Rečnik pozorišnih termina

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:15 am

A KAPELA

(it. a cappella) Izvođenje pevačkih numera bez instrumentalne pratnje.

ACTOR PRIMARIUM PARTIUM

(lat.) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na značaj koji imaju u pozorišnoj trupi.

AD SPECTATORES

(lat. - upućeno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraćanje glumca publici tokom predstave, kojim se ruši iluzija.

ADAĐO

(it. Adagio - blago, lagano) Muzički znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u kojem dolazi do izražaja odnos između partnera (uglavnom parova), uz često korišćenje "podr-ški" koje baletski igrač pruža svojoj partnerki, balerini.

ADAPTACIJA

(lat. adaptio - prilagođavanje, podešavanje, primena) Poz. - prilagođavanje, preuređenje, prerada dramskog teksta za novo scensko izvođenje, ako je u pitanju ranije napisano i već izvođeno dramsko delo. To je najčešće prilagođavanje dramskog teksta novom vremenu: - skraćenjem-štrihovanjem, koje mora da bude vrlo vešto da se ne bi uticalo na osnovnu ideju, suštinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagođavanjem izraza i reči savremenoj terminologiji - to se najčešće odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim epohama (npr. grčke tragedije, Šekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifković, Sterija, od domaćih autora), - potpunim preuređenjem teksta, kojem savremeni reditelji često pribegavaju, tako da se nekada dešava da nedovoljno upućeni gledalac ne prepozna originalno delo; takav poduhvat se najčešće naziva novim čitanjem dela. Adaptaciju-preuređenje-prilagođavanje uglavnom vrše dramaturzi i reditelji.

AFEKT

(lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili nešto) Intezivno, skoro nekontrolisano izražavanje duševnog stanja, uzbuđenje, razjarenost. Česta pojava u dramskim sukobima.

AFEKTACIJA

(lat. affectio - delovanje) Izveštačenost i prenemaganje. Neprirodan način scenskog izražavanja.

AFEKTIVNO PRISEĆANjE

(en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja ličnog iskustva iz života glumca interpretatora.

AFIŠ(A)

(fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorišni plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odštampana, sa svim relevantnim podacima (mesto i vreme izvođenja, autori, podela uloga i dr), koja se postavlja na vidna mesta, na za to određeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najčešće na pročelju zgrade ili u holu pozorišta.

AGON

(grč. agon - borba, nadmetanje, takmičenje) Javna pozorišna nadmetanja u staroj Grčkoj na kojima su se takmičili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade. Agonom se naziva i deo starogrčke drame, a posebno staroatičke komedije, posvećen borbi rečima između zastupnika dvaju oprečnih mišljenja; obično je svakog podržavala po jedna polovina hora.

AKADEMIJA

(grč. akademia, od ličnog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naučnu i umetničku ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnička institucija. Ime je dobila prema gaju posvećenom antičkom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je poznati filozof Platon osnovao svoju školu.

AKCEN(A)T

(lat. accentus - naglasak) Posebno naglašavanje. Gramatički - naglašavanje, posebno isticanje glasa, sloga ili reči. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i elemenata predstave u odnosu na druge.

AKCIJA

(lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznačajnijih izražajnih sredstava u pozorišnoj predstavi. Radnja, delanje na sceni.

AKROBATA

(grč. akrobates - idem na prstima) Vešti scenski izvođač koji svoje izražavanje zasniva na vratolomnim tačkama. Najčešće se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i mjuziklima.

AKT

(lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorišne predstave, čin.

AKTER

(lat. actor, fr. acteur - izvršilac, glumac) Učesnik u scenskoj radnji, scenski prikazivač, tumač, predstavljač. U pozorištu: glumac, operski pevač, baletski igrač, statista...

AKTIVIZAM

(en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traženjem realnih rešenja za društvene probleme.

AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU

(en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Može da bude omeđeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom.

AKTOVKA

(lat. actus - radnja) Pozorišni komad u jednom činu, jednočinka.

AKTRISA

(fr. actrice) Glumica, pozorišna umetnica.

AKTŠLUS

(nem. Aktschluss) Završna radnja scenskog čina, završetak čina.


Poslednji izmenio MustraBecka dana Čet Avg 20, 2009 8:24 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:15 am

AKUSTIČAN

(grč. akuo - čujem) Koji je podesan za primanje i prenošenje zvuka, sagrađen tako da se zvuci sa svakog mesta jasno i glasno čuju. Za izvođenje predstava od izuzetnog je značaja akustičnost dvorane, tj. prostora u kojem se predstava igra.

AKUSTIKA

grč. akustikos, akuo - čujem, slušam) Nauka koja proučava zakonitosti zvuka.

ALEGORIJA

(gr. allegoria) Slikovit govor, način izražavanja u kojem se misli i pojmovi ne iskazuju rečima koje ih direktno označavaju. Vrlo važan oblik umetničkog izražavanja; u pozorištu se najčešće koristi u komediji i satiri.

ALEGRO

(it. allegro - veselo, brzo, živo) 1) Oznaka za brzi tempo u muzici; 2) muzički komad koji treba izvoditi brzo, živo, veselo.

ALEKSANDRINAC

Stih tipičan za francusku klasičnu književnost. Dvanaesterac, sa pauzom (cezurom) posle šestog sloga. Dobio ime po francuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka.

ALMANAH

(arap. al-manakh - kalendar, godišnjak) Zbornik radova koji se izdaje godišnje. Poz. - povremena publikacija, štampani godišnji pregled pozorišnih aktivnosti.

ALT

(lat. altus, it. alto - visok) Muzički - drugi glas, viši srednji glas koji interpretira niske tonove; operska pevačica čiji glas ima ovakve karakteristike (v. mecosopran). Javlja se i u nazivima nekih instrumenata (altsaksofon, altflauta itd).

ALTERNACIJA

(lat. Alternacio - smenjivanje, odmenjivanje) Zamena. Izbor između više mogućnosti. Poz.- dva ili više aktera koji tumače istu ulogu. Podrazumeva zamenu aktera drugim (u slučaju bolesti i druge sprečenosti izvođača), ili istovremeno pripremanje dva ili više aktera da istu ulogu u predstavi naizmenično izvode (obično u baletskim i operskim predstavama).

ALTERNATIVNO POZORIŠTE

(lat. alternativa - između dve mogućnosti) Pozorište koje ne poštuje ustaljene konvencije. Uglavnom se bavi istraživanjima u obasti pozorišne estetike i produkcije.

AMATER

(lat. amator, fr. Amateur - koji voli) Ljubitelj. Osoba koja se nekom delatnošću (naukom, umetnošću, zanatom...) bavi iz ljubavi, a ne profesionalno, bez odgovarajućeg obrazovanja i bez materijalnog interesa. Poz. - u vreme nastanka profesionalnih trupa i pozorišta, amateri su bili jedina baza i škola. I danas su amateri značajni za pozorišnu delatnost, jer se tu ponekad otkrivaju talenti, te tako amaterske družine i pozorišta (dečja i omladinska), postaju rasadnici za buduće profesionalce; amaterske družine i danas omogućavaju skoro jedine kontakte publike s pozorištem u krajevima u kojima ne postoje profesionalna pozorišta (v. diletant).

AMATERSKO POZORIŠTE

Neprofesionalno pozorište, koje svoj rad bazira na amaterskom radu. Osniva se sa ciljem zadovoljenja kulturnih potreba određenih populacija koje se organizuju: a) po mestu stanovanja (gradska, seoska...) b) po obrazovnim institucijama (školska, studentska...) v) po radnom mestu, g) po staleškim udruženjima, d) po nacionalnoj pripadnosti, đ) u kulturnoumetničkim društvima, e) u crkvenim i verskim zajednicama...

AMFITEATAR

(grč. amphi-theatron - polukružna pozornica) Građevina sa polukružnim stepenastim gledalištem i obično kružnim scenskim prostorom za izvođače. Nastaje u staroj Grčkoj, prvo adaptlcijom prirodnih padina za gledalište, gde su sedišta stepenasto poređana oko zaravni koja je kori-šćena kao scena, a kasnije vrlo stručno građenih objekata (prvo drvene, a zatim kamene konstrukcije), namenjenih za scensko izvođenje. Iz amfiteatara od stare Grčke, preko Rima i renesanse, nastale su: - pozorišne scene, - sportske hale, - igrališta, - dvorane: koncertne, kongresne, sportske, u visokoobrazovnim ustanovama, slušaonice (amfiteatri).

ANGAŽMAN

(fr. engagement - obaveza, obavezanost) Unajmiti, zaposliti, angažovati, napraviti ugovor, tj. uspostavljanje poslovnog odnosa između poslodavca i izvođača. U pozorištu postoje: - stalni angažman (stalno zaposlenje, stalni radni odnos) - angažovanje po sezoni (sklapanje ugovora za jednu ili više sezona), - angažovanje "po projektu" (sklapanje ugovora samo za jedan projekat-predstavu), - privremeno - povremeno angažovanje (sklapanje ugovora po potrebi).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:16 am

ANGAŽOVANA UMETNOST

(fr. engager - angažovati, preduzeti) Aktivan stav umetnika i njihovih dela prema društvenoj i političkoj stvarnosti, u društvenoj sredini. Ima kritički odnos prema aktuelnosti, snažnu volju za promenama i energičai odnos prema onome što te promene koči ili zaustavlja.

ANSAMBL

(fr. ensemble - skup, celina, grupa, zajednica) Skup umetnika u jednoj umetničkoj grani. U scenskoj delatnosti poznajemo sledeće ansamble: u dramskoj: - dramski - glumački ansambl (svi glumci u pozorištu), - ansambl predstave, - ansambl trupe, u operskoj: - solistički ansambl (solisti, prvaci) – hor u baletskoj: - baletski ansambl (hor, solisti, prvaci), - baletska trupa i sl. u muzičkoj: - ansambli po veličini (simfonijski, operski, kamerni...) - ansambli po vrsti instrumenata (gudač-ki, duvački, udarački...). Van pozorišta kao institucije, takođe postoji veliki broj scenskoumetničkih ansambala (muzički, igračko-plesni, dramski, profesionalni, amaterski...).

ANTAGONIST

(grč. antagonistes – protivnik, suparnik, takmac) Poz. - druga glavna ličnost u drami, koja se suprotstavlja protagonisti (Jago - Otelo). Često termin za partnera u predstavi.

ANTIČKI

(lat. anticus, antiquus stari, starinski) Koji potiče iz starog veka, naročito iz doba starih Grka i Rimljana.

ANTIČKO POZORIŠTE

Pozorišna delatnost u staroj Grčkoj, gde su postavljeni temelji teatru kao posebnoj društvenoj i umetničkoj delatnosti i svim njenim osnovnim elementima. Nastali su: a) Pozorište - kao posebna društvena i umetničko-scenska delatnost, b) Pozorišno delo - drama, kao poseban oblik književnosti, u okviru koje se izdvajaju podvrste: tragedija, komedija, satira, mim... e)Pozorišni stvaraoci - dramski pisci, glumci, prvi pozorišni teoretičari, or-ganizatori... v) Pozorišne građevine - amfiteatri sa jasno izdvojenim delovima (gledalište, orkestar, scena), namenjeni uglavnom pozorišnim događanjima.

ANTIDRAMA

(grč. anti - protiv, prema, umesto; drama - radnja) Dramsko delo koje ne poštuje osnovna klasična pravila pisanja drame. Nastaje u Parizu pedesetih godina 20. veka, sa Beketovim komadom Čekajući Godoa, a označava avangardne komade Beketa, Joneska i dr.).

ANTIDRAMATIČAN

Nedramatičan. Koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima.

ANTIKLIMAKS

(grč. Anti; klimax - stepenice) Nizanje sve slabijih i slabijih sukoba u dramskoj predstavi, gotovo do smirenja (suprotno od klimaksa).

ANTIMASKA

(en. anti-masque, ante-masque ili antic-masque) Maska grotesnog ili komičnog karaktera, nasuprot svečanoj maski.

ANTINOMIJA

(grč. antinomia - protivrečnost zakona sa samim sobom) Poz. - označava zaoštrenu dramsku situaciju, kada su razlozi apsolutno isti po intenzitetu, a dešava se da strane promene mesto i preuzmu argumente onog drugog. Najviše je ima u antičkoj tragediji (Eshil, Sedmorica protiv Tebe, scena između Menelaja i Agamemnona).

ANTITALENAT

(grč. anti, tdlanton; lat. talentum - darovit, prirodno obdaren) Nedarovitost. Neposedovanje dara. Onaj koji nema prirodnog dara za umetnost.

APARTE

(fr. d part - razgovor nasamo; govor za sebe) Monolozi ili replike koje glumac govori publici, pri čemu se smatra da akteri na pozornici to ne čuju; njegova primena bila je poznata već u antičkoj tragediji, javlja se u pozorišnim komadima sve do XX veka, u novijim dramama se retko pojavljuje.

APLAUZ

(lat. applausus) Tapšanje, pleskanje u znak odobravanja. Izražavanje zadovoljstva i pozdravljanje dobrog izvođenja umetnika u predstavi, pljeskanje rukama - što je vrlo značajan podsticaj akterima predstave. Aplauz može da se inicira i "diriguje" - v. klaka.

APOTEOZA

(grč. arb, predmetak u složenicama sa značenjem od, raz; theos, bog) Uzdizanje nekog junaka ili značajne osobe do veličine boga, veličanje, obožavanje. Često je svečani završni prizor u operama i baletima.

APŠMINK

(nem. Abschminken) Skidanje šminke posle izvođenja predstave

ARABESKA

(it. arabesco) Figura u baletu sa ravnotežom tela u osloncu na jednoj nozi i različitim položajima ruku

ARANŽIR-PROBA

(fr. arrangeur, uređivač, priređivač) Rasporedna proba, uvežbavanje dela u slobodnom prostoru (v. mizanscenska proba).

ARANŽMAN

(fr. arrangement - uređivanje, red, raspored) Muz. - obrada, udešavanje. Poz. - uređivanje scene, scenski aranžman.

ARENA

(lat. arena, borilište posuto peskom) Prostor u sredini objekta za scensko i sportsko izvođenje (amfiteatar, cirkus, dvorana, stadion.,.) gde se odvija predstava, takmičenje, borba, spektakl i sl.

ARHONT

(gr. drchon) Visoki poglavar u starogrčkom društvu. Arhonti su bili najčešći pokrovitelji pozorišnog života u arhajskoj Grčkoj.

ARIJA

(it. aria, fr. air - melodija, način pevanja, lirska pesma koja se peva) Zaokruženi deo iz muzičkoscenskog dela koji pevač samostalno izvodi uz muzičku pratnju (najčešće u operi). Postoje i koncerti na kojima se izvode samo arije iz različitih operskih komada
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:16 am

ARIJERSCENA

(fr. arrierescene – zadnji deo pozornice.)

ARIJETA

(it. arietta) Mala arija.

ARIOZO

(it. arioso - u vidu arije, pevajući) Kratak melodični komad koji se umeće u rečitativ.

ARLEKIN

(it. arlecchino, lakrdijaš, šaljivčina) Stalni lik italijanske komedije del'arte u drugoj polovini XVI veka. Prevrtljivac, vrdalama, čovek koji često menja mišljenja (v. komedija del arte)

ARTIKULACIJA

(lat. articulatio) Pravilno nameštanje govornih organa pri izgovaranju - oblikovanju glasova. Razgovetno, pravilno izgovaranje reči i slogova. Izuzetno kvalitetno, dobro uvežbano, a samim tim i besprekorno glasovno izvođenje na sceni. Odnosi se na izgovaranje ili pevanje reči na pozornici, tako da se može razlikovati svaki slog i glas. Kol. - precizno, jasno, diferencirano izražen svaki pokret i svi ostali elementi uloge (pa i režije, scenografije i drugih elemenata predstave).

ARTIST(A)

(ital. artista, fr. artiste) Umetnik, izvođač scenskih veština (cirkuski akrobata, pantomimičar, glumac, mađioničar-opsenar...).

ARTIZAM

ASISTENT

(lat. assistens) Prvi saradnik, pomoćnik. U pozorištu stručno i obrazovano lice koje radi kao prvi saradnik - pomoćnik pojedinih autora pri realizaciji predstave (asistent reditelja, asistent koreografa, asistent scenografa, asistent kostimografa i sl).

ATELANA

(lat.) Vrsta komedija iz starog Rima koja svoj rad bazira na improvizaciji (potiče iz grada Atela u Kampanji). Likovi su tipizirani, tako da su po mnogu čemo daleka preteča Komediji del arte.

ATMOSFERA

(grč. atmos - vodena para; sphaira - lopta). Vazdušni omotač koji se nalazi kod planete Zemlje. Fig. - sredina u kojoj čovek živi i razvija se. Kol. - ugođaj, raspoloženje. Poz. (kol.) - ugođaj koji se stvara u procesu realizacije predstave, raspoloženje koje stvaraju izvođači na pozornici uz ton, rasvetu i elemente opreme. Vrlo je važno za odnos umetnika i publike.

AUDICIJA

(lat. auditio - čuvenje, slušanje) Probno ispitivanje, predstavljanje. U pozorištu: zakazan probni nastup umetnika pre angažovanja - uglavnom javnim pozivom (a može i po posebnom, pojedinačnom pozivu). Odvija se najčešće pred odgovarajućom umetničkom komisijom (nekada samo pred rediteljem i producentom i sl). Audicija se najčešće vrši za angažovanje po projektu i u pozorištima koja nemaju stalno angažovani ansambl. Na filmu i televiziji je to najčešći oblik izbora umetnika. U poslednje vreme za ovu delatnost ustalio se izraz engleskog porekla – kasting.

AUDITORIJUM

(lat. auditorium - slušaonica, učionoca) Populacija kojoj se obraća umetnik ili umetničko delo - slušaoci, gledaoci. Poz. - publika.

AULEUM

(lat.) U pozorištima starog Rima drvena zavesa ispred scene koji se pred početak predstave spušta na zemlju te na taj način omogućava pogled iz gledališta na scenu.

AUTO SACRAMENTAL

(šp. auto sacramental - sveti čin, lat. sacramentum - sveta tajna) Španska vrsta drame u jednom činu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko-simboličkog karaktera, koja je pri-kazivana u okviru crkvenih praziika. U njima su pored likova iz svakodnevnog života predstavljani i alegorijski likovi.

AUTOGRAM

(grč. autogramma - svojeručni potpis) Potpis koji svojom rukom istaknuti umetnik daje svom obožavaocu na fotografiji, ulaznici ili nekom drugom predmetu. Na tržištu antikviteta i kolekcionih predmeta ovakvi potpisi mogu dostići veoma visoku cenu.

AUTOPENETRACIJA

(grč. autos - sam; lat. penetratio - prodiranje, oštroumnost, sposobnost shvatanja suštine stvari) Poz. - potpuno razotkrivanje glumca u toku igre. Pronalaženje lika u sebi i njegovo oslobađanje.

AUTOR

(lat. augere, auctor, fr. auteur - tvorac, začetnik) Tvorac, kreator originalnog umetničkog ili naučnog dela.

AUTORIZOVAN PREVOD

(kol.)Prevod dela na strani jezik, koji je autor ili njegov ovlašćeni predstavnik odobrio (prevodilac dela je takođe autor, tj. njegov prevod je takođe autorsko delo). AUTORSKA TANTIJEMA Visina nadoknade koju autor dobija na ime nadoknade za ustupanje prava na korišćenje njegovog dela. Definiše se posebnim ugovorom. Može da bude putem otkupa, kada korisnik dela (npr. pozorište) otkupljuje pravo na korišđenje dela (npr. drame) od autora i za to odmah isplati ukupni iznos. Kao i putem procenta, kada korisnik (pozorište) uplaćuje svakog meseca procenat (kreće se od 3% do 15%) od prihoda predstave autoru (dramskom piscu). Moguća je i kombinacija ova dva principa. B. tantijema

AUTORSKI HONORAR

(lat. augere, austor - tvorac, začetnik; lat. honorarium - novčana nagrada) poz. - visina nadoknade koja se usplaćuje umetniku za njegov rad, delo, uslugu, izvođenje. Definiše se ugovorom koji sklapaju poslodavac i umetnik-autor.

AUTORSKI TIM POZORIŠNE PREDSTAVE

(kol.) Sačinjavaju ga kreativni pozorišni umetnici koji su posebno obrazovani i osposobljeni za određene segmente (poslove) u realizaciji pozoripše predstave. Autorski tim se formira posle odabira pozorišnog komada za izvođenje, a bira ga producent koji može da bude: upravnik ili direktor drame, opere ili baleta (u institucionalnom pozoršptu), tj. ieue-ralni menadžer ili samostalni producent (u nezavisnom projektu). Prvo se bira reditelj, koji potom i sam aktivno učestvuje u izboru ostalih članova tima. Autorski tim predstavlja integrisanu, kooperativnu i harmoničnu umetničku grupaciju sa sličnim estetskim težnjama, a sa ciljem realizacije jednog umetničkog dela - pozorišne predstave. Autorski tim sem reditelja i producenta sačinjavaju još i scenograf, kostimograf, dramaturg, koreograf, kompozitor i dr. (v. kreativni tim).

AUTORSKI UGOVOR

(kol.) Autorski ugovor ili ugovor o autorskom delu definiše prava autora umetničkog dela u toku eksploatacije dela. Nastao je kao zakonski oblik zaštite autorskih prava, a pravi se prema posebnim zakonskim odredbama. Sem uobičajenih stavki koje treba da sadrži ugovor, u njemu o autorskim pravima mora posebno i jasno da se navede vrsta umetnika-autora, što je vrlo važno prilikom obračunavanja poreza (pisac, kompozitor, reditel., glumac, pevač, scenograf, i sl), zbog različitosti poreskih stopa.

AUTORSKO DELO

(kol.) Originalno delo nekog autora. U pozorištu može da bude pisano, izvorno delo (drama, opera, balet, opereta), ili scensko delo (režija, koreografija, scenografija, kostimografnja i sl).

AVANGARDA

(fr. avant-garde - prethodnica) Isprva, termin koji označava nove, eksperimentalne pravce i pokrete u umetnosti dvadesetog veka. Kasnije postaje pojam koji znači - svaki novi umetnički pravac.

AVANSCENA

(fr. avant-scene) Termin retko u upotrebi (češće se koristi u Hrvatskoj i BiH). V. proscenijum.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:17 am

BAHUS

BAHUS (gr. Bakchos, lat. Bacchus) Bog vegetacije i plodnosti u Staroj Grčkoj, sin Zevsa i Semele (v. Dionis) Dionizos, posebno poznat kao bog vina i ekstaze. Iz kulta boga Bahusa nastalo je pozorište.

BALADA

(it.) Popularni muzički oblik nastao u XIV i XV veku u Francuskoj i Italiji, pisan na svetovni tekst, višeglasna kompozicija sa pripevom. Popularna u i sadašnje vreme.

BALERINA

(it. ballerina) Baletska igračica, plesačica umetničke igre - baleta.

BALET

(fr. ballet, ital. balletto - umetnički ples) Scenska umetnost čiji se sadržaji (misli, osećanja, sukobi, priče...) izražavaju igrom, mimikom, pokretom i ritmičkim kretnjama najčešće usklađenim sa muzičkom i (ili) drugom zvučnom podlogom. 1) posebna grana scenske umetnosti; 2) autorsko umetničko delo nekog kompozitora namenjeno za izvoćenje na sceni, kao podloga za umetničku igru.

BALET-MAJSTOR

(fr. balett nem. Meister) Autor koreografskog dela baletskih predstava, ili plesnih prizora u operama, operetama i dramama. U pozorištima postoje i baletmajstori-pedagozi koji se ne bave koreografijom, već vrše s izvođačima obavezne vežbe i razrađuju pojedine delove igara. Prvi igrač i vođa baletske trupe.

BALETSKI IGRAČ

Posebno obrazovan igrač-umetnik sa veštinom izvođenja baletskih predstava. Baletski igrač može da bude: - prvak baleta, zaslužni umetnik sa iskustvom, koji se potvrdio u velikom broju glavnih i solističkih baletskih uloga, - solista baleta, baletski umetnik koji izvodi (utlavnom manje) solističke uloge - član baleta, član baletskog igračkog ansambla.

BALETSKI SCENARIO

Predložak za balet. Može biti sastavljen od verbalnih elemenata, ali i kombinovan s posebnim oblikom notacije zapojedine baletske korake ili figure.

BALKON

(it. balcone) Istureni prostor sa spoljne strane zgrade. Poz. - deo gledališta vdnad partera (galerija), obično iznad loža u parteru gledališta, nasuprot pozornici i sa strane, sa sedištima u jednom ili nekoliko redova.

BANDA

(it. banda - četa, odred) Raniji naziv za putujuću pozorišnu ili muzičku trupu.

BARD

(eng. bard, kelt. bardd) Pesnik-pevač kod starih Gala i Kelta, pevao uz pratnju harfe u slavu bogova i heroja. Poz. (kol.) - potvrđeni i uvaženi umetnik, bard tume.

BARITON

(grč. barys - jak; tonos - ton) Muzički instrument sa žicama, eufonijum (u vojnim orkestrima). Srednji muški glas, između tenora i basa.

BAROKNA DRAMA

Dramska dela iz XVII i delimično XVIII veka sa karakteristikama baroknog stila. Osobenosti su im fantastične začuđujuće slike.

BAS

(it. basso, grč. basson - komparativ od dubok, dublji) Muški glas koji peva najniže "najdublje" partije.

BEČKI PUČKI IGROKAZ

Dramska vrsta nastala u predgradskim pozorištima Beča krajem osamnaestog do sredine devetnaestog veka. Izražavajući se kroz pesmu i igru, satiričkim pristupom tretirali su aktuelna lokalna društveno-politička događanja.

BEKSTEJDž

(en. backstage) Prostor iza scene. Kol. - zbivanje u pozorištu koja se odvijaju van domašaja javnosti.

BELKANTO

(ital. bel canto) Lepo pevanje, izuzetno usavršeni stil pevanja. Muzički pravac koji teži virtuoznosti u izvođenju.

BENER

(eng. banner) Posebno dizajnirani reklamni pano od platna koji se postavlja na fasade pozorišta.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:18 am

BIJENALE

(lat. biennis - dvogodišnji) Smotre, revije i festivali iz oblasti kulture koji se održavaju svake drute godine

BILBORD

(eng.billboard) Posebno postavljeni panoi koji služe za isticanje reklamnih poruka. Često su vlasništvo marketinških agencija koje ih iznajmljuju. Pozorišta ih koriste radi prezentacija svojih programa, najčešće premijera.

BILET

(fr. billet - pisamce, cedulja) Ulaznica, karta.

BILETAR

(fr. billetier) Prodavac ulaznica za pozorišne predstave. Posebno obrazovan službenik koji mora da poseduje sposobnosti za rad sa novcem, komunikativnost, fleksibilnost, snalažljivost... i dobro poznavanje celokupnog repertoara pozorišta, uz umeće da na pravi način preporuči predstavu potencijalnom gledaocu.

BILETARNICA

(fr. billet - pisamce, cedulja) Prodavnica ulaznica. Poz. - mesto na kojem se ulaznice za pozorišne predstave distribuiraju, rezervišu, prodaju, najčešće na ulazu u pozorište. U novije vreme opremljena telefonima, kompjuterom koji je povezan sa drugim službama unutar pozorišta (marketing, protokol, finansijska služba...), a po mogućnosti i sa drugim biletarnicama u gradu, informativnim tablama, elektronskim displejem za publiku i dr. Na 6iletarnici publici treba da bude dostupan štampani i druti informativni materijal o repertoaru, predstavama i ostalim relevantnim podacima o pozorištu.

BILTEN

(fr. bulletin; ital. hulletino) Dnevno saopštenje, letak, cedulja. Pozorišne dnevne novine manjeg o6ima koje izdaju pojedini pozorišni festivali tokom svog trajanja, a čiji sadržaj prati tok festivala iz dana u dan.

BINA

(nem. Buhne - pozorište, pozornica, scena) Posebno uređen i opremljen prostor kojem se izvodi predstava ili neki scenski događaj.

BIOMEHANIKA

(gr. Bios, mechanike) Nauka o mehaničkim procesima na i u živim bićima. Biomehanički organizam. Poz. - glumački sistem vežbi koje glumci svakodnevno primenjuju kako bi pripremili svoje telo za svaki potencijalnn zadatak na sceni. Ustanovio ga je sovjetski reditelj i glumac Vsevolod Mejerhold.

BIS

(lat. bis - dvaput, još jednom, ponovo) Poz. poziv na ponovni nastup umetnika. Publika uz aplauz i uzvike odobravanja i uzvikivanjem "još", "bravo" ili "bis" zahteva ponavljanje nekog dela umetničkog programa (najčešće u operi, opereti, mjuziklu, varijeteu...).

BIZARNO

(fr. bizarre - neobičan, osoben) Karakteristike i svojstvo umetničkih dela koja ne poštuju ustaljenu normu, kodekse ponašanja i izražavanja, često na granici dobrog ukusa.

BLUETA

(fr. bluette - varnica) Naziv (figurativno) za kratak, šaljiv ili satiričan pozorišni komad (dramski ili muzički) koji ne poseduje veće umetničke vrednosti,

BOJA ZVUKA

Kvalitet zvuka kojim se pravi razlika između različitih iistrumenata, glasova i ostalih izvora zvuka.

BOLjŠOJ BALET

Najznačajiji ruski baletski ansambl sa svetskom reputacijom. Osnovan 1776. godine, a od 1825. godine prelazi u moskovski Boljšoj teatar po kome i nosi današnji naziv.

BOLjŠOJ TEATAR

Najznačajniji pozorišni centar u Moskvi. U Boljšom teatru (čije ime znači veliki) imaju: operske, baletske, pozorišne i koncertne predstave i projekte. Po svojim predstavama ima svetsku reputaciju. Osnovan je 1776. godine od strane carice Katarine II. Kompleks u sadašnjem konceptu izgrađen je 1825. godine nakon požara, a obnavljan je 1853, kao i početkom ovog veka.

BOMBAST

(eng, nem. Bombast, grč. bombyx - preterana kićenost u govoru; zujanje, buka) Preterano kitnjast, napadan, prenaglašen oblik govornog ili pisanog izražavanja.

BRAVO

(it. bravo - odobravanje) Uzvik oduševljenja, odobravanja i podrške izvođaču od strane publike.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:18 am

BRAVURA

(fr. bravoure, it. bravura) Izuzetno vešto, stručno, uslešno, virtuozno izvođenje nekog umetiičkog dela.

BRODVEJ

(en. Broadway) Ulica u Njujorku u kojoj i oko koje se nalazi većina značajnih komercijalnih pozorišta u Njujorku; otud Brodvej postaje simbol poput Vest Enda i Šaftsberi avenije, koji odvaja komercijalno od eksperimentalnog pozorišta, često nazivano i Of- Brodvej (eng. Off-Broadway).

BUDžET

(eng, fr. budget, lat. bulga - kožna kesa, novčanik) 1) Zakon kojim se predviđa, planira, odobrava i raspoređuje sav prihod i rashod na nivou države, grada, regije, ustanove i sl. za period od godinu dana; 2) unapred predviđen proračun prihoda i rashoda. U pozorištu razlikujemo: - budžet pozorišta, celokupno materijalno stanje pozorišta za kalendarsku godinu, - budžet sezone, finansijska opcija pozorišta za sezonu, - budžet projekta, ukupni troškovnik za jedan projekat, na primer pozorišnu predstavu.

BUFO

(ital. buffo - smešan, komičan) Pevač komičnih uloga u italijanskoj operi. Poseban oblik pozorišne umetnosti nastao u srednjem veku, a razvio se u renesansi. Bazira se na komičnim, veselim i šaljivim temama, najčešće je reč o vrsti opere - opera bufo.

BUFON

(ital. buffone) Šaljivčina, lakrdijaš, dvorska budala, komičar.

BUFONERIJA

(fr. buffonnerie - lakrdija, šala, laka komedija) Vesela igra pisana u stihu, koja se izvodila u Italiji za vreme karnevala i drugih svečanosti, na otvorenom prostoru. Ovaj oblik scenskog izražavanja bio je poznat u petnaestom i šesnaestom veku i u našim krajevima, naravno pod uticajem koji je iz Italije dolazio preko Dubrovnika.

BULEVARSKA DRAMA

(fr. Boulevard - šetalište, široka lepa ulica sa drvećem) Drama koja potiče sa pariskih bulevara iz devetnaestog veka. U savremenoj dramskoj terminologiji, ovaj termin se odnosi na komade koji imaju komercijalni karakter.

BULEVARSKA POZORIŠTA

Termin nastao u Francuskoj, kada je tvorac regulacionog plana Pariza, austrijanac Hausman, srušio gradske zidine i izgradio tzv. velike bulevare, na kojima su se dizala brojna pozorišta, koja su popularno nazivana bulevarima zločina. Danas se odnosi na raznorodna privatna i samofinansirajuća pozorišta širom Evrope, Amerike, Kanade i Australije; čija se organizacija i repertoarska politika zasnivaju na komercijalnim osiovama.

BUNRAKU

Tradicionalno japansko pozorište lutaka.

BURGTEATAR

(nem. Burg - zamak, dvorac, cela tvrđava; grč. theatron - pozorište, pozornica) Bečko kraljevsko pozorište, osnovano 1776. Njegov značaj je, između ostalog, i u tome što prvi ustanovljava organizacionu strukturu koja se bazira na tri sektora: umetnički, administrativni i tehnički, a što je poslužilo kao uzor za većinu institucionalnih pozorišta u Evropi. Naša pozorišta su takođe organizovana po ugledu na Burgteatar.

BURLESKA

(nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesaue - šala, lakrdija) Šaljivi, parodični i veseli muzičko scenski komadi. Odlikuju se preteranošću komičnih efekata i grubošću karikiranja likova i situacija. Ponekad se ovaj izraz upotrebljava kao sinonim za svaku vrstu preterivanja prilikom scenskog prikazivanja.

BUTO DRAMA

Tradicionalni oblik dramskog stvaralaštva u Japanu. Svoje scensko izražavanje bazira na pokretu i simbolici. Pozorišta koja neguju ovu vrstu drame nazivaju se buto teatri.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:19 am

VARIJACIJA

(lat. variatio - menjanje, promena) Muz. - delimično odstupanje od jedne teme. Različiti pristupi istoj temi, sadržaju, delu... Različito prilaženje iste uloge ili parture. U baletu posebna igračka deo-nica. U operi posebna muzička deonica.

VARIJETE

(fr. variete) Zabavnomuzičke igračke trupe ili pozorišta čiji program se bazira na lakoj muzici, pesmi, plesu, žonglerskim veštinama, gimnastičkim egzibicijama. Stil izvođenja je visokoestetizovan, često i erotizovan, u bogatoj scenografiji i kostimima, sa scenskim efektima i sl.

VEDETA

(lat. videre, fran. vedette, ita. vedetta) Istaknuti, slavni scenski umetnik, zvezda.

VERISTIČKA OPERA

Operska dela nastala pod uticajem umetničkog pokreta verizma (italijanski naziv za naturalizam). P. Maskanji, Kavale-rija Rustikana

VERIZAM

(it. vero, verisimo, lat. versus -istinit) Umetnički pokret koji se zasniva na izrazitom naturalizmu poreklom iz Italije. Nastao krajem devetnaestog veka kao reakcija na romantizam, sa ciljem da prikaže istinit život, sa svim njegovim ružnim i lepim stranama.

VERTEPSKA DRAMA

(rus.) Poseban oblik crkvene drame. Kod nas je poznata u Vojvodini, a preneta je iz Rusije, » tridesetih godina osamnaestog veka. Obrađuje biblijske teme, a izvode je najčešće đaci, uz pomoć sveštenika i učitelja.

VESTEND

(en. West End) Kvart u Londonu u kojem se nalaze komercijalna pozorišta koja funkcionišu po istom principu kao njujorška pozorišta na Brodveju. Svoj reperoar baziraju na mjuziklima i savremenim dramama, po principu star sisetma (angažovanje velikih zvezda u projekte). Uz Brodvej, Vest End je sinonim za komercijalnu pozorišnu produkciju.

VEŠTINA

Posebna sposobnost za stvaranje korišćenjem intelekta, znanja, fizičke i tehničke spretnosti. Ovladavanje tehnikama i pravilima za proces stvaranja. Zanatska strana umetnosti. Uz talenat i znanje, veština čini osnov umetničkog stvaranja.

VIDLjIVOST SCENE

(en. sight line) Granica vidljivosti scene sa bilo kog sedišta u pozorištu. Mora se uzeti u obzir prilikom izrade scenografije i režiranja mizanscena, kako bi svako u gledalištu bio u stanju da vidi sve scene od vitalnog značaja za predstavu.

VIRTUOZ

(nlat. virtuosis, it. virtuoso) Vrhunski veštak, čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti postigao savršenstvo. Umetnik koji izuzetno dobro vlada tehnikom izražavanja.

VIŠEGLASJE

Višeglasno pevanje. Višeglasje nastaje onda kada se jednoj melodiji u isti čas suprotstavi bar još jedna druga melodija, koja se, ako ne potpuno, a ono barem delimično razlikuje od prve.

VISOKA KOMEDIJA

Posebna vrsta urbane komedije. Bazira se na humoru koji je naglašeno intelektualan. Osnovni cilj joj je ne samo humor i zabava, već i kritika društvenog stanja. Rodonačelnik ovih komedija je francuski komediograf Molijer.

VIZUELNI INDENTITET

Vizuelna osobenost koju ustanovljava i neguje određena institucija. U pozorištu, skup estetskih likovnih normi koji moraju da prate zadati pravac u realizaciji likovnih vizuelnih elemenata za potrebe pozorišta: program, plakat, letak, bilbord, spot i sl.

VLASULjA

Veštačka kosa, umetak kose ili ćela koju nose izvođači u pozorišiim predstavama

VLASULjAR

Majstor koji izrađuje veštačku kosu, i druge predmete od vlasi (dlaka). Vlasuljar je jedno od specifičnih zanimanja u pozorištu, koje traži posebne stručnjake-majstore, obrazovane i obučene za izradu vlasulja-perika, veštačkih brkova, brade, obrva, trepavica... Sem zanatske veštine izrade perika, moraju da poznaju specifičnosti svakog lika za koji izrađuju periku, a to se odnosi na epohu, stil, karakter uloge... i u tom smislu usko sarađuje sa kostimografom.

VLASULjARNICA

Posebno opremljen prostor – radionica u kojoj majstori vlasunjari za potrebe predstave i po nalogu reditelja i kostimografa izrađuju perike, umetke, tupee, kike, zulufe, brade, brkove i sl. Vrlo često je to ista prostorija u kojoj se glumci šminkaju za predstavu - šminkernica.

VODVILj

(fr. vaudeville) Zabavno komična predstava. Prvobitno francuska narodna pesma satirične sadržine, danas je to mali pozorišni komad sa kupletima. Karakteriše ga gluma koja obiluje zabunama, gestikulacijama i preokretima koji izazivaju komično-zabavne situacije.

VOĐA STATISTA

(kol.) Lice koje organizuje, vodi i predstavlja statiste u kontaktima sa organizatorom i rediteljem, u toku priprema i izvođenja predstave. Za potrebe statista vrši operativno administrativne i finansijske poslove u saradnji sa odgovarajućim službama u pozorištu.

VOKAL

(lat. vocalis, vox - glas) Glas.

VOKALIZA

(lat. vocalis) Dugi niz tonova pevan na jednom vokalu; svoje poreklo vuče iz gregorijanske muzike.

VOLONTER

(fr. volontaire, lat. voluntarius) Osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja određene poslove, dobrovoljac.

VOLUMEN

(lat. volumen, volvere) Muz. obim, jačina, punoća glasa, muzike.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:20 am

GAF

(fr. gaffe) Greška. U pozorištu - nesmotreno izazvana greška u toku izvođenja predstave.

GALA

(it, fr, šp. gala - svečano, svečani ukras, svečana nošnja, svečanost) U pozorištu - svečano izvođenje nekog dela - gala predstava, Gala koncert i sl.

GALERIJA

(nlat. galeria, ital. galleria) Pokriven balkon (u parlamentu). Prostorija koja služi za izlaganje umetničkih dela. U pozorištu - prostor za publiku, deo gledališta na spratu, spratovima, ili iznad partera.

GALIMATIJAS

(lat. Gallus Mathiae, fr. gallimatias - zbrka u govoru, nejasan govor) Zbrka reči, nerazumljiv, besmislen govor. U pozorištu se vrlo često koristi u komedijama da bi se neko predstavio smetenim i smešnim. Pruža izuzetne mogućnosti za razigravanje glumcu, ali i traži izuzetnu veštinu i koncentraciju.

GARDEROBA

(fr. garderobe) Prostor za odlaganje i čuvanje odela i kostima. Poz. 1) prostor za odlaganje viška garderobe publike (kaputa, maitila, šešira, kišobrana i sl.). Nalaze se u foajeima pozorišta, ispred sale - garderoba za publiku; 2) prostor za presvlačenje izvođača. Nalazi se iza scene. Posebno je opremljen i omogućava akterima predstave (glumci, operski pevači, baletski igrači, statisti) da se pripreme za predstavu. U većim pozorištima postoji kategorizacije garderoba po umetničkoj hijerarhiji (garderoba za: prvake, soliste, za članove ansambla i sl.)

GARDEROBER

(fr. garderobiere) Čuvar garderobe. Poz. 1) lice koje pre predstave prihvata, odlaže i čuva garderobu gledaocima, a posle predstave im je vraća. Kod nas, u novije vreme, često privremeno angažovani preko omladinske ili studentske zadruge; ranije stalno zaposleni u pozorištu (kao i danas u većim pozorišnim kućama u svetu); 2) lica zadužena za brigu o scenskoj garderobi - kostimima. Uglavnom rade kao tim. Njihove obaveze su: - vode računa o adekvatnom skladištenju i zaštiti kostima, - održavaju kostime tokom procesa igranja predstava, da bi se osigurao konstantan kvalitet i izgled, - pre svake predstave donose odgovarajući kostim za svakog pojedinog izvođača u njegovu garderobu, - pomažu izvođačima da se obuku nre predstave, - obezbeđuju pomoć izvođačima u slučaju bilo kakvih poteškoća u vezi sa kostimima i presvlačenjem, - odgovorni su za presvlačenje izvođača (u garderobi ili neposredno iza scene, ako nema vremena za odlazak u garderobu) tokom tehničkih, kostimskih proba i za vreme izvođenja predstave, - posle predstave odnose kostime nazad u prostorije za čuvanje, na pranje ili hemijsko čišćene, ili u krojačnicu (ako je nužna neka intervencija).

GEG

(eng. gag - šala, upadica) Poz. - šala sa neočekivanim, paradoksalnim obrtom koji neodoljivo izaziva smeh. Fig. - podvala, prevara, smicalica. Vrlo vešto izveden gest, situacija, slika. U pozorištu: efikasan iuspešan glumački izražaj koji doprinosi boljoj ilustraciji scenske radnje kroz fizički pokret. Kao dramska radnja, geg je brz obrt događaja i neočekivana promena stanja u dramskom zapletu. Najčešće se koristi u komedijama.

GENERALNA PROBA

(lat. generalis - opšti, glavni, nlat. proba - ispitivanje, kušanje, ogledanje) Poslednje probe pred premijeru koje je se u potpunosti odvijaju kao predstava. Generalnim probama se pristupa kad je rad na predstavi završen, i to je završno uklapanje svih elemenata koji čine predstavu. Planove generalnih proba ustanovljava reditelj u zajedništvu sa tehničkim direktorom i autorskim timom, a servisira ih organizator predstave. Na ovim probama proveravaju se svi odnosi u predstavi (odnos između izvođača, odnos prema mizanscenu, scenografiji, kostimima, svetlu, tonu i dr). Generalnim probama prisustvuje ceo autorski tim (scenograf, kostimograf, dramaturg, lektor, koreograf i dr), jer su one poslednja prilika za eventualne poslednje korekcije. Broj generalnih pro6a zavisi od veličine projekta, broja izvođača u ansamblu, složenosti umetničke i tehničke realizacije, kao i operativnih mogućnosti pozorišta.

GENIJE

(lat. genius - niža krilata božanstva - anđeli; pojedinačno božanstvo svakog čoveka, stvari ili mesta; fr. genie) Obdarena ličnost izuzetne originalne snage i vrednosti duha, koja poseduje najviši stepen sposobnosti shvatanja, kombinovanja, stvaranja, prikazivanja...

GEST

(lat. gestus, nem. Geste) Pokret telom ili rukom prilikom govora; junačko delo; delo učinjeno s namerom. Poz. - ilustracija scenske radnje. Ima za cilj pojačavanje scenskog izraza i osnaživanje izgovorenog teksta.

GESTIKULACIJA

(lat. gesticulatio) Pravljenje pokreta telom pri govoru; naročito rukama i ramenima, ali i drugim delovima tela. Izražavanje u toku predstave, a u okviru scenske radnje, putem gestova koji moraju da budu opravdani, u dramaturškom smislu.

GINjOL

(fr. guignol) Pozorišna lutka koju glumac-animator natiče na ruku, i pomeranjem svojih prstiju pomera glavu i ruke lutke (za razliku od marionete, koju glumac pokreće koncima).

GLAS

1) Zbir zvukova ljudskih govornih organa, govor i pevanje; 2) sposobnost rada govornih organa; sposobnost, dar za pevanje; 3) tip, vrsta pevača, u zavisnosti od registra tonova koje može da otpeva.

GLEDALAC

Poz. - posetilac, konzument pozorišnih predstava. Jedan od najbitnijih činilaca pozorišta (uz izvođača i autora dela). On je uz izvođača drugi živi učesnik u pozorišnoj predstavi. Bez gledaoca pozorište nema svoju svrhu.

GLEDALIŠTE

Prostor koji je uređen za publiku i prilagođen za nesmetano praćenje predstave. U tradicionalnom evropskom pozorištu nalazi se nasuprot scene i obično je u osnovi pravoutaonog oblika, sa fiksiranim sedištima i definisanim rasporedom sedenja. Druti tradicionalni oblik gledališta je amfiteatralan (polukružan, stepenast) obično bez stolica, sa kamenim ili drvenim stepenicama, najčešće na otvorenim scenama (po uzoru na antički teatar). U savremenim teatrima scena i gledalište su sve češće drugačije osnove, i nisu striktno diferencirani i postavljeni jedno naspram drugog, odvojeni.

GLUMA

(od opšte slovenskog korena ghlou - smejati se, šaliti se, igrati) Oblik umetničkog scenskog izražavanja. Prikazivanje i tumačenje drugih ličnosti (likova iz dramske književnosti ili drugih), na umetnički način i umetničkim sredstvima (govor, pokret, mimika...)

GLUMAC

(od opšteslovenskog korena ghlou) Umetnik koji se iskazuje kroz scensko izvođenje i umetničku transformaciju, ostvarujući određene likove. Umetnik na čijem radu se bazira egzistencija svakog dramskog izvođenja i koji svoj umetnički talenat, znanje i veštinu realizuje u pozorišnim predstavama. Glumac kao umetnik se pojavljuje u staroj Grčkoj kada vođa hora i hor stupaju u dijalog.

GLUMAČKI SALON

(kol.) Prostorija koja se nalazi u neposrednoj blizini scene, i u kojoj izvođači pre početka i u toku realizacije predstave, čekaju na poziv ispicijenta za izlazak na scenu.

GOSTOVANjA

Pod gostovanjem se podrazumeva izvođenje predstave van matične scene. Pozorišna predstava svoj aktivni život potvrđuje igranjem na matičnoj sceni i prilikom gostovanja na drugim scenama, ili učešćem na smotrama i festivalima. Program gostovanja predstava se posebno priprema, a mnoga pozorišta poseduju posebna odeljenja koja se isključivo bave ovom organizacijom. Gostovanje u trajanju od nekoliko dana i duže (naročito ako obuhvata više gradova i scena na kojima se igra), zove se turneja.

GOVOR

1) Iskazivanje misli i osećanja zvučnim jezičkim sredstvima (rečima); 2) jezik, narečje, žargon. Osnovno čovekovo sredstvo komuniciranja. Poz. - jedno od osnovnih izražajnih sredstava glumca.

GOVORNA RADNjA

Scensko izražavanje putem govora. Scenski izvođač usredsređuje pažnju na reči likova, podrobno tumačeći tekst, težeći da se srodi sa tim tekstom. U užem smislu, govorna radnja je nešto više od prostog izgovaranja reči i rečenica.

GRADACIJA

(lat. gradatio - postepenost, stupnjevitost) Nizanje predstava u toku izlaganja po jačini, od slabih ka najjačim, radi privlačenja pažnje i izazivanja efekta. Poz. - postepeni razvoj i uspon dramske radnje, građenje zapleta koje korak po korak povećava stepen napetosti i postepeno dovodi do klimaksa.

GRADSKO POZORIŠTE

(kol.) Pozorište čiji je osnivač grad. Ova pozorišta se osnivaju po kulturnom modelu koje ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture i zadovoljenja kulturnih potreba određenog grada. Gradska pozorišta mogu da budu: - dramska, koja u svom repertoaru neguju klasičnu ili modernu dramu; - komedije, koje na svom repertoaru igraju isključivo razne komediografske vrste; - muzička, koja kao osnovne žanrove koje prikazuju neguju mjuzikl i operetu; - dečja, koja isključivo pripremaju i izvode komade za decu; - lutkarska, koja svoju dramaturšku i izvođačku igru zasnivaju na lutkama, koje vode posebno školovani glumci - lutkari. Pored ovih, postoje još neka specifična pozorišta (pozorište senki, opere, operete, kabarei i sl), ali ona su češće privatna, vaninstitucionalna. Gradsko pozorište može negovati i kombinacije žanrova (komedija-muzičko, dečje-lutkarsko i sl.)

GRAĐANSKA DRAMA

Vrsta drame čija se radnja razvija u izrazito građanskoj sredini, a može nastati iz sukoba građanske klase u razvoju s aristokratijom, a i iz konflikta unutar tog samog društvenog sloja. Nastaje u periodu renesanse, a koreni su joj u srednjovekovnoj pučkoj drami, koja za razliku od antičke i crkvene drame u centar zbivanja stavlja.

GRAĐANSKO POZORIŠTE

U periodu renesanse dvor i plemićke porodice postaju osnivači i pokrovitelji umetnosti, pa i pozorišta. Najznačajniji rezultat toga je - nastanak Građanskog pozorišta, kao temelja sadašnjeg pozorišta. Građansko pozorište konačno postaje stacionarno pozorište (za razliku od putujućeg), što znači: - poseduje posebnu zgradu (koju dobija od osnivača; to je ili neka već postojeća zgrada koja se prilagođava potrebama teatra, ili se gradi nova, namenjena samo pozorištu), - ima stalni, profesionalni glumački ansambl, - ima redovni repertoar, tj. predstave se igraju određenim danima u nedelji, a kasnije iz večeri u veče, - osnivači i finansijeri im, sem plem-ća i dvora, postaju: gradovi, regije, ili države.Osnivač postavlja i upravu.

GRIMASA

(lat. grimacea fr. grimace - kreveljenje, bekeljenje) Jak izraz lica. Poz. - uvežbani izraz i pokret lica, najčešće kao ilustracija određenog emotivnog stanja, ili karaktera lika. Jedno od značajnijih scenskih izražajnih sredstava glumca.

GROTESKA

(fr. grotesque, it. grottesco) Ekstremno neprirodno izražavanje. Karikaturalno fantastična i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komične reakcije, ali može i da zastraši. Pozorišni komad ili scenski prikaz koji preuveličava i karikira odnose i likove u dramskom zapletu do fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izražavanja (drama, opera, balet). Reditelji i izvođači moraju da imaju istančano osećanje mere prilikom kreiranja groteske, inače vrlo lako mogu da "skliznu" u preterivanje i banalnost.

GVOZDENA ZAVESA

(kol.) Posebna zavesa koju svako pozorište po zakonskim normama mora da ima; načinjena je od metala ili nekog drugog vatrostalnog materijala, a ima funkciju zaštite publike u slučaju požara na sceni. Instalirana je ispred "glavne" zavese i spušta se automatski u slučaju požara.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:21 am

DEBI

(fr. debit) Poz. - prvo javno učešće, nastup (umetnika) na sceni, tj. pristupna uloga u predstavi (dramska, operska, baletska...).

DEBITANT

(fr. debutant) Scenski umetnik koji prvi put javno nastupa; koristi se i u smislu "debitant u odrećenoj ulozi", tj. izvođač koji prvi put tumači neku (obično značajniju) ulogu.

DEČJE POZORIŠTE

Pozorište koje svoj repertoarski koncept bazira na predstavama za decu. Najčešće se odnosi na profesionalne teatre, ali postoje i pozorišta čiji igrački ansambl sačinjavaju samo deca, ili deca i odrasli. Dečja pozorišta mogu da budu i lutkarska.

DEKLAMACIJA

(lat. declamatio) Umetnost recitovanja, odnosno umetničko govorenje. Veština izvođenja - izgovaranja određenog teksta, najčešće poezije. Ovaj vid veštine se izučava u okviru obuke i obrazovanja glumca. Pežorativno: preterivanje u izrazitosti govorenja u „besedničkom“ načinu kazivanja.

DEKOR

(lat. decor, fr. decor -ukras, okvir, ambijent) Poz. - estetski uređen prostor na sceni po stručnim nalozima i egzaktnim skicama scenografa, sa ciljem likovnog i primenjenog oblikovanja scene za određenu predstavu. Odomaćen je i izraz scenografija. Stvara utisak o mestu izvođenja dramske radnje (proplanak, trg, dvorište, salon i sl.), pomoću odgovarajućih kulisa, nameštaja, zavesa, svetla i dr. U poslednje vreme sve češće se kao dopuna ili zamena za dekor koristi laserska rasveta. U modernom teatarskom izrazu dekor često ne dočarava neki određeni, realni prostor, već ima simboličku funkciju.

DEKORATER

(fr. decorateur - koji ukrašava ili boji prostorije) Poz. - osposobljen, obučen, školovan scenski radnik za stručno postavljanje dekora - scenografije na sceni, po stručnim, umetničkim uputstvima scenografa i tehničkim uputstvima majstora pozornice ili tehničkog direktora. Dekorater pre početka predstave postavlja scenografiju, vrši izmene iste u toku predstave, a po završetku rasklanja dekor sa scene.

DEUS EKS MAHINA

(lat. deus eh machina - "bog iz mašine") Izražajno pojavljivanje nekog od grčkih bogova u starogrčkoj tragediji. Uz pomoć scenskog mehanizma (mashina), on bi se neočekivano pojavio na sceni u trenutku klimaksa i razrešio sukob. Fig. - iznenadni, neočekivani obrt, iznenadna pomoć.

DIDASKALIJA

(grč. didaskalia) Uputstvo, objašnjenje. Poz. - ispisani tekst u okviru drame, najčešće u zagradi ili drugim tipom slova, kojim pisac daje svoje sugestije reditelju i akterima: opisuje ambijent, mesto gde se odvija drama, sugeriše način izgovora fraza ili daje uputstva za vrstu akcije izvođača i sl, kako da 6i se njegove namere bolje razumele.

DIJALOG

(grč. didlogos) Razgovor između dva ili više aktera. poz. - osnovna forma izražavanja dramskog pisca, kojom on daje odnos između dva lika u delu.

DIKCIJA

(lat. dictio, način izražavanja) Tehnika, stil govora. Način izražavanja ili interpretacije teksta na sceni (gluma, govor, naracija, recitovanje i sl.), u zavisnosti od vrste pozorišnog dela i njegovog stila. Jedan od osnovnih elemenata glume je dobra glasovna artikulacija. Glumac mora da poseduje dobru dikciju. U pozorištu postoje posebni stručnjaci za dikciju, koji učestvuju u kreiranju predstave, vodeći računa o jeziku u operskoj i dramskoj predstavi.

DILETANT

(it. dilettante - prijatelj, ljubitelj umetnosti) Prvobitni naziv za neprofesionalne glumce (v. amater), dok u novije vreme ovaj naziv ima pežorativni prizvuk - nevešt, nedoučen. Fig. - čovek koji je u nekoj veštini ili struci nedoučen, površan, nestručan.

DILETANTSKO POZORIŠTE

Neprofesionalno, amatersko pozorište. Prvobitni naziv za pozorišne trupe (v. amatersko pozorište).

DIMERI

(en. dimmer) Električni uređaji preko kojih može da se reguliše jačina napona i snage elek-trične energije. Koriste se na sceni za potrebe rasvete, tona i drugih tehničkih zahteva.

DIONISIJE

(gr. Dionysia) Svetkovine u staroj Grčkoj u čast boga Dionisa. Održavane u mnogim mestima, a najpoznatije i najstarije su atinske. U okviru njihovih programa priređivala su se velika muzička takmičenja i dramske predstave. Uz Olimpiske igre bile su najznačajnije manifestacije stare Grčke i dale su izuzetan značaj razvoju i afirmaciji pozorišnih dela.

DIREKCIJA

(lat. directio - uprava) Telo koje rukovodi određenom organizacijom. Sačinjavaju ga rukovodioci ili vođe organizacionih jedinica (odeljenja, radionica, ansambala i sl). Direkcijom rukovodi direktor. U pozorištu su to: direkcija drame, direkcija opere, direkcija baleta, direkcija tehnike, direkcija marketinga i sl.

DIREKTOR

(nlat. director - upravljač, rukovodilac, upravnik) Najviši rukovodilac određene celine, organizacije. Odgovoran je za funkcionisanje organizacione jedinice kojom rukovodi. Za svoj rad je odgovoran instituciji koja ga je postavila. U pozorištu je to najčešće: direktor pozorišta (kod nas je odomaćen izraz upravnnk pozorišta), direktor drame, opere, baleta, direkor tehnike, finansijski direktor, direktor marketinga i sl.

DIREKTOR SEKTORA

(kol.) Stručno ice koje vrši organizatorsko upravljač u ulogu u jednom pozorišnom segmentu - sektoru (direktor drame, direktor marketinga, direktor tehnike, finansijski direktor...)

DIRIGENSKI PULT

(kol.) Poseban postament za notnu partituru, sa kojeg dirigent upravlja muzičkim ansamblom.

DIRIGENT

(lat. dirigens - upravljač, upravnik, rukovodilac) Muz. - posebno obrazovan i obučen muzički stručnjak koji rukovodi muzičkim ansamblima u pripremi i realizaciji muzičkih dela (opera, balet, koncertiisl.).

DISHARMONIJA

(lat. dis-, rp. harmonia) Nesaglasnost, neslaganje, razdor. Muz. Neslaganje tonova, nesklad, pogrešai ton (disonancija, kakofonija). Suprotno do harmonije.

DISONANCIJA

(nlat. dissonantia) Neskladnost, nesaglasnost, ono što razdire. Muz. Odnos između dvaju ili više tonova čije zvučanje nije zadovoljavajuće. Suprodno do konsonancija.

DISONANTAN

(nlat. dissonantio) Neskladan, nesaglasan, nesložan, onaj koji unosi razdor. Suprotno od konsonantan.

DISPLEJ

(eng. display) Elektronski uređaj u vidu table-ploče koji se postavlja na pročelju scene preko kojeg se emituju titlovani, prevod teksta opere i drame stranih autora. Emitovanje se vrši preko titl maišne kojom rukovodi obučena ličnost. U savremenije opremljenim pozorištima za iste potrebe se koriste kvalitetniji ekrani - plazme, ili mali displeji, ili ekrani na sedištima.

DITIRAMB

(grč. dithjrambos – nadimak boga Baha) Vrsta horskih pesama posvećenih bogu Dionisu u staroj Grčkoj. Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovođe i hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antička drama; scenski oblik izražavanja vrlo značajan za nastanak dramske umetnosti.

DIVA

(lat. diva) Obožavana, božanska. Poz. - istaknuta, proslavljena scenska umetnica, utlavnom se odnosi na operske umetnice.

DIZAJNER

Likovno primenjeni umetnik.

DIZAJNER SVETLA

Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn svetla za određenu predstavu. Razlikuje se od majstora svetla, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Majstor svetla je uglavnom realizator.

DIZAJNER TONA

Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn tona za određenu predstavu. Razlikuje se od majstora tona, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Ton majstor je utlavnom realizator.

DOAJEN

(fr. doyen - starešina) Najstariji predstavnik nekog društva, zajednice, po položaju ili po godinama. Poz. - po godinama i iskustvu najstariji član pozorišnog ansabla.

DOMINUS GREGUS

(lat. gospodar stada, vođa) Vođa pozorišne trupe u teatru starog Rima.

DONATOR

(lat. donator) Darodavac,davalac. Lice ili institucija koje pomaže kulturu, nauku i druge neprofitabilne delatnosti i institucije. Donator za svoju pomoć ne očekuje nikakvu protivuslugu od institucije kojoj je pomogao.

DONATORSTVO

Oblik darovanja. Poz. -podrška pozorištu, ili posebnom pozorišnom projektu, koja može da bude novčana, ili u određenoj robi, uslugama, zaveštanju, zadužbinarstvu i sl, pri čemu institucija ili osoba koja se odlučila na donatorstvo ne dobija nikakvu protivuslugu od pozorišta.

DOTIRANO POZORIŠTE

Pozorište koje za svoju delatnost prima određene subvencije iz budžeta osnivača, tj. osnovu finansiranja ovih pozorišta čine dotacije. Pripada tzv. budžetskim ustanovama.Nasuprot komercijalnog pozorišta.

DRAMA

(grč. drao - činim, radim, drama - radnja) Poseban pozorišni oblik. Scenska vrsta sa ozbiljnim sadržajem. Drama - književna vrsta koja pokazuje događaje iz ljudskog života, kao da se zbivaju u sadašnjosti i pred našim očima; lica koja učestvuju, govore i rade svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti - sukob. Drama takođe podrazumeva jedinstvo dramske ideje.

DRAMA APSURDA

(grč. drama; lat. absurdum - nemoguće) Dramski rod nastao sredinom dvadesetog veka. Rodonačelnici ovog žanra su Beket, Jonesko, Žene, Adamov. Nastaje u posleratnoj klimi, a ima korene u filozofiji egzistencijalizma, čiji su bitni postulati: nepostojanost vrednosti, odsustvo komunikacije, dvosmislenost osećanja, otuđenost - apsurdnost egzistencije.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:21 am

DRAMA KUHINjSKOG SLIVNIKA

(en. kitchen-sink drama) Termin koji je postao popularan sredinom '50-tih godina 20. veka, kao donekle omalovažavajuća oznaka za tada aktuelne savremene realistične drame sa radničkom tematikom drame Arnolda Veskera, televizijske drame Aluna Ovena. Manje ili više opravdano objašnjenje bilo je da su se drame ovog žanra bilo u fizičkom, bilo u psihološkom smislu dešavale oko kuhinjskog slivnika.

DRAMA S TEZOM

(grč. drama; thesis - postavka, tvrdnja) Vrsta dramskog roda u kojem je celokupna struktura drame podređena dokazivanju ili demonstraciji određene teze: moralne, socijalne, političke, ideološke. Ove drame uslovljene su aktuelnošću, što može da bude prednost jer tretiranjem trenutnih društvenih problema lako stiču popularnost, ali i mana, jer gube na vrednosti u kasnijim epohama, tj. prestaju da budu aktuelne.

DRAMA U DRAMI

Postupak kada pisac u osnovni tok drame ubaci posebni komad u kojem su akteri glavne dramske radnje ili učesnici, ili samo gledaoci.

DRAMA U STIHU

Poseban dramski rod pisan i izvođen u stihu.

DRAMATIČAN

(grč. drama) Koji se zbiva kao u drami, sa puno radnje, dijaloški... Fig. - ekstremno izražajan, napet, potresan.

DRAMATIČAR

(grč. dramatikos) Dramski pesnik, pisac drame

DRAMATIZACIJA

(grč. drama) Postupak prerade nekog književnog dela (roman, proza, pesma...) u dramsku formu i prilagođavanja za scensko izvođenje. Dramatizaciju najčešće vrši dramaturg, a ponekad i reditelji koji će kasnije to delo i postaviti na scenu.

DRAMATURG

(grč. drdma, ergon delo, dramaturgos) Pozorišni umetnik, umetnički stručnjak i (ili) teoretičar za dramska dela. Jedan od najznačajih umetnika u pozorištu (uz glumace i reditelje). Fakulteti i akademije koje obrazuju kadrove za bavljenje pozorišnom umetošću imaju najčešće u svom sastavu i katedru dramaturgije. Danas termin dramaturg podrazumeva: - dramaturg - pisac dramskog dela (dramatičar) - dramaturg - koji vrši dramatizaciju nekog literarnog dela koje nije dramsko, za scensko izvoćenje, ili odgovarajuću adaptaciju drame drutog autora, najčešće po sugestijama reditelja - dramaturg pozorišta - stručno lice koje predlaže repertoar kuće.

DRAMATURG PREDSTAVE

Posebno angažovani dramaturg za određenu predstavu koji zajedno sa rediteljem zasniva i delimično ostvaruje celokupnu izvedbenu komponentu predstave, pri čemu se njegova funcija ne ograničava samo na književno-kritičku pripremu teksta, već sudeluje i na postavkama za izvođenje

DRAMATURGIJA

(grč. dramaturgia) Nauka o suštini dramskog stvaralaštva, o teoriji drame i dramskoj umetnosti. Posebna disciplina u književnosti i pozorištu koja proučava specifičnosti dramskog stvaralaštva. Posebna oblast u pozorištu koja se bavi stručnim i naučnim istraživanjem iz oblasti pozorišta (teorija drame, režije, glume, odnos umetničkih izražavanja i ustrojstva na sceni i u pozorištu, odnos umetnika i publike i sl.).

DRAMATURŠKA EKIPA (ODELjENjE)

Skupina dramaturga pri velikim pozorišnim kućama koja se bave istraživačkim radom po specijalizovanim oblastima (epohe, posebne estetike, oblasti, nova dela, autori i sl.). Primer NADA NOVA u Narodnom pozorištu u Beogradu, Kraljevsko nacionalno iozorišše i Rojal Kort u Londonu, bečki Burgteatar.

DRAMSKA HRONIKA

(engl. chronicle play – drama hronika; grč. chronikos - vremenski) Hronika je: 1) letopis, istorija pisana po godinama 2) u žurnalistici - rubrika koja prati dnevne događaje. Vrsta istorijske drame koja u svojoj osnovi ima karakter hronike određenog vremena i situacije.

DRAMSKA IRONIJA

(grč. drama; eironeia; lat. ironia - fina prikrivena poruga) Vid dramskog izražavanja prilikom kojeg likovi u drami stvaraju situaciju koja kod gledaoca postiže efekat ironije.

DRAMSKA JEDINSTVA

Jedno od najvažnijih dramskih pravila koja je ustanovio Aristotel - pravilo o jedinstvu radnje, vremena i mesta u dramskoj poeziji, posebno tragediji: "Prema tome kao što se i kod ostalih podražavalačkih umetnosti jedno podražavanje vezuje za jedan jedini predmet, tako i tragična priča, kad je ona podražavanje neke radnje, treba da podražava jednu radnju, i to celu." Savremena dramturgija ne poštuje ova pravila.

DRAMSKA KNjIŽEVNOST

Poseban rod književnosti nastao u staroj Grčkoj. Osnova ove književnosti su dramska dela koja je uglavnom pišu za scesko izvođenje, mada postoji i izuzetak

DRAMSKA RADNjA

Niz međusobno povezanih scenskih događaja sa istim ciljem. Dramska radnja čini okosnicu i osnov svakog dramskog dela. Osnovna je pokretačka snaga u drami. Mora da ima svoj početak, razvoj i svršetak. Radnja u drami je u neposrednoj vezi sa ličnostihma u drami. Njihovi odnosi grade dramsku radnju kroz kompozicione faze: ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Savremena dramaturgija koristi dramske radnje u komotnijem odnosu, tj. ne poštuju se ranije ustanovljena i kruto definisana pravila.

DRAMSKI JUNAK

Nosilac dramske radnje. Njegovu ulogu određuje pisac, dajući mu lik i karakter

DRAMSKI MONOLOG

Monolog lika u dramskom delu. Postoji spoljašnji i unutarnji monolog. U unutrašnjem se junak obraća sebi, tj. obračunava se sa sobom, u spoljašnjem junak otkriva i iznosi svoje misli, dileme, namere, stavo-ve sabesedniku, slušaocu. Drama koju čini samo monolog naziva se monodrama.

DRAMSKI PISAC

Autor koji stvara dramsko delo (v. dramatičar). Neka veća pozorišta poseduju svoje škole na kojima, za svoje potrebe, obrazuju ili usavršavaju dramske pisce. Naravno, osnovica za svaku vrstu školovanja dramskog pisca je lični talenat.

DRAMSKI UMETNIK

Kreativac sa posebnim darom, sposobnostima i veštinama, tj. stvaralac iz oblasti dramskih umetnosti (glumac, reditelj, dramaturg, pozorišni producent...).

DRAMSKI ŽANROVI

(fr. genre - vrsta, rod, način pisanja) Vrste i rodovi dramskog izražavanja i stvaralaštva. Žanr zavisi od osnovne karakteistike dela, načina izražavanja i oblika izvođenja. Osnovna podela, defi-nisana već u staroj Grčkoj, bila je na: tragediju, komediju, satirsku igru i mim. Raz-vojem pozorišne umetnosti širile su se i grane žanrova: crkvena drama, farse, građanska drama i dr. Najčešće se kaže da danas razlikujemo tri osnovna žanra: tragedija, komedija i drama u užem smislu, a sve žanrove je skoro nemoguće nabrojati i stalno se javljaju novi (satira, groteska, komedija situacije, komedija karaktera, drama apsurda, melodrama...)

DRAMSKO DELO

Autohtono književno-umetničko delo koje je napisaio za scensko izvođenje. Može biti različitih žanrova, od klasične drame, pa do najsavremenijih scenskih oblika. U procesu izbora ono za stavljanje na repertoar, dramsko delo može da se: - naruči kod autora-pisca, - izabere na otvorenom konkursu, - prihvati predlog autora ili reditelja, - prihvati predlog dramaturškog odeljenja.

DRAPERIJA

(fr. draperie) Zavesa, zastor. Poz. - vrsta dekorativne zavese na sceni. Može da se koristi za omeđivanje scene, a i u okviru scenografije (v. sufita).

DRUŠTVENA SATIRA

(lat. satira, satura; satur - sit, zasićen) Književno delo koje na podrugljiv i duhovit način osuđuje sve negativne osobine nekog društva, pojedinca, pojave... Vrsta dramskog dela koje ukazuje na socijalne i moralne nedostatke društvene sredine. U dramskoj umetnosti prisutna je još od stare Grčke u komedijama Aristofana.

DUBLER

(fr. doubleur) Osoba koje zamenjuje nekog od aktera u izvođenju opasnih scena; kaskader (češća pojava na filmu).

DUET

(ital. duetto) Muzičko pevanje ili sviranje u dva glasa.

DUO

(lat. duo - dva) Dvoje, par. Poz. - deo predstave, scena u kojoj učestvuju dva aktera, scensko izvođenje u paru.

DUODRAMA

(lat. duo - dva, grč. drama – radnja) Oblik pozorišnog izražavanja u kojem učestvuju dva interpretatora, tj. Dramsko delo napisano za dva glumca.

DVORANA

Prostorija koja je opremljena za javne nastupe. Najčešće ima gledalište i scenu. Dvoranom se uglavnom nazivaju univerzalne sale u kojima se izvode razni scenski programi i manifestacije. Postoje još i specijalizovane dvorane koje su opremljene samo za jedan oblik umetničkog izražavanja: pozorišna dvorana, muzička dvorana, plesna dvorana i sl.

DVORSKA DRAMA

Vrsta dramskih dela koja su se priređivala i prikazivala na dvorovima u doba renesanse. Značajne su po tome što napuštaju do tada važeću dominantnu biblijsku tematiku. Svoj sadržaj baziraju na idejama antičkih dela, njihovim obradama i preradama, tako da je vrlo mali deo ovih dela bio originalan.

DVORSKO POZORIŠTE

Vrsta pozorišta nastala na italijanskim dvorovima u doba renesanse. Razvijaju se u okrilju i pod pokroviteljstvom visoke aristokratije (što govori o visokoj duhovnoj svesti ove društvene strukture toga vremena). Ova pozorišta su bila povod pojavi i uzor dvorskim pozorištima širom Evrope, dakle veoma značajna za razvoj pozorišta uopšte. Dvorsko pozorište načinilo je i značajan preokret u dramskom stvaralaštvu svog doba (v. dvorska drama).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:21 am

EFEKAT (EFEKT)

(lat. efficere, effectus - uspeh, učinak) Dejstvo. Snažni scenski akcenat. U umetničkom smislu - atraktivno izvedena scena, dijalog, gest.... U tehničkom smislu efektima se nazivaju odgovarajući svetlosni, tonski, vizuelni ili neki drugi scenski akcenti, koji se obično postižu uz pomoć mašina i aparata.

EFEKAT ZAČUDNOSTI

(nem. Verfremdungseffekt odnosno V-Effekt) Dramaturško načelo poznatog nemačkog pozorišnog stvaraoca i istraživača Bertolta Brehta kojim se glumačkom interpretacijom ono poznato pretvara u nepoznato, začudno odnosno otuđujuće.

EKIKLEMA

(gr.) U pozorištima stare Grčke pokretna platforma na točkovima koja se sa već pripremljenim prizorom izgura na scenu (Eshilov Okovani Prometej).

EKLEKTIČAN REPERTOAR

(kol.) Repertoar pozorišta koje svoju delatnost bazira na prikazivanju pozorišnih predstava tuđih produkcija, tj. bira predstave drugih pozorišta i potom ih realizuje na svojoj sceni.

EKLEKTIČKI

(grč. eklego - odabiram: eklektikos - koji odabira) Nestvaralački, koji od drugih odabira i uzima ono što mu se dopada i što mu odgovara.

EKLOGA

(grč. eklego - odabiram; ekloge - izabrana pesma) Idilična pastirska pesma. Posebna dramska forma koja se zasniva na idiličnim pastoralnim temama.

EKSPERIMENTALNO POZORIŠTE

(nem. experimentieren - ogled, opit, proba) Pozorište koje svoj rad zasniva na istraživačkoj delatnosti u svim pozorišnim oblicima. Ova pozorišta se repertoarom i njegovim izvođenjem opredeljuju za prikazivanje manje poznatih, savremenih i još uvek nepotpuno kritički valori-zovanih dela i to pretežno nekonvencio-nalnim izrazima.

EKSPOZICIJA

(lat. eh - bivši, nekadašnji, raniji; exposhio - izlaganje) Izlaganje, pričanje, izložba umetničkih predmeta... Poz - uvodni deo scenskog dela u kojem se gledaoci upoznaju sa osnovnim motivima

EKSTAZA

(gr. ek - iz; stasis - pomeranje) Vrhunski zanos, ushićenje. Najviši stepen ushićenosti sličan ludilu, sjedinjavanje duše sa bogom. Poz. vrhunac dramske radnje, snažan scenski utisak. Najviši oblik scenskog uzbuđenja, zanosa.

ELEKTRO CUG

(kol.) Horizontalne i vertikalne cevi ili lajsne sa strane i iznad scene na kojima se nalaze izvori struje (priključci, utikači) za potrebe rasvete i elektro uređaja koji se koriste za realizaciju predstave.

ELEOS

(gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; sažaljenje.

ELIZABETANSKA DRAMA

Vrsta renesansne dvorske drame u Engleskoj, nastala u vreme vladavine Elizabete I (1558 - 1603). Ovaj dramski oblik razvio se slično renesansnim dramama Evrope, oslanjajući se na srednjevekovnu dramsku tradiciju. ali u osnovi crpeći antičke ideje i teme. Najznačajniji predstavnici su Kristofer Marlou i Vilijam Šekspir

EPIKA

(grč. epos, fr. epiaue) Pesništvo koje lagano i opširno prepričava stvarne ili potencijalne događaje, težeći objektivnosti

EPILOG

(grč. epilogos) Završna reč, pogovor. Prvobitno - završni govor kojim se neki lik iz drame direktno obraća gledaocima (suprotno prolog). Finalna radnja u pozorišnom delu i predstavi, u kojoj se definiše autorova poruka, a ponekad i rezimira ceo komad.

EPIZODA

(grč. epeis-odion umetak, dodatak) Zaokruženi deo neke radnje. Prvobitno: dijaloški deo između horskih pesama u starogrčkoj tragediji. Poz. deo dramskog teksta koji je samostalan i zaokružen, bez jače veze sa glavnim tokom radnje. Kol. - manja uloga (epizodna uloga).

EPIZODIST

(gr.) Scenski umetnik koji tumači manje, sporedne uloge, ponekad i bez reči.

EPIZODNA ULOGA

Obimom manja uloga u komadu, tj. u predstavi.

EPSKO POZORIŠTE

Vrsta pozorišta koje neguje komade epske narativne forme (v. epika) koji imaju za cilj dvojaku funkciju: pedagošku i političku. Rodonačelnik ovog pozorišnog izražavanja je nemački reditelj Piskator, a taj princip je razvio i dao mu punu afirmaciju Bertolt Breht. Osnovni zadatak ovakvog pozorišta da gledaoca oslobodi emotivnog učešća u radnji, kako 6i on mogao da zauzme racionalan (kritički) stav prema onome što gleda.

ESTETIKA

(gr. aisthetikos - opažajni) Nauka o čulnom opažanju; uže - nauka o lepom, naročito o umetnosti. U umetnosti, nauka o smislu umetnosti i o umetničkom ukusu.

ESTETIKA POZORIŠTA

Teatrološka disciplina koja istražuje podsticaje, preduslove i bitna obeležja scenske kreativnosti, kao i smisao, te značenje temeljnih aspekata teatarskog čina s estetičkih pozicija.

ESTETSKA KRITIKA

Strogo umetnička kritika koja se drži samo estetske strane i primenjuje samo estetičke kriterijume u prosuđivanju umetničkog dela. Ona ne razmatra druge vrednosti (moralnu, vaspitnu, religijsku i dr.) koje poseduje umetniko delo.

ESTRADA

(fr. estrade; lat. via strata - popločan put) Prvobitno - put, drum; potom - uzvišenje, podijum, bina, scena. U novije vreme - poseban oblik popularne scenske delatnosti: različiti oblici zabavne i narodne muzike, zabavni programi nižeg estetskog nivoa....
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:22 am

ŽANR

(fr. genre) Rod, vrsta, tip. Način izražavanja. U pozorištu 1) vrste dramskih komada (tragedija, komedija, drama, melodrama, i dr); 2) vrste pozorišnih predstava (drama, mjuzikl, monodrama, pantomima...)

ŽARGON

(fr. jargon) Poseban govor neke društvene grupe, sredine, profesije: đački žargon, mondenski žargon, ulični žargon... Dramski pisci često koriste različite žargone radi potpunijeg slikanja likova

ŽIRI

(lat. jurare – zakleti se) Posebno tim formiran od strane nekog ovlašćenog tela ili društvene institucije čiji je zadatak da vrši vrednovanje izvedenih pojedinačnih ili kolektivnih dela tj. odbor ili komisija za dodeljivanje nagrada na umetničkim takmičenjima, festivalima, konkursima.

ŽIRI PUBLIKE

Odabrana grupa predstavnika publike koju formira neko ovlašćeno telo ili društvena institucija čiji je zadatak da vrši vrednovanje izvedenih pojedinačnih ili kolektivnih dela u ime korisnika tih dela - publike.

ŽONGLER

(fp.jongleur; - šaljivčina) Srednjevekovni svirač koji je bio pratnja trubaduru. Potom lakrdijaš, pajac, zabavljač vešt u bacanju noževa, ili bacanju uvis i hvatanju lopti, baklji, čunjeva... Koriste se i u savremenom pozorišnom izražavanju.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:22 am

ZAPLET

Odnosi koji dovode do određenih tenzija, kojeteže rapletu. Suprotno raspletu. Jedna od osnovnih elemenata drame je uloga zapleta u održavanju pažnje i interesovanja. Proces u dramskom delu koji kreće ka kulminaciji i raspletu iza čega sledi epilog, tj. kraj.

ZARZUELA

(šp. zarzuela) U staroj Španiji - pozorišni komad u kojem se smenjuju govorne i muzičke tačke, vrsta operete.

ZAVESA

Prostirka (najčešće platnena) koja se koristi za odvajanje gledališta (gledalaca) od scene (izvođača). Zavesa se podiže na početku predstave, a snušta na kraju činova, ali i u toku trajanja činova prilikom promene scena - slika. Kol. - ima funkciju merenja uspeha i popularnosti predstave (broji se koliko puta prilikom završetka predstave publika traži dizanje zavese da bi pozdravila izvođače). Postoje još i zavese - draperije koje služe za omeđivanje scene, a koriste se i u scenografske svrhe (v. sufite)

ZVUK, TON

Sredstvo audio izražavanja. U pozorištu čini osnov za zvučni štimung. Uz svetlo, scenografiju i kostime, predstavlja tehničku okosnicu predstave.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:23 am

IDEJA

(gr. eidos - vid, oblik, idea) Misao, pojam, osnovna zamisao. Osnovna nit dela, misao vodilja koja može da izrodi poruku. Osnovna ideja u delu je u izboru teme i načinu obrade, odnosno u autorovom odnosu prema njoj. Odabrana tema treba da ilustruje neki stav, gledište, shvatanje. Tek kada se pažljivo analiziraju upotrebljena umetnička sredstva, može se shvatiti poruka koja proizilazi iz celokupne strukture dela. Poruka se može osetiti iz načina izgradnje sižea, vođenja fabule, komponovanja i oblikovanja likova.

IDEJNA DRAMA

Dramsko delo koje ima tezu. Bavi se najraznovrsnijim društvenim, moralnim, filozofskim, religijskim, ekonomskim i drugim problemima. U ovim dramama se rešenje ne nameće, ono se diskutuje, autor se oslanja na gledaočevu saradnju. Idejna drama ima izraženu psihološku analizu. Rodonačelnik ove drame je Henrik Ibzen. Negovali su je Fransoa de Kirel, Bernard Šo i Gerhart Haupman.

IDENTIFIKACIJA

(lat. Indentificatio - poistovećivanje, poistovljenje) Poz. - stanje poistovećivanja, identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada dođe do približavanja i poistovećivanja emocionalnog stanja između junaka i gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu doživljava kao svoja. Izuzetno jaka identifikacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela. Ovaj proces može da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetničkog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identifikacijom se podrazumeva poistovećivanje glumca sa likom.

IDILA

(gr. eidyllion - sličica) Vrsta umetničkog dela kojim se prikazuje zadovoljan, spokojan život u prirodi, na selu, pružajući sliku mirnog i jednostavnog, skladnog, harmoničnog i „prirodnog" života pastira, ribara, seljaka... u skromnim prilikama i okvirima.

IGRA

Prirodna potreba za izražavanjem radi nje same i radi prijatnosti koja se stvara tom prilikom. Jedna od važnih čovekovih potreba koja mu stvara zadovoljstvo u individualnom i socijalnom smislu. Vezana je za nagonske potrebe unutranjeg ili spoljnjeg izražavanja. Motorna je snaga kreativnosti, te je stoga vrlo značajna za umetnost. Jedna je od osnovnih elemenata scenskih umetnosti

IGROKAZ

Dramska vrsta nastala u Hrvatskoj sredinom devetnaestog veka često u varijanti pučki igrokaz. Najčešće ga obeležava sentimentalno-poetična, ali i političko-satirična tematika uz pevačko-muzičke umetke.

ILUZIJA

(lat. ilussio - čulna obmana, varka, uobražavanje) Čulna obmana pri kojoj se neki predmet uočava drugačije nego što stvarno izgleda. Poz. 1) efekat koji predstava ponekad izazove kod publike - da su zbivanja na sceni "realnost"; 2) slike nastale posebnim scenskim efektima i tehnikom.

ILUZIONISTIČKA SCENA

Scenski oblik koji svoju izražajnost zasniva na veštom dočaravanju nestvarnih slika i događaja.

IMITACIJA

(lat. imitatio - podražavanje, ugledanje) Delo urađeno po ugledu na neko druto. U glumi - oponašanje različitih zvukova, glasa, pokreta, manira, najčešće ljudi i životinja, obično sa tendencijom da se postigne komični efekat.

IMITATOR

(lat. imitator - podražavalac) Lice koje radi po ugledu na nekoga. Neko ko ume da podražava razne tipove ljudi, životinja i sl. Imitator je estradni izvođač koji svoju interpretaciju zasniva na kopiranju, podražavanju nekih drutih, obično poznatih javnih ličnosti. U pozorištu glumci često koriste imitacije kao pomoćni element u svom stvaralaštvu, bilo kao interpolirani segment ili inspiraciju za kreaciju nekog lika.

IMPOSTACIJA

(it. impostare; lat. imponere - nametnuti; nlat. impostus) Poz. - postavljanje glasa glumcima i pevačima. Način traženja, stvaranja i postavljanja muzičkog tona kod pevača.

IMPOSTIRANjE

(it. impostare - nametnuti, udariti) Posebnim vežbama postignuta tehnika upotrebe glasa koja glumcu i pevaču omogućuje korišćenje širokog raspona jačina, visina, boja...

IMPRESARIO

(it. impresario) 1) Lice koje pronalazi i preporučuje talentovane, kvalitetne umetnike potencijalnim poslodavcima; 2) lice koje, u ime neke umetničke kuće, ugovara nastupe, i stara se o njihovom finansijskom uspehu (predstave, koncerte, priredbe i sl).

IMPRESIJA

(lat. impressio - utisak, dojam) Dejstvo koje nešto (na primer umetničko delo) ima na nekoga (npr. Konzumenta - gledaoca, slušaoca...).

IMPRESIONISTIČKA DRAMA

Dramsko delo koje teži da izazove posebnu atmosferu, osećanja i raspoloženja; malog je obima, sporog odvijanja radnje, sa mnogo pauza i dijalogu bližeg kolakvijalnom govoru. Akustički i vizuelni efekti doprinose upečatljivosti atmosfere. Pogodna za kamerno izvođenje (u malim pozorištima).

IMPRESIONIZAM

(lat. impressio) Pravac u umetnosti nastao u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj; smatra da je zadatak umetnosti što čistije i vernije prikazivanje i reprodukovanje čulnih utisaka.

IMPROVIZACIJA

(lat. improvisatio) Delanje i činjenje bez prethodne pripreme. Poz. - slobodno izražavanje na sceni bez posebne pripreme i čvrstog koncepta. Osnova nekih pozorišnih vrsta, na primer komedije del arte. Nije preporučljiva u tradicionalnim predstavama, ali se danas dopušta u nekim komedijama, u kojima se glumci slobodno izražavaju u okviru zadatog rediteljskog koncepta i teksta. (Primer Radovan treći, Dušana Kovačevića, kultna predstava Ateljea 212 sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi). Mnoge alternativne predstave se i danas zasnivaju na improvizaciji. Dopuštena, često preporučljiva u toku pripreme predstave.

IN MEDIJAS RES

(lat. in medias res) U središtu stvari. Odmah preći na suštinu stvari, bez nekog posebnog uvoda.

INKUBACIJA

(lat. incubatio) Proces razvoja i sazrevanja. Poz. - vreme koje prođe od javljanja prve ideje, do početka stvaralačkog rada na konkretnom delu. Period sazrevanja stvaralačke ideje.

INSCENACIJA

(nem. Inszenierung, lat. in, scaena) Udešavanje pozorišnog komada za prikazivanje, postavljanje nekog dela na scenu. U pozorištu je to najčešće celokupna delatnost reditelja sa saradnicima iz kreativnog tima (dramaturg, scenograf, kostimograf, koreograf, kompozitor) na pripremi pozorišnog dela za prikazivanje.

INSPICIJENT

(lat. inspiciens) Lice koje vrši nadzor. Stručno lice u pozorištu koje vodi proces prikazivanja predstave na sceni. Stara se da svi učesnici i elementi predstave budu spremni za početak predstave, a tokom izvođenja kordinira rad svih učesnika (izvođači, scenska tehnika, rasvetljivači, tonmajstori...) i vodi računa da tehnički kvalitet predstave bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen. Stalni je član ansambla predstave od početka rada.

INSPICIJENTSKA KNjIGA

(kol.) Jedan od najznačajnijih dokumenata za pozorišnu predstavu. Priprema je ispicijent u toku proba i koristi je u toku realizacije predstave. Sadrži sve informa-cije bitne za odvijanje predstave (pozivi učesnicima, promene svetlosnih štimunga, audio efekti, mizanscen...)

INSPICIJENTSKI PULT

(kol.) Komandna tabla koja se obično nalazi iza portala, a svakako sklonjena od gledalaca, sa koje inspicijent, po inspicijentskoj knjizi, vodi predstavu. Pult poseduje tonsku vezu sa tehničko operativnim realizatorima predstave (ton majstor, majstor svetla, dekorateri, pomoćni radnici i dr.), sa glumačkim salonom gde se nalaze izvođači pripravni za izlazak na scenu, svim prostorijama u kojima se odvija priprema učesnika za scenu (šminkernice, garderobe) i drugim de-lovima zgrade (liftovi, bife i sl.). Inspicijenski pult poseduje i video ekran, koji inspicijentu pomaže da kontroliše situaciju na sceni.

INSPIRACIJA

(lat. inspiratio - udisanje) Umetničko, stvaralačko nadahnuće. Vrlo važan element u stvaralačkom procesu, inicijacija za umetničko stvaralaštvo.

INSTITUCIONALNO POZORIŠTE

Pozorište čiji je osnivač neki državni organ (republika, regija, grad, lokalna samouprava). Osnivač ustanovljava koncept rada - repertoar, postavlja upravu i finasira ovu vrstu pozorišta. Nasuprot neinstitucionalnim pozorištima koja se samostalno osnivaju i finasiraju.

INSTRUMENT

(lat. instrumentum) Naprava, sprava, pomoćno sredstvo za određenu delatnost, alat. Muzička sprava za stvaranje tonova i interpretaciju zvuka - muzike.

INTENDANT

(lat, fr. Intendant - nadzornik, nastojnik, upravnik) Termin češće u upotrebi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (v. upravnik pozorišta).

INTERAKTIVNO POZORIŠTE

(lat. inter - među, između; actio - radnja, dejstvo) Međudejstvo, međuzavisnost. Vrsta pozorišne predstave u kojoj gledaoci aktivno učestvuju u predstavi zajedno sa izvođačima. Ovakav način rada na stvaranju predstave, višestrukih interakcija uvodi pojam interaktivnog pozorišta. Najbolji primer je predstava - eksperiment trupe "Skvot teatar" iz Bruklina. Predstava - ritual tretira gledaoca kao učesnika, gledaoca kao izvođača, koji stvara u interakciji sa profesionalnim izvođačima.

INTERKULTURALNO POZORIŠTE

Pozorište koje u svom stvaračkom opusu koristi mnoštvo različitih pozorišnih kultura. Formalno ovo je pozorišna teza koja prihvata pozorišne modele i tehnologije raznih kultura i transformiše ih u "domaći materijal". Sublimat različitosti istoka-zapada-tradicionalno-obredno-savremeno-istraživačko-plesno i sl.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:23 am

INTERLUDIJUM

(lat. interludere; nlat. interludium) Muz. - međuigra. Poz. - međučin, „umetak" u okviru pozorišne predstave. U dramskoj predstavi ima sve odlike čina, ali često akcentuje protok vremena, primer su Piskatorove režije.

INTERMECO

(ital. intermezzo; lat. intermedium - međuigra) Kratka forma koja popunjava pauzu između činova u toku nekog scenskog događanja (muzički intemeco, baletski intermeco). Obično komični komad ili kratka komična opera. Radnja često nema veze sa glavnim komadom.

INTERMEDIJALNOST

(lat. intermedius) Korišćenje elemenata više različitih vrsta medija prilikom stvaranja nekog dela (pozorište, film, video, laseri...). Vrlo se često koristi u savremenom pozorištu.

INTERPRETACIJA

(lat. interpretatio) 1) Objašnjavanje, tumačenje (zakona, spisa, utovora) 2) prevođenje stranog pisca. Poz. predstavljanje, prikazivanje, tumačenje (uloga: gluma, pevanje, igra)

INTERPRETATOR

(nlat. interpretator) Izlagač, izvođač, tumač, prikazivač, objašnjavalac nekog dela. Interpretator je u pozorištu izvođač - tumač uloga na sceni (glumac, pevač, igrač i sl.).

INTONACIJA

(ital. intonatio) 1) U katoličkoj crkvi početne reči molitve koje izgovara sveštenik; 2) davanje tona; sviranje, pevanje; osnovni početni ton govora, pevanja, muziciranja. U širem smislu, može da se odnosi i na osnovni smisao, značaj i karakteristiku nekog dela.

INTRAKULTURALNO POZORIŠTE

Pozorište koje svoje stvaralaštvo bazira na sadejstvu - sublimiranju različitih pozorišnih formi i pozorišnim procesom stvara nova autohtona dela uz aktivno uključivanje gledaoca u pozorišnu radnju.

INTRIGA

(fr. intrigue, ital. intrigo) Spletka, smutnja. Provokacija. Poz. - v. zaplet.

INTRIGANT

(fr. intrigue - spletka) Glumac specijalizovan za ulogu spletkara.

INTUICIJA

(lat. intueor- sagledam, opazim, nlat. intuitio) Neposredno stečeno znanje, a ne putem refleksije ili iskustva. Neposredno sagledavanje, opažanje. Intuicija je u umetnosti rezultat istovremenog radg mašte, osećanja i mišljenja. Naslućivanje, predosećanje, a to je i bitna osobina umetničkog dela čija se suština može samo naslutiti.

INVENCIJA

(lat. inventio - pronalaženje, izumevanje) Pronalazački dar. Sposobnost iznalaženja novih ideja, otkrivanja i stvaranja novog. Sposobnost pobuđivanja stvaralačkih fantazija i motiva. Dovitljivost, duhovitost. Vrlo je važna za umetničku kreativnost i stvaralaštvo.

IRACIONALNO

(lat. irrationalis - nerazuman, nerazložan, protivan razumu, iznad razuma) Pojava koja ne podleže zakonima logike; često obeležje onoga što je izvan granica razumnog, a u sferi nesaznajnog, osećajnog. Ima udela u procesu umetničkog stvaranja, a još više u doživljavanju umetnosti.

IRONIJA

(grč. eironeia; lat. ironia;) Diskretna poruga, koja se sastoji u kazivanju čije značenje je suprotno od onog što se zaista misli (kad se škrtici kaže da je rasipnik, namćoru da je veseljak, kukavici da je hrabar...). Ironija je prikriveni način podsmeha i poruge; često se koristi u komediji, a pogotovo u satiri.

ISPOVEDNI MONOLOG

Monolog koji sadrži stavove o nekoj pojavi i zbivanju; njime se analizira postupak iz druge lične perspektive Govor jednog lika u komadu u kojem on iznosi svoja intimna razmišljanja i emocije (samoanaliza, preispitivanje, samoosu-da, kajanje...).

ISTORIJA POZORIŠTA

Teatrološka disciplina koja raznovrsnim metodama nastoji da rekonstruiše i valorizuje minuli pozorišni život i analizirajući njegovo značenje u njegovom vremenu, te njegov uticaj na dalji razvoj pozorišta.

ISTORIJSKA DRAMA

Dramska forma koja svoj sadržaj zasniva na istorijskim temama i ličnostima. U dramaturgiji je prisutna još od stare Grčke.

ISTRAŽIVANjE PUBLIKE

Poseban oblik istraživačke delatnosti u pozorištu kojom se na organizovan i sistematičan način organizuje istraživanje publike, kako 6i se sagledali njeni stavovi, mišljenje, sugestije, struktura i sl. Sem istraživačkih vrednosti, rezultati mogu da budu dobra sugestija i potokaz menadžmentu pozorišta u procesu planiranja.

IZDAVAČKA POZORIŠNA DELATNOST

Pripremanje i objavljivanje štampanih, video, digitalnih i drutih zapisa pozorišnih dela. Svako pozorište štampa plakate, programske knjižice i druge materijale informativnog i reklamnog karaktera. Izdavačke delatnosti koje deluju u okviru većih pozorišta često objavljuju i obimnija i zahtevnija izdanja vezana za pozorište: teatrografske, teatrološke, istorijske, teorijske i druge naučne studije i knjige, časopise, listove, monografije poznatih umetnika te kuće, dramske tekstove, i sl. Pored toga, izdaju se i različiti marketniški materijali: kalendari, posteri i plakati popularnih predstava i umetnika, razglednice, fotografije, različiti suveniri... U novije vreme pozorišta sve češće izdaju video zapise svojih predstava na različitim nosačima (VHS, CD, DVD...)

IZRAZ

Proces i oblik delovanja (scenski izraz, muzički izraz, izraz mimikom i sl). Od umetnikove sposobnosti, načina i snage izraza zavisi njegovo dejstvo na publiku.

IZRAŽAJNOST

Jadan od osnovnih oblika umetničkog delanja i delovanja. Svaka umetnička grana ima svoj osnovni oblik izražavanja: gluma - govorom, balet - igrom, opera - pevanjem, dramatičar - pisanjem i sl.

IZVOĐAČ

Neko ko ostvaruje, izvršava, izvodi neku radnju. U pozorištu su to glumci, pevači, igrači.

IZVOĐAČKA UMETNOST

Umetnička dela koja se javno izvode: drama, opera, balet, koncerti, perforamansi

IZVOĐAČKI HONORAR

Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao koji je obavio izvođač. Definiše se posebnim izvođačkim ugovorom.

IZVOĐAČKI UGOVOR

(kol.) Ugovor kojim se definišu odnosi između umetnika-izvođača i poslodavca prilikom angažovanja za izvođenje određenog dela, programa i sl. Ovim oblikom ugovaranja angažuju se izvođači najčešće samo za jednu manifestaciju (npr. angažovanje glumca za izvođenje određenog programa povodom obeležavanja nekog značajnog datuma, književne tribine i sl.)

IZVRŠNI PRODUCENT

(kol.) Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. Vođa timova produkcije predstave. Odgovoran da na osnovu utvrđenih planova stvori preduslove za što kvalitetniju realizaciju produkcije. On je pokretačka energija i vezivno tkivo u autorskom, tehničkom i producentskom timu pozorišnog projekta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:25 am

JAVNA USAMLjENOST

Opisni termin koji Stanislavski koristi da pojasni duševno stanje glumca: "Na predstavi, pred očima mnogobrojne publike, vi se uvek možete povući u usamljenost, kao puž u kućicu". (Stanislavski "Sistem")

JEDINSTVO

Pojam u teorijskoj dramaturgiji koji se odnosi na tzv. Aristotelove propise o jedinstvu vremena, mesta i radnje.

JEDNOČINKA

Drama, opera ili balet, obično manja obimom, čija celokupna radnja se odvija u jednom činu.

JEDNOGLASJE

Jednoglasno pevanje. Vrsta pevanja kada se u isto vreme čuje samo jedan napev, bez obzira da li ga izvodi samo jedan pevač ili više njih zajedno.

JEDNOKRATNO IZVOĐENjE

(en. One night stand) Predstava koja se samo jedno veče izvodi u pozorištu ili nekoj drugoj dvorani. Turneja predstava za jednokratno izvođenje jedan je od najnapornijih oblika pozorišnog rada, i česta je utlavnom u zabavljačkom žanru u mjuziklu i varijeteu. Ova izvođenja se svode samo na igranje bez pratećih pozorišnih aktivnosti.

JEZIK

Svojstvo i sredstvo komunikacije koje poseduje i za koje je sposoban samo čovek. Produkt civilizacijskog razvoja. Jedna od bitnih odlika kulture svakog naroda. Značajna osnova za sveukupnu delatnost jednog naroda, kao i za neke grane umetnosti. Bez književnog jezika nema osnove za dramski teatar, jer bez književnog jezika nema dramskog teksta, prevoda, prikaza, komentara i sl.

JEZUITSKA DRAMA

Poseban oblik crkvene drame koji se javlja u doba protiv reformacije (od sredine 16. do 18. veka), a posebno u doba baroka. Religiozni pozorišni komadi na latinskom jeziku, koje su prikazivali laici. Autori ovih drama su većinom bili nastavnici retorike u jezuitskim školama, a izvodili su ih učenici. Teme su bile prevashodno iz Biblije (Starog zaveta), istorije crkve, istorije svetaca i mučenika.

JOKULATOR

(lat. iocultor) Putujući srednjevekovni glumac, koji samostalno kao lutajući umetnik, ili u okviru pozorišne družine, prikazuje različite veštine (gluma, muzika, akrobatika, dresura, igra).

JUBILEJ

(lat. annus jubilaeus) Obeležavanje, proslava neke značajne godišnjice. U pozorištu npr. 25-godišnjica pozorišnog umetnika, Jubilarno stoto izvođenje predstave.

JUNAK

Najčešće je to glavna ličnost dela. On nije samo učesnik i nosilac radnje u drame, nego je često osnovni nosilac preko kojeg se otelotvoruje osnovna ideje dela. Junak (karakter) i radnja dramskog dela su jedno od drugog neodvojivi. Aristotel u svojoj "Poetici" daje prvenstvo radnji dela, a karakter postavlja kao funkciju dramske radnje. Tek Šekspira na scenu izvodi junaka sa ličnom reakcijom, sopstvenim interesom - pa dramski junak postaje središte dramskog zbivanja. Pojavu psihologije, kao samostalne nauke (druga polovina 19 vek), prati i pojava moderne psihološke drame, pa junak postaje još "važniji", a psihološkom obradom i sve istančaniji i dramski interesantniji. Jukak drame najbolje se razvija i otkriva kroz delanje. Očovečeni i uverljiv deluje na gledaoca.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:26 am

KABARE

(fr. cabaret, arap. hamarat - krčma, gostionica u kojoj se daju i artističke produkcije) Vrsta predstava koja je sastavljena od muzičko-scensko-igračkih delova. Izvodi se sa bogatom koreografijom, složenim pevačkim aranžmanima, scenskim i vizuelnim efektima i glamuroznom scenografijom, a čiji cilj je zabava uz satiričan (dramski) i scenski sadržaj. Kabareom se nazivaju i pozorišta u kojima se izvode ovakve predstave.

KABUKI

Japansko narodno pozorište (od početka XVII v), prikazuje istorijske, romantične i ljubavne drame uz muzičku pratnju i igru dinamično i zahuktalo. Muškarci igraju i uloge žena i dečaka.

KABUKI DRAMA

Poseban oblik japanske tradicionalne drame. Teme drama su japanska istorija i mitologija prilagođene savremenosti.

KADENCA

(it. cadenza, nlat. cadentia - ritam, kretanje po taktu) Muz. - završni ton, spuštanje glasa na kraju (pesme). U plesu: takt; odmor na poslednjem, naglašenom slogu stiha ili rečenice.

KAKOFONIJA

(grč. kakos - loš, pogrešan; rhoneo - zvučni) Nešto što rđavo zvuči, neskladan zvuk, disharmonija. Gram. - loš izgovor. Ako se i upotrebljava, onda uglavnom ima za cilj da izazove neko gađenje ili prezir. U kolokvijalnom jeziku ovaj termin se koristi prilikom lošeg predstavljanja ili kritike nekog dela.

KALKULACIJA

(nlat. calculatio - sračunavanje, proračunavanje) Poz. - predračun, finansijski proračun troškova za određenu predstavu. Sadrži cene svih važnijih elemenata za potrebu realizacije projekta. Kalkulaciju priprema producent projekta u saradnji sa Generalnim menadžerom, finansijskim producentom, uz konsultaciju sa rediteljem, scenografom, kostimografom, marketing menadžerom i drutim članovima autorskog i producentskog tima. Svaka stavka budžeta mora biti posebno obrađena i obrazložena do detalja.

KAMERNA PREDSTAVA

Kamerne predstave su brojem učesnika, veličinom dekora i drutim tehničkim zahtevima prilagođene izvođenju u malim (kamernim) prostorima.

KAMERNA SCENA

Termin se odnosi na binu tj. izvođački prostor male površine i gledalište skromnog kapaciteta (obično oko 100 gledalaca). Mogu biti u sastavu pozorišta koje ima nekoliko scena različite veli-čine, ili jedina scena u okviru kamernog pozorišta.

KAMERNO

(lat. camera, grč. kamdra - soba, odaja pod svodom) Namenjeno izvođenju u malom prostoru.

KANON

(gr. kanon; lat.canon -merilo, pravilo, propis, uzor) Jasno definisano pravilo, obrazac ili propis, koji ne trpi nikakve promene. Muz. - višeglasna kompozicija u kojoj melodiju početnog glasa, u određenim vremenskim razmacima ponavljaju, imitiraju od početka do kraja svi ostali glasovi. U kolokvijalnom pozorišnom jeziku ovaj izraz se najčešće koristi za krute, nefleksibilne principe i pravila.

KANTATA

(it. cantare - pevati) Muzička kompozicija namenjena pevanju, nasuprot sonati koja je namenjena isključivo sviranju.

KARAĐOZ

(tur. karagdz - crnooki) Predstava sa obojeiim figurama koje, pomoću konca, animira skriveni glumac; komičar, mađioničar, lakrdijaš, marioneta. Glavni lik iz turskog tradici-onalnog pozorišta senki.

KARAKTER

(gr. charrasso - usecam, urezujem, lat. character - znak, oznaka, distinktivni kvalitet) Zbir svojstva koje neku osobu, pojavu ili predmet odlikuju i razlikuju od drugih. To je skup etičkih, moralnih, intelektualnih i duhovnih vrednosti osobe. Po Aristotelu, karakter je ono što izražava određenu volju, naime ovo što odabira ili izbegava. Mora da bude priličan, veran i dosledan.

KARAKTERIZACIJA

(gr. charrasso - usecam, urezujem) U dramskom stvaralaštvu - postupak uspostavljanja osnovnih osobenosti i bitnih svojstava određenog lika u delu. Trajna vrednost komada počiva na njegovoj karakterizaciji.

KARAKTERNA ULOGA

Uloga kojoj je cilj da detaljno oslika i precizno dočara ličnost izrazitih individualnih karakteristika (za razliku od tipa).

KARAKTERNI GLUMAC

Scenski umetnik koji svoje uloge tumači sa bitnim naglašavanjem osnovnih karakteristika određenog lika. Izraz se obično koristi da označi glumca koji poseduje smisao za transfomaciju, interpretaciju različitih likova.

KARIJERA

(fr. carriere, it. carriera, lat. carrus - kola) Fig. vreme koje se provede u nekoj profesiji ili zvanju; uspešan tok službe u nekoj profesiji. Poz. - postignut razvoj, rezultati i uspeh u toku stvaralačkog veka nekog umetnika.

KARIKATURA

(it. caricatura, caricare - tovariti, opteretiti) Prikazivanje neke ličnosti, događaja ili predmeta namernim preuveličavanjem ka rakterističnih osobina. Poz. - predstavljanje karakternih osobina nekog dramskog lika namernim naglašavanjem, pojačavanjem i preuveličavanjem, kojim se proizvodi komičan efekat.

KARIKIRATI

(it. caricare - praviti karikature, unakaziti) Preuveličavati nečije osobine radi ismevanja. Glumačko preuveličavanje nekih markantnih obeležja lika koji prikazuje, ali sa jasnom, neprikrivenom humorističko-ironičkom, satiričkom i kritičkom namerom. U pojedinim žanrovima postoji umetnička potreba za ovim postupkom, i tada ga reditelj i glumci svesno sprovode. Ako se, pak, karikiranje u scenskom izražavanju pojavi tamo gde za to ne postoji umetničko opravdanje, znak je lošeg ukusa.

KASA-ŠTIK

(nem. Kassenstuck) Pozorišni komad, predstava, koji donosi veliki prihod jer uvek ima publike.

KAST LISTA

(kol) Spisak članova autorskog tima, lica i glumaca (pevača, igrača) koji ih tumače, kao i ostalih učesnika u predstavi (sufler, inspicijent, pojedini predstavnici tehničkog tima...). Štampa se u okviru programa predstave ili nezavisio (publika ih dobija ili kupuje pre predstave), objavljuje se u novinama, deli u vidu letaka ili distribuira na drugi način, a ističe se i u holovima pozorišta i na drugim zato određenim mestima, kako bi publika mogla da se upozna sa akterima predstave.

KASTER

(en. caster) Osoba koja vrši izbor glumaca na kastingy (audicija), izbor izvođača za predstavu. Najčešće je to reditelj ili producent projekta.

KASTING

(eng. casting) audicija.

KATABAZA

(gr. catabasis; cata-baino - silazim) Ulazak u podzemnu prostoriju. Po Aristotelovim dramskim principima, silazna radnja tragedije izazvana preokretom.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:26 am

KATARZA

(grč. kdtharsis - čišćenje) Po Aristotelu, cilj tragedije, odnosno pročišćenje duše iznad čulnih strasti je katarsa. Definišući tragediju kao podržavanje ozbiljne i završene radnje, licima koja delaju a ne pripovedaju, izazivanjem straha i sažaljenja dovodi do pročišćenja takvih efekata. To pročišćenje Aristotel naziva katarzom.

KAVEA

(lat. cavea) Središnji polukružni deo gledališta u pozorišnim objektima starog Rima

KETERING

(eng.) Organizovano servisiranje uslugama ishrane, pića, a ponekad i smeštaja. U pozorištu se koristi prilikom realizacije velikih projekata sa brojnim učesnicima i ansamblima (festivali, turneje i sl.). Postoje posebne službe koje pružaju ovu vrstu usluge.

KIČ

(nem. kitsch, od enleskog sketch - skica) Prvobitno - jeftina roba iz oblasti primenjene umetnosti. Ovaj izraz se odnosi na neka dela koja poseduju male ili nikakve umetničke vrednosti. Stvaraju se sa idejom zadovoljenja ukusa i potreba najširih slojeva populacije. Proizvodi kvazi umetnosti.

KLAKA

(fr. claque - šamar) Plaćena podrška pljeskanjem (može i uzvicima: bravo, bis i sl.) u pozorištu. Plaćena grupa publike koja, po nalogu, podržava određene izvođače ili predstave u pozorištu. Klakeri mogu biti i korisni - neiskusnu publiku obučavaju u kojem momentu treba da aplaudira, a da time ne remeti umetničko izvođenje.

KLAKER

(fr. claueur) Plaćeni inicijator podrške aplauzom i uzvicima odobravanja scenskom izvođaču (grupi izvođača, predstavi). Najčešće je to nekritički i navijački gest, koji stvara lažni utisak o uspehu.

KLASIČNA TRAGEDIJA

Vrsta tragedije koja je u doba renesanse stvarana u Francuskoj, po uzoru na antičke tragedije. Najpoznatlji dramatičar toga doba je Pjer Kornej (1606-1686), a najpoznatije tragedije su: "Sid" "Cina" i "Horacije".

KLASIČNO DELO

Prvobitno - umetničko delo stvoreno po antičkim uzorima. Danas - provereno, potvrđeno prvorazredno umetničko delo.

KLASIK

(lat. classicus - u Rimu građani prvog reda) Kasnije - pisci antičke Grčke i Rima; u novije vreme 1) pisci koji su stvarali po uzoru na starogrčke i rimske; 2) pisci čija dela spadaju u prvi red. Umetnik vrhunskih vrednosti, koji pripada stvaralačkoj eliti. Ovaj epitet se stiče tek pošto vreme potvrdi vrednost nekog umetnika. Veoma retko poneki autor se proglašava za klasika još za života, ali ovakve ocene su podložne revalorizaciji.

KLIMAKS

(grč. dimax - lestve, stube) Vrhunac. Najviši stupanj nekog procesa. Rast sukoba udramskom delu do vrhunca napetosti - kulminacija dramskog zapleta.

KLIN

(gr. koilon) Deo polukružnog gledališta u antičkom pozorištu.

KLIŠE

(fr. cliche - otisak, kalup slike za umnožavanje) Postupak koji se stilski ustalio tako da je izgubio svoj umetnički značaj i izražajnost, mehanički se dalje upotrebljava poput obrasca, iako nije delotvoran i aktuelan. Stereotip bez želje za promenom i inventivnošću, obično ne pruža kreativnu izražajnost koja je motorna snaga umetničkog delanja. Kliše je utlavnom osnov istočnjačke dramske umetnosti, kao japanski kabuki.

KLOVN

(eng. clown, lat. colonus - seljak, budala) U staroengleskom pozorištu - šaljivčina. Danas lakrdijaš, pajac u cirkusu. Scenski izvođač koji svoju izražajnost zasniva na komici i zabavi. Često je sa tužnom maskom na licu, tako da kod publike izaziva mešavinu suprotnih osećanja, npr. setnu radost. Najčešće nastupa u cirkuskim predstavama.

KLUB

(en. club) 1. Oblik okupljanja pojedinaca i predstavnika institucija, najčešće ne čvrstog okvira, sa ciljem ostvarivanja nekih zajedničkih povoljnosti i podrške, raip. klub prijatelja pozorišta. 2. Mesto u vidu kafea ili lokala gde se sastaje određeno društvo, npr. pozorišni klub.

KOAUTOR

(lat. so, auctor) jedan od članova tima autora (dva ili više autora), suautor.

KOKETA

(fr. coautte - kaćiperka, namiguša) Nametljiva žena. Poz. - scenska umetnica koja tumači uloge ljupkih, strastvenih žena slobodnijeg ponašanja.

KOKTEL-PARTI

(eng. cocktail party) Svečani prijem, uglavnom posle nekog važnog događaja, uz skromnije posluženje.

KOLAŽ

(fr. colle - lepak) Slika načinjena lepljenjem komada različitih materijala (tkanine, fotografije, papira, novinskih isečaka). Kolokvijalni naziv za scenski program raznovrsnog sadržaja, u okviru kojeg se kombinuju numere različitih ili istih žanrova. Prirećuje se povodom obeležavanja određenih događaja, proslava, jubileja i sl.

KOLEGIJUM

(lat. collegium) Skup, društvo, osobe koje su vezane istim zvanjem. Poz. - telo koje sačinjavaju direktori svih sektora, kao i rukovodioci značajnijih službi ili odeljenja. Ima operativno izvršnu funkciju i odgovorno je za vođenje i sprovođenje tekuće, svakodnevne delatnosti pozorišta.

KOLORATURA

(it. coloratura – pevački ukras, finesa, vešto spajanje nota u jednom slogu) Bogata, ukrasna, solistička interpretacija u pevanju. Dugi niz brzih tonova, često u kombinaciji sa raznim ukrasima, a služe isticanju virtuoznosti pevača.

KOLORATURNI SOPRAN

Operske pevačice visokog glasa - soprani sa posebnom veštinom izvođenja koloratura pri pevanju.

KOMAD S PEVANjEM

Dramsko delo sa temom iz narodnog života, koje se zasniva na folklornim elementima - pesma, muzika i igra. Žanr vrlo omiljen u srpskom pozorištu krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka (Borisav Stanković Koštana, Veselinović i Brzak Đido).

KOMAD S TEZOM

Dramsko delo koje iznosi, obrazlaže, zastupa, pokušava da dokaže neki stav - politički, moralni, religijski, filozofski. Proistekao je iz društvene drame (predstavnik Dima sin).

KOMEDI FRANSEZ

(fr. Comedie francaise) Francusko nacionalno pozorište osnovano 1680. godine sa sedištem u Parizu. Prikazuje uglavnom nacionalne komade. Značajno je kao prvo osnovano nacionalno pozorište u Evropi.

KOMEDI ROS

(fr. comedia rosse – opaka komedija) Francuska komedija naturalističkog tipa sa kraja devetnaestog veka. Karakteristike su joj grubost, oštrina, zajedljivost - po kojima je i dobila naziv.

KOMEDIJA

(grč. komedia) Prvobitno - pesma u čast boga Dionisa. Jedna od osnovnih vrsta dramskog dela, nastala još u staroj Určkoj (uz tragediju i satiru). Dramsku priču zasniva na veselim i šaljivim zapletima, izlažući smehu ili podsmehu društvene pojave, obične ljudske slabosti, rđave karaktere i dr. Komedijom se naziva i pozorište koje na svom repertoaru neguje samo ovaj žanr.

KOMEDIJA DE KAPA I ESPADA

(šp. comedia de sara u espada - komad plašta i mača) Španska komedija iz šesnaestog veka. Ime je dobila po načinu izvođenja, tj. izvođači su prilikom igranja koristili svoju svakodnevnu odeću. Za svoje teme crpi građu iz savremenog života niže aristrokatije i viših slojeva srednje klase, motivski usresređena oko ljubavi, revnosti, a poglavito častoljubivosti. Izvođači su bili predstavnici ove klase, a predstave su izvođene gotovo bez dekora.

KOMEDIJA DE RUIDO

(šp. comedia de ruido - bučni komad) Vrsta drame iz španskog Zlatnog doba, koja se odlikovala dinamičnom spoljašnjom radnjom, zasnovana na intrigama. Prikazivana je raskošno, a junaci su joj mogli biti i pripadnici najviših društvenih slojeva i ličnosti iz nehrišćanske i hrišćanske mitologije.

KOMEDIJA DEL ARTE

(lat. commedia dell' arte) Lutajuće pozorišne trupe iz perioda renesanse, nastala je podstaknuta italijanskim farsama, komedijama u narodnom duhu i na dijalektu i literarnim komedijama renesanse sredinom 16. veka u gornjoj Italiji. Za njih je karakteristično: - da su bile profesionalne putujuće trupe na čelu sa vođom trupe, - da su bile samostalno organizovane, - da su tipski glumci nosili osnovu umetničkog izražavanja, - da im je kao osnova za igru i izvođenje predstave činio sinopsis, - da je značajan udeo u predstavi činila improvizacija glumca.

KOMEDIJA ERUDITA

(lat. commedia erudita) Učena komedija, vrsta italijanske komedije iz petnaestog i šesnaestog veka. U osnovi se oslanjala na antička iskustva, obogaćena renesansnim idejama i interpretacijom. Imala je za cilj podučavanje i obrazovanje publike, po čemu je i dobila ime.

KOMEDIJA INTRIGE

Vrsta komedije koja se bazira na razgranatim zapletima i naglim obrtima u dramskoj radnji, sa bezazlenim i dobroćudnim posledicama. Radnja se odvija kroz spletke, podmetanja, nesporazume, prerušavanja, zabune i sl. Karakteri su tipizirani. Primeri su Plautove komedije. Osnovna joj je svrha da razveseli i dobro zabavi.

KOMEDIJA KARAKTERA

Vrsta komedije koja kroz komične situacije podvrgava kritici i ismejavanju ljudske karakterne osobine: pohlepu, tvrdičluk, sebičnost, licemerstvo, zavist, oholost i sl.

KOMEDIJA NARAVI

Komedija naravi se bavi osobinama čoveka kao društvenog bića. Tretira osobine koje čovek stiče u svojoj socijalnoj sredini: pomodarstvo, vlastoljublje, dodvoravanje, poniznost i sl. Osnova joj je intriga. Bliske su joj komedije zapleta i komedije karaktera. Primeri su Molijerove "Ska-penove sgšetke", "Učene žene", Nušićeve "Dr", Gospođa ministarka" i sl.

KOMEDIJA RESTAURACIJE

Vrsta komedije nastala u Engleskoj, u doba restauracije monarhije Stjuarta (od 1660. do oko 1700 god.). Bila je namenjena dvorskoj i plemićkoj publici. Bliska je komediji naravi. Teme bazira na ljubavnim, bračnim i porodičnim intrigama, koje iznisi sa ciničnim i vulgarizirajućim stavom, kroz efektne i duhovite dijaloge.

KOMEDIJA SITUACIJE

Vrsta komedije koja svoju komičnost gradi na situacijama u koje dospevaju njeni likovi. Skoro od početka komada, situacija izaziva zabludu kod komičnog lika. Publika je odmah prozre, a lik tek na kraju, što stvara prostor za komične zaplete tokom trajanja cele komedije. Slična joj je komedija intrte. Primeri su Šekspirove "Komedija zabune", "San letnje noći" i sl.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:27 am

KOMEDIJA ZAPLETA

Komediografska drama koja ima za cilj da razonodi i razveseli gledaoca, sa prostim zapletom punih preokreta, bez nekog značajnijeg upuštanja u suštinske i moralne teme.

KOMEDIOGRAF

(gr. komedia, grapho - pišem) Autor, pisac komedija. Ova vrsta umetničke profesije javlja se još u staroj Grčkoj. Uz pisca tragedije, trageda, začetnik je dramske književnosti.

KOMERCIJALNO POZORIŠTE

Pozorište koje posluje po načelima samofinansiranja, po tržišnim principima, bez dotacija. Nasuprot dotiranim pozorištima.

KOMIČAR

(grč. komikos, lat. comicus) Glumac - tumač komičnih uloga, koji za osnovu svog umetničkog izražavanja koristi šaljiva, lakrdijaška - komična sredstva.

KOMIČNA OPERA

1) opera bufo; 2) pozorište u kojem se izvodi ovaj muzičko scenski žanr.

KOMIKA

(grč. komos - pijanka, veselje; komikos - smešan, šaljiv) Sposobnost da se izazove smeh; ono što je smešno, šaljivo.

KOMPOZICIJA

(lat. compositio - sastavljanje, sklop, sastavljanje delova u celinu) Poz. - umetnička obrada, način na koji je neko umetničko delo složeno, sklopljeno, organizovano, po zakonitostima umetnič-kog stvaranja. Kompoziciju dramskog dela formira autor, a podrazumeva: razvijanje radnje, raspored i međusobni odnos likova i dr. Muz. - posebno muzičko delo.

KOMPOZITOR

U pozorištu: 1) autor opera i baleta; 2) autor muzike koja se koristi u dramskim predstavama (songovi, muzika iz "off-a", šumovi i drugi muzički efekti...).

KONCERT

(it. concertare - takmičiti se) a) Muzička priredba. Organizovani javni nastup muzičara b) Muzička kompozicija, najčešće za jedan solo instrument i orkestar.

KONFERANSA

(fr. conference) Javno najavljivanje određenog toka događanja, programa manifestacije i sl. KONFERANSIJE (fr. conferencier) Voditelj, najavljivač određenog toka događanja, programa manifestacije i sl.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE

(lat. conferentia - savetovanje, dogovor, rasprava) Posebno organizovan susret sa predstavnicima javnih glasila, medija - novinarima, sazvan određenim povodom. Odluku o sazivanju konferencije donosi menadžment pozorišta u saglasju sa službom marketinga. Sazivanje konferencije i kontaktiranje sa medijima realizuje menadžer za odnose sa javnošću - PR.

KONFLIKT

(lat. cofliktus - sukob, sudar, borba, svađa) Stanje izazvano sukobom. Prave drame nema bez sukoba. Sadržaj drame je uvek borba sa snažnim emocionalnim potresima koji se događaju junaku u borbi protiv njemu suprotstavljenim sila. Bez njega nema pripovedne radnje, nema pokretljivosti i akcije likova, nema dramskog intenziteta. On je u središtu dramske motivacije.

KONSONANCIJA

(lat. consonantia) Skladnost, suglasnost, harmoničnost. Muz. stapanje tonova i zvukova u skladnu celinu. Suprotno od disanancije.

KONSONANTAN

(lat. consonus) Jednoglasan, suglasan, skladan. Suprotno od disonantan.

KONTRAPUNKT

(lat. puncturn contrapunctum) Muz. - tačka prema tački, nota prema noti; veština sjedinjavanja više glasova prema zakonima harmoničnosti; deo kompozicije koji se sa nekom melodijom stapa u harmoničnu celinu.

KONTROLNA PROBA

(kol.) Proba na kojoj uprava ili osnivač donosi odluku o sudbini predstve koja je u završnoj fazi produkcije. Kontrolnu probu zakazuje uprava pozorišta ili producent, a sem njih ovoj probi prisustvuju članovi autorskog i producentskog tima, a mogu biti pozvani i određeni stručnjaci iz teatarske oblasti čije se mišljenje uvažava. Na ovoj probi uprava daje ili ne daje saglasnost da se rad na predstavi privede kraju i izvede premijera. U praksi se vrlo retko primenjuje.

KONVERZACIONA DRAMA

(lat. conversatio - razgovor) Vrsta drame koja tretira svakodnevni život viših društvenih slojeva; svoj izraz bazira na duhovitim i šarmantnim dijalozima. Radnju drame čine vešto vođeni konvencionalni zapleti. Svoj razvoj doživljava tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Najznačajniji pisci ovih drama su Oskar Vajld, Aleksandar Dima-Sin, Viktorijan Sardu i dr.

KOPIJA

(lat. copia - prepis) Verno preslikavanje originalnog uzorka. Neoriginalno delo. Ovakav oblik delatnosti u umetnosti nije dozvoljen bez dozvole autora originalnog dela. Ako autor odobri takvo (kopirano) delo, ono stiče pravo (status) originala, u protivnom je to zloupotreba i nezakonit čin (v. plagijat) Fig. podržavanje, utledanje.

KOPIRAJT

(eng. copyright - autorsko pravo) Oznaka da je neko autorsko delo zaštićeno odgovarujućim zakonskim propisima o intelektualnoj i autorskoj svojini.

KOR DE BALE

(fr. corps de ballet) Baletski ansambl, Grupa baletskih igrača iz baletskog ansambla koja kolektivno izvodi koreografijeu predstavama, najčešće baletskim i operskim.

KORAL

(šp. corral) U srednjovekovnoj Španiji dvorište gostionica u kojima putujuće družine podižu pozornice, pretvarajući preostali deo prostora u gledalište.

KOREODRAMA

Vrsta scenskog dela koje se u svom izrazu bazira na igri (koreografiji), sa muzikom, ali bez reči (sa ili bez govora i muzike). U koreodrami reči su pokret, muzika i znakovi.

KOREOGRAF

(grč. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beležiti) Muzičko scenski umetnik koji se u pozorištu bavi kreiranjem igračkih aranžmana (koraka, pokreta, figura i sl.) za pozorišnu predstavu (baletsku, dramsku, opersku). Najsloženije su postavke celovečernjih baletskih predstava. Najčešće se baletski igrači sa bogatim igračkim iskustvom i posebnim talentom za ovu vrstu kreativnog rada, pred kraj svoje aktivne igračke karijere opredeljuju za koreografski posao.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:27 am

KOREOGRAFIJA

(gr. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beležiti) Posebna umetnička disciplina u stvaranju scensko-muzičkih igračkih dela. Komponovanje, aranžiranje složenih igračkih elemenata u jedinstvenu formalno sadržajnu celinu usklađenu sa muzičkom osnovom. U tzv. klasičnom baletu ovo komponovanje mora da sledi brojne kanone, dok u modernoj igri koreografi koriste slobodnije forme.

KOREPETITOR

(nlat. correpetitor) Onaj koji pomaže đacima pri učenju, preslišava ih. Muzički stručnjak instrumentalista (uglavnom pijanista) koji obučava i uvežbava izvođače za muzički nastup (glumce, pevače, igrače...).

KOREUT

Antički glumac, pripadnik sastava - ansambla u grčkoj tragediji i staroj atinskoj komediji.

KORIFEJ

(gr. koryphaios - vođa, poglavar; koryphe - teme) Vođa hora u staroj Grčkoj. U antičkim dramama korifej je stupao u dijalog sa horom i tako je počeo dijalog korifeja i hora. Korifej je samim tim imao najvažniju ulogu i bio najistaknutiji umetnički član, što mu je donosilo i uvažen status u društvu.

KOSTIM

(ital, fr. costume - navika, običaj, odelo, nošnja, naročito nošnja karakteristična za neku zemlju, stalež, epohu...) Poz. - stilizovana garderoba za aktere (glumce, operske pevače, baletske igrače i dr). Kostim, sem estetske, ima i funkciju oslikavanja karaktera lika, njegovog staleškog položaja, epohe u kojoj se delo dešava, žanra i stila predstave. Kostimi se izrađuju po ideji i skicama kostimografa.

KOSTIMER

(fr. costumier) garderober.

KOSTIMOGRAF

(fr. costume, grč. grapho - pišem) Kostimograf je stručno kretivno zanimanje u pozorištu. Daje idejno, autorsko rešenje kostima za predstavu u vidu skica, a u skladu sa koncepcijom reditelja. Nakon prihvatanja predloženih skica za kostime, sarađuje sa krojačem-modelarom pri njihovoj neposrednoj izradi. Moguć pomoćnik - asistent kostimografa.

KOSTIMOGRAFIJA

(fr. costume, grč. grapho - pišem) Primenjena umetnička disciplina koja se bavi scenskim kostimom. Bavi istraživanjem osnovnih podataka (epohe, zemlje, staleža, estetskog stila) koje tretiraju scenska dela, kao i istraživanjem iz oblasti estetike, umetnosti kostima i njihove tehničke realizacije.

KOSTIMOGRAFSKA SKICA

(kol.) Skica - crtež za kostime u predstavi; izrađuje je kostimograf i prikazuje reditelju i producentu predstave na uvid i odobravanje. Potom služi kao uzor krojaču-modelaru za pravljenje kroja i izradu kostima.

KOSTIMSKA PROBA

(kol.) Vrsta pozorišne probe u vezi kostima. Na kostimskim probama se proveravaju kostimi za izvođače u predstavi. Kostimske probe vode reditelj i kostimograf predstave, uz prisustvo krojača-modelara i glavnih garderobera. Najčešće svi izvođači izlaze, jedan po jedan na scenu (poželjno je da bude postavljen dekor i bar osnovno svetlo koje će se koristiti u predstavi), dok se reditelj, kostimograf i krojač u sali dogovaraju o eventualnim prepravkama i doradama kostima.

KOTURAČA

Mehanizam sa točkovima koji služi za podizanje i pomeranje elemenata scenografije prilikom pripreme i realizacije pozorišne predstave.

KOZERIJA

(fr. causerie - ćaskanje, pričanje) Predavanje ili tekst prevashodno zabavnog, manje ozbiljnog karaktera. Kratke i zanimljive radnje koje se baziraju na humoru i zabavi.

KREACIJA

(lat. creatio) 1) Stvaranje, na primer nekog umetničkog dela; 2) delo, tvorevina, na primer uloga.

KREATIVNA RADIONICA

(kol.) Jedan od oblika grupne umetničke aktivnosti tokom koje se uče, vežbaju i istražuju umetničke delatnosti. Ovi oblici rada okupljaju određenu populaciju umetnika i istraživača iz oblasti kulture ra-di kolektivnog istraživanja i stvaranja. Cilj programa je upotpunjavanje opšteg i profesionalnog obrazovanja, sticanje novih znanja i veština, kao i istraživanje i razmena iskustava. Kreativne radionice se formiraju po interesnim grupama i oblastima. Princip rada je na bazi interaktivnog odnosa instruktor - polaznik. Instruktori su provereni i potvrđeni umetnici i radnici u kulturi, koji poseduju mogućnosti animacije i prenošenja svog znanja i iskustva drugima.

KREATIVNI KAMPUS

Organizovano okupljanje umetnika u okviru kampa (organizovan smeštaj i ishrana) u okviru kojeg se realizuju unapred utvrđeni programi po principu kreativnih radionica.

KREATIVNI TIM PREDSTAVE

Čine ga autorski tim i umetnici-izvođači koji su angažovani u procesu produkcije predstave.

KREATIVNOST

Sposobnost i veština izražavanja i ostvarivanja. Osnovna osobenost i pokretačka snaga svakog stvaraoca.

KREATOR

(lat. creator) Stvaralac, tvorac, ostvaritelj nekog dela. U pozorištu je angažovan široki spektar kreativaca: reditelj, glumac, pevač, igrač, scenograf, kostimograf, majstor svetla, majstor tona i dr.

KRILO

(en. wing) Kaširan platnom prekriveni pano, koji se koristi kao deo dekora a koji se oslanja na rikvand i maskira prostor sa ivice scene, koji se takođe naziva krila. Nekada se nalazilo po sedam ili osam krila nanizanih sa obe strane scene, ali od uvođenja zatvorenog dekora skoro da su izbačena iz upotrebe, osim u baletu.

KRITIKA

(gr. kritike, krino - ocenjivanje, vrednovanje, veština ocenjivanja) Poz. - stručno ocenjivanje umetničkih dostignuća autora, njihovih dela, kao i izvođača, od strane merodavne osobe - kritičara; prikaz, ocena nekog umetničkog dela.

KRIZA

(gr. krisis - preokret, obrt, dola-zak odsudnog momenta) Preokret (peripetija) je element drame, okretanje radnje u protivno od onoga što se namerava, a to se vrši po verovatnosti ili nužnosti. Nakon krize nastaje rasplet u dramskom sukobu. Fig. prekretnica, prelomni trenutak.

KSENOFOBIJA

(gr.) Strah od stranaca, novog. U pozorištu - ksenofobične predstave, predstave koje ne komuniciraju sa širom publikom, tj. predstave za određen, zatvoreni krug, nekomunikativne za širu javnost.

KULISA

(fr. coulisse) Deo pozorišne scenografije, pokretni zid. Može da bude u vidu oslikanog platna, drvene, metalne i druge pregrade i sl. U odnosu na položaj na sceni može biti prednja, zadnja i bočna kulisa. Fig. - iza kulisa podrazumeva ne samo prostor iza scene, već sve što se u pozorištu dešava van opažaja publike.

KULMINACIJA

(nlat. culminatio) Najviša tačka u razvoju. Poz. - vrhunac sukoba u drami, klimaks. Ova faza razvoja dramske radnje ima snažno dejstvo na misli i emocije gledaoca, njegovo definitivno opredeljenje za junaka i njegove ideale.

KULTURA

(lat. cultura; colere - gajiti, negovati) Fig. razvijanje, obrazovanje, bogaćenje duha. Sveukupna tekovina civilizacije. Način života. Označava sve tvorevine koje su nastale kao rezultat ljudske delatnosti, integrisani obrazac ljudskog znanja, verovanja, tradicije, morala i ponašanja. Postoji teorija o dve osnovne podele: materijalna kultura (obuhvata sva materijalna dobra koja je čovek stvorio da bi sebi poboljšao i olakšao život) i duhovna kultura (proizvod ljudskog duha: filozofija, pravo, religija, nauka, umetnost). Ovu teoriju savremeni teoretičari smatraju prevaziđenom.

KULTURNA POLITIKA

(lat. cultura; grč. polis - grad, država, politicos - građanski, državnički, nauka iveština upravljanja državom).Kulturnom politikom se definišu načela odnosa u kulturi u jednoj državi. To je osnova na kojoj se grade svi kulturni modeli i zakonske odredbe, institucije kulture.

KULTURNI MODEL

(lat. cultura; modulus - obrazac, model, mustra) Osnovni obrazac po kojem se posebnom državnom regulativom definišu načela organizacije institucija kulture. Institucije u jednoj zajednici mogu biti umrežene: a) po vertikali, od najviše do najniže: savezne, republičke, pokrajinske, regionalne, gradske, opštinske, mesne i dr. (npr. nacionalno pozorište, regionalno pozorište, gradsko pozorište, mesno pozorište, školska pozorišna trupa itd.) b) po horizontali, red institucija na određenom društvenom nivou (npr. republičke: Narodno pozorište, Narodna 6iblioteka, Narodni muzej, Filharmonija i dr.) v) po delatnostima (scenska, likovna, izdavačka, književna, muzička i dr.).

KUP DE TEATR

(fr. coup de theatre - neočekivani obrt) Dramaturški termin koji označava radnju kojom nastaju iznenadni obrti u drami.

KUPLET

(fr. couplet, lat. copulare - spojiti, skopčati) Strofa pesme, u francuskoj komičnoj operi: duhovita pesmica sa političkom ili socijalnom temom. Kraći muzički oblici aktuelnog sadržaja, zabavnog i satiričnog karaktera. Izvode se u operetama i vodviljima. Mogu da budu i sastavni deo nekog estradnog kolažnog programa.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:28 am

LAJTMOTIV

(nem. leiten - voditi; nlat. motivum - pobuda, povod, razlog) Osnovna ideja - motiv. Misao vodilja koja se provlači kroz celo umetničko delo. Muz. - tema koja se kroz celo delo ponavlja kao stalni motiv koji karakteriše neki lik ili događaj i prati svaku njegovu pojavu.

LAKRDIJA

(tur. lakirdi) Komedija bez velikih umetničkih pretenzija. Osnovni cilj ovakvih dela je zabava i izazivanje smeha. Po fahu je najsličnija farsi.

LAKRDIJAŠ

(tur. lakirdi) Šaljivdžija, zabavljač, spadalo.

LAUREAT

(lat. laureatus) Prvobitno pesnik ovenčan (nagrađen) lovorovim vencem. Pobednik. Ovenčan slavom. Nagrađeni umetnik. Nosilac nekog priznanja, nagrade.

LEGITIMNO POZORIŠTE

(en. legitimate theatre) Čisto dramske predstrave bez pevanja, igranja ili bilo kakvih muzičkih pauza. Termin je proistekao iz starih pravila po kojima se pozorištima davala dozvola za rad, a kojom su bili obavezni da izvode samo ne muzičke predstave i koje su zabranjivale uvođenje muzičkih pauza od kojih bi mogle nastati nelegitimne forme izvan kontrole davaoca dozvola

LEKTOR

(lat. legere - čitati, lector) Stručnjak za jezike, učitelj živih jezika, koji ispravlja i ocenjuje rukopise pre objavljivanja. Poz. - ispravljač jezikoslovac koji podučava scenske izvođače (glumce, pevače, recitatore) da u skladu sa stilom pozorišnog komada i karakteristi-kama jezika kojim je delo pisano (proza, stih, epoha, lokalna narečja i dr.), kao i karakternim, demografskim, sociološkim i drugim osobinama svakog pojedinog lika, govorno pravilno interpretiraju tekst dela prilikom izvođenja predstave.

LEPO

Estetska kategorija. Odlikuje se unutrašnjim skladom i ugodna je za čula i osećanja. Pobuđuje posebne utiske, emocije i osećanja koja su najčešće prijatna. Najznačajnija kategorija filozofije estetike. Suprotno kategoriji ružnog.

LETAK

(kol.) Štampani plakat manjeg formata koji služi za informisanje i propagandu. Sadrži samo osnovne informacije: šta, ko, gde, kada, kako i eventualno - po kojoj ceni. Ističe se na vidna mesta, ili se besplatno deli (publici, prolaznicima, određenim ciljnim grupama...)

LIBRETO

(ital. libretto - mala knjiga) Tekstualni predložak za muzičko-scensko delo. Čini tekstualnu osnovu za operska i baletska, koreografska i pantomimska dela.

LIK

Skup odrsđenih vrednosti i osobina koje karakterišu određenu ličnost. Ličnost oblikovana u umetničkom delu (junak, tip, portret). Lik u pozorištu (figurae dramatis) poseduje etičke, psihološke, intelektualne vrednosti, kao i fizičke osobine. U pozorišnoj predstavi likovi su nosioci dramske radnje.

LIRSKA DRAMA

(grč. lyra, lyrke - pesnička vrsta u kojoj pesnik iznosi svoja osećanja) Pozorišni komad koji svoju izražajnost iskazuje kroz izlive lirskih osećanja; najbliži je melodrami. Prvobitni naziv za operske predstave, tj. komade koji se pevaju. Izuzetnu popularnost doživljava krajem osamnaestog veka (Ruso, Gete, Šiler).

LISTA ŠTIMUNGA

Pregled svetlosnih štimunga koje u toku proba ustanovljavaju reditelj i majstor svetla. Kasnije ih majstor svetla koristi u toku realizacije svake predstave.

LITERARNO POZORIŠTE

(lat. litterarius - koji se odnosi na knjige, književan) Pozorište koje svoje stvaralaštvo zasniva na literarnim delima (nasuprot pozorištima koja svoj rad zasnivaju na pokretu, igri, muzici).

LITERATURA

(lat. litteratura) književnost. Najčešće se odnosi na lepu književnost, poeziju, ali i dramsku književnost. Po svom sadržaju izdvaja se stručna literatura, u okviru koje se nalazi i oblast pozorišna stručna literatura (knjige, tekstovi čija tema su istorija i teorija pozorišta).

LITURGIJSKA DRAMA

(gr. leiturgia - crkveno bogosluženje) Vrsta crkvene drame iz srednjeg veka koja se bazira na biblijskim temama. Autori su ih stvarali u slavu crkve, a izvođači su bili prvenstveno sveštena lica i đaci.

LIVING TEATAR

(en. Living theatre) Pozorišna trupa iz Njujorka koju su 1951. godine osnovali Džulijan Bek (Julian Beck) i Judit Malina (Judith Malina). Trupa je svoj umetnički rad bazirala na teoretskim načelima E. Piskatora, B. Brehta i A. Artoa. Isticala se kolektivnim izvođenjima, naglašenom telesnom ekspresijom i suigrom sa gledalištem. Čestim gostovanjima po SAD i Evropi uticala je na pozorišni život u drutoj polovini dvadesetog veka. Bili su gosti našeg festivala BITEF.

LOŽA

(fr. loge, ital. loggia, nlat. Logia - kolibica, kućica, ćelija) Posebno izdvojeni deo gledališta sa manjim brojem sedišta. Poseban ulaz u ložu i diskretna ograđenost omogućuju veću udobnost i intimnije praćenje predstave (u vreme nastanka, bile su namenjene predstavnicima dvora i visokog plemstva).

LUDUS

(lat. ludus - igra) 1) Naziv za sceske spektakle iz doba starog Rima. Otud naziv homo ludus – čovek kao biće koje se izražava igrom, čovek - biće igpe. 2) Naziv pozorišnih novina koje izdaje Savez dramskih umetnika Srbije. Izlaze mesečno od 1992. godine.

LUTKARSKO POZORIŠTE

Pozorište u čijim predstavama se izvođači izražavaju preko lutaka posebno kreiranih za scensko izvođenje. Predstave izvode glumci koji se posebno obučavaju za rad sa lutkama - glumci lutkari.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:30 am

MAESTRO

(it. mestro; lat. magister - majstor, učitelj, umetnik, veštak) Počasni naziv za istaknutog umetnika. Najčešće se odnosi na muzičke umetnike: dirigente, kompozitore, koncertmajstore i dr.

MAJSTOR

(nem. Meister; lat. magister) Zanatlija, vrhunski stručnjak. Poz. - 1) termin se koristi za sve krojače, stolare, obućare i druge zanatlije, ali češće samo za vodeće stručnjake u svom po-slu; 2) v. maestro, baletmajstor, a često se za vrhunske glumce takođe kaže majstor (glume),

MAJSTOR BINE (SCENE)

Stručno lice u pozorištu koje vodi sve poslove vezane za tehničku realizaciju predstava na sceni-bini. U toku proba usko sarađuje sa scenografom i rediteljem. U tekućem izvođenju predstava stara se o postavljanju i izmeni scenografije na sceni.

MAJSTOR MASKE

Posebno obučen pozorišni stručnjak koji izrađuje maske za određene likove u predstavi, a po nalogu i sugestiji reditelja i kostimografa. U pozorištu se pod maskom podrazumeva: 1) maska napravljena od posebnog materijala (hartija, plastika, tekstil, i sl.) koju izvođač pre izlaska na scenu stavlja na lice. Maska je izuzetno prisutna u istočnjačkom pozorištu: Kina, Japan, Indija, Bali; 2) jaka šminka kojom se izvođač preobražava u lik koji tumači.

MAJSTOR ŠMINKE

Posebno obrazovani i obučeni stručnjak koji šminka izvođače u skladu sa epohom, žanrom, stilom predstave, karakterom i tipom uloge. Radi pod supervizijom majstora maske. U ovu svrhu se koristi posebna scenska šminka.

MAJSTOR SVETLA

Stručno osposobljeno lice, koje po odre-đenoj ideji reditelja, dizajnera svetla, scenografa i kostimografa rukovodi scenskom rasvetom, stvarajući određenu atmosferu, efekte i sl. Vodi knjšu svetla u kojoj su zabeležene sve posebne svetlosne naznake - štimunzi; često preuzima i funkciju dizajnera svetla.

MAJSTOR TONA

Posebno osposobljen stručnjak koji po ideji reditelja i kompozitora stvara tonsku - zvučnu atmosferu u predstavi. Vodi knjiiy tona sa posebno zabeleženim naznakama za zvučne i tonske promene i efekte. Često preuzima i funkciju - dizajnera tona.

MAKETA

(fr. maquette - model neke građevine, statue, knjige...) Umanjeni model koji priprema scenograf kao predlog scenografije za određenu predstavu. Uz pomoć makete reditelj stiče jasniji utisak o izgledu scenografije. Po odobrenju i saglasnosti producenta, počinje izrada i realizacija scenografije, tokom koje je maketa takođe korisno pomagalo.

MAKSIMA

(lat. tahgta sc. regula) Osnovno načelo kojeg se čovek pridržava u životu i u radu. Misao vodilja. Izreka, kratko i jasno izrečena neka misao. Muz. - najveća i najduža nota.

MANIR

(fr. maniere; ital. maniera - fino ponašanje, otmeno držanje) Način ponašanja koji prelazi u jednoobraznost i šablon. Osobenost izražavanja nekog umetnika, lika, umetničke grupe, određene epohe, lika u drami... Negativna konotacija: kruto poštovanje ustanovljenih postupaka izražavanja, bez kreativnosti, podražavanje ranije ustanovljenog principa, stila - šablon.

MANSIJA

(lat. mansio - boravište) Deo simultane srednjevekovne pozornice, izledom nalik na "kućicu" u kojem ili ispred kojega se nalazi pojedini glumac.

MARIONETA

(fr. marionette) Fig. - povodljiv čovek, kojim se lako manipuliše. Vrsta lutke koja se koristi u pozorištu. Najčešće su delovi lutake zakačeni koncima kojima komanduje posebno obučen glumac. Udovi su joj pokretni i imitiraju ljudske. Glumac ih pokreće pomoću žice ili konca.

MARIONETSKO POZORIŠTE

Pozorište koje isključivo neguje i prikazuje predstave u kojima se koriste marionete.

MARKETING

(eng. marketing; market - tržnica) Sve mere i odluke koje neko preduzeće preduzima radi što boljeg plasmana na tržištu. Savremeni poslovni princip koji obuhvata: istraživanje, planiranje, produkciju, plasman, evaluaciju. Marketinški princip u privređivanju: poštovanje potreba i proizvodnja za tržište. Ova oblast u pozorištu bavi se prezentacijom svih njegovih vrednosti kroz posebne planove i akcije kako bi se što ekonomičnije, efikasnije i kvalitetnije pozorišna usluga (predstava) ponudila tržištu kulture i bila prihvaćena, što treba da rezultira rasprodatim ulaznicama i pozitivnim odjekom u javnom mnjenju.

MARKIRANjE

(fr. marquer - obeležiti, označiti) Poz. - 1) markiranje dekora; 2) mehaničko ponavljanje teksta i mizanscena za vreme proba bez posebnog zalaganja, bez glumljenja. Koristi se pri „lakšim" pozorišnim probama, kada ne treba opterećivati izvođače, recimo pre nastupa.

MARKIRANjE DEKORA

(kol.) Postavljanje na scenu, za potrebe proba, improvizovanih kulisa i drugih delova scenografije i krupne rekvizite koji su približnog oblika i veličine kao oni koji će činiti pravu scenografiju buduće predstave (ili bar obeležavanje prostora na sceni koji će oni zauzimati).

MARKIRANjE SCENE

Markiranje scene za poziciju dekora. Obeležavanje scene trakom u boji ili fluorescentnom trakom da bi se pozicionirala scenografija, ili za lakšu promenu dekora prilikom realizacije predstave.

MASKA

(fr. masque, nlat. masca - obrazina, lorfa, lice pod obrazinom) Prerušena ličnost. Poz. - 1) stalni karakterni lik u nekim vrstama pozorišta (del arte, istočnjačka pozorišta; na primer Pjero, Arlekino...); 2) posebno izrađena obrazina koja se stavlja na lice, ili islikana na samom licu. Ima za cilj da likovno definiše karakter lika u predstavi, epohu, žanr. Koristi se od nastanka pozorišta. U grčkim tragedijama je bila neizostavni element u predstavama, pogotovu u tragedijama. Često se koristi u istočnjačkom pozorištu (Indija, Kina, Japan, Bali).

MASKERATA

(it. mascherata) Oblik muzičko scenskih igrokaza iz doba renesanse koji su se izvodili u vreme maškarada, karnevala i sličnih svetkovina.

MASOVKA

(lat. massa, fr. masse – veliki broj, gomila, mnoštvo) Poz. (kol.) - deo predstave, scena sa velikim brojem učesnika (glumaca, pevača, statista...). Ovaj termin se u kolokvijalnom jeziku koristi i za čitave scenske spektakle, tj. za predstave sa velikim brojem izvođača.

MASTIKS

(gr. mastiche, fr. mastic - bledožuta mirišljava smola mastikovog drveta) Poz. - lepljiva tečnost koja se upotrebljava u pozorištu za nalepljivanje brkova, brada, obrva, trepavica, vlasulja i dr.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:31 am

MATINE

(fr. matinee - pre podne) U pozorišnom žargonu predstava koja se održava van redovnih večernjih termina, pre ili posle podne (kod nas najčešće subotom i nedeljom).

MECENA

(lat. Maecenas) Gaj Cilnije Mecena, ugledni rimski vlastelin koji je bio poštovalac cara Avgusta, a bio je i prijatelj i zaštitnik naučnika i pesnika (Virgilija, Horacija). U savremenoj terminologiji se pod mecenarstvom podrazumeva pokroviteljstvo i zaštita umetnosti i nauke. Najčešće se vezuje za lično, individualno donator-stvo, uglavnom usmereno ka umetniku pojedincu ili neprofitnoj instituciji.

MEDIJA PLAN

(eng. mediaplan) Medija plan podrazumeva precizno napravljene rasporede korišćenja usluga raznih medija (TV, radio, štampa), radi kvalitetne i odgovarajuće reklamne kampanje i prezentacije određenog pozorišnog događaja.

MEDIJUM

(lat. medium) Fiz. - sredina, posrednik, ono kroz šta se prenosi dejstvo. U novije vreme sredstva javnog informisanja: radio, TV, štampa...

MELODIČAN

(grč. melodos - koji se može pevati) Blagozvučan, milozvučan, umilan... Poz. - skladno, milozvučno izgovaranje teksta; milozvučan, umilan glas glumca (pevača).

MELODIJA

(gr. melodia) Skladan, melodičan i ritmičan niz tono-va, komponovan prema zakonima muzičke arhitektonike, način pevanja; napev.

MELODRAMA

(grč. melos pesma; drama radnja, pozorišni komad; ital. melodrama) Pozorišno delo, obično sa srećnim kra-jem. Nastala je krajem osamnaestog veka. Danas se melodramom smatra delo sa laganom, sladunjavom tematikom, bez velikih umetničkih pretenzija. Obično izražava jaka osećanja i preokrete i uzbudljive događaje. Žanr često dobro prihvaćen kod gledalaca.

MENADžER

(fr. menageur, eng. manager) Rukovodilac. Organizator posla. Stručnjak za organiza-ciju i rukovođenje u poslu. U pozorištu osoba odgovorna za osnovni deo produkcije: on odabira komad, bavi se iznajmljivanjem pozorišne sale u slučaju da je to neophodno, angažuje reditelja i glumce i kontroliše priliv sredst-va. A menadžerska delatnost u pozorištu predstavlja savremen i kreativan pristup preraspodeli zadataka i obaveza u svim oblicima pozorišnog organizovanja i upravljanja (od organizatora u predstavi, preko producenta pozorišnog projekta, direktora određenog projekta - sektora, upravnika pozorišta, sve do ministra za kulturu). Menadžerski pristup podrazumeva timski rad kojim u procesu realizacije projekata rukovode operativne grupe obrazovanih, kreativnih i kooperativnih stručnjaka - producenata i menadžera.

MENADžMENT POZORIŠTA

Uprava pozorišta. Rukovodeća struktura u pozorištu. Najodgovornija je zafunkcionisanje pozorišta. Postavlja ga osnivač pozorišta: državni organ (republika, regija, grad), privatnik ili akcionarsko društvo. Menadžment za svoj rad odgovara osnivaču pozorišta. Upravu pozorišta najčešće sačinjavaju upravni odbor, upravnik i kolegijum.

MENTOR

(lat. Mentor) Odisejev prijatelj, kome je poverio vaspitanje svog sina, a prilikom polaska u trojanski rat poverava mu na čuvanje i zaštitu celu svoju porodicu, te otuda: naziv mentor je sinonim za zaštitnika, vođu, savetodavca, vaspitača, nastavnika.

MERAĆA PROBA

Predstavlja tehničku probu koja neposredno prethodi prelasku iz faze čitaćih u fazu režijskih tj. mizanscenskih proba. Na njoj reditelj, scenograf i drugi tehnički saradnici određuju razmere i tačan položaj na sceni svih elementa usvojenog scenografskog rešenja. Praktično, ona omogućava tačno markiranje dekora koji će se koristiti tokom mizanscenskih proba sve do tehničke, tj. do generalnih proba.

MERNA SKICA

Nacrt - skica na kojoj su prikazana prostorno tehnička rešenja scenskog prostora sa precizno obeleženim dimenzijama svih njegovih delova. Služi za bliže upoznavanje scenografa i reditelja sa prostornim mogućnostima scene prilikom priprema novih projekata ili gostovanja drugih predstava koje se prvi put izvode na dotičnoj sceni.

METONIMIJA

(grč. metonymia - zamena imena) Pesnička figura kod koje se neki pojam zamenjuje drugim, sa kojim je u bližoj vezi (na primer „sede kose" - umesto duboka starost; „hiljadu pušaka" umesto hiljadu vojnika...) Pesnička figura koja se često koristi u pozorištu, pre svega reditelji i scenografi posežu za njom. Njena funkcija je da se jedninom zameni množina, odnosno manjim brojem ili količinom zameni veća količina ili broj (jedan vojnik = armija).

MIKS MEDIJA LISTA

Pregled korišenja medija u promotivne svrhe složenih po određenom principu, npr. prema ciljnoj grupi.. Priprema se u procesu promotivne kampanje za određeni pozorišni događaj (premijera, gostovanje, jubilej i sl.), a sadrži sve planove za pojavljivanja na medijima, sa tačno predviđenim ili utvrđenim terminima i učesnicima promocije.

MIKSETA ZA SVETLO

Svetlosni pult. Elektronski aparat za regulisanje svetla i svetlosnih efekata na pozorišnoj sceni u toku realizacije predstave. Ovim aparatom rukovodi majstor svetla, ili dizajner svetla.

MIKSETA ZA TON

Elektronski aparat za regulisanje tona, zvuka i zvučnih efekata u toku izvođenja pozorišne predstave. Ovim aparatom rukovidi majstor tona, ili dizajner tona.

MIM

(grč. mimos, lat. mimus - podržavanje) Lakrdija, šaljiva igra u staroj Grčkoj i Rimu, koja se sastojala uglavnom od komičnog podražavanja raznovrsnih karaktera i tipova. Oblik jednostavne narodne scenske igre, minimalističke forme. Prikazivao je situacije iz svakodnevnog života kroz grubo, karikaturalno i groteskno scensko izražavanje, na granici vulgarnosti.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 8:31 am

MIMIČAR

(grč. mimos) Šaljivčina, lakrdijaš; glumac - stručnjak za podražavanje, imitiranje.

MIMIKA

(grč. mimos - pokreti mišića lica) Vrsta scenskog izražavanja baziranog na pokretu lica. Mimika je jedno od vrlo važnih izražajnih sredstava svih scenskih umetnika (glumaca, pevača, igrača i dr).

MIRAKULI

(lat. miraculum) Čudesa. U srenjem veku posebne vrste crkvenih drama, koje svoju dramsku radnju zasnivaju na posebnim biblijskim temama - čudima koja su izvodili sveci.

MISTERIJE

(gr. mysterion - tajne) U staroj Grčkoj - tajni, za narod nerazumljivi obredi posvećeni nekom božanstvu. Crkvene drame čije su teme biblijske priče iz života Hrista i svetaca i misterije vezane za njih. Prvo su izvođene u crkvama, na latinskom, potom i na narodnom jeziku na trgovima i ulicama.

MIT

(gr. myihos) Predanje u kojem bogovi i druga natprirodna bića imaju osobine i ponašanje ljudi. Tretira natprirodne pojave i natprirodna bića i njihov odnos sa čovekom i njegovom sudbinom. Nastao je u drevnim civilizacijama i kulturama iz čovekove potrebe da objasni ono što se događa oko njega i sa njim. Kasnije, umetnost često koristi mitološke motive. Nacionalne mitologije sadržane su u Epu o Gilgamešu, Ilijadi, Mahabharaši. Mitovi stare Grčke su osnova za nastanak grčke tragedije. Mitovi su i danas inspiracija velikom broju pozorišnih stvaralaca.

MIZANSCEN

(fr. mise ep scene) Utvrđivanje rasporeda i kretnji glumaca na pozornici. Položaj izvođača prema drutom izvođaču, te njihov položaj u prostoru i scenografiji u predstavi. Mizanscen utvrđuje reditelj. U Francuskoj taj termin se odnosi na režiju. Reditelj - metteur en scene.

MIZANSCENSKA PROBA

Rasporedna proba. Na mizanscenskim probama reditelj i izvođači predstave uz pomoć posebnih stručnjaka za scenski pokret i koreografa utvrđuju i uvežbavaju raspored svih izvođača na sceni, promene rasporeda, kretnje. U procesu rada nemoguće je razdvojiti mizanscenske od režijskih proba, te su u praksi ova dva pojma sinonimi.

MJUZIKHOL

(eng. music-hall) Muzičke sale, ili muzička pozorišta koja neguju posebnu vrstu muzičko scenskih programa, koji se baziraju na igri, zabavi i komici. Poseduju izuzetno kvalitetnu savremenu tehniku, a od izvođača se traži vrhunska igračka muzička i glumačka sposobnost. Prostor za publiku ispunjava visoke standarde. Neguju se u izuzetno urbanim sredinama, a centri su im Njujork, Pariz i Loidon.

MJUZIKL

(eng. musical comedy) Vrsta muzičko scenskog dela i pozorišnog izražavanja, koje uz reč, pokret i igru obilato koristi i muziku. Prvo se javlja kao muzička komedija, da bi svoj razvoj i punu afirmaciju doživeo u Americi, naročito na Brodveju u Njujorku. Postoje posebna pozorišta koja nose ovaj naziv i neguju isključivo ovu vrstu umetničkog žanra.

MODEL

(lat. modulus; fr. modele; tal. modello) Obrazac. Uzorak. U građevinarstvu - ogledeni primerak urađen privremeno u manjem i jeftinijem obliku, koji služi kao uzorak za izradu originala. Poseban oblik organizovanja određene društvene oblasti (kulturni model), ili delatnosti (pozorišni model).

MODERATO

(it.) Muzička odrednica za umereni tempo.

MODERNA DRAMA

Odnosi se na savremenu dramsku umetnost. Obuhvata široku lepezu dramskog stvaralaštva koje nema zajedničke odrednice ni jedinstvenu stvaralačku poetiku. Ona je raznorodna po tematskim opredeljenjima, tehnici oblikovanja, unutrašnjoj strukturi, sagledavanju čoveka i života. Pod modernom dramom podrazumeva se drama od Ibzena, preko Brehta, Harolda Pintera do Rejvenhila i Sare Kej. Terminmodernoupozorištupodrazumeva težnju ka stalnom istraživanju, ima estetsku kategoriju.

MONITORI

(en. monitors) Kontrolni ekrani ili zvučnici na sceni.

MONODRAMA

(grč. monos - jedan, jedini, sam; drama - radnja, pozorišni komad) Vrsta drame u kojoj postoji samo jedan lik. Takođe, pozorišna predstava sa samo jednim izvođačem. Vrlo često se za monodramsko izvođenje adaptiraju raznorodna književna dela (pripovetke, novele).

MONOLOG

(grč. rnpnos jedan, logos - reč, govor) Govor jednog lica, kada junak dela nema s kim da uspostavi sagovornički odnos - dijalog, ili duži delovi govora jednog lika u okviru dijaloga. Deo drame u kome akter govori sam sa sobom ili se direktno obraća publici.

MONTER

(fr. monteur) Sastavljač, sklapač. U pozorištu radnik na sceni koji vrši montažu delova scenografije u celinu. On preuzima delove scenografije od radnika transportera koji ih iz magacina dostavljaju do scene, vrši sklapanje (montažu) dekora na sceni pre predstave i rasklapanje (demontažu) nakon završetka predstave.

MORALITET

(lat. moralitas; fr. moralites) U srednjem veku, crkvena drama koja za cilj ima prenošenje neke moralne pouke publici.

MOTIV

(nlat. motivum; ital. motivo; fr. motif- pobuda, podstrek, razlog) Osnovni povod za kakvu radnju. U umetnosti, osnovna misao koja umetnika-autora pokreće, podstiče, inspiriše da stvori delo i provejava kroz čitavo to delo. Muz. - figura od više tonova iz čijeg ponavljanja, menjanja i mešanja sa drugim motivima nastaju veće tonske celine.

MUZA

(gr. musa)U starogrčkoj mitologiji mitske boginje zaštitnice umetnosti. Bilo ih je devet: Polihimnija (zaštitnica svečane pesme - himne), Uranija (zaštitnica astronomije), Kaliopa (zaštitnica epske poezije), Klio (zaštitnica istorije), Euterpa (zaštitnica ditirambske poezije), Tali-ja (zaštitnica komedije), Melpomena (zaštitnica tragedije), Terpsihora (zaštitnica igre), Erato (zaštitnica ljubavne i erotske poezije).

MUZIČKA DRAMA

Poseban dramski oblik koji svoju izvođačku izražajnost iskazuje pevanjem. Za razliku od opera gde je muzička umetnost dominanta, u muzičkoj drami osnovu prevashodno ima dramska struktura.

MUZIČKA KOMEDIJA

Poseban oblik muzičke predstave kojoj neguje komediografski karakter izražavanja. Svoju izražajnost bazira na mešavini dramskog dijaloga, muzike i pesme. Postoje i posebna pozorišta pod istim nazivom koja neguju samo ovaj umetnički žanr.

MUZIČKA PARTITURA

Skup svih deonica neke kompozicije.

MUZIČKO SCENSKA DELATNOST

Oblast društvenih delatnosti u koju spadaju muzičko scenske delatnosti (drama, opera, balet, koncerti, folklor i sl.). Nalazi se u nomenklaturi društvenih delatnosti za koje institucije traže registraciju kojom dobijaju dozvolu za obavljanje delatnosti, tj. dozvolu za rad. Pozorišta se kod odgovarajućeg državnog organa registruju za obavljanje muzičko scenkih delatnosti.

MUZIKA

(gr. mousike) 1. 3vučna, tonska umetnost u kojoj se preživljavanja, osećanja i ideje iskazuju glasovima, vokalnim ili instrumentalnim, pomoću naročitog ritma i intonacije, prijatnih za slušanje. Osnovni elementi ove tonske umetnosti čine: 1. ritam, melodija i harmonija. 2. izvođenje muzike. 3. skup izvođača muzike. Naziv potiče od muza, zaštitnica umetnosti iz mitologije stare Grčke.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rečnik pozorišnih termina

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu