izvorno delo (drama, opera, balet, opereta), ili scensko delo (režija, koreografija, scenografija, kostimografnja i sl).

AVANGARDA

(fr. avant-garde - prethodnica) Isprva, termin koji označava nove, eksperimentalne pravce i pokrete u umetnosti dvadesetog veka. Kasnije postaje pojam koji znači - svaki novi umetnički pravac.

AVANSCENA

(fr. avant-scene) Termin retko u upotrebi (češće se koristi u Hrvatskoj i BiH). V. proscenijum.

BAHUS

BAHUS (gr. Bakchos, lat. Bacchus) Bog vegetacije i plodnosti u Staroj Grčkoj, sin Zevsa i Semele (v. Dionis) Dionizos, posebno poznat kao bog vina i ekstaze. Iz kulta boga Bahusa nastalo je pozorište.

BALADA

(it.) Popularni muzički oblik nastao u XIV i XV veku u Francuskoj i Italiji, pisan na svetovni tekst, višeglasna kompozicija sa pripevom. Popularna u i sadašnje vreme.

BALERINA

(it. ballerina) Baletska igračica, plesačica umetničke igre - baleta.

BALET

(fr. ballet, ital. balletto - umetnički ples) Scenska umetnost čiji se sadržaji (misli, osećanja, sukobi, priče...) izražavaju igrom, mimikom, pokretom i ritmičkim kretnjama najčešće usklađenim sa muzičkom i (ili) drugom zvučnom podlogom. 1) posebna grana scenske umetnosti; 2) autorsko umetničko delo nekog kompozitora namenjeno za izvoćenje na sceni, kao podloga za umetničku igru.

BALET-MAJSTOR

(fr. balett nem. Meister) Autor koreografskog dela baletskih predstava, ili plesnih prizora u operama, operetama i dramama. U pozorištima postoje i baletmajstori-pedagozi koji se ne bave koreografijom, već vrše s izvođačima obavezne vežbe i razrađuju pojedine delove igara. Prvi igrač i vođa baletske trupe.

BALETSKI IGRAČ

Posebno obrazovan igrač-umetnik sa veštinom izvođenja baletskih predstava. Baletski igrač može da bude: - prvak baleta, zaslužni umetnik sa iskustvom, koji se potvrdio u velikom broju glavnih i solističkih baletskih uloga, - solista baleta, baletski umetnik koji izvodi (utlavnom manje) solističke uloge - član baleta, član baletskog igračkog ansambla.

BALETSKI SCENARIO

Predložak za balet. Može biti sastavljen od verbalnih elemenata, ali i kombinovan s posebnim oblikom notacije zapojedine baletske korake ili figure.

BALKON

(it. balcone) Istureni prostor sa spoljne strane zgrade. Poz. - deo gledališta vdnad partera (galerija), obično iznad loža u parteru gledališta, nasuprot pozornici i sa strane, sa sedištima u jednom ili nekoliko redova.

BANDA

(it. banda - četa, odred) Raniji naziv za putujuću pozorišnu ili muzičku trupu.

BARD

(eng. bard, kelt. bardd) Pesnik-pevač kod starih Gala i Kelta, pevao uz pratnju harfe u slavu bogova i heroja. Poz. (kol.) - potvrđeni i uvaženi umetnik, bard tume.

BARITON

(grč. barys - jak; tonos - ton) Muzički instrument sa žicama, eufonijum (u vojnim orkestrima). Srednji muški glas, između tenora i basa.

BAROKNA DRAMA

Dramska dela iz XVII i delimično XVIII veka sa karakteristikama baroknog stila. Osobenosti su im fantastične začuđujuće slike.

BAS

(it. basso, grč. basson - komparativ od dubok, dublji) Muški glas koji peva najniže "najdublje" partije.

BEČKI PUČKI IGROKAZ

Dramska vrsta nastala u predgradskim pozorištima Beča krajem osamnaestog do sredine devetnaestog veka. Izražavajući se kroz pesmu i igru, satiričkim pristupom tretirali su aktuelna lokalna društveno-politička događanja.

BEKSTEJDž

(en. backstage) Prostor iza scene. Kol. - zbivanje u pozorištu koja se odvijaju van domašaja javnosti.

BELKANTO

(ital. bel canto) Lepo pevanje, izuzetno usavršeni stil pevanja. Muzički pravac koji teži virtuoznosti u izvođenju.

BENER

(eng. banner) Posebno dizajnirani reklamni pano od platna koji se postavlja na fasade pozorišta.

BIJENALE

(lat. biennis - dvogodišnji) Smotre, revije i festivali iz oblasti kulture koji se održavaju svake drute godine

BILBORD

(eng.billboard) Posebno postavljeni panoi koji služe za isticanje reklamnih poruka. Često su vlasništvo marketinških agencija koje ih iznajmljuju. Pozorišta ih koriste radi prezentacija svojih programa, najčešće premijera.

BILET

(fr. billet - pisamce, cedulja) Ulaznica, karta.

BILETAR

(fr. billetier) Prodavac ulaznica za pozorišne predstave. Posebno obrazovan službenik koji mora da poseduje sposobnosti za rad sa novcem, komunikativnost, fleksibilnost, snalažljivost... i dobro poznavanje celokupnog repertoara pozorišta, uz umeće da na pravi način preporuči predstavu potencijalnom gledaocu.

BILETARNICA

(fr. billet - pisamce, cedulja) Prodavnica ulaznica. Poz. - mesto na kojem se ulaznice za pozorišne predstave distribuiraju, rezervišu, prodaju, najčešće na ulazu u pozorište. U novije vreme opremljena telefonima, kompjuterom koji je povezan sa drugim službama unutar pozorišta (marketing, protokol, finansijska služba...), a po mogućnosti i sa drugim biletarnicama u gradu, informativnim tablama, elektronskim displejem za publiku i dr. Na 6iletarnici publici treba da bude dostupan štampani i druti informativni materijal o repertoaru, predstavama i ostalim relevantnim podacima o pozorištu.

BILTEN

(fr. bulletin; ital. hulletino) Dnevno saopštenje, letak, cedulja. Pozorišne dnevne novine manjeg o6ima koje izdaju pojedini pozorišni festivali tokom svog trajanja, a čiji sadržaj prati tok festivala iz dana u dan.

BINA

(nem. Buhne - pozorište, pozornica, scena) Posebno uređen i opremljen prostor kojem se izvodi predstava ili neki scenski događaj.

BIOMEHANIKA

(gr. Bios, mechanike) Nauka o mehaničkim procesima na i u živim bićima. Biomehanički organizam. Poz. - glumački sistem vežbi koje glumci svakodnevno primenjuju kako bi pripremili svoje telo za svaki potencijalnn zadatak na sceni. Ustanovio ga je sovjetski reditelj i glumac Vsevolod Mejerhold.

BIS

(lat. bis - dvaput, još jednom, ponovo) Poz. poziv na ponovni nastup umetnika. Publika uz aplauz i uzvike odobravanja i uzvikivanjem "još", "bravo" ili "bis" zahteva ponavljanje nekog dela umetničkog programa (najčešće u operi, opereti, mjuziklu, varijeteu...).

BIZARNO

(fr. bizarre - neobičan, osoben) Karakteristike i svojstvo umetničkih dela koja ne poštuju ustaljenu normu, kodekse ponašanja i izražavanja, često na granici dobrog ukusa.

BLUETA

(fr. bluette - varnica) Naziv (figurativno) za kratak, šaljiv ili satiričan pozorišni komad (dramski ili muzički) koji ne poseduje veće umetničke vrednosti,

BOJA ZVUKA

Kvalitet zvuka kojim se pravi razlika između različitih iistrumenata, glasova i ostalih izvora zvuka.

BOLjŠOJ BALET

Najznačajiji ruski baletski ansambl sa svetskom reputacijom. Osnovan 1776. godine, a od 1825. godine prelazi u moskovski Boljšoj teatar po kome i nosi današnji naziv.

BOLjŠOJ TEATAR

Najznačajniji pozorišni centar u Moskvi. U Boljšom teatru (čije ime znači veliki) imaju: operske, baletske, pozorišne i koncertne predstave i projekte. Po svojim predstavama ima svetsku reputaciju. Osnovan je 1776. godine od strane carice Katarine II. Kompleks u sadašnjem konceptu izgrađen je 1825. godine nakon požara, a obnavljan je 1853, kao i početkom ovog veka.

BOMBAST

(eng, nem. Bombast, grč. bombyx - preterana kićenost u govoru; zujanje, buka) Preterano kitnjast, napadan, prenaglašen oblik govornog ili pisanog izražavanja.

BRAVO

(it. bravo - odobravanje) Uzvik oduševljenja, odobravanja i podrške izvođaču od strane publike.

BRAVURA

(fr. bravoure, it. bravura) Izuzetno vešto, stručno, uslešno, virtuozno izvođenje nekog umetiičkog dela.

BRODVEJ

(en. Broadway) Ulica u Njujorku u kojoj i oko koje se nalazi većina značajnih komercijalnih pozorišta u Njujorku; otud Brodvej postaje simbol poput Vest Enda i Šaftsberi avenije, koji odvaja komercijalno od eksperimentalnog pozorišta, često nazivano i Of- Brodvej (eng. Off-Broadway).

BUDžET

(eng, fr. budget, lat. bulga - kožna kesa, novčanik) 1) Zakon kojim se predviđa, planira, odobrava i raspoređuje sav prihod i rashod na nivou države, grada, regije, ustanove i sl. za period od godinu dana; 2) unapred predviđen proračun prihoda i rashoda. U pozorištu razlikujemo: - budžet pozorišta, celokupno materijalno stanje pozorišta za kalendarsku godinu, - budžet sezone, finansijska opcija pozorišta za sezonu, - budžet projekta, ukupni troškovnik za jedan projekat, na primer pozorišnu predstavu.

BUFO

(ital. buffo - smešan, komičan) Pevač komičnih uloga u italijanskoj operi. Poseban oblik pozorišne umetnosti nastao u srednjem veku, a razvio se u renesansi. Bazira se na komičnim, veselim i šaljivim temama, najčešće je reč o vrsti opere - opera bufo.

BUFON

(ital. buffone) Šaljivčina, lakrdijaš, dvorska budala, komičar.

BUFONERIJA

(fr. buffonnerie - lakrdija, šala, laka komedija) Vesela igra pisana u stihu, koja se izvodila u Italiji za vreme karnevala i drugih svečanosti, na otvorenom prostoru. Ovaj oblik scenskog izražavanja bio je poznat u petnaestom i šesnaestom veku i u našim krajevima, naravno pod uticajem koji je iz Italije dolazio preko Dubrovnika.

BULEVARSKA DRAMA

(fr. Boulevard - šetalište, široka lepa ulica sa drvećem) Drama koja potiče sa pariskih bulevara iz devetnaestog veka. U savremenoj dramskoj terminologiji, ovaj termin se odnosi na komade koji imaju komercijalni karakter.

BULEVARSKA POZORIŠTA

Termin nastao u Francuskoj, kada je tvorac regulacionog plana Pariza, austrijanac Hausman, srušio gradske zidine i izgradio tzv. velike bulevare, na kojima su se dizala brojna pozorišta, koja su popularno nazivana bulevarima zločina. Danas se odnosi na raznorodna privatna i samofinansirajuća pozorišta širom Evrope, Amerike, Kanade i Australije; čija se organizacija i repertoarska politika zasnivaju na komercijalnim osiovama.

BUNRAKU

Tradicionalno japansko pozorište lutaka.

BURGTEATAR

(nem. Burg - zamak, dvorac, cela tvrđava; grč. theatron - pozorište, pozornica) Bečko kraljevsko pozorište, osnovano 1776. Njegov značaj je, između ostalog, i u tome što prvi ustanovljava organizacionu strukturu koja se bazira na tri sektora: umetnički, administrativni i tehnički, a što je poslužilo kao uzor za većinu institucionalnih pozorišta u Evropi. Naša pozorišta su takođe organizovana po ugledu na Burgteatar.

BURLESKA

(nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesaue - šala, lakrdija) Šaljivi, parodični i veseli muzičko scenski komadi. Odlikuju se preteranošću komičnih efekata i grubošću karikiranja likova i situacija. Ponekad se ovaj izraz upotrebljava kao sinonim za svaku vrstu preterivanja prilikom scenskog prikazivanja.

BUTO DRAMA

Tradicionalni oblik dramskog stvaralaštva u Japanu. Svoje scensko izražavanje bazira na pokretu i simbolici. Pozorišta koja neguju ovu vrstu drame nazivaju se buto teatri.

VARIJACIJA

(lat. variatio - menjanje, promena) Muz. - delimično odstupanje od jedne teme. Različiti pristupi istoj temi, sadržaju, delu... Različito prilaženje iste uloge ili parture. U baletu posebna igračka deo-nica. U operi posebna muzička deonica.

VARIJETE

(fr. variete) Zabavnomuzičke igračke trupe ili pozorišta čiji program se bazira na lakoj muzici, pesmi, plesu, žonglerskim veštinama, gimnastičkim egzibicijama. Stil izvođenja je visokoestetizovan, često i erotizovan, u bogatoj scenografiji i kostimima, sa scenskim efektima i sl.

VEDETA

(lat. videre, fran. vedette, ita. vedetta) Istaknuti, slavni scenski umetnik, zvezda.

VERISTIČKA OPERA

Operska dela nastala pod uticajem umetničkog pokreta verizma (italijanski naziv za naturalizam). P. Maskanji, Kavale-rija Rustikana

VERIZAM

(it. vero, verisimo, lat. versus -istinit) Umetnički pokret koji se zasniva na izrazitom naturalizmu poreklom iz Italije. Nastao krajem devetnaestog veka kao reakcija na romantizam, sa ciljem da prikaže istinit život, sa svim njegovim ružnim i lepim stranama.

VERTEPSKA DRAMA

(rus.) Poseban oblik crkvene drame. Kod nas je poznata u Vojvodini, a preneta je iz Rusije, » tridesetih godina osamnaestog veka. Obrađuje biblijske teme, a izvode je najčešće đaci, uz pomoć sveštenika i učitelja.

VESTEND

(en. West End) Kvart u Londonu u kojem se nalaze komercijalna pozorišta koja funkcionišu po istom principu kao njujorška pozorišta na Brodveju. Svoj reperoar baziraju na mjuziklima i savremenim dramama, po principu star sisetma (angažovanje velikih zvezda u projekte). Uz Brodvej, Vest End je sinonim za komercijalnu pozorišnu produkciju.

VEŠTINA

Posebna sposobnost za stvaranje korišćenjem intelekta, znanja, fizičke i tehničke spretnosti. Ovladavanje tehnikama i pravilima za proces stvaranja. Zanatska strana umetnosti. Uz talenat i znanje, veština čini osnov umetničkog stvaranja.

VIDLjIVOST SCENE

(en. sight line) Granica vidljivosti scene sa bilo kog sedišta u pozorištu. Mora se uzeti u obzir prilikom izrade scenografije i režiranja mizanscena, kako bi svako u gledalištu bio u stanju da vidi sve scene od vitalnog značaja za predstavu.

VIRTUOZ

(nlat. virtuosis, it. virtuoso) Vrhunski veštak, čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti postigao savršenstvo. Umetnik koji izuzetno dobro vlada tehnikom izražavanja.

VIŠEGLASJE

Višeglasno pevanje. Višeglasje nastaje onda kada se jednoj melodiji u isti čas suprotstavi bar još jedna druga melodija, koja se, ako ne potpuno, a ono barem delimično razlikuje od prve.

VISOKA KOMEDIJA

Posebna vrsta urbane komedije. Bazira se na humoru koji je naglašeno intelektualan. Osnovni cilj joj je ne samo humor i zabava, već i kritika društvenog stanja. Rodonačelnik ovih komedija je francuski komediograf Molijer.

VIZUELNI INDENTITET

Vizuelna osobenost koju ustanovljava i neguje određena institucija. U pozorištu, skup estetskih likovnih normi koji moraju da prate zadati pravac u realizaciji likovnih vizuelnih elemenata za potrebe pozorišta: program, plakat, letak, bilbord, spot i sl.

VLASULjA

Veštačka kosa, umetak kose ili ćela koju nose izvođači u pozorišiim predstavama

VLASULjAR

Majstor koji izrađuje veštačku kosu, i druge predmete od vlasi (dlaka). Vlasuljar je jedno od specifičnih zanimanja u pozorištu, koje traži posebne stručnjake-majstore, obrazovane i obučene za izradu vlasulja-perika, veštačkih brkova, brade, obrva, trepavica... Sem zanatske veštine izrade perika, moraju da poznaju specifičnosti svakog lika za koji izrađuju periku, a to se odnosi na epohu, stil, karakter uloge... i u tom smislu usko sarađuje sa kostimografom.

VLASULjARNICA

Posebno opremljen prostor – radionica u kojoj majstori vlasunjari za potrebe predstave i po nalogu reditelja i kostimografa izrađuju perike, umetke, tupee, kike, zulufe, brade, brkove i sl. Vrlo često je to ista prostorija u kojoj se glumci šminkaju za predstavu - šminkernica.

VODVILj

(fr. vaudeville) Zabavno komična predstava. Prvobitno francuska narodna pesma satirične sadržine, danas je to mali pozorišni komad sa kupletima. Karakteriše ga gluma koja obiluje zabunama, gestikulacijama i preokretima koji izazivaju komično-zabavne situacije.

VOĐA STATISTA

(kol.) Lice koje organizuje, vodi i predstavlja statiste u kontaktima sa organizatorom i rediteljem, u toku priprema i izvođenja predstave. Za potrebe statista vrši operativno administrativne i finansijske poslove u saradnji sa odgovarajućim službama u pozorištu.

VOKAL

(lat. vocalis, vox - glas) Glas.

VOKALIZA

(lat. vocalis) Dugi niz tonova pevan na jednom vokalu; svoje poreklo vuče iz gregorijanske muzike.

VOLONTER

(fr. volontaire, lat. voluntarius) Osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja određene poslove, dobrovoljac.

VOLUMEN

(lat. volumen, volvere) Muz. obim, jačina, punoća glasa, muzike.

GAF

(fr. gaffe) Greška. U pozorištu - nesmotreno izazvana greška u toku izvođenja predstave.

GALA

(it, fr, šp. gala - svečano, svečani ukras, svečana nošnja, svečanost) U pozorištu - svečano izvođenje nekog dela - gala predstava, Gala koncert i sl.

GALERIJA

(nlat. galeria, ital. galleria) Pokriven balkon (u parlamentu). Prostorija koja služi za izlaganje umetničkih dela. U pozorištu - prostor za publiku, deo gledališta na spratu, spratovima, ili iznad partera.

GALIMATIJAS

(lat. Gallus Mathiae, fr. gallimatias - zbrka u govoru, nejasan govor) Zbrka reči, nerazumljiv, besmislen govor. U pozorištu se vrlo često koristi u komedijama da bi se neko predstavio smetenim i smešnim. Pruža izuzetne mogućnosti za razigravanje glumcu, ali i traži izuzetnu veštinu i koncentraciju.

GARDEROBA

(fr. garderobe) Prostor za odlaganje i čuvanje odela i kostima. Poz. 1) prostor za odlaganje viška garderobe publike (kaputa, maitila, šešira, kišobrana i sl.). Nalaze se u foajeima pozorišta, ispred sale - garderoba za publiku; 2) prostor za presvlačenje izvođača. Nalazi se iza scene. Posebno je opremljen i omogućava akterima predstave (glumci, operski pevači, baletski igrači, statisti) da se pripreme za predstavu. U većim pozorištima postoji kategorizacije garderoba po umetničkoj hijerarhiji (garderoba za: prvake, soliste, za članove ansambla i sl.)

GARDEROBER

(fr. garderobiere) Čuvar garderobe. Poz. 1) lice koje pre predstave prihvata, odlaže i čuva garderobu gledaocima, a posle predstave im je vraća. Kod nas, u novije vreme, često privremeno angažovani preko omladinske ili studentske zadruge; ranije stalno zaposleni u pozorištu (kao i danas u većim pozorišnim kućama u svetu); 2) lica zadužena za brigu o scenskoj garderobi - kostimima. Uglavnom rade kao tim. Njihove obaveze su: - vode računa o adekvatnom skladištenju i zaštiti kostima, - održavaju kostime tokom procesa igranja predstava, da bi se osigurao konstantan kvalitet i izgled, - pre svake predstave donose odgovarajući kostim za svakog pojedinog izvođača u njegovu garderobu, - pomažu izvođačima da se obuku nre predstave, - obezbeđuju pomoć izvođačima u slučaju bilo kakvih poteškoća u vezi sa kostimima i presvlačenjem, - odgovorni su za presvlačenje izvođača (u garderobi ili neposredno iza scene, ako nema vremena za odlazak u garderobu) tokom tehničkih, kostimskih proba i za vreme izvođenja predstave, - posle predstave odnose kostime nazad u prostorije za čuvanje, na pranje ili hemijsko čišćene, ili u krojačnicu (ako je nužna neka intervencija).

GEG

(eng. gag - šala, upadica) Poz. - šala sa neočekivanim, paradoksalnim obrtom koji neodoljivo izaziva smeh. Fig. - podvala, prevara, smicalica. Vrlo vešto izveden gest, situacija, slika. U pozorištu: efikasan iuspešan glumački izražaj koji doprinosi boljoj ilustraciji scenske radnje kroz fizički pokret. Kao dramska radnja, geg je brz obrt događaja i neočekivana promena stanja u dramskom zapletu. Najčešće se koristi u komedijama.

GENERALNA PROBA

(lat. generalis - opšti, glavni, nlat. proba - ispitivanje, kušanje, ogledanje) Poslednje probe pred premijeru koje je se u potpunosti odvijaju kao predstava. Generalnim probama se pristupa kad je rad na predstavi završen, i to je završno uklapanje svih elemenata koji čine predstavu. Planove generalnih proba ustanovljava reditelj u zajedništvu sa tehničkim direktorom i autorskim timom, a servisira ih organizator predstave. Na ovim probama proveravaju se svi odnosi u predstavi (odnos između izvođača, odnos prema mizanscenu, scenografiji, kostimima, svetlu, tonu i dr). Generalnim probama prisustvuje ceo autorski tim (scenograf, kostimograf, dramaturg, lektor, koreograf i dr), jer su one poslednja prilika za eventualne poslednje korekcije. Broj generalnih pro6a zavisi od veličine projekta, broja izvođača u ansamblu, složenosti umetničke i tehničke realizacije, kao i operativnih mogućnosti pozorišta.

GENIJE

(lat. genius - niža krilata božanstva - anđeli; pojedinačno božanstvo svakog čoveka, stvari ili mesta; fr. genie) Obdarena ličnost izuzetne originalne snage i vrednosti duha, koja poseduje najviši stepen sposobnosti shvatanja, kombinovanja, stvaranja, prikazivanja...

GEST

(lat. gestus, nem. Geste) Pokret telom ili rukom prilikom govora; junačko delo; delo učinjeno s namerom. Poz. - ilustracija scenske radnje. Ima za cilj pojačavanje scenskog izraza i osnaživanje izgovorenog teksta.

GESTIKULACIJA

(lat. gesticulatio) Pravljenje pokreta telom pri govoru; naročito rukama i ramenima, ali i drugim delovima tela. Izražavanje u toku predstave, a u okviru scenske radnje, putem gestova koji moraju da budu opravdani, u dramaturškom smislu.

GINjOL

(fr. guignol) Pozorišna lutka koju glumac-animator natiče na ruku, i pomeranjem svojih prstiju pomera glavu i ruke lutke (za razliku od marionete, koju glumac pokreće koncima).

GLAS

1) Zbir zvukova ljudskih govornih organa, govor i pevanje; 2) sposobnost rada govornih organa; sposobnost, dar za pevanje; 3) tip, vrsta pevača, u zavisnosti od registra tonova koje može da otpeva.

GLEDALAC

Poz. - posetilac, konzument pozorišnih predstava. Jedan od najbitnijih činilaca pozorišta (uz izvođača i autora dela). On je uz izvođača drugi živi učesnik u pozorišnoj predstavi. Bez gledaoca pozorište nema svoju svrhu.

GLEDALIŠTE

Prostor koji je uređen za publiku i prilagođen za nesmetano praćenje predstave. U tradicionalnom evropskom pozorištu nalazi se nasuprot scene i obično je u osnovi pravoutaonog oblika, sa fiksiranim sedištima i definisanim rasporedom sedenja. Druti tradicionalni oblik gledališta je amfiteatralan (polukružan, stepenast) obično bez stolica, sa kamenim ili drvenim stepenicama, najčešće na otvorenim scenama (po uzoru na antički teatar). U savremenim teatrima scena i gledalište su sve češće drugačije osnove, i nisu striktno diferencirani i postavljeni jedno naspram drugog, odvojeni.

GLUMA

(od opšte slovenskog korena ghlou - smejati se, šaliti se, igrati) Oblik umetničkog scenskog izražavanja. Prikazivanje i tumačenje drugih ličnosti (likova iz dramske književnosti ili drugih), na umetnički način i umetničkim sredstvima (govor, pokret, mimika...)

GLUMAC

(od opšteslovenskog korena ghlou) Umetnik koji se iskazuje kroz scensko izvođenje i umetničku transformaciju, ostvarujući određene likove. Umetnik na čijem radu se bazira egzistencija svakog dramskog izvođenja i koji svoj umetnički talenat, znanje i veštinu realizuje u pozorišnim predstavama. Glumac kao umetnik se pojavljuje u staroj Grčkoj kada vođa hora i hor stupaju u dijalog.

GLUMAČKI SALON

(kol.) Prostorija koja se nalazi u neposrednoj blizini scene, i u kojoj izvođači pre početka i u toku realizacije predstave, čekaju na poziv ispicijenta za izlazak na scenu.

GOSTOVANjA

Pod gostovanjem se podrazumeva izvođenje predstave van matične scene. Pozorišna predstava svoj aktivni život potvrđuje igranjem na matičnoj sceni i prilikom gostovanja na drugim scenama, ili učešćem na smotrama i festivalima. Program gostovanja predstava se posebno priprema, a mnoga pozorišta poseduju posebna odeljenja koja se isključivo bave ovom organizacijom. Gostovanje u trajanju od nekoliko dana i duže (naročito ako obuhvata više gradova i scena na kojima se igra), zove se turneja.

GOVOR

1) Iskazivanje misli i osećanja zvučnim jezičkim sredstvima (rečima); 2) jezik, narečje, žargon. Osnovno čovekovo sredstvo komuniciranja. Poz. - jedno od osnovnih izražajnih sredstava glumca.

GOVORNA RADNjA

Scensko izražavanje putem govora. Scenski izvođač usredsređuje pažnju na reči likova, podrobno tumačeći tekst, težeći da se srodi sa tim tekstom. U užem smislu, govorna radnja je nešto više od prostog izgovaranja reči i rečenica.

GRADACIJA

(lat. gradatio - postepenost, stupnjevitost) Nizanje predstava u toku izlaganja po jačini, od slabih ka najjačim, radi privlačenja pažnje i izazivanja efekta. Poz. - postepeni razvoj i uspon dramske radnje, građenje zapleta koje korak po korak povećava stepen napetosti i postepeno dovodi do klimaksa.

GRADSKO POZORIŠTE

(kol.) Pozorište čiji je osnivač grad. Ova pozorišta se osnivaju po kulturnom modelu koje ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture i zadovoljenja kulturnih potreba određenog grada. Gradska pozorišta mogu da budu: - dramska, koja u svom repertoaru neguju klasičnu ili modernu dramu; - komedije, koje na svom repertoaru igraju isključivo razne komediografske vrste; - muzička, koja kao osnovne žanrove koje prikazuju neguju mjuzikl i operetu; - dečja, koja isključivo pripremaju i izvode komade za decu; - lutkarska, koja svoju dramaturšku i izvođačku igru zasnivaju na lutkama, koje vode posebno školovani glumci - lutkari. Pored ovih, postoje još neka specifična pozorišta (pozorište senki, opere, operete, kabarei i sl), ali ona su češće privatna, vaninstitucionalna. Gradsko pozorište može negovati i kombinacije žanrova (komedija-muzičko, dečje-lutkarsko i sl.)

GRAĐANSKA DRAMA

Vrsta drame čija se radnja razvija u izrazito građanskoj sredini, a može nastati iz sukoba građanske klase u razvoju s aristokratijom, a i iz konflikta unutar tog samog društvenog sloja. Nastaje u periodu renesanse, a koreni su joj u srednjovekovnoj pučkoj drami, koja za razliku od antičke i crkvene drame u centar zbivanja stavlja.

GRAĐANSKO POZORIŠTE

U periodu renesanse dvor i plemićke porodice postaju osnivači i pokrovitelji umetnosti, pa i pozorišta. Najznačajniji rezultat toga je - nastanak Građanskog pozorišta, kao temelja sadašnjeg pozorišta. Građansko pozorište konačno postaje stacionarno pozorište (za razliku od putujućeg), što znači: - poseduje posebnu zgradu (koju dobija od osnivača; to je ili neka već postojeća zgrada koja se prilagođava potrebama teatra, ili se gradi nova, namenjena samo pozorištu), - ima stalni, profesionalni glumački ansambl, - ima redovni repertoar, tj. predstave se igraju određenim danima u nedelji, a kasnije iz večeri u veče, - osnivači i finansijeri im, sem plem-ća i dvora, postaju: gradovi, regije, ili države.Osnivač postavlja i upravu.

GRIMASA

(lat. grimacea fr. grimace - kreveljenje, bekeljenje) Jak izraz lica. Poz. - uvežbani izraz i pokret lica, najčešće kao ilustracija određenog emotivnog stanja, ili karaktera lika. Jedno od značajnijih scenskih izražajnih sredstava glumca.

GROTESKA

(fr. grotesque, it. grottesco) Ekstremno neprirodno izražavanje. Karikaturalno fantastična i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komične reakcije, ali može i da zastraši. Pozorišni komad ili scenski prikaz koji preuveličava i karikira odnose i likove u dramskom zapletu do fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izražavanja (drama, opera, balet). Reditelji i izvođači moraju da imaju istančano osećanje mere prilikom kreiranja groteske, inače vrlo lako mogu da "skliznu" u preterivanje i banalnost.

GVOZDENA ZAVESA

(kol.) Posebna zavesa koju svako pozorište po zakonskim normama mora da ima; načinjena je od metala ili nekog drugog vatrostalnog materijala, a ima funkciju zaštite publike u slučaju požara na sceni. Instalirana je ispred "glavne" zavese i spušta se automatski u slučaju požara.

DEBI

(fr. debit) Poz. - prvo javno učešće, nastup (umetnika) na sceni, tj. pristupna uloga u predstavi (dramska, operska, baletska...).

DEBITANT

(fr. debutant) Scenski umetnik koji prvi put javno nastupa; koristi se i u smislu "debitant u odrećenoj ulozi", tj. izvođač koji prvi put tumači neku (obično značajniju) ulogu.

DEČJE POZORIŠTE

Pozorište koje svoj repertoarski koncept bazira na predstavama za decu. Najčešće se odnosi na profesionalne teatre, ali postoje i pozorišta čiji igrački ansambl sačinjavaju samo deca, ili deca i odrasli. Dečja pozorišta mogu da budu i lutkarska.

DEKLAMACIJA

(lat. declamatio) Umetnost recitovanja, odnosno umetničko govorenje. Veština izvođenja - izgovaranja određenog teksta, najčešće poezije. Ovaj vid veštine se izučava u okviru obuke i obrazovanja glumca. Pežorativno: preterivanje u izrazitosti govorenja u „besedničkom“ načinu kazivanja.

DEKOR

(lat. decor, fr. decor -ukras, okvir, ambijent) Poz. - estetski uređen prostor na sceni po stručnim nalozima i egzaktnim skicama scenografa, sa ciljem likovnog i primenjenog oblikovanja scene za određenu predstavu. Odomaćen je i izraz scenografija. Stvara utisak o mestu izvođenja dramske radnje (proplanak, trg, dvorište, salon i sl.), pomoću odgovarajućih kulisa, nameštaja, zavesa, svetla i dr. U poslednje vreme sve češće se kao dopuna ili zamena za dekor koristi laserska rasveta. U modernom teatarskom izrazu dekor često ne dočarava neki određeni, realni prostor, već ima simboličku funkciju.

DEKORATER

(fr. decorateur - koji ukrašava ili boji prostorije) Poz. - osposobljen, obučen, školovan scenski radnik za stručno postavljanje dekora - scenografije na sceni, po stručnim, umetničkim uputstvima scenografa i tehničkim uputstvima majstora pozornice ili tehničkog direktora. Dekorater pre početka predstave postavlja scenografiju, vrši izmene iste u toku predstave, a po završetku rasklanja dekor sa scene.

DEUS EKS MAHINA

(lat. deus eh machina - "bog iz mašine") Izražajno pojavljivanje nekog od grčkih bogova u starogrčkoj tragediji. Uz pomoć scenskog mehanizma (mashina), on bi se neočekivano pojavio na sceni u trenutku klimaksa i razrešio sukob. Fig. - iznenadni, neočekivani obrt, iznenadna pomoć.

DIDASKALIJA

(grč. didaskalia) Uputstvo, objašnjenje. Poz. - ispisani tekst u okviru drame, najčešće u zagradi ili drugim tipom slova, kojim pisac daje svoje sugestije reditelju i akterima: opisuje ambijent, mesto gde se odvija drama, sugeriše način izgovora fraza ili daje uputstva za vrstu akcije izvođača i sl, kako da 6i se njegove namere bolje razumele.

DIJALOG

(grč. didlogos) Razgovor između dva ili više aktera. poz. - osnovna forma izražavanja dramskog pisca, kojom on daje odnos između dva lika u delu.

DIKCIJA

(lat. dictio, način izražavanja) Tehnika, stil govora. Način izražavanja ili interpretacije teksta na sceni (gluma, govor, naracija, recitovanje i sl.), u zavisnosti od vrste pozorišnog dela i njegovog stila. Jedan od osnovnih elemenata glume je dobra glasovna artikulacija. Glumac mora da poseduje dobru dikciju. U pozorištu postoje posebni stručnjaci za dikciju, koji učestvuju u kreiranju predstave, vodeći računa o jeziku u operskoj i dramskoj predstavi.

DILETANT

(it. dilettante - prijatelj, ljubitelj umetnosti) Prvobitni naziv za neprofesionalne glumce (v. amater), dok u novije vreme ovaj naziv ima pežorativni prizvuk - nevešt, nedoučen. Fig. - čovek koji je u nekoj veštini ili struci nedoučen, površan, nestručan.

DILETANTSKO POZORIŠTE

Neprofesionalno, amatersko pozorište. Prvobitni naziv za pozorišne trupe (v. amatersko pozorište).

DIMERI

(en. dimmer) Električni uređaji preko kojih može da se reguliše jačina napona i snage elek-trične energije. Koriste se na sceni za potrebe rasvete, tona i drugih tehničkih zahteva.

DIONISIJE

(gr. Dionysia) Svetkovine u staroj Grčkoj u čast boga Dionisa. Održavane u mnogim mestima, a najpoznatije i najstarije su atinske. U okviru njihovih programa priređivala su se velika muzička takmičenja i dramske predstave. Uz Olimpiske igre bile su najznačajnije manifestacije stare Grčke i dale su izuzetan značaj razvoju i afirmaciji pozorišnih dela.

DIREKCIJA

(lat. directio - uprava) Telo koje rukovodi određenom organizacijom. Sačinjavaju ga rukovodioci ili vođe organizacionih jedinica (odeljenja, radionica, ansambala i sl). Direkcijom rukovodi direktor. U pozorištu su to: direkcija drame, direkcija opere, direkcija baleta, direkcija tehnike, direkcija marketinga i sl.

DIREKTOR

(nlat. director - upravljač, rukovodilac, upravnik) Najviši rukovodilac određene celine, organizacije. Odgovoran je za funkcionisanje organizacione jedinice kojom rukovodi. Za svoj rad je odgovoran instituciji koja ga je postavila. U pozorištu je to najčešće: direktor pozorišta (kod nas je odomaćen izraz upravnnk pozorišta), direktor drame, opere, baleta, direkor tehnike, finansijski direktor, direktor marketinga i sl.

DIREKTOR SEKTORA

(kol.) Stručno ice koje vrši organizatorsko upravljač u ulogu u jednom pozorišnom segmentu - sektoru (direktor drame, direktor marketinga, direktor tehnike, finansijski direktor...)

DIRIGENSKI PULT

(kol.) Poseban postament za notnu partituru, sa kojeg dirigent upravlja muzičkim ansamblom.

DIRIGENT

(lat. dirigens - upravljač, upravnik, rukovodilac) Muz. - posebno obrazovan i obučen muzički stručnjak koji rukovodi muzičkim ansamblima u pripremi i realizaciji muzičkih dela (opera, balet, koncertiisl.).

DISHARMONIJA

(lat. dis-, rp. harmonia) Nesaglasnost, neslaganje, razdor. Muz. Neslaganje tonova, nesklad, pogrešai ton (disonancija, kakofonija). Suprotno do harmonije.

DISONANCIJA

(nlat. dissonantia) Neskladnost, nesaglasnost, ono što razdire. Muz. Odnos između dvaju ili više tonova čije zvučanje nije zadovoljavajuće. Suprodno do konsonancija.

DISONANTAN

(nlat. dissonantio) Neskladan, nesaglasan, nesložan, onaj koji unosi razdor. Suprotno od konsonantan.

DISPLEJ

(eng. display) Elektronski uređaj u vidu table-ploče koji se postavlja na pročelju scene preko kojeg se emituju titlovani, prevod teksta opere i drame stranih autora. Emitovanje se vrši preko titl maišne kojom rukovodi obučena ličnost. U savremenije opremljenim pozorištima za iste potrebe se koriste kvalitetniji ekrani - plazme, ili mali displeji, ili ekrani na sedištima.

DITIRAMB

(grč. dithjrambos – nadimak boga Baha) Vrsta horskih pesama posvećenih bogu Dionisu u staroj Grčkoj. Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovođe i hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antička drama; scenski oblik izražavanja vrlo značajan za nastanak dramske umetnosti.

DIVA

(lat. diva) Obožavana, božanska. Poz. - istaknuta, proslavljena scenska umetnica, utlavnom se odnosi na operske umetnice.

DIZAJNER

Likovno primenjeni umetnik.

DIZAJNER SVETLA

Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn svetla za određenu predstavu. Razlikuje se od majstora svetla, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Majstor svetla je uglavnom realizator.

DIZAJNER TONA

Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn tona za određenu predstavu. Razlikuje se od majstora tona, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Ton majstor je utlavnom realizator.

DOAJEN

(fr. doyen - starešina) Najstariji predstavnik nekog društva, zajednice, po položaju ili po godinama. Poz. - po godinama i iskustvu najstariji član pozorišnog ansabla.

DOMINUS GREGUS

(lat. gospodar stada, vođa) Vođa pozorišne trupe u teatru starog Rima.

DONATOR

(lat. donator) Darodavac,davalac. Lice ili institucija koje pomaže kulturu, nauku i druge neprofitabilne delatnosti i institucije. Donator za svoju pomoć ne očekuje nikakvu protivuslugu od institucije kojoj je pomogao.

DONATORSTVO

Oblik darovanja. Poz. -podrška pozorištu, ili posebnom pozorišnom projektu, koja može da bude novčana, ili u određenoj robi, uslugama, zaveštanju, zadužbinarstvu i sl, pri čemu institucija ili osoba koja se odlučila na donatorstvo ne dobija nikakvu protivuslugu od pozorišta.

DOTIRANO POZORIŠTE

Pozorište koje za svoju delatnost prima određene subvencije iz budžeta osnivača, tj. osnovu finansiranja ovih pozorišta čine dotacije. Pripada tzv. budžetskim ustanovama.Nasuprot komercijalnog pozorišta.

DRAMA

(grč. drao - činim, radim, drama - radnja) Poseban pozorišni oblik. Scenska vrsta sa ozbiljnim sadržajem. Drama - književna vrsta koja pokazuje događaje iz ljudskog života, kao da se zbivaju u sadašnjosti i pred našim očima; lica koja učestvuju, govore i rade svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti - sukob. Drama takođe podrazumeva jedinstvo dramske ideje.

DRAMA APSURDA

(grč. drama; lat. absurdum - nemoguće) Dramski rod nastao sredinom dvadesetog veka. Rodonačelnici ovog žanra su Beket, Jonesko, Žene, Adamov. Nastaje u posleratnoj klimi, a ima korene u filozofiji egzistencijalizma, čiji su bitni postulati: nepostojanost vrednosti, odsustvo komunikacije, dvosmislenost osećanja, otuđenost - apsurdnost egzistencije.