Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:15 am
First topic message reminder :

A KAPELA

(it. a cappella) Izvođenje pevačkih numera bez instrumentalne pratnje.

ACTOR PRIMARIUM PARTIUM

(lat.) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na značaj koji imaju u pozorišnoj trupi.

AD SPECTATORES

(lat. - upućeno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraćanje glumca publici tokom predstave, kojim se ruši iluzija.

ADAĐO

(it. Adagio - blago, lagano) Muzički znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u kojem dolazi do izražaja odnos između partnera (uglavnom parova), uz često korišćenje "podr-ški" koje baletski igrač pruža svojoj partnerki, balerini.

ADAPTACIJA

(lat. adaptio - prilagođavanje, podešavanje, primena) Poz. - prilagođavanje, preuređenje, prerada dramskog teksta za novo scensko izvođenje, ako je u pitanju ranije napisano i već izvođeno dramsko delo. To je najčešće prilagođavanje dramskog teksta novom vremenu: - skraćenjem-štrihovanjem, koje mora da bude vrlo vešto da se ne bi uticalo na osnovnu ideju, suštinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagođavanjem izraza i reči savremenoj terminologiji - to se najčešće odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim epohama (npr. grčke tragedije, Šekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifković, Sterija, od domaćih autora), - potpunim preuređenjem teksta, kojem savremeni reditelji često pribegavaju, tako da se nekada dešava da nedovoljno upućeni gledalac ne prepozna originalno delo; takav poduhvat se najčešće naziva novim čitanjem dela. Adaptaciju-preuređenje-prilagođavanje uglavnom vrše dramaturzi i reditelji.

AFEKT

(lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili nešto) Intezivno, skoro nekontrolisano izražavanje duševnog stanja, uzbuđenje, razjarenost. Česta pojava u dramskim sukobima.

AFEKTACIJA

(lat. affectio - delovanje) Izveštačenost i prenemaganje. Neprirodan način scenskog izražavanja.

AFEKTIVNO PRISEĆANjE

(en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja ličnog iskustva iz života glumca interpretatora.

AFIŠ(A)

(fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorišni plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odštampana, sa svim relevantnim podacima (mesto i vreme izvođenja, autori, podela uloga i dr), koja se postavlja na vidna mesta, na za to određeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najčešće na pročelju zgrade ili u holu pozorišta.

AGON

(grč. agon - borba, nadmetanje, takmičenje) Javna pozorišna nadmetanja u staroj Grčkoj na kojima su se takmičili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade. Agonom se naziva i deo starogrčke drame, a posebno staroatičke komedije, posvećen borbi rečima između zastupnika dvaju oprečnih mišljenja; obično je svakog podržavala po jedna polovina hora.

AKADEMIJA

(grč. akademia, od ličnog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naučnu i umetničku ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnička institucija. Ime je dobila prema gaju posvećenom antičkom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je poznati filozof Platon osnovao svoju školu.

AKCEN(A)T

(lat. accentus - naglasak) Posebno naglašavanje. Gramatički - naglašavanje, posebno isticanje glasa, sloga ili reči. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i elemenata predstave u odnosu na druge.

AKCIJA

(lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznačajnijih izražajnih sredstava u pozorišnoj predstavi. Radnja, delanje na sceni.

AKROBATA

(grč. akrobates - idem na prstima) Vešti scenski izvođač koji svoje izražavanje zasniva na vratolomnim tačkama. Najčešće se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i mjuziklima.

AKT

(lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorišne predstave, čin.

AKTER

(lat. actor, fr. acteur - izvršilac, glumac) Učesnik u scenskoj radnji, scenski prikazivač, tumač, predstavljač. U pozorištu: glumac, operski pevač, baletski igrač, statista...

AKTIVIZAM

(en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traženjem realnih rešenja za društvene probleme.

AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU

(en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Može da bude omeđeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom.

AKTOVKA

(lat. actus - radnja) Pozorišni komad u jednom činu, jednočinka.

AKTRISA

(fr. actrice) Glumica, pozorišna umetnica.

AKTŠLUS

(nem. Aktschluss) Završna radnja scenskog čina, završetak čina.


Poslednji izmenio MustraBecka dana Čet Avg 20, 2009 8:24 am, izmenjeno ukupno 1 puta

MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:31 am
MIMIČAR

(grč. mimos) Šaljivčina, lakrdijaš; glumac - stručnjak za podražavanje, imitiranje.

MIMIKA

(grč. mimos - pokreti mišića lica) Vrsta scenskog izražavanja baziranog na pokretu lica. Mimika je jedno od vrlo važnih izražajnih sredstava svih scenskih umetnika (glumaca, pevača, igrača i dr).

MIRAKULI

(lat. miraculum) Čudesa. U srenjem veku posebne vrste crkvenih drama, koje svoju dramsku radnju zasnivaju na posebnim biblijskim temama - čudima koja su izvodili sveci.

MISTERIJE

(gr. mysterion - tajne) U staroj Grčkoj - tajni, za narod nerazumljivi obredi posvećeni nekom božanstvu. Crkvene drame čije su teme biblijske priče iz života Hrista i svetaca i misterije vezane za njih. Prvo su izvođene u crkvama, na latinskom, potom i na narodnom jeziku na trgovima i ulicama.

MIT

(gr. myihos) Predanje u kojem bogovi i druga natprirodna bića imaju osobine i ponašanje ljudi. Tretira natprirodne pojave i natprirodna bića i njihov odnos sa čovekom i njegovom sudbinom. Nastao je u drevnim civilizacijama i kulturama iz čovekove potrebe da objasni ono što se događa oko njega i sa njim. Kasnije, umetnost često koristi mitološke motive. Nacionalne mitologije sadržane su u Epu o Gilgamešu, Ilijadi, Mahabharaši. Mitovi stare Grčke su osnova za nastanak grčke tragedije. Mitovi su i danas inspiracija velikom broju pozorišnih stvaralaca.

MIZANSCEN

(fr. mise ep scene) Utvrđivanje rasporeda i kretnji glumaca na pozornici. Položaj izvođača prema drutom izvođaču, te njihov položaj u prostoru i scenografiji u predstavi. Mizanscen utvrđuje reditelj. U Francuskoj taj termin se odnosi na režiju. Reditelj - metteur en scene.

MIZANSCENSKA PROBA

Rasporedna proba. Na mizanscenskim probama reditelj i izvođači predstave uz pomoć posebnih stručnjaka za scenski pokret i koreografa utvrđuju i uvežbavaju raspored svih izvođača na sceni, promene rasporeda, kretnje. U procesu rada nemoguće je razdvojiti mizanscenske od režijskih proba, te su u praksi ova dva pojma sinonimi.

MJUZIKHOL

(eng. music-hall) Muzičke sale, ili muzička pozorišta koja neguju posebnu vrstu muzičko scenskih programa, koji se baziraju na igri, zabavi i komici. Poseduju izuzetno kvalitetnu savremenu tehniku, a od izvođača se traži vrhunska igračka muzička i glumačka sposobnost. Prostor za publiku ispunjava visoke standarde. Neguju se u izuzetno urbanim sredinama, a centri su im Njujork, Pariz i Loidon.

MJUZIKL

(eng. musical comedy) Vrsta muzičko scenskog dela i pozorišnog izražavanja, koje uz reč, pokret i igru obilato koristi i muziku. Prvo se javlja kao muzička komedija, da bi svoj razvoj i punu afirmaciju doživeo u Americi, naročito na Brodveju u Njujorku. Postoje posebna pozorišta koja nose ovaj naziv i neguju isključivo ovu vrstu umetničkog žanra.

MODEL

(lat. modulus; fr. modele; tal. modello) Obrazac. Uzorak. U građevinarstvu - ogledeni primerak urađen privremeno u manjem i jeftinijem obliku, koji služi kao uzorak za izradu originala. Poseban oblik organizovanja određene društvene oblasti (kulturni model), ili delatnosti (pozorišni model).

MODERATO

(it.) Muzička odrednica za umereni tempo.

MODERNA DRAMA

Odnosi se na savremenu dramsku umetnost. Obuhvata široku lepezu dramskog stvaralaštva koje nema zajedničke odrednice ni jedinstvenu stvaralačku poetiku. Ona je raznorodna po tematskim opredeljenjima, tehnici oblikovanja, unutrašnjoj strukturi, sagledavanju čoveka i života. Pod modernom dramom podrazumeva se drama od Ibzena, preko Brehta, Harolda Pintera do Rejvenhila i Sare Kej. Terminmodernoupozorištupodrazumeva težnju ka stalnom istraživanju, ima estetsku kategoriju.

MONITORI

(en. monitors) Kontrolni ekrani ili zvučnici na sceni.

MONODRAMA

(grč. monos - jedan, jedini, sam; drama - radnja, pozorišni komad) Vrsta drame u kojoj postoji samo jedan lik. Takođe, pozorišna predstava sa samo jednim izvođačem. Vrlo često se za monodramsko izvođenje adaptiraju raznorodna književna dela (pripovetke, novele).

MONOLOG

(grč. rnpnos jedan, logos - reč, govor) Govor jednog lica, kada junak dela nema s kim da uspostavi sagovornički odnos - dijalog, ili duži delovi govora jednog lika u okviru dijaloga. Deo drame u kome akter govori sam sa sobom ili se direktno obraća publici.

MONTER

(fr. monteur) Sastavljač, sklapač. U pozorištu radnik na sceni koji vrši montažu delova scenografije u celinu. On preuzima delove scenografije od radnika transportera koji ih iz magacina dostavljaju do scene, vrši sklapanje (montažu) dekora na sceni pre predstave i rasklapanje (demontažu) nakon završetka predstave.

MORALITET

(lat. moralitas; fr. moralites) U srednjem veku, crkvena drama koja za cilj ima prenošenje neke moralne pouke publici.

MOTIV

(nlat. motivum; ital. motivo; fr. motif- pobuda, podstrek, razlog) Osnovni povod za kakvu radnju. U umetnosti, osnovna misao koja umetnika-autora pokreće, podstiče, inspiriše da stvori delo i provejava kroz čitavo to delo. Muz. - figura od više tonova iz čijeg ponavljanja, menjanja i mešanja sa drugim motivima nastaju veće tonske celine.

MUZA

(gr. musa)U starogrčkoj mitologiji mitske boginje zaštitnice umetnosti. Bilo ih je devet: Polihimnija (zaštitnica svečane pesme - himne), Uranija (zaštitnica astronomije), Kaliopa (zaštitnica epske poezije), Klio (zaštitnica istorije), Euterpa (zaštitnica ditirambske poezije), Tali-ja (zaštitnica komedije), Melpomena (zaštitnica tragedije), Terpsihora (zaštitnica igre), Erato (zaštitnica ljubavne i erotske poezije).

MUZIČKA DRAMA

Poseban dramski oblik koji svoju izvođačku izražajnost iskazuje pevanjem. Za razliku od opera gde je muzička umetnost dominanta, u muzičkoj drami osnovu prevashodno ima dramska struktura.

MUZIČKA KOMEDIJA

Poseban oblik muzičke predstave kojoj neguje komediografski karakter izražavanja. Svoju izražajnost bazira na mešavini dramskog dijaloga, muzike i pesme. Postoje i posebna pozorišta pod istim nazivom koja neguju samo ovaj umetnički žanr.

MUZIČKA PARTITURA

Skup svih deonica neke kompozicije.

MUZIČKO SCENSKA DELATNOST

Oblast društvenih delatnosti u koju spadaju muzičko scenske delatnosti (drama, opera, balet, koncerti, folklor i sl.). Nalazi se u nomenklaturi društvenih delatnosti za koje institucije traže registraciju kojom dobijaju dozvolu za obavljanje delatnosti, tj. dozvolu za rad. Pozorišta se kod odgovarajućeg državnog organa registruju za obavljanje muzičko scenkih delatnosti.

MUZIKA

(gr. mousike) 1. 3vučna, tonska umetnost u kojoj se preživljavanja, osećanja i ideje iskazuju glasovima, vokalnim ili instrumentalnim, pomoću naročitog ritma i intonacije, prijatnih za slušanje. Osnovni elementi ove tonske umetnosti čine: 1. ritam, melodija i harmonija. 2. izvođenje muzike. 3. skup izvođača muzike. Naziv potiče od muza, zaštitnica umetnosti iz mitologije stare Grčke.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:32 am
NACIONALNO POZORIŠTE

Formiranjem nacionalnih državau osamnaestom i devetnaestom veku i snažnim razvojem umetnosti u Evropi, u korpusu nacionalnih institucija formiraju se i nacionalna pozorišta. Prvo se formiraju profesionalna dvorska pozorišta pri evropskim dvorovima, a zatim i nacionalna pozorišta koja za cilj imaju razvoj i negovanje nacionalnih kultura pojedinih naroda. Kasnije, s razvojem prevodilačke delatnosti i potrebama za kulturnim prožimanjem u Evropi, nacionalna pozorišta u svoj repertoar uključuju i dramska dela drugih naroda.Nacionalna pozorišta na tlu Evrope postaju stalna, profesionalna pozorišta sa najvišim, reprezentativnim umetničkim i organizacionim strukturama. Mreža prvih nacionalnih pozorišta u Evropi: - 1680. godine - Pariz, - 1767. godine -Hamburg, - 1776. godine - Beč, - 1776. godine - Petrograd, - 1787. godine - Stokholm, - 1791. godine - Vajmar, - 1837. godine - Pešta. Pod snažnim uticajem evropske kulture i usled buđenja nacionalne svesti, formiraju se pozorišta i kod nas: - 1861. godine - Novi Sad - Srpsko narodno pozorište, -1868. godine - Beograd - Kraljevsko narodno pozorište (danas Narodno pozorište u Beogradu). Karakteristika nacionalnih pozorišta u našoj zemlji: - osnivač je država, - osnovni finansijer je država, - država postavlja upravu, - osnovu repertoara čine: većinom domaća klasična dela, domaća savremena dela, zatim strana klasična i savremena dela, te u manjem procentu i istraživanja u oblasti teatarske umetiosti, - organizaciona struktura se bazira na tri sektora: umetnički, administrativni i tehnički.

NACRT

1.Osnovica, predložak, crtež, skica za kostim i scenografiju. 2. Predložak za neverbalne scenske forme, posebno za moderan balet. 3. Plan, osnova, predložak za neki prav-ni dokument (nacrt zakona, nacrt ugovora, nacrt sporazuma).

NADMARIONETA

Pojam koji je u teatrologiju uveo Gordon Kreg. Glumac treba da bude nadmarioneta, jer mora biti toliko vešt da može da ispuni svaki zadatak kao i lutka - marione-ta, ali budući da poseduje i razum, on je više od marionete („ako treba da poleti, da to i učini").

NARACIJA

(lat. narratio - priča, pričanje) Iskazivanje pričanjem, pripovedanjem. U nekim dramskim ili scenskim delima glumac-narator najavljuje i objašnjava scensko događanje na pozornici, ili prepričava ono što publika ne može da vidi, a deo je dramske priče.

NARATOR

(lat. narrator) Pripovedač. Poseban lik ili jedan od junaka priče koji se povremeno obraća publici i kazuje delove priče.

NARODNA DRAMA

Posebna scenska prikazanja koje u svojoj izražajnosti obuhvataju narodne igre, obredne svečanosti, prikazi koje se baziraju na tradiciji, a izvode se na pučkom narodnom jeziku. Značajne su za začetak dramske umetnosti i pozorišta uopšte.

NARODNO POZORIŠTE

Uobičajeni naziv za institucionalno repertoarsko pozorište koje poseduje svoju zgradu, stalni ansambl i redovni repertoar. Osnivači ovih pozorišta su uglavnom državne strukture, tako da ova pozorišta mogu biti: nacionalna, regionalna i gradska. Osnivač pozorišta je i osnovni finansijer, postavlja upravu i kontroliše njen rad. Osnovna delatnost ovih pozorišta se oslanja na domaću i svetsku dramaturgiju. V. nacionalno pozorište.

NASLOVNA ULOGA

Uloga (lik) po kojem je naslovljen dramski komad (uloga Hamleta, Ričarda III, Madam San Žen, Kir Janje i sl.)

NATJA

(snskr. natia - igra, ples) Indijsko tradicionalno pozorište. Prva dramska dela do danas sačuvana su iz IV - V veka nove ere, odnosno delatnost dramskih pisaca Sudrava i Kalidasa.

NATURALISTIČKA DRAMA

(lat. naturalis prirodan, grč. drama) Dramski žanr koji apsolutno prati realnost, prikazuje razvijeniji realizam ali tako da unosi više surovosti, pesimizma i gorčine. Ima za cilj da iznese društvene, moralne i fiziološke negativnosti. Osnovna orijentacija Antoanovog Slobodnog pozorišta. Predstavnici ove dramske vrste su Emil Zola, Anri Bek, Oktav Mirbo, Suderman, Gorki.

NEGATIVNI JUNAK

Lik u delu koji poseduje loše moralne i karakterne osobine. Suprotno pozitivnom junaku. (Šekspirov Jago; Medeja - Euripida).

NEINSTITUCIONALNO POZORIŠTE

(lat. institutio - ustanova, zavod) Pozorište koje nije osnovano od strane zvanične državne institucije (grad, regija, republika, država). Ovakva pozorišta uglavnom osnivaju pozorišni umetnici samostalno u vidu pozorišnih trupa, ansambala i sl.

NEOROMANTIČNA DRAMA

Drame koje imaju za cilj afirmaciju idealističkih, poetskih, i plemenitih vrednosti kod čoveka. Javljaju se krajem devetnaestog veka kao reakcija na naturalizam.

NEVERBALNO POZORIŠTE

Pozorište čija su izražajna sredstva igra, pokret, mimika, zvuk... ali ne i reči.

NIJANSA

(fr. niance, lat. nubes - oblak) Postepen prelaz, prelivanje boja, senčenje bojama. Fig. - fini, neosetan, istančani prelaz iz jedne situacije, jednog oblika u drugi, neznatna razlika. U pozorištu izuzetno odmereno, istančano, profinjeno isticanje pojedinih karakteristika.

NO DRAMA

Japanska religiozna drama bazirana na budističkoj religiji i japanskim istorijskim mitovima. Igraju samo muškarci. Snaga ove drame je u poetskoj radnji, u kojoj se miri realno i irealno.

NUMERA

(lat. Numerus, broj) U scenskoj umetnosti jedna od nezavisnih tačaka (nastupa) u sastavu kolažnih programa zaokružen nastup jednog izvođača ili grupe izvođača u okviru muzičko scenskih dela.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:32 am
O.R.

(en. opposite prompt) Skraćenica od opposite prompt, britanski termin za deo scene preko puta šaptača - pozornica desno kada se gleda iz gledališta.

ODA

(gr. ode - pesma) Uzvišena svečana pesma, puna zanosa i strasnih emocija, koja je posvećena nekom vrlo važnom događaju, junaku, ličnosti, prirodnoj ili društvenoj pojavi.

ODELjENjE SCENOGRAFA

Posebno odeljenje u pozorištu koje funcioniše kao tim odgovoran za izradu, izgradnju i dostavljanje scenskih elemenata za potrebe pozorišnih predstava. Članovi tima su scenski stolari, tesari, bravari i sl. Predvodi ih menadžer ili šef odeljenja. Ovo odeljenje ima svoju radionicu sa svim potrebnim mašinama i alatima, a često se nalazi van pozorišta.

ODEON

(gr. odeon, lat. odeum) 1) Posebna građevina u kojoj su se odvijala muzička i pesnička takmičenja u antičkoj Grčkoj i Rimu. Mesto okupljanja umetnika i ljubitelja umetnosti. Za razliku od anfiteatara, ove građevine su bile pokrivene i bile su manje; 2) čuveno parisko pozorište (Odeon) na levoj obali Sene; 3) u savremenoj terminologiji estradno varijetetski programi i prostori.

OF BRODVEJ

(en. Off Broadway) Vrsta pozorišta i pozorišnih dela koja egzistiraju u Njujorku van "glavne", komercijalne brodvejske produkcije. Umerenog su eksperimentalnog i istraživačkog tipa, ne pretenduju na komercijalni uspeh, a to je ono što je osnovno za zvaničnu brodvejsku produkciju. Sale u kojima se igraju predstave broje od 100 do 290 mesta. Razlog za to su poreske olakšice.

OF OF BRODVEJ

(en. Off offBroadway) Vrsta pozorišta i pozorišnih dela koja egzistiraju u Njujorku van "glavne" i Of brodvejske produkcije. Uglavnom su eksperimentalnog i istraživačkog tipa. Nalaze se na Grin Vilidžu i Ist Sajdu, u adaptiranim objektima nekadašnjim crkvama, fabrikama i sl. Sale u kojima se igraju predstave broje do 100 mesta.

OPERA

(it. opera) 1) Muzička drama, drama u kojoj se čitav sadržaj peva. Instrumentalna muzika je delom pratnja pevačima, a delom samostalna. Tekst opere se naziva libreto. Operske predstave za realizaciju najčešće zahtevaju veliki pevački izvođački ansambl (solisti i hor), orkestar, a često i odgovarajući baletski ansambl; 2) Pozorišne institucije koje neguju ovu vrstu muzičkog stvaralaštva; 3) zgrada u kojoj se nalazi ova vrsta pozorišta, i u kojoj se izvode operske i baletske predstave.

OPERA BUFA

(it. opera buffa) Komična opera nastalau Italiji u osamnaestom veku. Naziv je dobila po komičnim likovima koji se u njoj pojavljuju (bufo).

OPERETA

(ital. operetta) Mala opera. Obično šaljive sadržine; koristi manji izvođački ansambl (solisti, hor, orkestar, plesni ansambl) nego opera. U predstavi se peva i govori, a skoro uvek je zastupljen i ples.

OPERSKA PARTITURA

Skup svih orkestarskih i pevačkih deonica operskog dela.

OPSIS

(gr.) Aristotelov termin za vizuelnu komponentu scenskog čina; u današnjem teatrološkom smislu scenska slika.

ORATORIJUM

(lat. oratorium) Vrsta muzičke drame ozbiljnih tema i sadržine, najčešće iz biblije, koja se scenski izvodi „koncertno", tj. bez igre (glume, kostima, scenografije i dr.)

ORFEJ

(gr. Orpheus) Čudesan pevač i muzičar iz grčke mitologije. Svojom pesmom je umeo da odobrovolji ljude, prirodne pojave, pa čak i bogove. Uspeo da dobije odobrenje od bogova da ode u Had i izvede iz sveta mrtvih Euridiku, svoju ženu. Uslov je bio da ne sme da je pogleda pre no što izađu u svet živih. On to ipak učini i nesrećnu Euridiku ponovo guta svet mrtvih. Čest motiv dramskih, a naročito operskih dela.

ORFEUM

(gr. Orpheus) 1) Naziv muških pevačkih društava u Francuskoj; 2) Dvorane za muzičko zabavne i varijetetske programe; 3) Dvorana za igranje i drute zabave.

ORGANIZATOR

(nlat. organisator – onaj koji uređuje, sređuje, ustrojava) U pozorištu postoji više vrsta organizatora: organizator predstave; organizatori u pozorišnim sektorima: drami, operi, baletu, tehnici, marketingu; organizator za gostovanja...

ORGANIZATOR PREDSTAVE

(kol.) Lice koje objedinjuje sve delatnosti u pripremi predstave, koordinira rad unutar autorskog tima i sa službama u pozorištu za vreme realizacije predstave. Takozvana je „desnaruka" producentu i reditelju predstave.

ORGANIZOVANA POSETA

Čest oblik kupovine karata za pozorišne predstave. Može biti Grupna organizovana poseta (kada ulaznice kupuju škole, fakulteti, preduzeća, ustanove, institucije, turističke organizacije i dr, ili pojedinačna koja obuhvata neke oblike pretplata. Sve vrste organizovane posete podrazumevaju određene pogodnosti prilikom kupovine ulaznica (popusti, prvenstvo izbora, rezervacije...)

ORKESTAR

(grč. orchestra - igralište, plesalište) Kod starih Grka - mesto gde se igralo i pevalo; prostor između scene i gledališta gde je hor igrao i pevao (orhestra, orkestra). Danas: skup većeg broja muzičara-svirača i instrumenata koji izvode muzičke komade. Veličina orkestra zavisi od vrste muzičkih komada koji se izvode, jer oni uslovljavaju broj izvođača i instrumenata. Evo nekih vrsta orkestara: Filharmonija - (philos - koji voli; harmonia - sklad) 1) Udruženje muzičkih učesnika i stručnjaka koje se bavi negovanjem muzike i izvođenjem simfonijskih i drugih koncertnih programa. Ovaj orkestar deluje samostalno. Po izvođačima i broju instrumenata je najkompletniji, te je osposobljen za izvođenje svih vrsta muzičkih dela. Ima od 60 do 80 članova. Orkestar opere - koji deluje u okviru opere i baleta i poseduje adekvatan broj izvođača i instrumenata za realizaciju ovakve vrste scensko muzičkih dela. Sačinjava ga od 45-60 članova. Ovakav orkestar se naziva i sinfonijski orkestar. Kamerni orkestar -u svom sastavu ima manji broj izvođača i instrumenata i osposobljen je za izvođenje manjih – kamernih muzičkih dela, okuplja između 16 i 40 članova. Orkestri se razlikuju i po vrsti instrumenata (gudački, duvački, žičani, udaraljke i sl.), ako u njihov sastav ulazi samo jedna vrsta instrumenata. 2) Mesto u pozorištu ili koncertnim dvoranama na koje su smešteni muzičari-instrumentalisti (v. orkestarska rupa).

ORKESTARSKA RUPA

(kol.) Prostor između gledališta i scene u kojem sedi orkestar i iz kojeg svira za vreme izvođenja pozorišne predstave. Najčešće je na nižem nivou od scene (rupa). Ovaj prostor mora da bude opremljen odgovarajućim pultovima za note, adekvatno osvetljenim, stolicama za članove orkestra i dirigenskim pultom za dirigenta.

ORKESTRA

(gr.) Prostor između scene i gledališta u anfiteatrima stare Grčke. Prvobitna pozornica grčke antičke pozorišne građevine u obliku punog kruga s postoljem (bema) u sredini na kome se nalazi žrtvenik (timela). Na Kritu su pronađeni ostaci orkestre paralelogramskog, odnosno trapezoidnog oblika.

OTVORENA PREZENTACIJA

U pozorištu podrazumeva pozivanje gostiju na predstavu (uz besplatne ulaznice) za koju želi da se traži neka vrsta podrške, a za pozvane se pretpostavlja da će biti blagonakloni prema komadu i izvođačima. Pozvanm su najčešće: novinari, sponzori, menadžeri turneja i festivala, prijatelji pozorišta i sl.

OVACIJE

(lat. ovatio) Javno, burno, oduševljeno pozdravljanje i odavanje počasti nekome. Poz. - burni aplauz uz povike odobravanja, iniciran oduševljenjem publike čitavom predstavom, nekom scenom ili nekim akterom.

OZBILjNA KOMEDIJA

Vrsta komedija nastalih u osamnaestom veku u Engleskoj i Francuskoj. Obrađuje smešnu stranu ozbiljnih društvenih poroka, vrline i dužnosti čoveka. Oživljava realnost kako mešavinu komičnog i ozbiljnog.Insistira na prikazivanju društvenih okolnosti, a ne naravi.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:34 am
P.S.

(en. prompt side) Skraćenica od prompt side, britanski termin za deo scene blizu šaptača - pozornica levo kada se gleda iz gledališta.

PALIJATA

(lat. palliata; pallium - ogrtač u staroj Grčkoj) Vrsta komedija iz starog Rima - prevodi i komedije pisane po uzoru na grčke komedije. Izraziti predstavnici ovog komediografskog pravca su Plaut i Terencije.

PANO

(fr. rappeai) 1) Ispupčena ili udubljena polja na zidovima građevina ili na vratima, koja su namenjena ukrašavanju i na koja se postavljaju ukrasi; 2) čvrsta (kartonska, drvena i sl) podloga, koja se kači na zid ili postolje, a na koju se pričvršćuju slike (u muzejima i galerijama), razna obaveštenja (u preduzećima, školama i sl.) itd. Poz. - najčešće sadrži listu podelu predstave, fotografije iz predstave, isečke iz prikaza i kritika o predstavi i sl. Postavlja se na vidna i za to određena mesta na fasadi zgrade pozorišta, ispred pozorišta, u foajeu. Posebne vrste panoa koje stoje na vidnim javnim mestima, a koje poseduje i iznajmljuje odgovarajuća marketinška agencija, popularno se nazivaju bilbord.

PANORAMA

(gr., en. panorams) Poz. Duža slikovna prezentacija na sceni ili ciklorama pejzaža, ili neke druge scene koja se postepeno u nizu prikazuju gledaocima.

PANTALONE

(lat.) Lik i maska starca iz Komedije del arte; obično predstavlja trgovaca iz Mletaka, škrtac i neretko pohotnik.

PANTOMIMA

(grč. pan - sve, mimein - podražavati) Poseban oblik scenskog izražavanja bez govornih radnji. Svoje izvođenje bazira na mimici, gestikulaciji i pokretu. Pantomimom se naziva i posebno dramsko delo koje se zasniva na ovakvom scenskom izražavanju. Pantomimske predstave izvode Glumci pantomimičari.

PARASKENION

(gr.) Izduženi deo antičke skene, tj. pozornice.

PARNAS

(gr. Parnasos; lat. Parnasus) Brdo u Grčkoj, po grčkoj mitologiji boravište muza. Sedište umetnosti. Fig. posvetiti se umetnosti - popeti se na Parnas.

PAROD

(gr. parados) Prolaz za publiku u antičkom pozorištu između skene i orkestre. U antički teatron (gledalište) se ulazi kroz levi i desni parod.

PARODIJA

(grč. parodia) Poz. - 1) dramski tekst koji za osnovu uzima neki postojeći tekst, kojem se zadrži forma ali se unosi neodgovarajući, podsmešljiv sadržaj; 2) izvođačka imitacija (u glumi, igri, pevanju...) sa ciljem izvrgavanja ruglu neke ličnosti, osobine, pojave...

PARTE

(ital. parte) Uloga u operi, glavni glas.

PARTER

(fr. par terre, parterre - prizemlje) Prizemni deo gledališta u sali. Najčešće u ravni sa scenom (u pozorištu postoje još i balkon i galerija, koji su iznad partera).

PARTIJA

(lat. partiri - podeliti) Nezavisni deo neke veće celine. Poz. - uloga ili deo umetničkog dela koju izvodi scenski umetnik („umetnik n.n. je pružio vrlo izražajnu i dobru partiju")

PARTITURA

(nlat. partitura) Muz. - note u okviru neke kompozicije koje su napisane za jedan glas. Skup notnog materijala, pregledno napisanog i štampanog za sve glasove (soliste, hor) i sve instrumente u orkestru.

PARTNER

(engl. partner, fp. partenaire) Suigrač. Učesnik u istoj radnji. Poz. - drugi učesnik u dijalogu. Partneri u predstavi su izvođači na čijem odnosu počiva dramska radnja.

PASIJA

(lat. passio - patnja) Patnja, muke, stradanja; trpljenje, telesni bol, naročito Hristova patnja i muke. Srednjovekovne pozorišne predstave, obično na otvorenom, čija je tema vezana za muke Isusa Hrista.

PASTORALA

(lat. Pastorale- pastirske pesme i igre) Pastirska drama. Scensko delo jednostavne sadržine nastalo u srednjem veku, koje se odnosi na idilične i naivne prikaze iz života u prirodi, ili iz seoskog života (pastiri, vile, mitološka bića). Obično su ovakve predstave i muzički bogate.

PATOS

(grč. pdthos - patnja, bolest) Poz. - strasan, zanosan govor naročito u tragediji. Danas ovo zovemo "plemeniti patos" dok se "patos", "patosiranje" najčešće koristi u negativnom kontekstu (preterivanje u glumačkom izrazu, preglumivanje).

PAUZA

(grč. paušis, lat. pausa - prestajanje) Privremen prekid u nekom radu, odmor, stanka. Poz. - 1) vreme prekida predstave između činova ili slika. Na pauzi između činova publika napušta salu, a u pauzama između slika, publika utlavnom ostaje u gledalištu. Tokom ovih pauza binska tehnika vrši promenu scenografije na sceni; 2) pauza kao element dinamike, tempa izvođenja pozorišne predstave (psihološka pauza, pozorišna tišina, stanka, dramska pauza).

PEKINŠKA OPERA

Najrasprostranjenija vrsta kineskog pozorišta. Potiče iz sedamnaestog veka i ujedinjuje niz scenskih veština: ples, akrobatiku, ekvilibristiku, sa definisanim tipskim maskama i kostimima. Nema nikakve sličnosti sa evropskom operom.

PERFORMANS

(eng. performans - izvršavanje, postizanje, predstavljanje) Predstava, delo, sastav. U novije vreme - scenski igrokaz u okviru kojeg je moguće uključenje i publike. U širem smislu podrazumeva svako događanje - izvođenje na sceni.

PERIKA

(fr. perrique; it. perruca; lat. pilus - vlas, dlaka) Lažna, tuđa kosa (v. vlasulja)

PERIKER

vlasuljar.

PERSIFLAŽA

(fr. persiflage) Diskretno ismevanje, izrugivanje na fin način.

PERSONIFIKACIJA

(nlat. pesonificatio) Oličavanje, oličenje. Predstavljanje nekog predmeta, pojave, pojma, biljaka ili životinje kao da je ljudsko biće, osoba.

PEVAČ

Scenski umetnik koji svoju stvaralačku izražajnost iskazuje pevanjem. U pozorištu su to operski pevači koji se dele po vrsti glasa (sopran, meco sopran, alt, bas), ili po kvalitetu i poziciji u ansamblu (prvaci, solisti, članovi hora). U opereti, mjuziklu, varijeteu, takođe nastupaju pevači, a i glumci koji imaju izrazito razvijene pevačke i plesne kvalitete i tehnike.

PEVANjE

Umetničko izražavanje melodijskim glasom. Jedan od najosnovnih oblika izražavanja umetničkih stvaralaca u muzičko scenskim predstavama uz glumu, mimiku, pokret i igru. Pevanje se koristi skoro u svim oblicima pozorišnih predstava (operama, operetama, mjuziklima, dramama, komedijama i sl.).

PLAČLjIVA KOMEDIJA

Vrsta komada nastala u osamnaestom veku u Francuskoj, pod uticajem tzv. građanskog sentimentalizma. Cilj ovih komada bio je da se patetično sentimentalnim prizorima kod publike izazovu nežna osećanja i suze.

PLAGIJAT

(lat. plagium - krađa ljudi, prodaja duša) Prisvajanje nekog originalnog dela, krađa tuđe duhovne svojine. Postoji zakonska pravna regulativa o zaštiti autorskih dela, pa plagijatori podležu odgovarajućim kaznenim merama.

PLAKAT

(lat. placatum - oglas, objava, proglas istaknut na nekom javnom mestu) Pozorišni reklamni materijal: 1) umetnički plakat (likovno-grafičko rešenje za reklamiranje predstave koji najčešće sadrži samo osnovne podatke: ime pozorišta - trupe, naziv predstave i ime autora, ponekad i imena ostalih članova autorskog tima, podela uloga, datum izvođenja predstave ili sezona u kojoj je bila premijera; 2) plakat - dnevna lista (kast-lista)

PODEST

(grč. pus, podos - noga) Odmorište na stepenicama. Poz. - praktikabl.

PODIJUM

(grč. podion; lat. podium) Uzvišeno mesto, uzdignuti prostor za javni nastup.

POENTA

(lat. puncta, fr. pointe - bod) Osnovna ideja, glavna misao dela, cilj, žaoka (anegdote, vica).

POJAVA

Događaj, slučaj; neposredni odraz stvarnosti u osećajnom ili čulnom opažanju čoveka. Poz. - deo čina, tj. scene, određen ulaskom na scenu (pojavom) nekog od likova u komadu, ili njegovim odlaskom sa scene.

POLITIČKO POZORIŠTE

Vrsta pozorišta koje prikazuje komade sa političkim temema. Nastalo je u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, a rodonačelnik mu je Ervin Piskator. Osnovni cilj ovog pozorišta je politička, klasna borba, naklonjena idejama proletarijata. Najznačajniji predstavnik političkog pozorišta bio je značajni, svestrani nemački pozorišni stvaralac i teoretičar Bertolt Breht. Političko pozorište se bazira na aktuelnosti, opredeljujući se za trenutne političke ciljeve i kampanje, te samo retka dela i autori imaju trajniju umetničku vrednost i značaj.

POMIČNE KULISE

Deo dekora-scenografije koji nije fiksiran za scenu, najčešće se nalazi na podestu ili rolvagenu te može da se pokreće. To najčešće čine sami izvođači, ili binski radnici tokom predstave.

PORTAL

(lat. porta; nlat. portale, fr. portal - vrata, kapija) Otvor scene u tzv. sceni-kutiji. Širina i visina portala ograničavaju vidno polje gledalaca omogućujući, s jedne strane, da se kod publike stvori iluzija posmatranja „života" s one strane portala, a s druge strane, skrivajući od publike scenski mehanizam (cugove, svetlosne mostove, binske radnike, umetnike koji čekaju iza scene...). Ispred portala se nalazi proscenijum, iza njega - scena.

PORTFOLIO

(lat. portare - nositi, foglio - list) U biznisu - skup proizvoda, usluga ili brendova koje jedna kompanija nudi tržištu. U umetnosti - oblik predstavljanja, prezentacije umetnika ili institucije. Najčešće kroz štampani letak koji se sastoji od fotografija, skica, maketa, isečaka iz štampe i sl.

POSRBE

Pozorišni komadi koji se pojavljuju u prvim decenijama postojanja pozorišta u Srba (kraj XIX, početak XX veka). Tekstovi stranih autora koji su prevođeni, prerađivani i prilagođavani srpskim temama i srpskom jezičkom idiomu, kako 6i se približili novoj pozorišno neobrazovnoj i neiskusnoj publici. Bile su vrlo značajne za razvoj pozorišta kod našeg naroda u devetnaestom veku.

POTPURI

(fr. potpourri) Mešavina, smesa. Muzički komad sastavljen od više različitih, poznatih muzičkih dela.

POZICIONO SVETLO

Prigušeno svetlo na podu i zidovima scene koje služi za bolju komunikaciju scenskih radnika u toku realizacije predstave.

POZITIVNI JUNAK

(lat. positivus - određen, siguran, poznat; potvrdan) Lik u dramskom delu koji poseduje visoke moralne kvalitete, dobar karakter, brojke, vrline. Suprotno njemu je negativni junak.

POZORIŠNA DRUŽINA

Pozorišna družina je skup pozorišnih umetnika koji ima za cilj pripremu i prikazivanje pozorišnih predstava: 1) STALNA Osniva ih i finansira određena institucija vlasti (ministarstva, regije, grad i sl.), ili se samostalno organizuje, a finansira je pomenuta institucija vlasti, kao i donatori, sponzori. Prostor dobija uglavnom na korišćenje - od grada, opštine ili neke institucije, fabrike i sl. 2) PO PROJEKTU Pozorišnu družinu po projektu sačinjavaju scenski umetnici koji se okupljaju samostalno oko određenog projekta - predstave. Finansiraju se utlavnom od prodatih ulaznica, a u pripremi projekata od sponzora i donatora. Nemaju stalno sedište, predstave izvode kao gosti.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:35 am
POZORIŠNA FOTOGRAFIJA

Poseban segment u oblasti umetničke fotografije. Pozorišna fotografija ima tri osnovne funkcije: - informativnu - koristi se u marketinške svrhe (programi, panoi, plakati, afiše, novinski napisi i sl), - dokumentarnu - svedoči (koliko je to moguće) o umetničkom karakteru predstave, - umetničko-estetsku, - arhivsku - ostaje jedno od retkih svedočanstava za budućnost; čuva se u pozorišnim arhivama i muzejima.

POZORIŠNA KOMPANIJA

Poseban oblik pozorišnog organizovanja na Zapadu. Najčešće su to privatna komercijalna pozorišta sa visoko kvalitetnim tehničkim i izvođačkim mogućnostima.

POZORIŠNA KRITIKA

Disciplina u književnosti i pozorištu koja se bavi stručnom analizom pozorišnih dela i scenske interpretacije tih dela. Pozorišna kritika u svom biću artikuliše i podrazumeva različite estetske sudove. U njoj je sadržano apriori sve što je pozorišna umetnost sama. U objektu pozorišne kritike je svet književnih, teatroloških, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih kategorija vezanih za pozorište. Pored toga pozorišna kritika, kroz fragmentalno mora da tumači i celinu teatarskih ostvarenja, tj. samo biće pozorišta. Ona po svojoj funciji treba da bude neka vrsta premošćenja estetskih ideja koje isijavaju sa scene i recepcija publike.

POZORIŠNA MUZIKA

Muzika koja se koristi u dramskim i drugim pozorišnim predstavama (ali ne u operama i baletima). Vrsta primenjene muzike koja može biti a) posebno naručena, autorska, namenski komponovana za određenu pozorišnu predstavu; b) izbor muzike, kada se u predstavi koristi kompozicija ili delovi postojećih kompozicija.

POZORIŠNA PREDSTAVA

Pozorišna predstava je autohtono scensko umetničko delo koje se prikazuje pred publikom. Predstava je plod multidiscipliranog kolektivnog rada kreativnih timova: autorskog, izvođačkog, producentskog i tehničkop Realizuje se na osnovu književnog teksta, libreta, ili scenarija. Potiče iz stare Grčke, u kojoj je ustanovljena osnovna podela: na tragediju, komediju i mim. Osnovni savremeni oblici pozorišne predstave su: dramske, muzičke, plesne. Pored ove osnovne, postoje i brojne druge podele pozorišnih predstava: po vrsti, karakteru, formi autorstva i izvođenja (komedija, tragedija, drama u užem smislu; dramska, baletska, operska, operetska, mjuzikl, koreodrama; ansambl predstava, kamerna predstava, monodrama, spektakl...).

POZORIŠNA PRODUKCIJA

Celukupna delatnost i rad u pozorišnom životu. Obuhvata: - organizaciju sveobuhvatnog pozorišnog života u društvu (pozorišni modeli, pozorišna mreža, pozorišne institucije, organizaciona šema pojedinačnog pozorišta i njegovih delova), - proizvodnju pozorišnih projekata (specifičan i organizovan sistem rada od ideje do konačne realizacije, premijere pozorišne predstave), - postprodukciju (ekploatacija predstave posle premijere). Ova delatnost postoji koliko i pozorište. Svoj savremeni oblik definiše prvo u Americi u okviru tzv. brodvejske produkcije, a u Evropi preko londonske West end produkcije,- do konačnog definisanja u osnovnim principima menadžerskog organizovanja, koje se pojavljuje početkom 60-tih godina dvadesetog veka.

POZORIŠNA PUBLIKA

Deo populacije koji posećuje pozorišne predstave. Veoma važan segment pozorišta. Ona je uz umetnika-izvođača i autora pozorišnog dela (dramskog pisca, kompozitora, koreografa...), treći element koji čini pozorište. Postoji stalna pozorišna publika koja ima već izgrađenu pozorišnu kulturu, te povremena n potencijalna pozorišna publika (mogući budući stalni korisnici pozorišta).

POZORIŠNA REŽIJA

Umetnički postupak i veština pretvaranja literarnog teksta, libreta ili scenarija u scensko delo. Umetnička scenska delatnost kojom se, posebnom veštinom i znanjem, a u saradnji sa drugim članovima kreativnog tima (scenograf, kostimograf, dirigent, koreograf, lektor i dr.) dovode u harmonično sadejstvo svi elementi predstave i tako stvara autohtono scensko umetničko delo - pozorišna predstava.

POZORIŠNI ANSAMBL

Skup pozorišnih umetnika-izvođača. U pozorištu poznajemo: ansambl drame (ili dramski asambl), baletski ansambl, operski ansambl i muzički ansambl, ansambl svake pojedinačne pozorišne predstave.

POZORIŠNI FESTIVAL

Povremena pozorišna svečanost, smotra pozorišnih predstava. Festivali mogu da budu: - takmičarski (kada se na festivalu dodeljuju nagrade), - revijalni (kada učešće podrazumeva samo smotru pozorišnih predstava). Koncept festivala podrazumeva određenu formu i karakter, koje utvrđuje osnivač festivala i definiše ih svojim statutarnim odredbama. Neki festivali poseduju propagandnu i izdavačku delatnost, koja može da bude vrlo značajna zaoblast pozorišnog istraživanja.

POZORIŠNI KOMAD

dramsko delo.

POZORIŠNI KRITIČAR

Poseban stručnjak koji ocenjuje, vrednuje umetnička dostignuća autora i izvođača

POZORIŠNI MODEL

Osnovni princip - koncept pozorišnog organizovanja i delovanja. Na osnovu pozorišnog modela projektuje se pozorišna mreža i vrsta pozorišta u jednoj državi. Pozorišni model se pravi na osnovu kulturnog modela a uz pomoć zakona o pozorištu, kao i drugih pravnih regulativa (zakoni, uredbe i dr.) kojimase definiše vrsta pozorišta i njihova pozicija u društvu (od nacionalnog pozorišta do pozorišne družine).

POZORIŠNI PLAKAT

afiša

POZORIŠTE

(staroslovenski – mesto gde se nešto nalazi: mesto za izvršenje smrtne kazne, mesto gde se zbiva neka radnja, najčešće gluma) Pod pojmom pozorište se podrazumeva: - društvena delatnost, tj. kompleks teatarskog života, u oblasti kulture i umetnosti, - institucija koja se bavi pripremom, organizacijom i realizacijom pozorišnih predstava, - zgrada koju pozorište kao institucija poseduje; namenska građevina sa svim potrebnim prostornim, umetničkim, administrativnim i tehničkim preduslovima za pripremu i realizaciju pozorišnih predstava. Pozorište kao posebna umetnička delatnost nastaje u staroj Grčkoj, i već tada se formiraju: a) pozorište - kao posebna društvena i umetničko-scenska delatnost, b) pozorišno delo - drama, kao poseban oblik književnosti (u okviru nje: tragedija, komedija, satira, mim), e) pozorišni stvaraoci — dramski pisci, glumci, kao i prvi pozorišni teoretičari i organizatori, v) pozorišne građevine - koje su namenjene uglavnom pozorišnim događanjima; antički teatar u vidu amfiteatra (gledalište, orkestar, scena).

POZORIŠTE APSURDA

(lat. Absurdum - nemoguće) Dramski izraz koji je nastao posle Drugog svetskog rata. Prikazuje brojne nerešene probleme tadašnjeg društva, nemogućnost egzistencije u takvim okolnostima. Odbacuje tradicionalni psihološki pristup likovima i sukobima, dovodi u pitanje čak i radnju i jezik u drami. Rodonačelnici ovog pravca su Jonesko, Beket, Adamov, Žene.

POZORIŠTE SENKI

Vrsta lutkarskih predstava koja svoju izražajnost realizuje putem lutaka koje se ne vide, već se njihov odraz pod snopom svetla odslikava na platnu. Potiču iz zemalja dalekog istoka (Kina, Bali, Java), ali su preko bliskog istoka i Turske (Karađoz) došle do Evrope.

POZORJE

1. Prizor, pojava, zbivanje. Ono što se obuhvata pogledom. 2. Oznaka dramaturške celine (J. S. Popović - prvo pozorje). 3. Naziv našeg najznačajnijeg pozorišnog festivala Sterijino pozorje.

POZORNICA

scena i bina.

POZORNICA NA KOLIMA

Vrsta srednjovekovne pokretne pozornice na kojima pozorišne trupe izvode predstave. Kola im, sem kao pozornica, služe za prevoz od mesta do mesta, za smeštaj izvođača skromnog dekora i kostima, kao i za prenoćišta. Imali su značajan udeo u širenju pozoriše kulture.

PR

(eng. public relitions - odnosi sa javnošću) Delatnost i profesija koje su nastale u novije vreme, sa razvojem medija za masovno informisanje i komunikacije. Predstavlja sponu između preduzeća, organizacije, institucije... i predstavnika medija. Poz. - PR je 1) koncept odnosa sa javnošću pozorišta, koji prati generalnu marketinšku liniju; 2) osoba ili služba koja u ime pozorišta komunicira sa predstavnicima medija.

PR PLAN

(eng. public relations) Plan odnosa sa javnošću. Poz. - obuhvata sve aktivnosti potrebne radi pravovremenog i pravilnog prezentovanja javnosti: određene institucije (pozorišta, kompanije, trupe..), određenog programa (repertoara pozorišta za sezonu, mesec, nedelju, dan), određenog projekta, manifestacije, događaja, kao i svake pozorišne predstave ponaosob.

PR TIM

Ekipa stručnih menadžera koja realizuje odnose sa javnošću. Broj ljudi u timu zavisi od veličine irojekta i ambicija menadžmenta projekta. Sledi primer jednog mogućeg tima: - PR menadžer - utvrđuje koncept rada, priprema planove i rukovodi njihovom realizacijom, kao i istraživanjem rezultata rada; - port parol - zadužen za predstavljanje projekata u direktnim kontaktima sa javnošću (konferencije za novinare, gostovanja u TV i radio emisijama i sl.). Sledi instrukcije PR menadžera. Mora da bude elokventan, obrazovan, šarmantan i sl; - medijator-promoter-demonstrator - ima sličnu funkciju kao port parol, ali je usko specijalizovan za određenu temu koju direktno prezentira fizikom ili govornom radnjom publici i medijima; ,- menadžer za odnos sa publikom – domaćin - zadužen za direktan kontakt sa publikom u pozorištu. Organizuje rad domaćica, razvodnica, koje pomažu publici u holu pozorišta i u sali, organizuje prodaju publikacija, suvenira i sl, vodi računa o higijeni prostorija koje koristi publika, organizuje prodaju osvežavajućih pića itd.

PRAIZVEDBA

Prvo zvanično javno izvođenje nekog dramskog dela.

PRAKTIKABL

(fr. praticable) Montažni elementi scenografije kubusnog oblika, podesti (od drveta ili metala) koji se koriste za podizanje visine scene. Često se koriste i za gradnju montažnih scena u prostorima u kojima ne postoji bina, ili za formiranje gledališta (u prostorima gde ono nije diferencirano).

PREDIGRA

Posebna vrsta scenskih komada koji se igraju pre početka glavnog komada. Svojim sadržajem objašnjava tematiku glavnog dela i najavljuje ga. Za raliku od prologa u kojem je samo jedan izvođač, predigru izvodi više aktera. Ova vrsta scenskog dela se vrlo retko koristi u savremenoj dramaturgiji.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:36 am
PREDSTAVE KORISNICE

(kol.) Pozorišne predstave koje se igraju u humanitarne, dobrotvorne svrhe, a u XIX i do polovine XX veka prihod od predstave je dobijao glumac obeležavajući značajni jubilej (npr. 25 godina umetničkog rada).

PREMIJERA

(fr. premiere) Premijera je prvo zvanično izvođenje pozorišne predstave, tj. novonastalog scenskog umetničkog dela, u konačno definisanom obliku u svakom pogledu: umetničkom, tehničkom, izvođačkom, producentskom. Premijerom predstave prestaje ciklus stvaranja predstave - produkcija, i nastaje novi - eksploatacija (prikazivanje) predstave. Premijera ima svečani karakter jer se predstavlja novo, autohtono pozorišno delo.

PRES

(en. press) Štampana javna glasila, novine, listovi, novinarstvo.

PRES KLIPING

(en. press clipping) Isečci iz štampanih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem isečaka iz štampe za određene klijente. Npr. pozorište naruči kod takve agencije servis za svoje potrebe. Ova aktivnost je vrlo važna zbog jasnije preglednosti odnosa pozorišta prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorišta u javnosti i arhivske dokumentacije.

PRESEK

Skica bočnog izgleda scenografskog rešenja. Služi za upotpunjavanje utiska u procesu traženja varijanti za konačna scenografska rešenja.

PRETPREMIJERA

Pretpremijera pozorišne predstave je poslednja generalna proba pred prvo zvanično javno izvođenje - premijeru, koja se igra pred publikom. Na pretpremijeru se najčešće pozivaju zaposleni u pozorištima, prijatelji pozorišta, dobrotvori, sponzori, novinari i sl. To je vrlo važan ispit pred premijeru, jer je na osnovu reakcija publike moguće izvršiti izvesne korekcije u izvođenju. Ulaz na pretpremijeru je obično besplatan, ali u nekim pozorištima na zapadu postoje tzv. otvorene pretpremijere, za koje se ulaznice prodaju po popularnim cenama.

PREVODILAC

Stručno lice koje teatarske sadržaje transponuje - prevodi sa jednog jezika na drugi. U pozorištu se prevode: 1)strani dramski tekstovi na domaći jezik i obrnuto, radi objavljivanja ili postavljanja na scenu; 2)prilikom gostovanja dramskih predsta-va u inostranstvu (ili iz inostranstva), publici se često obezbeđuje tzv. simultani prevod (publika pomoću slušalica prati tekst na maternjem jeziku, koji prevodilac govori u isto vreme kad i izvođa-či na sceni - simultano); u novije vreme češće se pribegava „titlovanju" - publika tokom praćenja predstave može da čita tekst koji se emituje na displeju postavljenom obično iznad portala (kod „scene-kutije"), pored scene ili čak u okviru scenografije; u nekim pozorištima i na sedištu. 3)stručna literatura iz oblasti pozorišta.

PREZENTACIJA

(unzi.praesentatio - predstavljanje, prikazivanje, predlaganje...) U pozorištu - predstavljanje, predlaganje, novog projekta-predstave putem elektronskih medija, javnog objašnjavanja, izlaganja, nastupa aktera i sl, mogućem finansijeru, sponzoru, donatoru, predstavnicima osnivača...

PRIKAZ

1. Izvođenje, prikazivanje. U pozorištu prikazivanje nekog scenskog dela. 2. Kratka opisna ocena nekog dela. U pozorištu: literarni prikaz nekog dramskog dela, kritika izvedene pozorišne predstave. Scenski prikaz. Manji scenski izraz. Prikazi mogu da budu prizori određenih biografskih i životnih događanja - prikazanja. Primer: Prizori iz života Isusa Hrista. U likovnom smislu prizor može da bude scenska postavka koja predstavlja određeni ambijent.

PRIMA

(lat. prima, od primus - prvi) Muzički instrument udešen da svira prvi, vodeći glas.

PRIMABALERINA

(it. prima ballerina) Prva igračica, ekstra prvakinja baleta, najistaknutija baletska umetnica.

PRIMADONA

(ital. prima donna) Prva pevačica opere, ekstra prvakinja opere, najistaknutija operska umetnica.

PRIMENjENA MUZIKA

Poseban muzički oblik koji ima primenjenu funciju. Muzika koja se namenski, po porucbini komponuje za određena umetnička dela: pozorišnu predstavu, film, televiziju i sl. Ova muzika ima sekundarni karakter u nekom delu, no, ima vrlo važnu ulogu u umetničkoj prezentaciji dela.

PRIZOR

U pozorištu zbivanje na sceni.

PROBA

(nlat. proba - ispitivanje, ogledanje, pregledanje) Vežbanje, pripremanje nekog muzičkog ili scenskog komada (koncerti, predstave, priredbe). Na probama reditelj uz pomoć svojih saradnika i izvođača kreira svoje scensko umetničko delo, predstavu. U pozorištu postoje: čitaće, mizanscenske, tehničke, kostimske, generalne i dr. probe.

PROBNA SALA

Posebno opremljena prostorija u pozorištu u kojoj se održavaju probe. 1) čitaća probna sala je prostorija u kojoj se održavaju čitaće probe, može biti različitih veličina, a opremljena je stolovima i stolicama; 2) probna sala u kojoj se održavaju mizanskcenske probe; treba da ima veličinu scene na kojoj će se izvoditi predstava; 3) baletska probna sala takođe ima veličinu scene, ali je opremljene baletskim podom, „šipkama", klavirom, a zidovi su obloženi ogledalima; 4) operska probna sala se ne razlikuje od dramske, ali obavezno ima klavir.

PROČELjE

Prostor iznad scene.

PRODUCENT

(lat. producens - koji proizvodi, en. producer) Lice koje svojim radom nešto proizvodi, proizvođač. Poz. - stručno i kreativno lice sa menadžerskim sposobnostima, koje je u obavezi da stvori sve umetničke, tehničke i administrativne preduslove da projekat za koji je odgovoran nesmetano, kvalitetno i u roku bude realizovan. U Americi producent označava nekog ko je finansijski i u globalu odgovoran za upravljanje pozorištem (u Engleskoj poznat kao menadžer), ali sa drute strane, američki termin ušao je u opštu upotrebu u Evropi u istom smislu.

PRODUCENT PREDSTAVE

Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. On je neposredna veza između svih timova koji rade u procesu produkcije predstava i odgovoran je da ta relacija što kvalitetnije funkcioniše. U komercijalnim produkcijama ima obavezu za stvaranje svih materijalnih preduslova za realizaciju predstave.

PRODUKCIJA

(lat. productio - predstavljanje, prikazivanje, proizvodnja) U pozorištu produkcija podrazumeva široki spektar aktivnosti: od planiranje, priprema, stvaranje i prikazivanje pozorišnih predstava. Zatim priprema i realizacija ukupnog repertoara pozorišta i drugih pozorinih projekata. Uopšte, produkcija, može da se definiše kao stvaralački proces u fazi proizvodnje i prikazivanja pozorišiih predstava.

PRODUKCIJSKI TIM

Grupa stručnjaka koja rukovodi procesom proizvodnje predstava. Uspostavlja hijerarhijski odnos i podelu obaveza u procesu pripreme i realizacije predstave, tj. obezbeđuje osnovne produkcijske preduslove kako bi kreativni timovi umetnika i tehnike nesmetano realizovali proces proizvodnje i eksploatacije predstave. Ovaj tim sačinjavaju kreativno-operativni stručnjaci - menadžeri za određene oblasti, na čijem je čelu generalni menadžer, potom menadžer projekta, finansijski menadžer, marketing menadžer, menadžer tehničke produkcije, izvršni producent i dr.

PROGON

Proba na kojoj se predstava u nastajanju odigra od početka do kraja, bez zaustavljanja i vraćanja scena. Organizuje se u toku pripreme predstave, u momentu kad su sve scene mizanscenski postavljene, makar i u grubim crtama, kako bi se stekao opšti utisak o celini. Posle toga se nastavljaju mizanscenske probe, na kojima se scene „čiste", dorađuju i razrađuju, da bi se povremeno ponavljali progoni - sve do generalnih proba.

PROGRAM PREDSTAVE

Štampana publikacija, u kojoj se nalaze osnovni podaci o predstavi - najčešće: naziv institucije - pozorišta, naziv dela, ime autora dela, imena svih autora (reditelj, scenograf, kostimograf, dramaturg...), imena svih aktera sa nazivima uloga koje igraju (kast lista), biografije autora i izvođača, kratki prikaz dela ili sadržaja, reč reditelja i (ili) dramaturga, teatrološka ili stručna analiza dela, i fotografije (autora i izvođača, scena iz predstave i sl.) Sadržaj programa uređuje posebno stručno lice (urednik publikacije, dramaturg ili dr.), dok je za vizuelni oblik progra-ma zadužen dizajner.

PROJEKCIONI APARAT

(lat. projectio) Bačeni zraci, slika bačena svetlosnim zracima na neku površinu - zid, platno i sl. Aparat koji se koristi za prikazivanje slika, slajdova i filmova. U novije vreme često se koristi u sklopu realizacije predstava.

PROJEKCIONO PLATNO

Posebno belo platno koje se koristi za projekciju video i filmskih zapisa u toku predstave, kao i za druge multimedijalne scenske programe.

PROJEKT

(lat. projectus) Projekat u opštem smislu podrazumeva određenu nameru, predlog, skicu, nacrt, plan i sl. U poslovnom smislu, projekat je jasno definisan i pripremljen plan, sa svim razrađenim detaljima, od ideje do konačne realizacije. Poz. - skup jasno definisanih planova za realizaciju određene pozorišne ideje. Najčešće je reč o pozorišnoj predstavi, a prave se i projekti za određenu sezonu, projekti pozorišnih festivala, projekti gostovanja i turneja i sl.

PROLAZNA VRATA

(en. pass door) Vrata otporna na vatru koja se nalaze između gledališta i dela iza pozornice, kojim se utlavnom služi samo osoblje pozorišta.

PROLOG

(grč. pro-logos - predgovor) Predigra. U antičkom teatru prvi deo predstave, pre pojave hora, koji gledaoce uvodi u potonju dramsku predstavu, kako bi im olakšao razumevanje; kasnije uvodni govor, obraćanje publici pre početka komada. Može da ga govori neki od likova komada koji sledi (na primer Pomet u prologu Držićeve komedije Dundo Maroje).

PROMOCIJA

(nlat. promotio; eng. promotion - unapređenje, proizvođenje nekoga u doktora nauka, potpomaganje) U novije vreme - poseban oblik marketinške i PR delatnosti, sa ciljem plasiranja nekog dela, proizvoda u javnosti.

PROPADALIŠTE

(kol.) Tehnički mehanizam na sceni koji omogućuje da se delovi scene spuste ispod nivoa na pozorišnoj sceni bine.

PROSCENIJUM

(grč. pro-skehion, lat. proscaenium) Prostor ispred scene, koji je po širini najčešće jednak veličini otvora portala, po dubini zahvata prostor između glavne zavese i gledališta, tj. prostor iznad „orkestarske rupe". Ovaj prostor se koristi kao integralni deo „igraćeg" scenskog prostora u dramskim, kao i operskim i baletskim predstavama u kojima ne učestvuje orkestar, već se emituje snimljena muzika. Avanscena

PROSKENION

(gr.) Prostor ispred skene u antičkom pozorištu sa stubovima, stubama i dr.

PROSPEKT

(lat. prospectus - izgled, prizor, pogled) U pozorištu deo scenografije, slikana zavesa u dnu scene - slikani rikvand. U novije vreme, umesto naslikanog, često se koristi belo platno na koje se projektuju slajdovi, film ili sl. 1.Plan, skica neke građevine kako izgleda spolja. 2. Perspektivno oslikano platno u dnu scene kutija. 3. Svako platno ili aplikacija na stražnjem zidu ili u dnu pozornice koje čini deo scenografske osnove. Danas prospekt često postaje mesto bitnih rešenja svetlosnog i laserskog dizajna predstave.

PROTAGONIST

(grč. protagonistes) Nosilac glavne uloge. Smatra se da je prvi protagonist bio Tespiskz antičke Grčke, izdvojivši se iz hora i stupivši sa njim u dijalog. Kasnije se izdvaja i drugi glumac, deuteragonist, a Sofokle uvodi i trećeg glumca - tritagonistu.

PROTIVNIK

V. antagonist.

PROTOKOL

(grč. proios - prvi; kolla - lepak; protokollon) 1) Pravilnik propisa o ceremonijalu ponašanja u diplomatiji; zapisnik sa zaključcima i o dlukama donesenim na sastanku nekog diplomatskog ili rukovodećeg tela; 2) pisani dokumenti kojima partneri utvrđuju osnovne okvire saradnje (poz. - protokol o saradnji, pismo o namerama).

PROTOKOLNA LISTA

Spisak zvanica za svečane prilike. Poz. - spisak gostiju (značajne ličnosti iz pozorišnog života, prestavnici osnivača, struktura vlasti, medija, priznati kulturni i javni radnici), koji se pozivaju da prisustvuju nekom značajnom događaju (premijera, koncert, festival, promocija).

PSIHODRAMA

(grč. psyche - duša, duh, drama) Poseban oblik psihoterapije kroz dramske aktivnosti. Instruktor klijentu zadaje temu, koju on scenski ilustruje improvizacijom. Rodonačelnik psihodrame je američki sociolog Moreno. U savremenom pozorištu ovaj oblik se koristi u procesima eksperimentalnog istraživanja.

PSIHOLOŠKA DRAMA

(grč. psyche; logia - nauka o duši) Drama koja svoju osnovnu radnju - tezu zasniva na psihološkom pristupu. Nastala je sredinom devetnaestog veka.

PUBLIKA

(lat. puhlicum) Javnost, svet. Korisnici, posetioci javnih događaja. gledalac.

PUČKA DRAMA

Oblik pozorišne drame u srednjem veku koja se razvila u narodu, za razliku od crkvene drame koja se razvijala u okviru crkve. Potiče još iz starog Rima. Za temu ima obične svakodnevne probleme naroda sa puno zapleta i komičnih scena. Izvođači u ovim dramama su karakteristični po tome što su vešti improvizatori u svemu: glumi, muziciranju, pevanju, igranju, akrobatici, žongliranju i sl.

PULPITUM

(lat.) Pozornica - podijum u pozorišnim građevinama starog Rima.

PULT

(lat. pulpitum, nem. Pult) Postament sa kosom površinom za čitanje, pisanje, držanje iota. Izdignuto postolje na kojem muzički umetnici - izvođači i dirigenti drže notni materijal.

PUNO SVETLO

(kol.) Svetlo u najjačem intezitetu koje se koristi u procesu proba ili opremanja scene kako bi se bolje sagledali svi detalji na sceni. Za razliku od radnog svetla koje može da ima manji intezitet, tj. funkcija mu je da omogući nesmetani rad.

PUTUJUĆE POZORIŠTE

Pozorište koje svoju programsku delatnost ostvaruje na stalnim gostovanjima - turnejama. Bilo je osnova pozorišnog života pre formiranja i u prvim decenijama postojanja institucionalnih pozorišta (u našim krajevima u devetnaestom i početkom dvadesetog veka).
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:37 am
RADNjA

Niz postupaka sa zajedničkim ciljem. U dramaturgiji - razvoj događaja u okviru dramske priče (fabule). U glumi - osnovna izražajna sredstva (govorna radnja, fizička radnja). Manje aktivnosti izvođača na sceni osmišljene sa namerom da osvetle lik i/ili da ga opravdano zaokupe kada nije u središtu pažnje.

RADNO SVETLO

(kol.) Sistem za osvetljavanje scene, nezavisno postavljen, koji se ne koristi u lrocesu realizacije predstave već samo za „obično" osvetljavanje scene, za vreme mizanscenskih proba, postavljanja dekora, čišćenja i spremanja scene itd

RAMPA

(fr. rampe) Nagnut prilaz; ograda; prepreka na pružnom prelazu. Poz. - linija rasvetnih tela postavljena ispred iozornice, i pregrada koja te svetiljke zaklanja od gledalaca. Preći rampu (fig.) - scenskim nastupom „ući u gledalište"; „osvojiti" ga.

RAPSOD

(gr.) Putujući narodni pevač u antičkoj Grčkoj koji je sastavljao junač-ke pesme od više odeljaka (izvora) i javno ih prikazivao, pevao.

RAPSODIJA

(gr.) Pesme sastavljene od više odeljaka koje je putujući pevač u staroj Grčkoj - rapsod javno izvodio, pevao. Odeljak iz neke veće pesme, pesma potpuno slobodnog oblika. Muz. Fantazija slobodnog oblika koja je inspirisana, tj. naslanja se na narodne melodije.

RASPLET

Ključni momenat u drami, u kojem nastaje preokret. Rešenje zapleta, stvaranje jasne situacije i privođenje dramske fabule završetku.

RECITAL

Kolažni muzičko scenski program u izvođenju jednog ili više umetnika (muzičara, pevača, glumaca...)

REČITATIV

(lat. recitativo) Vrsta "govorećeg pevanja", pri kojem se tekst više govori nego što se peva. Koristi se u operama i operetama i izvodi se sa ili bez muzičke pratnje.

RECITOVANjE

(lat. recitatio) Umetničko, svečano, glasno čitanje ili kazivanje poezije, koje izvodi scenski umetnik. deklamacija.

REDITELj

(fr. regisseur) Umetnički rukovodilac, lice koje vodi glavne stručne kreativne poslove u pripremi i realizaciji pozorišnih, filmskih, televizijskih projekata, multimedi-jalnih i drugih scenskih manifestacija (pozorišni reditelj, filmski reditelj, televizijski reditelj, radio reditelj, multimedijalni reditelj), dajući im lični, autorski i estetski pečat. Današnja uloga reditelja je tek odskora definisana u pozorišnoj istoriji. Naravno da je neko uvek morao biti zadužen za izvođenja, za probe sa glumcima i mizanscen, ali sve do 19. veka bilo je uobičajeno da je inspicijent uglavnom zadužen za odabir glumaca i dogovor oko dekora i kostima, dok je glavni glumac na jednoj ili dve probe pri kraju rada davao konačni izgled predstavi, uglavnom kako bi se uverio da se ništa ne kosi sa njegovim tumačenjem uloge. Dvadesetih godina 19. veka, reditelje (ili producente kako su ih zva-li) su počeli da oslovljavaju tim imenom pri postavljanju pantomima i predstava i oko 1870. godine postalo je uobičajeno da se ime reditelja oglašava u programima, iako je to bila osoba koja je inače deo autorskog tima predstave, bilo kao pisac, glavni glumac ili inspicijent. Gordon Kreg, na primer, 1905. još uvek koristi termin inspicijent u Umetnosti pozorišta i polako ga smenjuje termin reditelj ubrzo nakon Prvog svetskog rata. Prvi stalni reditelji u modernom smislu bili su evropska tekovina: jedan od prvih bio je Vojvoda od Saksmajningena, čiji rad je direktno uticao na aspiracije i karijere mnogih istaknutih ličnosti tokom istorije pozorišta 20 veka, poput Stanislavskog, Rajnharta i Antoana, kao i na izuzetno realistične postavke Irvinga i Trija u Velikoj Britaniji. Već prvih godina 20-tog veka teoretičari poput Apije i Gordona Krega promovisali su status reditelja u glavnog stvaraoca u pozorištu, a koncept totalnog pozorišta ga je dalje unairedio. V. režiser.

REDITELjSKA KNjIGA

Dramski tekst koji reditelj koristi prilikom priprema za početak rada na predstavi kao i tokom proba, beležeći na marginama i na praznim stranama svoje planove, ideje, razmišljanja... Reditelji vode svoju knjigu na vrlo individualan način - od onih koji unapred precizno određuju mizanscen, akcente, efekte i sve beleže u knjigu, preko onih koji to čine tokom rada, do onih koji beleže retke, ponekad samo njima jasne znakove i „šifre". Knjige onih prvih veoma su korisne prilikom kasnijih teatroloških istraživanja

REDITELjSKA KONCEPCIJA

(lat. sopceptio - shvatanje, razumevanje, zamisao) Način na koji je reditelj shvatio, protumačio dramski predložak (tekst, libreto, scenario) i na koji je zamislio svoje delo - predstavu.

REDITELjSKO POZORIŠTE

Pozorište gde je izuzetno naglašena autonomnost reditelja.

REFLEKTOR

(nlat. reflector - odbijač svetlosti, bacač svetlosnih zraka) Svetlosio telo koje se upotrebljava za rasvetu. Poz. - pomoću reflektora se postavlja osnovni scenski svetlosni štimung, ali se postižu i pojedini svetlosni efekti prilikom realizacije predstave.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:38 am
REFREN

(fr. refrain) Stalno ponavljanje nekog stiha ili stpofe, u pravilnim razmacima. Fig. - deo teksta, gest, akcenat, efekat, koji se ponavlja u toku izvođenja pozorišne predstave.

REGIONALNA POZORIŠTA

(lat. regio - kraj, oblast, pokrajina) Regionalno pozorišta zadovoljavaju pozorišne potrebe određene oblasti - regije, koja je osnivač i finansijer ovih teatara. Osnivaju se po kulturnom modelu koji ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture. Najčešće neguju repertoar sličan repertoaru nacionalnog pozorišta.

REGULATOR

(nlat. regulator - uređivač, doterivač, udešavač) Poz. - elektronske sprave za podešavanje tona i svetla. Postoji i ručni regulatori, ali u novije vreme se koriste kompjuterski, koji su kvalitetniji i praktičniji.

REKLAMA

(lat. reclamare; fr. reclame - glasno vikati) Preporuka, javno oglašavanje dobrih svojstava roba i usluga. Poz. - posebna delatnost u okviru marketinga i odnosa sa javnošću, koja ima za cilj afirmaciju pozorišta ili pozorišnih projekata na tržištu; propaganda.

REKVIZITA

(lat. requisitum, requisita -potreba) Svi predmeti, osim dekora i kostima, koji se koriste u predstavi. Postoji sitna rekvizita (naočare, tabakere, telefoni, knjige, posuđe), krupna (nameštaj, burad, bicikli), potrošna rekvizita (jelo, piće, dim), kostimska rekvizita (lepeze, tašne, nakit...).

REKVIZITER

Radnik scenske tehnike u pozorištu, zadužen za predmete koji se koriste u predstavi (nabavku, sortiranje, muvanje i izdavanje). U toku predstave brine da rekvizita bude na iravom mestu i na raspolaganju izvođaču onako kako je u toku proba utvrđeno i uvežbano.

RELIGIOZNA DRAMA

(lat. religio - učenje o bogu; vera; veroispovest) Drame sa verskim temama. Za cilj imaju čuvanje i širenje religioziog morala. Razlikujemo: liturgijsku uramu, crkvena prikazanja, mirakule, misterije. Čest naziv je i crkvena drama.

RENESANSNA TRAGEDIJA

(fr. renaissance - obnova, preporod, period u istorijskoj umetnosti) Dramski oblik koji se razvio u periodu renesanse sa oslanjanjem na antičke tragedije i uzore iz srednjeg veka (misterije i moraliteti),

REOSTAT

(gr.) Aparat za podešavanje otpora struje. Izuzetno značajan za efekte u pozorištu koji zahtevaju postepeno intenziviranje svetla.

REPERTOAR

(fr. repertoire) 1) Spisak predstava koje izvodi jedno pozorište; 2) raspored izvođenja predstava tokom određenog perioda (sezone, meseca, nedelje); 3) spisak uloga koje je neki glumac, a naročito pevač ili igrač proučio, uvežbao i može da ih odigra.

REPERTOARSKA POLITIKA

(fr. repertoire, lat. politica) Programsko-izvođačka koncepcija pozorišta. Svako pozorište bi moralo da ima svoju repertoarsku fizionomiju od koje zavisi repertoar.

REPERTOARSKI PLAN

(kol.) Planiranje novih pozorišnih predstava (npr. repertoarski plan premijera za novu sezonu); plan i raspored irikazivanja predstava koje se nalaze na repertoaru.

REPERTOARSKO POZORIŠTE

Pozorište koje na svom repertoaru ima više naslova, tj. koje iz večeri u veče igra drugi komad. Ovakva pozorišta obično poseduju svoju zgradu i mogu imati stalni, profesionalni, ansambl. Jasno utvrđeni repertoar (program igranja predstava po datumima) objavljuje se mesečno, a neka pozorišta to čine za polusezonu ili za celu sezonu. Repertoarsko pozorište pripada evropskom pozorišnom modelu.

REPETICIJA

(lat.) Ponavljanje i uvežbavanje pojedinih delova operskih arija, odnosno nekih njenih kadenca. U baletu uvežbavanje delova baletske predstave. Uz klavirsku pratnju korepetitora, a po potrebi i nadzor pedagoga.

REPLIKA

(nlat. replica) Tekst jednog od učesnika u dramskom dijalogu. Tekst dramske ili pevačke uloge kojim se odgovara na partnerov izgovoreni ili otpevani tekst u pozorišnoj predstavi. Dati repliku - izgovoriti poslednje reči koje ieposredno prethode početku govora drugog učesnika (v. šlšvort).

REPRIZA

(fr. reprise - ponavljanje) Izvođenje predstave posle premijere. Svako ponovno prikazivanje ili izvođenje predstave. Broj repriza je jedno od merila uspeha pozorišne predstave.

RETORIKA

(gr. rhetorike) Veština i tehnika besedništva. Veština lepog govorenja.

REVIJA

(fr. revue, eng. review) 1) Vrsta scenskog dela, sastavljenog od niza različitih tačaka aktuelne sadržine; raskošno opremljeni scenski spektakli bez određenih pretenzija (bez fabule, zapleta i sl.) sa pesmom, muzikom i igrom; 2) serija scenskih događaja, posebno organizovana smotra pozorišnih predstava, ili pozorišnih projekata.

REŽIJA

(fr. regie) 1) Kreativni postupak pripreme i postavljanja nekog dela na scenu, snimanje filma, televizijskih i radio programa. 2) Stvaralačko rukovođenje i upravljanje umetničkim i tehničkim timom prilikom postavljanja određenog predloška na pozornicu. 3) Scensko ostvarenje pojedinog reditelja.

REŽISER

(fr. regisseur) reditelj.

RIKVAND

(kol.) Veliko platno - zavesa u dnu scene. Obično je to oslikano platno (panorama, trg, dvorana, nebo...), ali se sve češće koristi belo platno na koje se projektuje slajd, film i sl.

RITAM

(gr. rhythmos) Ravnomerno i odmereno kretanje. Poz. - 1) pravilno i naizmenično dizanje i spuštanje glasa, korišćenje naglašenih i nenaglašenih slogova, reči, delova rečenica (kod glumaca i pevača); 2) pravilno i naizmenično smenjivanje naglašenih, nenaglašenih, sporijih i bržih, napetih ili opuštenijih delova predstave (pojava, scena, sitnijih scenskih radnji). Ritam predstave - raspored i međusobni odnos scena po njihovoj naglašenosti (u smislu ziačaja za tok radnje, u smislu emocionalnog efekta koji izazivaju kod publike i sl.).

RITUAL

(lat. rituale - verski, crkveni, običaj i obred) Obredna radnja. Obred koja ima verski, simboličan značaj, a koju izvodi grupa ili pojedinac.

RITUALNI TEATAR

Teatar koji svoju osnovnu programsku koncepciju zasniva na ritualima. Ovakva pozorišta se bave istraživanjem rituala i obreda religija i naroda, radi inkorporiranja njihovih iskustava u pozorišni čin

RIVAL

(lat. rivalis) Suparnik, takmac. U dramskom delu je to najčešće protivnik protagoniste - antagonist.

ROL BAR

(en. roll bar) Cev ili šipka pričvršćena za zidove oko scene koja služi za kačenje scenskih pomagala. Drvena ili plastična šipka postavljena na stalke ili prikačena za zidove baletske probne sala koja služi za pomoć, pridržavanje baleskih igrača prilikom vežbanja.

ROLA

(nem. Rolle) Uloga u iozorišnom komadu i pozorišnoj predstavi.

ROLVAGEN

(nem. Rollwagen) Nisko postolje na točkovima na koje se stavljaju delovi scenografije. Služi za transport dekora od magacina do scene, kao i za brze promene scenografskih slika tokom pozorišne predstave.

ROMANTIČNA DRAMA

(fr. romantisme) Dramska dela iznedrena iz romantičarskog pokreta u toku osamnaestog i devetnaestog veka. Okreće se subjektivnom svetu mašte, osećanja, čulnosti... Manifest romantizma izneo je Viktor Igo u predgovoru svoje drame "Kromvel".

ROŠTILj ZA RASVETU

(nem. Roschitl, mađ. rostelj) Metalna rešetka (u ložištu peći ili za pečenje mesa na žaru). Poz. (kol.) - montažna konstrukcija iznad scene, na koju se postavljaju rasvetna tela, tehnička pomagala za svetlosne efekte i sl.

ROTACIJA

(lat. rotatio - obrtanje, okretanje u krug, oko jedne tačke, osovine) Poz. - okretna pozornica. Rotacija je mehanizam koji je montiran ispod scene i aktiviranjem pokreće scenu u krug (rotira 360 stepeni). Omogućuje istovremeno postavl,anje dekora za nekoliko ambijenata i njihovu brzu promenu, kao i za neke druge rediteljske i scenografske efekte.

RUŠENjE SCENE

(kol.) Demontaža i sklanjanje scenografije i tehničkih pomagala sa scene nakon završetka predstave.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:39 am
SADRŽAJ

Redosled činjenica. Građa nekog dela. Daje osnovno značenje delu. Uz formu važan element svakog dela. U pozorišnom delu sadržaj predstavlja osnovni tok - priča dela. Daje odgovor na pitanje o čemu je reč u delu - onako kako se to delo može prepričati.

SALON

(fr. salon, ital. salone) Prigodna prostorija za svečano okupljanje, prijeme i sl. Poz. - posebna prostorija u neposrednoj blizini scene, u kojoj umetnici pre i za vreme probe i predstave čekaju poziv inspicijenta za izlazak na scenu. Postoji i poseban svsčani salon koji služi za prijem protokolariih gostiju pozorišta pre početka, u pauzi i po završetku predstave. Ovi saloni mogu da služe i za promotivne aktivnosti: konferencije za novinare, izložbe, promocije, koktele i sl.

SATIRA

(lat. satira, satura, satur - sit, zasićen) Podsmeh, ruganje. Vrsta književnog dela (pesma, proza, drama...) koja na duhovit i podrugljiv način osvetljava i izvrgava osudi negativne osobine i pojave pojedinaca i društva.

SATIRIČNA KOMEDIJA

(lat. satira, satura, grč. komodia) Vrsta dramskog dela koje na komičan, duhovit i podrugljiv način podvrgava kritici društvene i ljudske mane.

SATIRSKA IGRA

(gr.) Vrsta vedre mitološke scenske igre u staroj Grčkoj, četvrti, završni deo svečanosti u čast boga Dionisa, u kojoj su likovi mitološka bića - satiri, raspusni demoni. Svojim humorističkim sadržajem su opuštale gledaoce posle prikazivanja tragedija i vraćale ih u raspoloženje slavljenja boga vina, Dionisa.

SAVREMENA DRAMA

Drama koja je stvorena u vreme o kojem se govori. Drame koje su sada stvorene. U svom nazivu nema estetsku kategoriju (samo vremensku), za razliku od odrednice moderne drame koja to nosi.

SCENA

(grč. skehe - drvena skela, pozornica, lat. scaena) 1) Posebno izdvojen i opremljen prostor na kojem se izvodi predstava (bina); 2) deo čina u drami - prizor, pojava.

SCENA KUTIJA

Nastala početkom XVI veka u Italiji. Ima oblik kvadrata (kutije) kojoj nedostaje „četvrti zid", iza kojeg je gledalište. Zahvaljujući isprva slikanom, kasnije realističkom dekoru, na sceni se pravi privid jedne druge stvarnosti, koju publika posmatra kroz nevidljivi „četvrti zid".

SCENARIO

(gr. scene - pozornica; it. scenario) 1) Tekst po kojem se snima film; 2) shema radio emisije sa navedenim svim tonskim efektima; 3) shema, predložak na osnovu kojeg se izvode pantomimske predstave, predstave fizičkog teatra, improvizacije; 4) redosled numera sa tekstom koji govori voditelj-konferensije, a koji povezuje numere u kolažnim scenskim, estradnim programima.

SCENARISTA

1) V. ispicijent; 2) pisac scenarija za film ili TV.

SCENOGRAF

(grč. skene - pozornica, grapho - crtam, slikam) Scenograf je stručno i umetničko lice u pozorištu, koje, po osnovnoj ideji i u neposrednoj saradnji sa rediteljem i direktorom tehničkog sektora, daje sopstvenu autorsku ideju rešenja scenografije predstave (predlog u vidu crteža i makete), a posle prihvaćanja, vodi i kontroliše njenu neposrednu realizaciju.

SCENOGRAFIJA

(grč. skenographia - slikanje pozorišnog dekora) Deo primenjene likovne umetnosti. "Scenograf nije niti zvezda, ali ni primalac naloga, nego partner" (Teo Oto). dekor.

SCENOGRAFSKA RADIONICA

Posebna radionica u pozorištu u kojoj se vrši priprema, izrada i sklapanje scenografije za pozorišnu predstavu. Radionica je opremljena odgovarajućim mašinama i alatima. Često se nalazi u posebnom objektu van pozorišne zgrade.

SCENOGRAFSKA SKICA

Nacrt, crtež, slika predloga moguće scenografije za pozorišnu predstavu. Autor ovih skica je scenograf, a odobravaju ih reditelj i producent predstave, nakon čega se počinje realizacija - izrada scenografije.

SCENSKA DELATNOST

Delatnosti koje imaju scenski karakter, tj. izvode se na sceni. Ovoj delatnosti pripada i pozorište kao muzičko scenska delatnost.

SCENSKA MUZIKA

1) Muzički sadržaji koji čine sastavni deo scenskog umetničkog dela; 2) muzički ansambl koji učestvuje u procesu realizacije pozorišne predstave. Može da bude „vidljiva", tj. na sceni, ili „nevidljiva", tj. smeštena iza zavese, u "bek stejdžu".

SCENSKA OPREMA

Cela tehnička oprema (dekor, rekvizita, rasveta) a) nekog pozorišta b) neke scene (kao sastavnog dela pozorišta ili neke druge institucije), c) određene predstave.

SCENSKA RADNjA

Radnja koja ima za cilj scenski iskaz. Niz povezanih postupaka u scenskom delu. Scenski oblik izražavanja u pozorišnim predstavama. Scenska radnja je izražajni osnov svakog scenskog dela. Scenski delati, znači delajući delovati na publiku. Delovati onako kako nalaže predstava - celina čije su oni deo.

SCENSKA RASVETA

1. Skup svih svetlosnih tela i urađaja koji se koriste za rasvetu i svetlosne efekte na sceni u toku pripreme i realizacije predstave. 2. Služba u pozorištu koja se bavi organizacijom, realizacijom svetlosnih potreba u toku pripreme i realizacije predstave i održavanjem svetlosnih uređaja i tela. Sastavni je deo tehničkog sektora pozorišta.

SCENSKA SLIKA

Skup svih audio i vizuelnih sastojaka pozorišnog čina.

SCENSKA ŠMINKA

(nem. Schminke - sredstvo za privremeno ulepšavanje boje i izraza lica) ) Posebni kozmetički proizvodi koji se koriste za maskiranje - šminkanje izvođača za potrebe pozorišnih predstava; 2) način maskiranja scenskih izvođača uz pomoć posebnih kozmetičkih sredstava (boja, veštačkih trepavica i sl.).

SCENSKI MENADžER

Stručno lice odgov orno za tehničku realizaciju pozorišne predstave na sceni. Njegove obaveze su da sa: punom odgovornošću vodi scensko-tehnički tim u procesu produkcije i prikazivanja predstava.

SCENSKI MOST, ŠNIRBODEN

(en. catwalk) Uzani metalni most preko i iznad scene sa koga dekorateri mogu da nameštaju i pokreću dekor koji je obešen iznad scene.

SCENSKI POKRET

Jedno od osnovnih izražajnih sredstava scenskih umetnika (glumaca, pevača). Njegovu realizaciju u predstavi po ideji i konceptu reditelja sprovodi stručnjak za scenski pokret (glumac koji se specijalizovao za ovu oblast ili koreograf).

SCENSKI PROSTOR

Mesto unutar pozorišnog prostora (mada je moguće i van pozorišnog prostora) na kojem deluju glumci, tj. na kojem se realizuje scenska radnja. To može biti prostor posebno pravljen za scensko izvođenje, ili bilo koji prostor adaptiran za potrebe scenskog izvođenja, ili za koji autori ovakvog događaja smatraju da je adekvatan. Može da bude otvoren prostor: amfiteatar, trg, ulica, deo šume, livade i sl. ili zatvoren prostor: pozorišna scena, koncertna bina, sportska dvorana, fabrička hala, stan...

SCENSKI SLIKARI

Poseban stručni tim koji je odgovoran za likovnu obradu scenografije, tj. islikavanje scenografije. Sačinjavaju ga posebni likovni i primenjeni umetnici (slikari, vajari, dizajneri) koji su obučeni za stručno obavljanje ovih specifičnih poslova.

SCENSKI TEG

Olovni ili metalni teg koji služi kao kontra teret u postavljanju scenografije na sceni.

SELEKTOR

(lat. seligere - odabrati, selectio - onaj koji odabira) Poz. - stručno lice koje vrši odbir predstava za program nekog festivala, a na osnovu programskog koncepta, karaktera i tipa festivala. U nekim slučajevima izbor vrši selekciona komisija.

SENTIMENTALNA DRAMA

(fr. sentimental - podložno osećanjima, osetljivo, bolećivo) Drama koja ima za cilj da kod gledaoca izazove snažna osećanja, da ga „gane do suza". Nastala je u Francuskoj u osamnaestom veku.

SENZIBILITET

(nlat. Sinsibilitas - osetljivost) Pojačana čulna osetljivost. Osetljivost na spoljašnje delovanje, sposobnost za primanje utisaka.

SEPARATNI PROSTOR

(en. Area separation) Posebno omeđeni prostori na sceni. Odvajanje scene svetlom u odgovarajuće delove, koji mogu biti zasebni ili zajednički osvetljeni.

SEZONA

(fr. saison, lat. satio - sejanje, setva) Pozorišna sezona je vreme kontinuiranog igranja predstava između dve pauze - odmora. Kod nas je to period od septembra-oktobra jedne do jula naredne godine. U nekim pozorištima se sezona računa po kalendarskoj godini.

SIMBOLISTIČKI TEATAR

Umesto da prikazuje stvarni život, pokušava da simbolima (slikom, bojom, rečju) stvori efekat sličan onom koji postiže muzika i da stvori sintetičku pozorišnu predstavu koja će kod gledaoca probuditi maštu i povesti ga u svet snova. Javlja se na prelazu iz XIX u XX vek i naročito je zaslužan za izdvajanje režije kao autohtone pozorišne umetnosti. Simboličke drame pisali su Moris Meterlik i Pol Klodel.

SIMULTANA POZORNICA

Scenski prostor brojnih žanrova srednjevekovnog pozorišta na kome su istodobno (simultano) vidljiva sva glumačka boravišta i mesta igre. - mansija

SINOPSIS

(gr. sfnopis) Nacrt, skica, pregled. Poz. - kratak, sažeti prikaz sadržaja scenskog dela. Služi kao podloga za dalju razradu komada, ili u informativne svrhe.

SIROMAŠNO POZORIŠTE

Koncept siromašnog pozorišta definisao je poljski reditelj Jerži Grotovski sa svojim Teatrom laboratorijom – grupom od svega devet ljudi (sedam glumaca, Grotovski i jedan kritičar) koja je u „laboratorijskim" uslovima pokušavala da pravi predstave oslobođene svih spoljnih efekata - „čisto pozorište", „pozorište suštine". Tako su odbacili scenografiju, maske, bogate kostime... i došli do zaključka da je suština pozorišta - glumac, a da se bez ostalih elemenata može. Međutim, ubrzo prestaju da prave predstave i bave se nekom vrstom grupne psihoterapije pozorišnim sredstvima.

SISTEM

(gr.) 1. Utvrđeni raspored delova u skladnu celinu. 2. Skup bitnih principa ili činjenica izloženih logičnim putem. 3. Utvrđeni red u nekom poslu. U pozorištu unutrašnji sistem podrazumeva organizaciju i delovanje u samom pozorištu, dok pozorišni sistem podrazumeva organizaciju i delovanje pozorišta u jednom društvu. pozorišni model

SITUACIJA

(lat. situs; nlat. Situation - položaj, stanje, prilike) Stanje, odnosno skup okolnosti i prilika u kojima se neko nalazi. U pozorišnom smislu - dramska situacija je deo priče u kome likovi vrše neku razmenu (emociju, reči, pokret) sa određenim, najčešće suprotstavljenim ciljevima i željama.

SIŽE

(fr. sujet, lat. subjectum) Predmet, Sadržina. Kratki sadržaj nekog govora, teksta, književnog dela, dramskog teksta...
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:39 am
SKEČ

(eng. sketch - nacrt, skica) Kratka dramska forma sa izrazito humorističkim sadržajem.

SKENA

(gr.) U antičkom pozorištu, isprva šator izvan vidnog polja gledaoca u kome se presvlače glumci tragedija. Kasnije čvrsta drvena građevina na kamenim temeljima koja uz rub orkestre postaje bitan deo scenskog prostora.

SKOMRAH

(rus. skomrah) Putujući glumac u staroj Rusiji. Slično svojim evropskim kolegama žonglerima, truverima i trubadurima, svoje programe bazira na šaljivim pesmama koje su bile satirične, često i skaradne, uz muziku, igru i akrobatiku. Okupljali su se i u putujuće družine koje su krstarile Rusijom.

SLENG

(eng. slang) Specifičan jezik određene grupe ljudi (ulični govor, jezik pojedine profesije ili zanimanja).

SLIKA

Poseban, celovit deo čina u okviru scenskog dela (drame, opere, baleta). Neka dela su komponovana samo po slikama (nemaju uobičajenu podelu na činove).

SLIKARSKA RADIONICA (SLIKARNICA)

Posebna radionica koja vrši pripremu realizaciju likovne obrade i islikavanje scenografije. Opremljena je odgovarajućim mašinama i alatima. Često je u sastavu scenografske radionice, a može da se nalazi u posebnom objektu van pozorišta.

SMOTRA

Javni pregled, prikaz. Organizovani susret pozorišnih predstava na jednom mestu, sa ciljem prestavljanja projekata, dostignuća i razmena iskustava. Ponekad takmičarskog karaktera.

SOCIOLOGIJA POZORIŠTA

Teatrološka disciplina koja različitim metodama analizira društveni aspekt scenske umetnosti - pozorišta.

SOLISTA

(lat. solus - sam, bez društva) Pevač (igrač) koji peva (igra) samostalnu ulogu ili deonicu uz pratnju klavira, orkestra, hora ili baletskog hora.

SOLO

(it. solo - sam, bez pratnje, bez pomoći) Samostalno izvođenje igračke, muzičke ili bilo koje druge izvođačke numere, deonice ili scene.

SONATA

(it. suonare - sviranje) Muzički oblik srodan sviti, od koje se udaljuje gubeći plesni karakter, nastao u doba Baroka. Uopšte označava kompoziciju za sviranje nasuprot kantati, kompoziciji za pevanje.

SONG

(en. song - pesma) Poz. - pesme koje su sastavni deo mjuzikla, kabaretskih ili, ređe, dramskih predstava.

SOPRAN

(it. soprano) Najviši ženski glas; pevačica koja peva ovaj glas.

SOTIJA

(fr. sotte) Šaljive i komične dramske igre iz petnaestog i šesnaestog veka u kojima je glavno lice luda (sot).

SPEKTAKL

(lat. spectaculum, fr. spectacle - pogled, prizor; pozorište, gledalište) Predstava, pogotovu ona sa bogatim dekorom, kostimima, tehničkim efektima i velikim brojem izvođača - raskošna u vi-zuelnom smislu.

SPONZOR

(lat. spondere) Lice ili privredni subjekt koji pruža materijalnu pomoć neprofitnim organizacijama, očekujući neku korist (reklama, građenje imidža, poreske olakšice...) Sponzorstvo u pozorištu podrazumeva pomoć kroz novčana sredstva, robu ili usluge. Postoji više vrsta sponzora u za-visnosti od učešća u produkciji: - Generalni sponzor pozorišta, - sponzor sezone, - sponzor dela umetničke produkcije (drame, opere, baleta), - sponzor predstave, - sponzor određene manifestacije (jubilej, događaj, gostovanje i sl.) Postoje još i nazivi kao što su dijamantski, zlatni, srebrni sponzor i sl. Odnosi sa sponzorom se definišu posebnim dokumentima (ugovorima, protokoli-ma, sporazumima i sl.).

SPOT

(en.) 1. Kratki reklamni video zapis koji se koristi za potrebe medijske televizijske propagande. 2. Jaki reflektor kojim se prati izvođač na sceni. Značajan je za osvetljavanje solo uloge, nastupa.

SREDNjOVEKOVNO POZORIŠTE

Srednji vek, tj. crkva koja u njemu igra presudnu ulogu, prekida raniju pozorišnu tradiciju u Evropi. U okviru same crkve javlja se novi oblik pozorišnog izražavanja - crkvena drama, koja se bavi isključivo biblijskim temama i ima za cilj širenje crkvenih ideja i moralnih i drugih načela. Nasuprot ovoj pozorišnoj formi javlja se pučko pozorište koje nastaje iz narodne potrebe za zabavom. Bazira se na improvizacijama a šire ga putujući glumci i zabavljači.

STAĐONE

(it. stagione - sezona) U pozorištu naziv za vrstu teatra koje izvodi iste predstave od premijere do skidanja sa repertoara. To najčešće zavisi od interesovanja publike i komercijalnog efekta. Drugačije od repertoarskog - stalnog izvođenja različitih predstava.

STAR

(eng. star - zvezda) Izuzetno popularni umetnik (filmski, TV, estradni, pozorišni).

STAR SISTEM

(kol) Princip rada pozorišta koji se bazira na angažovanju izuzetno popularnih umetnika - zvezda. Ovaj princip je osnova rada u komercijalnim pozorištima, naročito na Brodveju u Njujorku i Vest Endu u Londonu.

STATISTA

(lat. stare - stajati) Statista je učesnik u predstavi sa sasvim malim zadatkom, uglavnom bez teksta. Statisti su uglavnom amateri i angažuju se po projektu, a odabir vrši reditelj predstave uz pomoć vođe statista (u pozorištima u kojima postoji ovakav službenik).

STATIV

(nlat. Stativum - stalak, postolje) U pozorištu šipka od drveta ili metala koja služi za kačenje svetlosne ili tonske opreme, delova scenografije.

STATUT POZORIŠTA

(lat. Statutum - zakon, osnovni zakon; pravila nekog društva) Najviši pravni akt pozorišta. Definiše sve principe delatnosti i poslovanja pozorišta.

STIH

(grč. stichos) Niz metrički sređenih ritmova koji uz pomoć rime, aliteracije ili asonancije čine celinu. Neki dramski komadi su pisani u stihu.

STIL

(grč. stflos, lat. stilus – gvozdena „olovka" kojom se pisalo po voštanim ta blicama) Način, oblik kreativnog izražavanja.

STILIZACIJA

(nlat. stilisatio) Davanje stila; menjanje prirodnog oblika u duhu određenog umetničkog shvatanja (na primer odbacivanjem svega sporednog i svođenjem predmeta ili pojava na suštinu).

STROP

(en. strop) Plafon. U pozorištu deo iznad scene.

STRUČNI ŽIRI

Posebno tim stručnjaka za određenu oblast formiran od strane nekog ovlašćenog tela ili društvene institucije čiji je zadatak da vrši vrednovanje prezentiranih pojedinačnih ili kolektivnih dela.

STRUKTURA

(lat. structura - sklop, sastav, način građenja) Strukturu dramskog dela ili predstave čine njihovi delovi i način na koji su ti delovi poređani i povezani.

STVARALAČKI PROCES

Kreativni proces nastajanja umetničkog dela od inspiracije, ideje, preko procesa realizacije do finalizacije. Stvaralački proces može da bude individualan i kolektivan. U pozorištu je taj proces kolektivni, a završni proizvod je predstava. U neku ruku, stvaralački proces se u pozorištu ne završava premijerom, već se nastavlja i kasnije, u toku prikazivanja predstave.

SUBRETA

(fr. souhrerte - sobarica) Lik okretne, visprene, dovitljive, duhovite sobarice - sluškinje. Ponikla u komediji del arte, česta kod francuskih komediografa Molijera, Bomaršea i drugih. U operetama i mjuziklima pevačica (obično sopran) koja tumači vesele i komične uloge.

SUFITA

(it.) Vrsta scenske zavese. Sakriva od pogleda gornji deo mehanizma scene (rasvetu).

SUFLER

(fr. souffleur - šaptač) Poz. - posebno obučeno stručno lice koje, ne ometajući predstavu, skriven iza kulise ili sa strane scene, tihim glasom govori, došaptava tekst izvođačima u toku predstave, ako se ukaže potreba. Tokom proba u mnogome pomaže glumcima da savladaju tekst uloge. Sufler za svoj rad koristi posebnu suflersku knjtu, u koju upisuje sve važne naznake vezane za tekst (pauze, akcenti i sl.)

SUVI LED

Zamrznuti karbon dioksid koji se koristi u stvaranju efekata izmaglice i pare.

SVEČANA LOŽA

(kol.) Bolje opremljene lože u pozorištu, sa kvalitetnijom akustičnom i vizuelnom pozicijom. U ovim ložama sede uglavnom specijalne zvanice.

SVETLOSNI PARK

U pozorištu skup svih svetlosiih tela sa kojima raspolaže pozorište ili ansambl, trupa, koji služi za opsluživanje svetlom i svetlosnim efektima u toku pripreme i realizacije pozorišnih predstava.

SVETLOSNI PULT

mikseta za svetlo

SVITA

(fr. suite - sled, niz) Muzički oblik nastao u vreme Baroka povezivanjem plesnih kompozicija u jednu celinu. Ponekad su sastavii delovi celovečernjeg baleta.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:39 am
TAKT

(lat. tactus - dodir) Ravnomerna podela vremena (na primer u nekoj sceni), ravnomerno kretanje (na primer u plesu). Muz. - grupa tonova dobijena ravnomernom podelom niza tonova. U muzici takt je jedan od osnovnih formi izvođenja, važan je za dosledno sprovođenje ritma dela.

TALENT

(gr. talanton, lat. talentum) Poseban prirodni dar. Niz od prirode stečenih nadarenosti i sposobnosti koje čoveku omogućavaju da upornim vežbanjem postigne uspešnu realizaciju određenih veština i profesija. Izuzetno je važan preduslov za bavljenje umetnošću.

TALIJA

(gr. Thalia, Thaleia) Jedna od devet muza iz grčke mitologije, zaštitnica dramskog pesništva, posebno komedije, tj. pozorišta. Otud se za pozorište kaže Talijin hram.

TANTIJEMA

(fr. tantieme) Određeni udeo u nečemu, deo koji pripada nekome: učesniku, saradniku u nečemu. Na-ročito nadoknada za rad umetnika na ime njegovih autorskih ili izvođačkih prava. Autorske tantijeme - procenat od prodaje knjiga, korišćenja kompozicije, izvođenja predstave, emitovanje filma... Dobijaju ih autori (pisci, scenaristi, kompozitori, reditelji...). Izvođačke tantijeme - procenat od prodaje CD, kaseta i sl, od emitovanja snimka koncerta ili predstave na TV ili radiju, prihod od ulaznica za predstave... Dobijaju ih izvođači - glumci, pevači, muzičari, igrači.

TEATAR

(grč. theatron - pozornica, pozorište) pozorište

TEATRALNOST

(gr. theatralis) Osobine onog što je pozorišno. Fig. - sračunatost na efekat, neprirodnost, izveštačenost, ponašanje u svakodnevnom životu kao na pozornici.

TEATROLOG

(grč. theatron, logos - reč, govor) Naučnik, stručnjak koji istražuje pozorišnu umetnost.

TEATROLOGIJA

(grč. theatron, logos - reč, govor) Nauka o pozorištu, koja se bavi istorijom, teorijom i drugim relevantnim pitanjima vezanim za pozorišnu umetnost. Javlja se u drugoj polovini devetnaestog veka, a definiše se i izdvaja kao posebna nauka u dvadesetom veku.

TEATRON

(gr.) Gledalište u antičkom grčkom pozorišnom prostoru. Pretežno polukružnog oblika, uklesanog u padinu brega, podeljeno na klinove.

TEHNIČKA LISTA

Plan, skica i spisak tehničkih potreba koje su neophodne za realizaciju predstave. Vrlo su važne prilikom gostovanja na drugim scenama. Potrebno je da budu sveobuhvatne i precizne, kao i da budu dostavljene na vreme domaćinu.

TEHNIČKA PROBA

Posebna proba na sceni, na kojoj se utvrđuju tehničke performanse predstave. Obično neposredno prethodi prvoj generalnoj probi. Tada se prvi put postavlja pravi dekor na scenu (pre toga je korišćen markirni), postavljaju se svetlosni štimunzi, uvežbavaju promene dekora, štimunga, tonskih i drugih efekata, i ostalih elemenata tehničke podrške predstavi.

TEHNIČKA PRODUKCIJA

Segment u organizaciji pozorišta odgovoran za tehničku realizaciju u procesu pripreme, produkcije (proizvodnje) predstave i u procesu eksploatacije predstave (prikazivanje u tekućem repertoaru, gostovanja, učešće na festivalima, revijama i sl.). U nekim modelima pozorišnog organizovanja (Amerika, Australija, Engleska) postoje pozorišta koja svoju organizacionu strukturu baziraju samo na tehničkoj produkciji, organizovani su kao dobar pozorišni tehnički servis, ne bave se produkcijom predstava već samo pružanjem usluga u procesu prikazivanja predstava.

TEHNIČKI DIREKTOR

Rukovodilac tehničkog sektora, vodi i organizuje rad ovog sektora i snosi odgovornost za njegov rad.

TEHNIČKI SEKTOR

Služba u okviru pozorišta koja je zadužena za: 1. izradu opreme za predstave (radionice: stolarska, krojačka, obućarska, slikarska i dr.), 2. tehničku realizaciju izvođenja predstava na sceni i gostovanjima, 3. održavanje tehničke ispraviosti zgrade i opreme. To je složeni mehanizam sačinjen od brojnih odeljenja i mnogo različitih, specifičnih zanimanja.

TEHNIKA DRAME

(grč. techne - veština, zanat, umetnost, mehanička spretnost; technicos - umetnički, zanatlijski) U umetnosti - nauka, skup pravila za stvaranje nekog umetničkog dela, naročito u vezi sa upotrebom mehaničkih sredstava, na primer tehnika glume, tehnika plesa, tehnika sviranja, tehnika disanja (u glumi). Otuda tehnika drame - skup pravila za pisanje dramskih dela.

TEKST

(lat. textus - tkanje, sadržaj) Reči, sadržina nekog književnog ili naučnog dela, napisa i sl. Dramski tekst - književno delo namenjeno scenskom izvođenju (bez napomena, predgovora, ilustracija i sl, dakle samo osnovni sadržaj).

TELEVIZIJSKA DRAMA

1) Posebno dramsko delo napisano, ili adaptirano za televizijsko izvođenje; 2) izrežirano i snimljeno dramsko delo, spremno za emitovanje na TV.

TEMA

(gr. thema - stavljeno, postavljeno) Predmet, osnovna misao nekog dela. Muz. - osnovna misao koja može da se razvija i javlja u varijacijama.

TEMPO

(lat. tempus - vreme, brzina kretanja) Stepen brzine odvijanja neke radnje (izgovorene reči, stiha ili segmenta teksta, pesme, muzike, pokreta). Brzina odvijanja predstave i njenih delova.

TENOR

(lat. tenere, ita. tenore - držati) 1) Muški glas visokog tonaliteta; 2) pevač koji poseduje visoki glas; najčešće su glavne uloge u operama i operetama pisane za tenora.

TENZIJA

(lat. tensio - nategnutost, zategnutost) Usiljenost, napetost. Unutarnja napetost i tora je sastavni deo svakog stvaralačkog procesa. U drami tenzija se javlja između sukobljenih likova, „unutar lika", njegovih misli i osećanja, između aktera i publike...

TESPIS

(gr. Thespis) Glumac u antičkoj Grčkoj. Bio je i vođa trupe koja je u šestom veku pre nove ere izvodila prestave u antičkim gradovima. Prvi je izveo jednog glumca ispred hora, tj. ustanovio dijalog hora sa jednim učesnikom, te se zbog toga smatra osnivačem drame. Pretpostavlja se da je baš on bio taj prvi glumac.

TESPISOVA KOLA

(gr.) Kola na kojima je Tespisova pozorišna trupa obilazila gradove stare Grčke, a koja su služila i kao pozornica.

TETRALOGIJA

(gr. tetra - četiri; logos - reč, govor) Četiri dramska dela jednog autora, objedinjena u jednu celinu, tj. povezana zajedničkom idejom ili sadržajem. Nastala u staroj Grčkoj spajanjem tri tragedije i jedne satirske igpe istog autora u jedan program.

TEZA

(gr. thesis - stavljanje, postavljanje) Postavka, tvrdnja, stav - naročito sporan stav, koji treba dokazati. Komad sa tezom - dramsko delo sa tvrdnjom koju autor tokom radnje pokušava da dokaže.

TEZGA

(kol.) Popularni naziv za slobodno komercijalno ugovaranje nastupa umetnika i čitavih predstava na tržištu koje ne mora da bude u okviru pozorišta i institucija kulture. Najčešći su to oblici saradnje umetnika sa estradom.

TIM

(en. team) Skup pojedinaca koji deluju kao celina i ima zajednički cilj.

TIMSKI RAD

Oblik organizacije kada članovi tima pojedinačno i zajednički deluju ka ostvarivanju određenog cilja. Ovaj oblik je vrlo važan za pozorište, tj. rad u pozorištu se bazira na timskom radu. U svakoj grupi ključ produktivnosti je zajednički - timski rad. Ovo aludira na potrebu za integrisanim, kooperativnim i simbiotičkim odnosima između svih članova. Od centralne važnosti je sposobnost svake individue da bude prilagodljiva. Takav odnos će voditi ka osećaju druželjubivosti - prihvaćenosti i uspešnom svršetku timskih ciljeva. Važno je da se shvati da će dobar tim deliti svoje veštine, sposobnosti i iskustva kroz interaktivan i fleksibilan način.

TIP

(gr. typos - oblik, lik, otisak) Obrazac, uzorak. Karakterističan primerak neke vrste, roda. Poz. - lik koji sadrži osobine karakteristične za veliki broj osoba određene vrste, kategorije (tip ljubavnika, tip spadala, tip naivke, tip tvrdice...). Suprotno karakterni lik, karakter.

TIRADA

(fr. tirade) Dugačak govor koji se izgovara bez prekida, bujica reči. Često - isprazno blebetanje.

TITL APARAT

Mašina za titlovanje kojom se emituje prevedeni tekst na displej.

TLOCRT GLEDALIŠTA

Plan gledališta sa rasporedom sedišta. Često sa iskazanim kategorijama. Služi za kvalitetan prikaz mesta za sedenje u odnosu na scenu. Ističe se pored blagajne za prodaju ulaznica kako bi publika mogla kvalitetnije da izabere mesta koja želi.

TLOCRT SCENE

Plan scene sa dimenzijama i podacima o izlazima, rotaciji, propadalištima i tehničkim referensama (cugovi, rasveta, ton i sl.). Služi za bolji pregled prilikom postavljanja novih projekata, a šalje se i gostujućim ansamblima kako bi se scenograf i reditelj upoznali sa mogućnostima scene.

TON

(grč. tonos, lat. tonus) Zvuk koji nastaje pravilnim treperenjem elastičnih predmeta, koji se prenosi (obično putem talasa kroz vazduh). Ton proizvode glasne žice, muzički instrumenti i dr.

TON MAJSTOR

majstor tona

TONSKI PULT

mikseta za ton

TOTALNO POZORIŠTE

(lat. totalis - ceo, potpun, sav; fra. totalitaire - zbrajanje, sabiranje, ukupnost) Pozorište koje angažuje sve vrste umetnosti u procesu stvaranja predstave.

TPI DE-3D

Tri dimenzije, trodimenzionalno. Kreiranje efekata trodimenzionalnošću. U savremenom pozorištu se ovaj sistem koristi za scenografiju i druge scenske efekte putem filmske, elektronske i laser projekcije.

TRAGED

(grč. tragodos) Pisac tragedija.

TRAGEDIJA

(grč. tragodia - jarčeva pesma) Vrsta dramskog dela. Nastala je u staroj Grčkoj. Ime je dobila po pesmi koja je pevana na svetkovinama posvećenim bogu Dionisu, tokom prinošenja žrtve - jarca, a hor je bio zaodenut jarećim kožama. Uz komediju sačinjava temelj dramske, a samim tim i pozorišne umetnosti. Teme su „uzvišene", obično govori o visokim kategorijama: etičkim, socijalnim, istorijskim i drugim; likovi su izuzetno karakterni, uz čestu pojavu bogova i drugih natprirodnih pojava. Kod čitalaca (gledalaca) izaziva snažna osećanja, a koban kraj dela u kojem tragični junak životom plaća za svoju tragičnu krivicu, treba da dovede publiku do prosvećenja (po Aristotelu - katarza).

TRAGIČAR

(grč. tragikos) 1) Glumac - tumač uloga u tragedijama; 2) traged.

TRAGIKOMEDIJA TRAGIKOMEDIJA

(grč. tragodia, komodia) Poseban oblik dramskog izražavanja koji u sebi sadrži elemente tragedije i komedije. Uglavnom ima srećan završetak.

TRANSFORMACIJA

(lat. transformatio) Preobražavanje, pretvaranje, preobličavanje. Poz. -veština, sposobnost scenskog umetnika da se preobrati u lik koji tumači.

TRANSPORTER

(fr. transporteur) Urećaj ili mašina za prenošenje robe i materijala. Osoba koja se bavi prenošenjem neke robe materijala i sl. Poz. - radnik koji vrši dostavu (transport) dekora od magacina dekora do scene na kojoj se izvodi predstava (tu dekor preuzimaju dekorateri) i obrnuto.

TRAVESTIJA

(lat. trans - pre; vestire - obući; ital. travestire) Prerušavanje, presvlačenje, izokretanje, izvrtanje na šaljivo. Prerada ozbiljnog književnog dela u komično - oblik parodije.

TREMA

(gr. tremo - drhtim) Veliko uzbućenje, drhtanje, vrsta straha pred javni nastup (ispit, govor i sl.) Poz. - uzbuđenje koje doživljava umetnik pre i za vreme scenskog nastupa. U izvesnoj meri može da bude stimulativno, kao osećaj odgovornosti i koncentacije, ali kad je jakog intenziteta može da oteža nastup ili ga čak potpuno onemogući („blokirajuća trema").

TRIJUMF

(gr. thriambos, lat. triumphus) Prvobitno - svečana povorka s pesmom u čast boga Dionisa (u staroj Grčkoj); potom, kod starih Rimljana - svečani ulazak u grad vojskovođa i vojske posle velikih ratnih pobeda. Danas - veliki uspeh; radost, slavlje zbog uspeha.

TRILER

(eng. thriller) Književno delo, dramski komad, film sa detektivskim, kriminalističkim ili špijunskim saržajem. Muz. (ital. trillio, nem. Triller), treperenje tona usled brzog ponavljanja.

TRILOGIJA

(gr. trilogia) Tri samostalna dela jednog autora koja su povezana zajedničkom idejom ili sadržajem. Tri tragedije istog autora kojima su se grčki pisci takmičili na Dionizijevim ili Olimpijskim igrama (uporedi: Tetralogija)

TRITAGONIST

(gr.) U antičkoj Grčkoj tragediji - treći glumac. Igra manje značnije uloge – najčešće govori prologe pre početka drame.

TROJA VRATA

U pozorišnim građevinama antičke Grčke tri izlaza iz skene na proskenion i pred orkestru u obliku vrata. Prema rimskom arhitekti Vitruviu srednja su bila veća (porta regia) i služila za protagosnistu. Po strani su bila manja (porta hospitalia) i kroz njih su izlazili deuteragonisti (sporedni glumci).

TRUBADUR

(fr. troubadour, ital. trovatore) Srednjevekovni pesnici-pevači. Svoja dela su uglavnom samostalno izvodili ili ih davali lutujućim glumcima žonglerima. U Nemačkoj su nazivani Minnesangeri. Fig. - ljubavni pesnik.

TRUPA

(lat. turba, fr. la troupe, nem. Truppe - mnoštvo, gomila, četa) Skup pozorišnihumetnika, glumačka, baletska družina. Često putujuća družina.

TRUVERI

(fr. trouvere) Putujući pesnici-pevači u severnoj Francuskoj u srednjem veku.

TUPE

(fr. toupet - kovrdžav pramen kose iznad čela) Vrsta perike - umetak koji pokriva deo glave iznad čela, teme.

TURNEJA

(fr. tournee) Organizovano putovanje od mesta do mesta. Poz. - gostovanja jednog pozorišta, ansambla, trupe organizovana u više gradova, na više scena, sa jednom ili više predstava (bez vraćanja u sedište).

TV MONITORING

(en. TV monitoring) 1. video nadgledanje. U pozorištu se koristi za nadgledanje stanja na sceni, oko scene, u bek stejdžu, glumačkom salonu i drugim mestima važnim za praćenje relizacije predstave. 2. pregled iz televizijskih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem inserata, priloga i sl. iz televizijskih medija za određene klijente. Npr. pozorište naruči kod takve agencije servis da joj se prikupe svi prilozi koji se na njega odnose. Ova aktivnost je vrlo važna zbog jasnije preglednosti odnosa pozorišta prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorišta u javnosti, kao i teatarske dokumentacije.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:40 am
UČENA KOMEDIJA

komedija erudita.

UGOVOR O ANGAŽOVANjU PO PROJEKTU

Najčešći oblik angažovanja u pozorištu, podrazumeva angažovanje umetnika ili saradnika samo za određeni projekat, tj. predstavu. Obostrane obaveze traju od početka rada na predstavi pa do skidanja predstave sa repertoara.

UGOVOR O ANGAŽOVANjU ZA SEZONU

Podrazumeva angažovanje izvršioca posla (umetnika, saradnika) samo za jednu pozorišnu sezonu; ako postoji potreba, vrši se obnavljanje ugovora po istom principu, tj. angažovanje za narednu sezonu. Ovaj vid ugovaranja je najčešći oblik angažovanja umetnika u evropskim repertoarskim pozorištima. U nekim zemljama (Nemačka, Francuska...) nakon 15 godina neprekidnog angažovanja pozorište može da angažuje umetnika za stalno, tj. na neodređeno vreme.

UGOVOR O STALNOM ANGAŽOVANjU U POZORIŠTU

Pravni akt kojim se umetnik, saradnik ili izvršilac drugih poslova angažuje na neodređeno vreme, a na radno mesto koje je definisano u organizacionoj šemi - sistematizaciji radnih mesta u pozorištu. Ovakav način angažovanja je moguć samo u institucionalnom pozorištu, koje po svom satatusu i pravnim aktima može da prima zaposlene u stalni radni odnos.

UKUS

Sistem estetskih pogleda, odnosno estetsko merilo. Osećanje i smisao za lepo. Sposobnost vrednovanja umetničkih dela. Ukus može da bude posebna estetska osetljivost pojedinca, neke socijalne grupe ili epohe.

ULAZNICA

Bilet, karta za pozorišne predstave. U novije vreme na ulaznici su štampani relevantni podaci: naziv predstave, vreme prikazivanja, mesto u gledalištu i cena.

UMETNIČKI DOŽIVLjAJ

(kol.) Dojam, utisak koji umetničko delo ostavlja na korisnika: gledaoca, slušaoca, čitaoca; impresija koju delo ostavlja na primaoca u trenutku ostvarivanja komunikacije, kao i kasniji, trajni utisak.

UMETNIČKI SEKTOR

(kol.) Najznačajniji segment pozorišne organizacije. Čine ga umetnički ansambli (drame, opere, baleta), sa svojim odeljenjima kao što su dramaturška, pedagoška i sl. Odgovoran je za umetničku realizaciju pozorišnog programa, predstava.

UMETNIČKO VEĆE

(kol.) Umetničko veće je stručno umetničko savetodavno telo u nekim pozorišnim kućama, koje utiče na osnovne umetničke pravce i karakter repertoarske politike. Sačinjavaju ga priznati i potvrđeni pozorišni stvaraoci.

UMETNIK

Čovek sa posebnim darom, sposobnostima, veštinama, tj. daroviti kreativac za umetnička dela. Onaj koji stvara umetnička dela na način koji pričinjava estetsko uživanje.

UPRAVA POZORIŠTA

menadžment pozorišta.

UPRAVNI ODBOR

Najviše upravno telo u pozorištu. Postavlja ga vlada u čijoj je nadležnosti pozorište (opštinska, gradska, regionalna, republička) i njoj je odgovoran za svoj rad. Upravni odbor sačinjavaju predstavnici nadležnog osnivača, predstavnici privrede, priznati pozorišni stručnjaci, predstavnici zaposlenih iz pozorišta i upravnik pozorišta.

UPRAVNIK POZORIŠTA

(kol.) Upravnik je rukovodilac u pozorištu sa najvišim ovlašćenjima, tj. najviši rukovodilac i nosilac upravljačke uloge u većim pozorišnim kućama, tj. u pozorištima koja imaju više sektora sa direktorima na čelu. Postavlja ga osnivač (država, regija, grad), ili vlasnik ako je u pitanju privatno pozorište. Odgovoran je za izvršnu vlast u pozorištu, kao i za celokupnu tekuću delatnost pozorišta. Može po potrebi da ima pomoćnika (ili zamenika,) na koga prenosi deo ovlašćenja.

UPRIZORENjE

Izvesti, postaviti na scenu. Predstava, izvedba

USKAKANjE U ULOGU

Hitno menjanje nekog aktera u pozorišnoj predstavi (glumca, pevača, igrača), koji je bolešću ili drugim razlogom sprečen da odigra svoju ulogu.

UVERTIRA

(fr. ouverture - otvaranje, početak) Uvod u neko veće muzičko delo (operu, balet, oratorijum...). Izvodi ga orkestar.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:40 am
FABULA

(lat. fari - govoriti, pričati) Priča, sadržaj, predmet književnog dela.

FAH

(nem. Fach) Grana (nauke), struka. Uža specijalnost u nekoj oblasti znanja i veština. Poz. - specijalizacija, usko usmerenje nekog umetnika (npr. satiričar, pisac vodvilja, glumac u mjuziklu, karakterni epizodista...).

FALŠ

(nem. falsch - pogrešan, lažan, loš, s manom) Muz. - pogrešna intonacija. Poz. - pogrešno, neiskreno tumačenje uloge.

FALSET

(it. falsetto) Najviši registar čovečjeg glasa ostvaren samo govornim organom, bez rezonance iz grudnog koša.

FARSA

(lat. farcire, fr. farce - zapušiti, napuniti) Prvobitno - komična međuigra u srednje-vekovnim misterijama. Potom – posebna manja dramska forma popularnog grubohumorističkog sadržaja, poiekad sa primesama satiričnog. Lakrdija, burleska. Razvija prve socijalne tipove. Bila je inspiracija italijanskoj komediji del arte, Molijeru pa i Šekspiru.

FAU EFEKAT

(nem. Verfremdung) Efekat začudnosti, otuđenja. Pojam koji u pozorište uvodi Bertolt Breht, osnova njegove teorije glume, koja je suprotna teoriji Stanislavskog (gluma preživljavanja), a koja od glumca zahteva da se distancira od lika i da ga kritički prikaže, tako da i predstava izazove kod gledalaca kritički odnos prema prikazanom.

FERZENK

propadalište.

FESTIVAL

(lat. festum, fr. i eng. Festival - velika svečanost s muzikom) Svečanost, praznik. Povremene ili stalne organizovane manifestacije, koje okupljaju najbolja ostvarenja iz oblasti jedne ili više umetnosti, u vidu: smotre, revije, susreta, takmičenja. Vrlo su značajne, jer daju uvid u stanje u toj oblasti umetnosti, omogućavaju razmenu iskustava i ideja, a imaju i stimulativni, podstrekački efekat.

FIGURA

(lat. figura - lik, oblik, pojava, slika, stas, rast, prilika) Muz. - tonski ukras. Poetski – slikovit izraz, slika predstavljena rečima. Koreografski - slike, oblici prikazani pokretima i stavom plesača

FILHARMONIJA

(gr.) orkestar

FINALE

(lat. finale) Kraj, završetak. Završni deo muzičkog dela, pozorišne predstave ili čina.

FINESA

(fp. finesse) Nešto naročito fino, tačno, precizno (napravljeno, opisano i sl.) Poz. - istančano, prefinjeno, precizno tumačenje i interpretiranje umetničkog dela.

FITBEK

(en. feedback) Povratna sprega. Povratna informacija. Poz. povratni zvučni efekat.

FLEŠBEK

(eng. flash - sev, blesak; back - nazad) U književnosti - nagla vraćanja u prošlost. Koristi se u dramskoj književnosti i u pozorišnim predstavama, ali češće na filmu.

FOAJE

(lat. Focus, fr. fouer - ognjište) hol.

FOBOS

(gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; strah.

FOG MAŠINA

(eng. fog machine) Specijalna naprava - mašina za pravljenje efekata magle za scenske potrebe.

FOND

(eng.fund) 1.ocnovni kapital, novčana sredstva kao osnova za stvaranje privrednih i drugih zadataka. 2. osnovna rezerva, ono što postoji kao rezerva, resurs. U pozorištu pod fondom se podrazumeva skup svih sredstava koje pozorište poseduje za određenu svrhu, oblast (ukupan, kapitalni fond pozorišta, fond za sezonu, fond za gostovanja, fond za projekat, predstavu i dr.); npr. fond za pozorišnu predstavu podrazumeva skup svih sredstava potrebnih za realizaciju te predstave. Fond je ograničena kategorija i svako probijanje dovodi do neprijatnosti i potresa u procesu produkcije projekta.

FONDACIJA

(mv.foundation) Oblik poslovnog udruživanja sa ciljem ostvarivanja boljih materijalnih rezultata kroz određene povoljnosti. U kulturi se fondacije formiraju iz kruga poslovnog i finansijskog biznisa kao podrška institucijama koje nisu profitabilne, npr. Fondacija Narodnog pozorišta.

FORMA

(lat. forma - oblik) Oblik, model, obrazac, lik, izgled, spoljašnja strana. Oblik koji ima neko umetničko delo (za razliku od sadržaja).

FORMALIZAM

(en. formalism) Svi naglašeni oblici konvencionalizacije ili stilizacije u predstavi, posebno one koje je praktikovao Mejerhold u Rusiji neposredno nakon oktobarske revolucije. Ovaj termin imao je izrazito pežorativan prizvuk u sovjetskom pozorištu , gde se koristio kao kritika predstave koja zanemaruje društveni značaj teksta.

FORŠPIL

(nem. Vorspiel) Rediteljska indikacija izvođaču ličnim primerom - kad reditelj sam odglumi neki deo iz predstave kako bi glumcu dao do znanja šta želi da ovaj uradi.

FRAGMENT

(lat. fragmentum - odlomak) Poz. - odlomak nekog dramskog teksta ili predstave.

FRAZA

(gr. phrasis - izraz, govor) 1) uobičajeni izraz; 2) izraz koji lepo zvuči, a da je suštinski prazan 3) muz.-figura od više tonova čijim ponavljanjem i variranjem nastaju veće tonske celine.

FRAZELOGIJA

(grč. phrdsis, logia) 1) Nauka o karakterističnim izrazima svojstvenim nekom jeziku; 2) pričanje bez vrednosti i sadržaja, prazno pričanje.

FRIZER

(fr. friseur) Stručnjak za oblikovanje kose. Poz. - majstor obrazovai i obučen za oblikovanje kose pozorišnih izvoćača, za scenski nastup. Za to je neophodno poznavanje specifičnosti vezanih za: epohu, žanr i stil predstave, karakter lika i sl.

FUNDUS

(lat. fundus - dno) Poz. - 1) celokupan posed opreme za predstave nekog pozorišta: fundus kostima, fundus scenografije, fundus rekvizite; 2) uređen prostor u kojem se po posebnim propisima i pravilima skladište i čuvaju (odvojeno) kostimi, delovi dekora, rekvizita i sl. - magacin.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:41 am
HARMONIJA

(gr. harmonia - sklad) Usklađenost, skladni odnos delova neke celine; saglašavanje delova u jednoj celini. Nasuprot disharmoniji. Muz. - spajanje različitih tonova u skladnu celinu, pravilan odnos tonova unutar muzičkog komada.

HARONOVE STUBE

Stepenište koje se nalazi ispred skene u pozorištima stare Grčke i vode ispod scene u "podzemlje". Preteča današnjem propadalištu.

HEPENING

(eng. happening- zbivanje, događanje, događaj) U novije vreme - oblik umetničkog izražavanja (likovnog, muzičkog, pozorišnog) koji se odvija na javnom mestu (ulici, trgu, parku). Zasniva se na improvizaciji, a za cilj ima da kod publike izazove snažnu reakciju - šok. Javlja se šezdesetih godiia u SAD i u Evropi. Američka pozorišna trupa Livit teatar je jedan od najpoznatijih izvođača ove vrste scenskih događaja.

HEPIEND

(eng. happy - sreća, end - kraj, završetak) Kod pozorišnih komada, filmova, romana - srećni završetak.

HEROJSKA DRAMA

(grč. heroikos - junački, viteški) Poseban oblik dramskog izražavanja nastao u periodu restauracije (1660 - 1700). Prikazuje viteške sukobe i junačke podvige načinjene u ime ljubavi. Izvođenja ovih drama su bila svojevrsni spektakli, sa prenaglašenim scenskim efektima, raskošnim kulisama i kostimima, zvucima bubnjeva i truba. Istaknuti predstavnik je Džon Drajden.

HINTERBINA

(nem. Hinterbuhne) Zadnji deo pozornice, ranije uvek skriven kulisama, u novije vreme povremeno postaje prostor za igru.

HISTRION

(lat. histrio) Putujući zabavljač. Glumac, igrač u pantomimi iz perioda starog Rima.

HOL

(eng. hall, nem. halle - predvorje, prostran trem) Predvorje, hodnik. Poz. - hodnik ispred i oko gledališta, obično sa bifeom u kojem se zadržava publika pre početka i u pauzi predstave. U ove prostore mogu da se postave informativne table - panoi, odgovarajuće izložbe, punktovi za prodaju pozorišnih programa i suvenira, a mogu da se koriste i za realizaciju konferencija za novinare, promocija, kamernih nastupa, koktela i sl.

HOMO LUDUS

(lat. homo - čovek, ludus - igra) Čovek kao biće koje se izražava igrom, čovek biće igpe.

HONORAR

Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao ili neko delo (autorsko, izvođačko).

HOR

(grč. choros - kolo) Prvobitno, igranje kola uz pevanje; u antičkoj Grčkoj grupa izvođača: izdvajanjem jednog pevača iz grupe (protagoniste) i uspostavljanjem dijaloga između njih nastaje drama. Danas, grupa pevača koja izvodi pevanje u više glasova. Poz. - posebni umetnički ansambli koji učestvuju u izvođenju muzičkih predstava: hor opere, hor baleta
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:42 am
CENZURA

(lat. censura) 1) Ocenjivanje, kritičko preispitivanje; 2) zvanični prethodni pregled dela pripremljenog za javno objavljivanje od stane posebnih državnih organa; oblik kontrole nad javnim prikazivanjem umetničkih dela; 3) ogan koji sprovodi ovu kontrolu.

CHOREGUS

(lat.) Neke vrste reditelja u teatru starog Rima, koji se brine o stvaranju i načinu umetničke realizacije predstave (to je najčešće bio glavni glumac, vođa trupe ili pisac dela).

CIKLORAMA

Krivo ili ravno pozadinsko platno na sceni. Uglavnom je bele boje i onda se osvetljava prema potrebama.

CILjNA GRUPA

Auditorijum prema kojem se ima, ili usmerava određeni interes. U pozorištu je to publika prema kojoj se usmeravaju marketinške kampanje u cilju njihovog pridobijanja kao budućih korisnika - za stalnu, redovnu publiku.

CIRKUS

(lat. circus) Zabavne javne priredbe nastale u starom Rimu. U to vreme su se u okviru programa odvijale: gladijatorske igre, borbe sa životinjama i zabavni programi. U novije vreme su to ustanove koje organizuju zabavne programe: gimnastičara, akrobata, iluzionista, klovnova, muzičara, tačke sa životinjama. U svom razvoju cirkus je uticao na pozorište, tako da postoji uzajamno prožimanje. Isti naziv nose i građevine u kojima se održavaju ove manifestacije.

CRKVENA DRAMA

Poseban dramski oblik, nastao u srednjem veku u okrilju crkve. Osnovne teme ovih drama su biblijske. Pripremaju ih i izvode sveštena lica, zanatlije, učitelji i đaci.

CRNA KOMEDIJA

Komediografsko dramsko delo bez srećnog kraja. Svoj sadržaj bazira na ubeđenju da se ničemu ne može verovati, da je svaki srećan završetak samo prolazna obmana i da čovekom upravljaju koliko slepa slučajnost toliko sile koje on ne može ni razumeti ni kontrolisati.

CUG

(nem. Zug - vrsta velike jake udice) Jaka gvozdena šipka koja se po principu čekrka diže i spušta. Veći broj ovih šinski postavljen je iznad scene, paralelno sa linijom koja deli scenu od gledališta, a između portala i hinterbine. Na njih se pričvršćuju delovi dekora (rikvand, stope, stubovi, lusteri) rasvetna tela i dr. Ovaj mehanizam omogućava raznovrsnost scenografskih rešenja, kao i brze promene dekora u toku predstave.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:43 am
ČIN

Delo, akt. Deo dramskog teksta, tj. pozorišie predstave.

ČITAĆA PROBA

(kod.) Početna faza rada na dramskoj predstavi sa glumcima. Na prvoj čitajućoj probi reditelj iznosi osnovni estetski i idejni koncept predstave. Plan čitaćih proba priprema reditelj predstave, a za nesmetanu realizaciju brine se organizator predstave. Na čitaćim probama uspostavljaju se odnosi među likovima i utvrđuje stil predstave. Važno učešće u čitaćim probama ima lektor, koji daje osnovne stručne sugestije za izgovaranje teksta.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Rečnik pozorišnih termina

taj Čet Avg 20, 2009 8:43 am
ŠANSONA

(fr. chanson) Popularna muzička vrsta nastala u Francuskoj u XV veku. Vuče korene od trubadura. Tekst je isključivo svetovnog karaktera, a muzika živahna pod uticajem narodne muzike. I danas uživa popularnost.

ŠAPTAČ

sufler.

ŠEF KROJAČNICE

Odgovorno lice za rad krojačke radionice u pozorištu. Organizuje i rukovodi rad krojačkog odeljenja.

ŠEF OBUĆARNICE

Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u obućarskoj radionici. Usko sarađuje sa kostimografima. Vodi računa o izradi i skladištenju pozorišne obuće. Za svoj rad je odgovoran tehničkom direktoru pozorišta.

ŠEF RASVETE

Stručno lice koje je odgovorno za rasvetu u pozorištu. Organizuje, vodi i odgovoran je za rad tima rasvete.

ŠEF REKVIZITE

Lice odgovorno za rekvizitu u pozorištu. Organizuje, vodi i nadgleda rad rekviziterskog tima.

ŠEF SLIKARNICE

Stručno lice koje vodi slikarsku radionicu (slikarnicu) u pozorištu. Odgovoran je za rad tima koji je angažovan na poslovima u slikarnici.

ŠEF ŠMINKERNICE

Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u šminkernici. Usko sarađuje sa rediteljima i kostimografima predstave. Vodi računa o nabavci i skladištenju pozorišne šminke. Za svoj rad je odgovoran tehničkom direktoru pozorišta.

ŠEF STOLARSKE RADIONICE

Stručno lice koje rukovodi odeljenjem stolarske radionice u pozorištu. Organizuje, vodi i nadgleda rad stručnog tima stolarske radionice.

ŠEMA RASVETE I TONA

Šematski plan, prikaz rasvete i tona. Kompletna lista potraživanja rasvete i tona za pozorišnu predstavu. Prave je reditelj, majstor svetla i majstor tona, a koristi se prilikom postavke predstave na scenu i za slanje u pripremi za gostovanja na drugim scenama.

ŠIPKA ZA SVETLO

(en. lighting bar) Mentalna šipka o koju se kače reflektori.

ŠKOLSKA DRAMA

Poseban dramski izraz namenjen didaktičkim potrebama. Nastala je u Renesansi. Autori su uglavnom bili nastavnici, a izvođači učeiici, ili učenici i nastavnici zajedno, a ponekad i roditelji. Ovi oblici pozorišne delatnosti imali su izuzetan značaj za razvoj pozorišne kulture.

ŠKOLSKO POZORIŠTE

Oblik pozorišnog amaterizma koji deluje u okrilju školskih institucija. Imalo je značajnu ulogu u razvoju pozorišta, a danas u širenju pozorišne kulture.

ŠLAGVORT

(nem. Schlagwort - krilatica) Poz. - spona, tj. poslednja reč ili fraza u delu teksta koju izgovara izvođač ia sceni, a koja predstavlja signal-znak partneru da može da govori svoj deo teksta, učini određeni gest, ili je znak majstoru svetla ili tona za neki efekat ili promenu štimunga, znak za promenu dekora, spuštanje zavese i sl.

ŠMINKA

(nem. Schminke) Preparati za privremeno bojenje i ulepšavanje lica. U pozorištu boje i druga sredstva koja služe za prilagođavanje izgleda lica (ponekad i delova tela) aktera za potrebe predstave, tj. lika koji tumači.

ŠMINKER

(nem. Schminke) Stručnjak sa završenom odgovarajućom školom i specijalizacijom za scensko ulepšavanje tj. „menjanje" lica. Ovi pozorišni majstori moraju da poznaju sve specifičnosti šminke vezane za: epohu, žanr i stil predstave, karaktera lika i sl.

ŠMINKERNICA

Posebno opremljena prostorija (pultovima sa ogledalima i nregradama za preparate, alatke i druga sredstva za rad šminkera, i specijalnom rasvetom), u kojoj mastori šminke i mastori maske pripremaju izvoćače pre početka predstave (šminkaju, stavljaju maske)

ŠMIRA

(nem. Schmiere) Neiskreno izražavanje. Rutinska, površinska gluma bez unošenja u suštinu lika.

ŠNIRBODEN

(nem. Schnurborden) Scenska galerija. Galerije iznad scene sa kojih se komanduje cugovima, tj. sa kojih se obavljaju svi poslovi za potrebe kačenja scenografije i tehničkih pomagala u procesu pripreme i realizacije predstave.

ŠOU

(eng. show - prizor, izgled; izložba, parada) U novije vreme - vrsta popularne kolažne igre estadnog karaktera. Česta vrsta u TV programima.

ŠOUBIZNIS

(en. showbusiness) Poslovi u oblasti zabave. Oblast zabave. U Americi i pozorište spada u tu oblast.

ŠOUKEIS

(en. showcase) Oblik javnog predstavljanja, prezentacije projekata. Npr. pozorište predstavlja svoje iredstave za festivale, ili prezentira predstave na nekom sajmu umetnosti nudeći ih tržištu kulture.

ŠOUMEN

(en. showman) Zabavljač. Osoba koja ima sposobnosti da zabavlja, privlači i drži pažnju.

ŠPILMAN

(nem. Spielmann - svirač, muzikant) Putujući pesnik-pevač, zabavljač u srednjeve-kovnoj Nemačkoj, sličan žongleru, skomrahu. Programe izvodi na svečanostima u plemićkim dvorovima, kao i na gradskim trgovima, ulicama u vreme vašara, svečanosti i sl.

ŠPRAJC

(nem. Spreize) Podmetač, podupirač, držač kulisa.

ŠTANGA

(nem. Stange - motka, poluga) Šipka koja služi baletskim igračima za podršku prilikom vežbanja.

ŠTELOVANjE SVETLA

(kol.) Proces podešavanja svetla i svetlosnih efekata u pripremi realizacije predstave. Vrše ga reditelj i majstor svetla.

ŠTELOVANjE TONA

(kol.) Proces podešavanja tona, zvuka i zvučnih efekata u pripremi realizacije predstave. Vrše ga reditelj i majstor tona.

ŠTIH PROBA

(nem. Stichprohe - ubod, rez; bod, poen - u igri) Oblik slobodnije provere nekog dela, najčešće radi sticanja utiska ili utvđivanja nekog stava. Površnija proba u pripremi ili obnovi neke pozorišne predstave. Npr. proba prilikom gostovanja kako bi se proverila scena i izvođači stekli sigurnost. Proba rezova i vezova između slika i pojava.

ŠTIMUNG

(nem. Stimmung) Ugođaj, atmosfera, raspoloženje. Poz. - svetlosna i zvučna slika koja dočarava atmosferu pojedine slike, tj. pojedinog momenta u predstavi: svetlosni štimut, zvučni štimuš i sl.

ŠTRIH

(nem. Strich - potez, crta, linija) Poz. - precrtavanje, izbacivanje teksta iz pozorišnog komada. Skraćivanje pozorišnog dela, koje vrši reditelj uz pomoć dramaturga.
Sponsored content

Re: Rečnik pozorišnih termina

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu