O Bibliji

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 11:42 pm

Ta izuzetna Knjiga je Biblija. Ona nadilazi sve ostale knjige. Biblija je najprodavanija i najčitanija knjiga svih vremena. Dosad je prevedena na preko 1700 jezika sveta. Biblija se po mnogo čemu razlikuje od drugih knjiga. Obično su knjige plod jednog autora. Medutim, Bibliju je pisalo najmanje 40 ljudi, u razdoblju od 1500 godina, u više različitih zemalja, na tri različita jezika.
To je jedinstvena poruka koju je Bog uputio ljudima. Na neobičan način sačuvana je kroz hiljade godina do danas, usprkos vremenima u kojima je progonjena i uništavana.
Poruke Biblije su sveobuhvatne: važe za sve ljude u sva vremena. Uticaj Pisma oseća se u cijelom svijetu; a kad bi svi ljudi čitali Bibliju i dopustili Božjem Duhu da ostvari pravu promijenu u njima, zavladio bi mir i svi bi uživali u zdravom načinu života.
Hrišćani veruju da je večni Bog zamislio Sveto pismo i preko proroka ga prenio ljudskom umu. Bog nije diktirao reč po reč Biblije, osim Deset zapovesti. On je stavio svoje misli u um pisca, koji ih je potom prenio u ljudski jezik. Poruka Pisma upućena je čoveku. Iako su Bibliju prepisivali i prevodili ljudi skloni greškama, Bog je na čudesan način upravljao ovim delom, tako da nam je danas svima na raspolaganju Njegova sveta Reč.
Prepisivači masoreti poštovali su svako slovo Reči. Zna se da su brojali slova teksta pre nego što bi počeli da prepisuju, i ponovno - kad bi dovršili prepisivanje. Oni su tačno znali koliko reči ima u Starom Zavetu, i koja se reč nalazi u sredini biblijskog teksta. Kad bi otkrili neku grešku u prepisivanju, uništili bi napisani spis i otpočeli prepisivati novi. Sveti spisi su zbog ovakve pažljivosti sačuvali svoju verodostojnost kroz sve vekove.
Na sličan se način s biblijskim rukopisima postupalo i u novozavetnim vremenima. Pisari su prepisivali svete tekstove u samostanima, školama, palatama, crkvama i redovničkim naseljima. Pisali su ih na grčkom, aramejskom, latinskom, etiopskom, arapskom, persijskom, staroslovenskom, gotskom, koptskom, sirskom i drugim jezicima u različitim zemljama. U posljednja tri veka upoređuju se različiti prevodi. Pronađene su razlike, ali ni jedan tekst Pisma nije doživio značajniju promenu značenja. To je pravo čudo: nad Biblijom bdi Bog!
U starozavetno vreme Sveto Pismo se skoro izgubilo tokom vavilonskog ropstva. U prva tri veka naše ere, za vreme progonstva hrišćana od strane Rimljana, bilo je skoro potpuno uništeno. Od 7. do 9. veka namnožile su se legende i apokrifi, kao zamena i suprotnost Svetom Pismu. Zatim je došla nepismenost 10. i 11. veka kad ni knezovi nisu znali da čitaju, što je prouzrokovalo da Sveti spisi skoro izgube svoj značaj. Od 12. do 14. veka u nekim se evropskim zemljama navođenje Svetog Pisma kažnjavalo smrću. To su neobične činjenice iz istorije.
U Bibliji se spominju mnogi njeni pisci poput Mojsija, Isusa Navina, Samuila, Davida, Solomona, Jeremije i Danila. Prema jevrejskom predanju, književnik Jezdra prikupio je dovršene spise nedugo nakon povratka Izrailjca iz vavilonskog ropstva. Kako možemo znati da su knjige Starog Zaveta one iste kojima su se služili Jevreji pre Hrista? Sam Isus rekao je da se Pismo ne može ukinuti. Jevanđelist Luka izveštava o razgovoru koji je Hristos nakon svoga vaskrsenja vodio s dvojicom učenika na putu iz Jerusalima za Emaus: "I poče od Mojsija te, sledeći sve proroke, protumači im što se na Njega odnosilo u svim Pismima... Zatim im reče: Ovo je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama. Trebalo je da se ispuni sve što je o meni pisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i Psalmima." (Luka 24,27.44) Jevreji su u staro vreme Pismo uglavnom delili na Zakon, Proroke i Psalme.
Jevrejski istoričar Josip Flavije piše u svom poznatom delu "Jevrejske starine" , oko 40 godina posle Hristove smrti: "Mi nemamo mnoštvo knjiga koje se suprote jedna drugoj (kao što je to kod Grka), nego samo 22 knjige koje sadrže izveštaj prošlih vremena; mi s pravom verujemo da su božanske; od njih pet pripada Mojsiju... Proroci koji su živeli posle Mojsija zapisali su u 13 knjiga šta se dogodilo u njihovo vreme. Preostale četiri knjige sadrže himne Bogu..." Flavije spominje 22 knjige. U savremenim izdanjima Biblije ima ih 39. Naime, Jevreji su pojedine knjige raspoređivali i delili drugačije nego što je to učinjeno u našim prevodima.
Zanimljivo je da se većina starozavetnih knjiga navodi u knjigama Novoga Zaveta: čak u 433 navoda. Citirano je ravno 30 od 39 knjiga. Imajmo na umu da ni jedan crkveni sabor nije trebalo da da autoritet Svetom pismu. Ovaj autoritet Biblija je imala od trenutka kad je napisana, i nju je kao takvu primila prva hrišćanska crkva. Sveto pismo ima unutrašnji autoritet, jer je nastalo pod uticajem Svetog Duha.(1. Korinćanima 2,13). Niko nema vlasti bilo šta oduzeti ili dodati Bibliji. (Otkrivenje 22,18.19)
Prema tome, Biblija nije odobreno ili autorizovano delo, nego zbirka knjiga koja iza sebe ima Božji autoritet. Do danas su nastali mnogi prevodi Svetog Pisma. Podudarnost prevoda je čudesna. Pronalazak biblijskih rukopisa u pećinama na obali Mrtvog mora dodao je još hiljadu godina najstarijim rukopisima koji su nam bili poznati do 1946. godine. Ovaj nalaz pomogao je da se utvrdi tačnost kasnijih prepisa i da se potvrdi kako su Isaija i Danilo živeli prije Hrista. Pre tog značajnog nalaza mnogi su kritičari zlonamerno tvrdili da su ove dve knjige napisane posle Hrista, uglavnom zato što sadrže mnoga proročanstva o Njemu. Nalaz je mnoge osvedočio u tačnost biblijskih proročanstava.
Proučavajte Bibliju da biste obogatili svoj život i pripremili se za večni život koji će doći. Upoznajte njenog pravog božanskog Autora i dopustite Mu da postane deo Vašeg života.
Engleski književnik Walter Scott ležao je na samrtnoj postelji.
Pozvao je zeta da mu nešto pročita.
"Iz koje knjige da čitam?" upitao je ovaj.
"Postoji samo jedna Knjiga!" glasio je odgovor.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 11:45 pm


Naziv i značenje Biblije

Sam naziv nastao je znatno
nakon knjige. U feničanskom gradu kojega su Izraelci nazivali Gebal a Grci
Biblos bila je razvijena proizvodnja papirusa, koji se onda prodavao po
celome svetu. U to vreme ne postoje knjige u današnjem smislu (tzv.
kodeksi se pojavljuju krajem antike), nego se svi spisi umotaju u rolne,
koje su se onda nazivale po gradu "biblion" (što je deminutiv koji znači
"knjižica", "mali svitak"). Reč "biblia" zapravo je imenica u množini
(srednji rod, nominativ) i znači "svici". Naziv Biblija zapravo označava
zbirku svitaka.

Izraelci su za Bibliju - a kod njih se radi o Starom zavetu
- koristili dva naziva - Tora i Tanak. Tora ili poduka je naziv za prvih pet
biblijskih knjiga, odnosno Mojsijevo Petoknjižje. Vrlo često se taj naziv
upotrebljava i za sve knjige SZ, što se vidi i na nekim mestima kod
apostola Pavla (Rim. 3,19). Ipak, Izraelci su naziv "Tora" koristili
specifično za Petoknjižje, a ostale spise SZ nazivali "svedočanstvom"
(Isaija 8,20) i delili ih na proroke (nebi'im) i spise (ketubim). Naziv
"tanak" ustvari je skraćenica
od tora, nebi'im i ketubim.

I novozavetni pisci koriste naziv "sveti spisi"
(hiera grammata -v. 2. Tim. 3,15) misleći na celi SZ (što je i u
njihovo vreme zapravo cela Biblija). S obzirom da reč "gramma" ujedno
znači i pismo, Biblija je dobila kod nas naziv Sveto Pismo.

Izvorno, trebalo
bi da glasi "sveta pisma", ali budući da negde od 3-4. vijeka spisi bivaju
uvezivani u današnji oblik (koji se tada zvao codex), na Bibliju se sve više
gleda kao na spis, a ne na spise.


ZNAČAJ BIBLIJE

Biblija se može tretirati kao dokument, kao knjiga i kao
sveti spis. Upravo od našeg stava kako ćemo je tretirati zavisi i značenje
koje ćemo u njoj pronaći. Ukoliko na Bibliju gledam kao na dokument (tj.
zbirku dokumenata) onda u njoj nalazim svedočanstvo o vremenu i prostoru u
kojem je nastala. Ako je Biblija za mene lepa književnost, onda u njoj
tražim književne vrednosti i mogu da se zanosim njezinim umetničkim
ostvarenjem. Ukoliko gledam na Bibliju kao na Sveto pismo, onda je ona Reč
koju Bog upućuje meni i svom narodu. Vredno je primetiti da ćemo Bibliju
posmatrati i kao dokument i kao knjigu i kao Reč.


Biblija kao dokument

Biblija kao hronika jednog vremena i prostora najveći je
sačuvani spis svog perioda. Ona govori pre svega o jednom narodu, Izraelu,
i pruža popriličan materijal, a najčešće i jedini dostupni o istoriji
Izraela, te pridonosi i razumevanju istorije drugih naroda tog vremena i
prostora. Mnogi događaji iz istorije Asiraca, Vavilonaca, Egipćana i drugih
naroda zabilježeni su samo u Bibliji, ali je iz života tih naroda prikazano
samo ono što je bilo u vezi s istorijom Izraela. Iako je u savremenoj nauci
došlo do oštre kritike Biblije kao istorijskog dokumenta, ona se u osnovi
drži knjigom koja je zadržala istorijsko jezgro, mada joj se pritom zamera
da je "obogaćena" mitološkim motivima. Činjenica je da ne postoje strogi
istorijski dokazi da je, na primer, Bog razdvojio Crveno more pred
Mojsijem, jer se za tako nešto dokaz ne može tražiti. Nije moguće niti
dokazivati da su Avram ili Mojsije postojali, nezavisno od biblijskih
izveštaja, ali je prilično neutemeljeno ove likove proglašavati potpunom
fikcijom.


Biblija kao
književnost

Stari narodi svoje ideje o svetu i Bogu najčešće izražavaju
kroz umetnička dela. Biblija jeste umjetnost - s brojnim pripovetkama,
raznolikom poezijom, dramom, i svim što odlikuje književnost. Ona je
jedinstvena po svom književnom pristupu, naročito u poređenju s umetničkim
delima iz njenog vremena. Njeni likovi nisu božanstva i heroji, nego
ljudi od krvi i mesa, koji su nam bliski iako su od nas udaljeni hiljadama i
kilometara i godina. I dok je sve do druge polovine XIX veka vladalo
uverenje da književni likovi mogu biti samo kraljevi, božanstva i heroji,
Biblija govori o običnim ljudima, stočarima i ratarima, neplemenitog
porekla. Nema idealnih osoba - osim Boga - koji je prikazan na način
neuobičajen u svoj dotadašnjoj književnosti i mitologiji. Svi su ostali
prikazani kao pogrešivi ljudi, koji imaju i svoje pobede i poraze. Niko
nije Supermen, nema crno-bele tehnike slikanja osoba, nema prikrivanja
mana i nedostataka, ali ni cinizma ili sarkazma u razotkrivanju propusta. Za
razliku od grčke književnosti Homera i Hesioda, biblijski prikaz je
jednostavan i dubok - nema detaljisanja i komentarisanja, nema ni
psiholoških raščlanjivanja i didaktičkih seansi, tako omiljenih nekim
savremenim piscima. Sve je dato u kratkim potezima, kroz događaj i postupke
i govore likova, pisac ne nameće svoj stav. Što se događa u srcu Josifa,
kojega ne prepoznaju njegova izdajnička braća nama postaje jasno tek kada
pažljivije iščitamo opisani događaj. Biblijska poezija i dalje deluje
savremeno, jer gaji načelo slobodnog stiha (bez rime), što je ujedno čini
lako prevodivom. Njena misaonost i ljepota izraza mogu se bez gotovo ikakvog
gubitka razumeti na svim jezicima.


Biblija kao Sveto pismo

Svetost je osnovno značenje religije uopšte. Sveti su ljudi,
prostori, vreme, predmeti, a između ostalog i spisi. Pojam svetosti u
biblijskom razumevanju znači da je nešto drugačije od ostaloga, izdvojeno i
posvećeno Bogu. Da je Biblija sveta, to znači da je ona spis potpuno
drugačiji od drugih - po svom poreklu i svojoj svrsi. Naziv "Sveto pismo"
najverovatnije potiče iz vremena nakon prevođenja Biblije na grčki, ali je
Biblija oduvek bila za njezine čitaoce iznad svega sveti spis. Ona je temelj
verovanja (jer govori ko je Bog, a ko smo mi) i življenja (jer nam samim
ovim prikazom govori kakvi trebamo da budemo).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 11:47 pm


Vreme nastanka

Ovo je svakako jedno od
spornih pitanja u vezi s Biblijom. Vekovima je vladalo tradicionalno
uverenje da je pisanje Biblije započelo s Mojsijem u 15. v. pr. Hr. a
završeno s apostolom Jovanom krajem 1. v.n.e . Naučnici XIX. i XX. v.
osporavaju ovakvo shvatanje, te Mojsijeve spise pomeraju vekovima
unapred, dok su Jovanove spise neki smeštali čak na kraj II. v.n.e.

Koji kriterijumi vode naučnike u određivanju vremena
nastanka? Nabrojićemo one najglavnije i videti koliko su oni pouzdani:


1. –
starost rukopisa.

Ovo je najmanje pouzdan kriterijum. Nije potrebna velika
mudrost da se zaključi da ako imamo neki rukopis iz 300. g. n.e. da knjiga
nije mogla nastati sto
godina kasnije. Ali kada je ona nastala? Rukopisi su uvek prepisi
knjiga, a ne njihovi originali (autografi). Oni mogu biti vekovima mlađi
od originala - kao što u slučaju Platonovih ili Aristotelovih dela ta
razlika iznosi više od hiljadu godina.

U istraživanju Biblije ova je metoda
pomogla u utvrđivanju datuma Jovanovog jevanđelja - budući da je pronađen
rukopis iz oko 125. g. n.e. postalo je jasno da nisu ispravne teze o
nastanku ovog dela krajem drugog veka. Sada je utvrđeno da je ono nastalo
još u prvom veku.


2. –
jezički kriterijum
.
Svaki jezik se razvija i mi već jasno razlikujemo u našem
jeziku da li neki spis potiče iz ovog veka ili iz vremena Ivana
Crnojevi
ća.
Međutim, u proučavanju Biblije taj je kriterijum prilično "klimav".
Jevrejski jezik Starog zaveta nije trpio tako značajne promene tokom deset
vekova razvoja biblijskog teksta. Još se manje menjao jezik Novoga
zaveta tokom kojih pedesetak godina pisanja. Svako naučno dokazivanje da je
jevrejski jezik ovoga teksta mlađi od nekog drugog teksta prilično je
problematično.


3. –
istorijski kriterijum
.
Na osnovu ovoga kriterijuma pokušava se videti postoje li
neki istorijski zapisi u drugim izvorima o određenim biblijskim knjigama.
Tako ćemo u knjizi proroka Jezekilja (14,14) iz 6. v. p.n.e imati
spominjanje Jova, junaka istoimene knjige, što znači da je ona starija od
knjige. Ali koliko starija - to je pitanje na koje nauka ne može dati
pouzdan odgovor.

Postoji i druga vrsta ovog istorijskog kriterijuma. Prema
njemu možemo na osnovu dostupnih arheoloških i istorijskih činjenica doći do
saznanja poznaje li autor knjige razdoblje u kojem je tradicionalno
smeštena knjiga ili u kojem autor tvrdi da se nalazi (kao što na primer
Danilo sebe smešta u VI. v.p.n.e.).

Svakako da i tu preciznost varira: za Knjigu Isusa Navina
znamo da gradovi koje ona spominje postoje pre 10. v. p.n.e. što nam
sugeriše da je i spis iz vremena pre 10. v. Kod Jovanovog jevanđelja taj
datum je znatno precizniji. Budući da su trimovi ribnjaka Vitezde nestali
padom Jerusalima 70. g. sigurno je da je autor živio u vremenu prije 70.
g. i da je spis nastao najkasnije krajem 1. veka.

Ipak pošteno je priznati da nam određene biblijske knjige ne
daju gotovo nikakvu istorijsku pozadinu (brojni psalmi, neki mali proroci) i
da je nemoguće tačno ih smestiti u istorijsko razdoblje.


Neka pitanja će sigurno i
dalje ostati otvorena, no uglavnom može da se s priličnom izvesnošću
potvrdi hronološka tablica Biblije:


Stari
zavet - XV - IV vek p. n. e.


Novi
zavet - oko 50. do oko 95. g. n. e.


Neki Knjigu ponovljenog zakona (Peta Mojsijeva), smeštaju u
vreme verske obnove Isusa Navina (640-609), tumačeći da događaj opisan u
2. Carevima 22,8-10 upućuje na stvaranje, a ne na pronalaženje spisa.
Činjenica je međutim da se još tokom vladavine Manasije (796-781), i to na
samome početku vladanja, spominje citat iz Ponovljenog zakona (vidi 2.
Carevima 14,6), što nedvosmisleno pokazuje da je poslednja knjiga
Petoknjižja autoritet i prije osmog veka. Time otpada i teorija da je
Ponovoljeni zakon knjiga starije predaje koju donose ostaci prognanih
Izraelaca negde nakon 722. g. (kada su Asirci osvojili Samariju).

Sigurno je da su prvi spisi Staroga zaveta Mojsijeve knjige,
a da poslednjima nastaju knjige proroka Zaharije, Ageja i Malahije. Što se
Novog zaveta tiče, još nije sasvim jasno da li je prvi nastali spis
poslanica Galatima ili Prva Solunjanima, kao ni je li poslednji nastali
spis Jovanovo Otkrivenje ili Jevanđelje po Jovanu. No, to može da dovede
samo do manjih pomeranja (od po par godina) u prihvaćenoj hronologiji.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 11:51 pm


Nadahnuće

Reč »nadahnuće« prevod je latinske reči inspiratio,
a ne nalazimo istovetnu grčku ili jevrejsku reč u Bibliji. Njoj
najsličniju reč nalazimo u Drugoj Timotiju 3,16: "Svako Pismo je
bogonadahnuto" (Čarnić) - (theopneustos). Učenje o biblijskoj
inspiraciji znalo je da izazove brojne teološke probleme i postavi nas pred
brojna pitanja, tako da slobodno možemo reći kako još nije data posljednja
reč o toj temi. Ipak, mogu se podvući određeni stavovi:
Pavle u ovom tekstu prvenstveno misli na kanonske spise Starog zaveta, jer se u njegovo vreme Novi zavet tek piše i oblikuje, ali se njegov zaključak odnosi na sve kanonske spise: nadahnuti su svi biblijski spisi, što znači da nema nenadahnutih ili manje/više nadahnutih biblijskih spisa.Nadahnuće o kojem govori Pavle nije pesnička inspiracija, koja ima svoje prirodno,odnosno ljudsko poreklo. Biblijsko nadahnuće podrazumeva da je Bog taj koji vodi pisca u stvaranju biblijske knjige. Nadahnuće ne znači da je autor samo olovka u Božjoj ruci. Autor zadržava svoju ličnost, svoj način posmatranja, stil i ostale vlastite osobine. Ukoliko prihvatimo krivo gledište da su biblijski spisi nastali diktatom, ne možemo objasniti raznolikost stilova, emocija i interesa koje pokazuju biblijski pisci.Bog nadahnjuje ljudske misli, a ne reči ili slova. Stoga Biblijske misli nisu ljudske, nego božanske; dok riječi i slova nisu božanske, nego ljudske. To podrazumeva i mogućnost grešaka u Bibliji, ali te greške mogu biti samo činjeničnog, a ne spasenjskog karaktera, što znači da Biblija nigde ne uči
Tako Matej 27,9 riječi iz Zaharija 11,13 pripisuje Jeremiji,
što je greška prema našem shvatanju. Ali Matej aludira na neke Jeremijine
stihove i navodi Zaharijine riječi, spominjući ipak samo ime poznatijeg
proroka, Jeremije. Isto tako i Marko 1, 2-3 citira Isaiju i Malahiju, ali
imenuje samo poznatijeg Isaiju. Zapadnjački nastrojen čitalac primetiće
takođe da Isus u Marko 2,26 pogrešno navodi Avijatara kao velikog svešenika u
vrijeme Davidovog bekstva od Saula (vidi 1. Sam. 21,2-9), jer se radi o
Avimelehu. Međutim, činjenica je da je opisani događaj doveo do toga da
Avijatar postane veliki sveštenik (v. 1. Sam. 22,20) i toga radi se on i
spominje. Stoga je zapadnjaku greška ono na što semit uopšte ne obraća pažnju.
S druge strane, činjenica je da u Bibliji ipak ima grešaka: 2. Dnevnika 22,2
potpuno pogrešno navodi da je Ohozija, Joramov sin, imao 42 godine kada se
zacario, po čemu bi ispalo da je bio dve godine stariji od svojeg oca, koji
je ubijen u 40 godini. Tačan podatak o Ohozijinim godinama iznijet je u 2.
Carevima 8,26 – Ohozija je imao 22 godine. Ovo je samo dio problema
hronologije Jude i Izrailja, koje je nemoguće međusobno uskladiti.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 11:52 pm


Autoritet Biblije


Protestantska doktrina

Prema ovom uverenju, Biblija je božansko-ljudski spis: nju
su napisali ljudi, ali pod Božjim nadahnućem i stoga ona poseduje božanski
autoritet. Na Bibliji se mora zasnivati sva teologija i ona je dovoljna u
svim stvarima koji se tiču hrišćanske vere i življenja. To ne znači da nema
drugih autoriteta osim Biblije, ali da svi oni svoj autoritet dobijaju na
osnovu Biblije. Autoritet imaju svi biblijski spisi, što ne podrazumeva da
su svi podjednako značajni. Značajniji su oni koji otkrivaju i uzdižu Isusa
Hrista. Biblijska istina ne može biti predmet čisto intelektualne debate,
nego spoznata verom. Sveto Pismo tumači samo sebe – Sacra Scriptura
sui ipsius interpres
– osnovno je načelo protestantskog
razumevanja Biblije. Svakako, ne sledi da se Biblija može tumačiti bez
ikakvog prethodnog predznanja.


Katolička doktrina

Svoj pogled na Bibliju katolici su uobličili na koncilu u
Trentu (Tridentu) 1545-1563. I oni prihvataju da je Biblija božanski
nadahnuta, verodostojna i da se ne može svojevoljno tumačiti. Njihovo se
stanovište pak razlikuje od protestantskog u nekoliko tačaka:


a.
Kanon Biblije
– katolici, kao što smo videli, prihvataju i deuterokanonske knjige.


b.
Tumačenje
pisma – Biblija ne tumači samu sebe, nego su joj potrebni ovlašteni tumači.
To su tumačenja ranih crkvenih otaca, odluke crkvenih koncila te papine
izjave ex cathedra, kao krajnji autoritet.


c.

Jedinstvenost
Biblije – Prije pisanja Biblije postojala je bogata usmena predaja, koja
potiče od apostola i seže do današnjih dana. Stoga je predaja (tradicija)
istog ranga kao i Biblija. Tradicija se sastoji od univerzalno prihvaćenih
učenja i običaja sprovedenih u Crkvi, koje nisu pobijali crkveni učitelji,
a poznata su u Crkvama koje su osnovali apostoli (pre svega Rim).


Liberalizam

Radi se o zajedničkom nazivu za različite trendove koji
negiraju božanski autoritet Biblije. Sva ova učenja potiču iz
postreformacijskog perioda i prisutna su u filozofijama prosvetiteljstva,
hegelijanizma, marksizma, evolucionizma i drugih novovekovnih i modernih
filozofija. Ne postoji nikakav transcendentni Bog, stoga niti nadprirodna
Božja dela. Sledi da je Biblija čisto ljudsko delo, i njeno se nadahnuće
ne razlikuje od umetničkog ili naučnog. Kao ljudski proizvod, Biblija je
puna grešaka, posebno zbog svojih zastarelih koncepcija stvaranja, spasenja,
natprirodnog, itd. Tako ona ne može biti nikakav temelj za doktrinu ili život
– jer učenje o Bogu i čoveku treba da se temelji na razumu, a ne na Bibliji.


Šematski pregled tri
glavna pogleda na Bibliju







Protestanti



Katolici



Liberali



Autorstvo


Božansko-ljudsko


Božansko-ljudsko


Ljudsko



Tumač


Biblija


Crkva


Čovjek



Autoritet


Vrhovni


Jedan od autoriteta


Uopšte nije autoritet
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Čet Avg 20, 2009 11:54 pm

Biblijski jezici

Tumačenje Biblije zasniva se na poznavanju njenog jezika. Jezik Starog
zaveta jesu jevrejski i (na pojedninim mestima) aramejski, a jezik Novoga
zaveta je grčki. Postoje još neke posuđenice iz drugih jezika, poput
persijskog, egipatskog, nekih mesopotamskih jezika (čak i iz keltskog), ali
su posuđenice normalna pojava u praktično svim jezicima.


JEVREJSKI (HEBREJSKI)
JEZIK

Naziv jevrejski jezik pojavljuje se u spisima tek oko 130. g. u nekanonskoj Knjizi Sirahovoj. Izraz
"jevrejski jezik" pojavljuje se i na više mesta u Novom zavjetu (Djela
21,40; 26,14), ali se tamo po svemu sudeći on odnosi na aramejski jezik.
Starozavetni naziv za jevrejski jezik jest kanaanski jezik (Isaija 19,18)
ili judejski tj. jevrejski (2. Car. 18, 26.28).

Jevrejski jezik spada u skup
zapadnosemitskih jezika i po svojim se karakteristikama prilično razlikuje od
našeg jezika.

Iz jevrejskog jezika praktično nemamo ni jednu posuđenicu - one koje i imamo (kao
reči šećer, Mesija, ili imena Jovan, Jakov, Danilo, Marija, Suzana itd.)
došle su u naš jezik posredstvom drugih indoevropskih jezika. Jevrejsko pismo
je glasovno (u čemu je jedno od najstarijih), ali slova postoje samo za
suglasnike. Ima dosta guturala (postoje dva h), kao i različitih izgovora
slova b, g, d, k, p i t, (koji su se vremenom delimično izgubili), što
početniku zna da pričini velike teškoće. Tek se u srednjem veku donose
znaci za samoglasnike, kojih opet ima znatno više nego u našem jeziku.
Jevrejski se piše s desna na levo. Većina jevrejskih reči ima troslovnu
osnovu, kojoj se onda dodavanjem samoglasnika i nekih drugih znakova menja
smisao. Jevrejski jezik nema glagolska vremena nego samo glagolske vidove
svršeni (perfekt) i nesvršeni (imperfekt). Perfektom se obično izražava
prošlo vreme, a imperfektom - buduće. Međutim, to ne mora biti tako i za
pravilno razumevanje potrebno nam je dobro razumeti kontekst. Ti su
problemi znatno bolje rešeni u novijim prevodima. Stvari se dodatno
komplikuju i pravilom poput vau consecutivum prema kojemu niz
imperfektnih glagola koji započinje s jednim perfektom treba takođe tretirati
kao perfekt.

Jevrejski jezik je siromašan pridevima i prilozima, ali je zato izuzetno bogat raznim imenicama. Solomun
koristi 19 naziva za mudrost a u Knjizi o Jovu 4,10-11 imamo 5 naziva za lava
(što sasvim drugačije izgleda u našem prevodu). Raznolika značenja glagola
jevrejski postiže glagolskim oblicima, koji ne određuju vreme nego
nijansiraju značenje: ubijam, ubijam se, okrutno ubijam (koljem), dajem da se
zakolje, zaklan sam, itd. Jevrejska je rečenica obično kratka i glavni veznik
u složenim rečenicama je i (wau - w), koji ima značenje i, ali, a, čak, tako,
onda. Jedna od osobenosti jevrejskoga jezika jeste njegova slikovitost:
jevrejski nije apstraktan jezik pojmova, nego konkretan jezik slika. Ukoliko
ne shvatimo ovu osobinu, djelovaće nam čudno mnogi antropomorfizmi u
prikazivanju Boga. Osim slikovitosti, jevrejski jezik odlikuju ritmičnost i
jezgrovitost. Ritam jezika, osobito pesničkog, nosi čitaoca i omogućava mu
lakše pamćenje. Uzgred rečeno, pisci Starog zaveta često se koriste raznim
metodama zvuka i ritma jezika kako bi se poruka lakše upamtila. Jezgrovitost
jevrejskog jezika omogućena spajanjem i srastanjem izraza postiže da se u
jednoj riječi kaže ono za šta nama ponekad treba nekoliko puta više reči.
Psalam 23 u jevrejskom originalu ima 57 reči, u prevodu Vuka Karadžića
91, dok u engleskom prevodu (King James) čak 122. Odlaskom u vavilonsko
ropstvo, jevrejski jezik je postao zaboravljen od strane običnog naroda i
njime se služe samo teolozi i mudraci. Srednjevekovni jevrejski, uz dodatke
nekih savremenih termina, u osnovi je današnjeg jevrejskog jezika.


ARAMEJSKI JEZIK

Aramejci su bili moćno pleme (ili savez plemena), koji su naseljavali područja današnje Sirije, Iraka,
Jordana i drugih prostora Bliskog Istoka. Aramejskog porekla bili su i
Haldeji koji su vladali Novovavilonskom imperijom. Aramejski jezik je sličan
jevrejskom (poput španskog i portugalskog), kao i drugim bliskoistočnim
jezicima, a zbog svoje jednostavnosti i uticaja Aramejaca, postao je
lingua franca
drevnog Bliskog Istoka. Nakon vavilonskog ropstva, Izraelci
govore aramejskim jezikom, koji je maternji jezik Izraelaca u Isusovo vreme.
U Starom zavetu na aramejskom su napisane od Danilo 2,4 do kraja 7.
poglavlja, nekoliko stihova u Jezdrinoj knjizi, zatim jedan stih u Jeremiji
(10,11) i jedna riječ u Prvoj Mojsijevoj (31,47). U Novom zavetu se spominju
neke aramejske reči: "efata" (otvori se (Marko 7,34), "talita kumi" ("ustani
devojčice", Marko 5,41), "Eloi, Eloi, lama sabahtani" ("Bože moj, Bože moj,
zašto si me ostavio", Marko 15,34) i "maran ata" ("Gospod dolazi") ili "marana
ta" ("Gospode, dođi"- 1. Korinćanima 15,22). U nekim delovima Bliskog
Istoka i danas se govori aramejskim jezikom (koji se sada zove sirijskim).

GRČKI JEZIK

Grčkim jezikom napisan je celokupni Novi zavet, iako ima razloga vjerovati da je Matej napisao svoje
jevanđelje prvo na aramejskom. Zahvaljujući osvajanjima Aleksandra Velikog,
grčki jezik postaje svetskim jezikom, kojim se služe i učeni Rimljani. U
prostorima Palestine grčki jezik je mnogim stanovnicima, uključujući Isusa i
učenike, bio drugim jezikom. Svakako, to više nije jezik Homera ili Evripida;
to je jedan pojednostavljeni govor nazvan " koine dialektos " (zajedničko
narečje), ili samo koine. U odnosu na klasični jezik, rečnik je siromašniji
i ponešto drugačiji. Neke reči dobijaju novo značenje (tako daimon više ne
znači bog, nego zli duh), a pojavljuju se i neke nove reči. Gramatika se
pojednostavljuje, kod imenica više nema duala (dvojine), a kod glagola
optativ je vrlo redak. Međutim, jezik Novoga zaveta nije čisti koine. U
Novom zavetu su brojni semitizmi, jer su autori bili (osim možda Luke)
semitskog porekla. Kao prvo, tu su transliteracije jevrejskih reči poput
"aleluja" ("slavite Jahvu", Otk. 19,1); "amin" ("neka tako bude", Mat. 6,13),
"mana" (hleb poslat s neba, Jovan 6,31), "osana" ("pomozi", Matej 21,9), i
mnoge druge. Osim njih, imamo i doslovne prevode jevrejskih fraza na grčki
jezik (kao kada bismo "spava kao zaklan" preveli na engleski "he sleeps like
slaughtered"). Takvi su izrazi "podignuti lice" (u smislu "izazvati
poštovanje"), ili "usta mača" (u smislu "oštrica mača"). Zanimljiv je i izraz
gehena koji dolazi iz jevrejskog dolina Enomova, čije je značenje potpuno
nepoznato običnom Grku koji nema spoznaje o geografiji Jerusalima. Takođe
postoje brojne riječi iz koine grčkog koje imaju drugačije značenje u Novom
zavetu. Tako "anatema" znači "posvećen dar", a u NZ "prokleto"; "baptizo"
znači "uranjam", a u NZ to postaje tehnički izraz za krštenje. Postoje neki
NZ izrazi kojima nije jasno značenje, iako se koriste i izvan novozavetnog
jezika. Najpoznatija je reč epiousios ("svagdašnji") koja može
značiti "neophodan za život" ili "za ovaj dan" ili "za sledeći dan" ili "za
budućnost".
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od MustraBecka taj Pet Avg 21, 2009 12:00 am


Biblijski rukopisi


Kao i kod svih antičkih spisa, i od biblijskih su nam ostali samo rukopisi prepisa, a ne autografi (pisani
autorovom rukom). Važno je da znamo da su mnoga antička dela izgubljena (neka
se samo spominju, a neka ni to), dok su se ostala dela sačuvala u svega
nekoliko rukopisa, koji su nastali više od hiljadu godina nakon izvornog
dokumenta. Stoga nije preterano reći da je Biblija, naročito Novi zavet,
najsačuvaniji antički spis.


Jevrejski rukopisi Starog
zaveta


Qumranski rukopisi

Sve do 1947. godine najstariji rukopis Staroga zaveta bio je tzv. Nash papirus iz 1. v.
p. n. e. koji je sadržao Dekalog i 5.Mojsijevu. 6,4-5 (tzv. šema –
“čuj”). Tada je grupa beduina slučajno našla u pećinama blizu Mrtvog mora,
kod Wadi Qumrana, brojne rukopise sačuvane u glinenim posudama. Oni su
pripadali Esenima, nastanjenim u stambenom sklopu Khirbet Qumran, koji je
uništen tokom prvog judejsko-rimskog rata (66-73 n.e.).

Osim brojnih spisa same sekte, nađeni su i rukopisi (čak i u više primeraka) praktično svih
starozavetnih knjiga, osim Jestire. Qumranski svici pisani su kvadratnim
pismom kojim su se služili Jevreji nakon vavilonskog ropstva (osim Levitske
knjige pisane pred-ropskim pismom). Uopšteno se prihvata da su ovi rukopisi
nastali u periodu od 3. v.p.n.e. do 1. v.n.e.


Masoretski spisi
Masoreti (od masora, što znači predaja) jesu jevrejski srednjevekovni prepisivači. Bili su krajnje
pedantni i nisu nipošto menjali tekst, ali su na margine stavljali
verziju koju su smatrali ispravnijom. Oni su prvi izmislili znake za
samoglasnike i naglaske. Ispod Božjeg imena YHWH (hWhy), koje se verovatno
izgovaralo Jahve, stavljali su samoglasnike za Adonai (Gospod), što je hrišćane navelo da Božje ime čitaju kao Jehova. Masoreti su imali detaljna
pravila prepisivanja, koja su propisivala čak i dužinu reda i kolone, kao i
boju mastila. Na kraju svake biblijske knjige stajao je broj reči i
središnja reč knjige. Najstariji sačuvani masoretski rukopis je Petoknjižje
iz IX veka. Ostali najpoznatiji kodeksi su Lenjingradski, Oksfordski i
Alpski - svi iz X. vijeka. Pronalaskom Kumranskih spisa masoretski su
rukopisi znatno dobili na verodostojnosti, jer je utvrđeno da se tokom više
od deset vekova tekst nije bitno izmenio.


Samarjansko Petoknjižje
Samarjani su narod koji je nastao mešanjem bliskoistočnih naroda dovedenih u Palestinu nakon pada
Severnog carstva (722. g.p.n.e.) s ostacima Izraelaca. Vremenom su
prihvatili religiju Izraelaca starosedelaca, ali su od celokupnog Starog
zaveta prihvatali samo Petoknjižje. I u njemu su unosili izmene kako bi
potvrdili svoj inat izraelskoj religiji. Posebno je to vidljivo po
doslednom zamenjivanju gore Sion (kod Jerusalima) gorom Garizim.
Najstariji samarjanski rukopis potiče tek iz XII v.n.e.


Grčki rukopisi Novog
zaveta

Najstariji rukopisi Novog zaveta pisani su velikim slovima (tzv. majuskule ili unicijali), bez
interpunkcije i odvajanja reči. Najznačajniji novozavetni rukopisi jesu
papirusi i unicijali pisani na pergamentu.


Papirusi
Poznato ih je 97, a najstarijim se smatra P52, koji se zove Papirus Rylands (po biblioteci u
kojoj se čuva). Sadrži Jovan 18,31-33.37-38., nađen je u Egiptu i nastao je
oko 125. g.n.e., dakle najverovatnije svega tridesetak godina nakon
originala, što je jedinstven slučaj u istoriji antičkih rukopisa. Papirus P66
potiče iz oko 200.g. i sadrži Jovan 1,1-14,26. Takođe su značajni i tzv.
Papirusi Čester Biti iz trećeg veka, koji sadrže ostatke Jevanđelja, Dela
i poslanica.


Unicijalni kodeksi
Obično se označavaju sa 01,
02, itd. ali se prvi kodeksi označavaju s A, B, C, itd. Najpoznatiji je tzv.
Codex Sinaiticus (oznaka heb. alef - )), koji je pronašao nemački
istraživač Tišndorf u samostanu Sv. Katarine na Sinaju (1844-1859). Rukopis
potiče iz IV. veka, sadrži pola Starog zaveta i celi Novi zavet. Bio je
čuvan u Petrogradu, a 1933. prodat je za 100 hiljada funti Britanskom muzeju.
Drugi poznati unicijal jeste Codex Vaticanus, takođe iz IV. veka, iz
kojega je nestao tekst od Jev. 9,14 do kraja NZ. Ukupno je sačuvano 300
unicijala.


Ostali grčki rukopisi



  • minuskule – nazvani zato
    što su pisani malim slovima. Najraniji su iz IX vijeka, ali mogu biti
    značajni zbog starosti rukopisa s kojega su prepisivani.



  • lekcionari – delovi
    Novoga zaveta koji su se koristili u liturgiji. Imaju sličnu vrednost
    minuskulama.



  • citati crkvenih otaca -
    sačuvani u njihovim knjigama, takođe po vrednosti zaostaju za papirusima
    i unicijalima.

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od ka5an taj Pet Dec 10, 2010 11:18 pm

Poreklo biblije - video

(pritisni CC dugme ispod ekrene videa,i imaćeš prevod na našem jeziku,ali prvo pusti video! )



Poslednji put izmenio ka5an dana Pet Dec 10, 2010 11:26 pm, izmenio ukupno 2 puta

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin

Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od ka5an taj Pet Dec 10, 2010 11:21 pm


_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin

Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od ka5an taj Pet Dec 10, 2010 11:37 pm


_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin

Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Bibliji

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu