Majakovski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Uto Sep 22, 2009 9:12 pm




Već prođe jedan. I sigurno si legla.
Ko srebrna oka Mlečni put noć studi.
Ne žuri mi se. I munja-telegram
nema zbog čega da plaši te i budi.
Kao sto kažu, incident je rešen.
Ljubavna barka o stvarnost se zdrobi.
Mi smo prečistili, i što da se dreše
uzajamne boli, uvrede i kobi.
Pogledaj samo kakav je mir nad svetom.
Noć zvezdanim sjajem nebesa skoro osu.
U taj čas odustaješ da protumačiš sve to
istoriji, vekovima i kosmosu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Uto Sep 22, 2009 9:20 pm





Postacu ne Tolstoj,
no nesto mnogo gore,
jedem,
pisem,
i ludim od toplog svoda.
Ko jos nije filozofirao nad morem?
Voda.
Ko vrag ljut bese
okean proslo vece,
danas -
golubica na jajima,
pun smirenja.
Kolika razlika!
Sve tece
Sve se menja.
A ima voda svoje vreme:
plima, oseka,
jedno po jedno.
Samo kod Stjeklova
voda ne izlazi iz teme.
I to nepravedno.
Crknuta riba usamljena sred vode.
Ko slomljena krilca -
peraja trag.
I pliva tako, i ode vragu.
U susret trom, fokinog tela,
brod iz Meksika,
a mi - tamo sada.
Drukcije i ne moze.
Podela rada.
Kazu - kit.
Moze biti.
Vrsta ribljeg Bjednog -
trostrukog obima.
Samo kod Demjana brci su spolja,
a kit ih unutra ima.
Godine - galebi.
Poredjaju se i u more se zariju
kljukajuci se ribom nemilice.
Pa se sakriju.
U samoj stvari, gde su te ptice?
Ja sam se rodio, sisao isprva
ziveo, radio, i starost ce doci
Evo, i zivot kao Azorska ostrva
ce proci.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:17 pm

Oblak u pantalonama

Vi mislite bunca malarija?
To je bilo,
bilo u Odesi.
''Doc'u u cetiri'' rekla je Marija.
Osam.
Devet.
Deset.
Evo i vece
u nocnu strahu bezi,
vece decembarsko
s prozora
u magli
U staracka ledja smeju se i rzu
kandelabri.
Mene vise prepoznati ne moze:
ja sam zgrcena
gomila
zila.
Sta takva gomila pozeleti moze?
A mnogo hoce takva gomila.
Jer vise nije vazno
ni to sto sam od bronze,
ni to sto srce moje -
od gvozdja hladnog -
bije.
Nocu i covek svoj zvek
u nesto zensko, meko,
zeli da sakrije.
I ja sam,
ogroman.
na prozoru savijen,
rastapam staklo celom od celika.
da li je to ljubav ili nije?
I kakva je -
mala ili velika?
Odakle velika u takvom telu:
mora da je to malena,
neka krotka ljubav, sto se u stranu baca
od automobilskih sirena
i voli zveket praporaca.
Opet i opet
cekam,
zabivsi lice u rosavo lice kise.
I vec me je poprskala dreka
gradske plime, sve vise.
Ponoc, sa nozem kog pruza -
do djavola s njim! -
dosla je,
zaklala.
I kao s' panja glava suznja,
dvanaesta ura je pala.
u oknima sumorne kisne kapi,
kreveljeci se,
nakrcale,
k'o urlanjem usta da su razjapile
himere s pariske katedrale.
Prokleta da si!
I pocepa usta skoro krik.
Zar ti je i to malo?
Cujem:
nerv,
tiho, kao s kreveta bolesnik,
podigao se.
I , gle -
u pocetku jedva je posao
jedva,
onda je ustalasan,
jasan,
potrcao.
Sada je sa druga dva
ocajno igrati stao.
Pao na plafon spratu nize.
Zivci
veliki,
mali,
mnogi -
pomamno skacu
i vec -
gmizu.
Zivci pali s nogu!
A noc se po sobi glibi i oko,
otezalo, odatle nikako da se ispravi.
Odjednom, vrata zacvilese, ko da
krcma zub na zub
ne moze da sastavi.
Usla si
osorna, kao ''na!''
guzvajuci rukavice kao luda,
i rekla: ''Da,
znate, ja cu da se udam.''
Pa sta, udajte se.
Nista nije bilo.
Izdrzacu.
Gledajte - ja sam spokojan ko
bilo
pokojnika.
Secate se?
Govorili ste:
''Dzek London,
novac,
ljubav,
strasti'' -
a ja videh samo jedno:
vi ste Djokonda,
koju treba ukrasti!
I ukrali su je.
Opet cu ljubav u terevenkama utuci
povije obrva ozarivsi vatrom.
Pa sta!
Ponekad i u izgoreloj kuci
skitnice nadju dom!
Izazivate?
''Manje no prosjak kopejaka
vi imate smaragda bezumlja''
Setite se!
Pala je Pompeja
od razdrazenog Vezuva!
Hej!
Gospodo!
Ljubiteli
obesvescivanja,
zlocinstava,
pokolja,
da li ste najstrasnije
videli -
lice moje
kada sam
ja
apsolutno spokojan?
I osecam -
''ja''
za mene je malo.
neko se otima iz utrobe moje.
Halo!
Ko je?
Mama?
vaseg sina nesto divno boli!
Mama!
Zapaljeno mu je i srece i vene.
Recite sestrama, Ljudi i Olji,
on nema kuda da se dene.
Marija! Marija! Marija!
Pusti me, Marija!
ne mogu ostati na ulicama!
Neces?
Cekas
dok upalih obraza grubo,
bljutav,
i isproban na svemu losem,
dodjem
i procedim bezubo
da sam ja danas
''neobicno posten''.
Marija,
vidis -
ja se, vec poguren, slamam.
Marija!
Kako u debelo uho zabosti neznu rec?
Ptica
zivi od pesme,
peva
gladna i zvonka,
a ja sam covek, Marija,
prost,
koga je sipljiva noc iskasljavala na prljavu
ruku Presnje.
Marija, hoces li me takvog?
Pusti me, Marija!
Zgrcenim prstima davim gvozdeno grlo
zvonca.
Marija!
Na ulicama su zveri.
Na vratu prsti davljanja sto bode-
Boli!
Otvori svoje dveri!
Vidis -
zabili su u oci iz sesira ciode.
Pusti me.
Mala!
Ne boj se
sto na mom volovskom vratu
sede kao planine vlazne zene od znoja
gubave.
Ja kroz zivot vucem (i to je zato)
milion ogromnih, cistih ljubavi
i milion miliona malih ljubavi.
Ne boj se
da cu se opet prilepiti za hiljade lica -
''devojke Majakovskog'' -
u izdajnicko vreme mraka,
ta to nije ipak
dinastija carica
krunisanih u srcu jednog ludaka.
Marija, pridji!
U bestidnosti nagote,
ili puna plasljivih drhtaja,
no daj tvojih usana lepotu sto jos iscvala nije:
srce i ja nijednom ne dozivesmo do maja,
a u prokletom zivotu
tek stoti april je.
Znaci - opet,
dok mracno sve je to,
uzecu srce,
isplakano grozno,
da ga nosim,
ko sto
u stenaru pseto
nosi svoju sapu preseceno vozom.
Krvlju svoga srca ja radujem put,
uz odecu belu lepi se prasine cvece.
oko zemlje - Krstiteljeve glave
po hiljaditi put
Irodijada-sunce ce da se okrece.
I kada moja gomila godina
odigra svoje do konca -
krvlju oznacice se put sto vodi
ka domu moga oca.
Izaci cu
prljav (od jendeka, gde provodih noci)
primaci cu mu se blize,
sagnucu se
i na uho mu reci:
Slusajte, gospodine Boze!
Kako vam ne dosadi
u zele oblaka mreskavih
zamakati oci odebljale, a?
Hajde da organizujemo
vrtesku
na drvetu poznavanja dobra i zla!
Svemoguci, ti si izmislio
za svakog po dve ruke,
i svakome si po glavu dao ti -
a zasto nisi izmislio
da se bez muke
moze ljubiti, ljubiti, ljubiti?!

Misljah - Bozanstvo si, svemoguce, staro,
a ti si nedouceni, majusni bogic samo.
Vidis, ja se saginjem
i iz sare
vadim kamu.
Krilati nitkovi!
U raju da ste zbijeni!
Gomila perjasa od straha valja se!
A tebe, sto si tamjanom opijen,
rasporicu odavde do Aljaske!
Pustite me!
Necete me zaustaviti.
lazem li, u pravu li
sam ja,
ali vise ne mogu da budem spokojan.
Gledajte -
zvezde su opet obezglavili
i nebo okrvavili od pokolja!
Ehej!
Nebo!
Skini kapu!
ja dolazim!
Gluho.
Vasiona spava,
polozivsi sapu
s krpeljima zvezda pod ogromno uho.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:17 pm




Flauta kicma

I nebo,
sto zaboravi u dimu da je plavo,
i oblake iscepane kao izbeglice,
ozaricu svojom poslednjom ljubavlju,
sto kao jekticavog
rumeni se lice.
I nadvisicu
komesanja ova,
onih koji zaboravise neznost i dom.
Cujte,
ljudi!
Izadjite iz rovova,
pa posle doratujte.
Cak i kad
od krvi pijan,
klateci se kao Bahus,
rat kroci,
ni tad da s uma ljubavne reci smetnes.
Mili Nemci!
Znam,
u vasem dahu
Geteova je Grethen.
Francuz
smeseci se na nozu mre,
i s osmehom se rusi pogodjen avijaticar,
ako se sete
poljupca otpre
tvog, Travijata.
Al' dosta mi je ruzicaste mekote,
koju stoleca podnose.
Na kolena ispred nove lepote,
nasminkane,
sto slavim,
ridjokose!
Mozda od vremena ovog,
od bajoneta ostrijeg,
kada stoleca pobeli brada,
ostacemo samo
ti
i ja,
sto bacam se za tobom
od grada do grada.
Ako preko mora odes naglo,
skrsivsi se u rupu noci guste -
utisnucu u tebe kroz londonsku maglu
fenjera ognjene usne.
Istegnes li karavne kroz
pustinjsku zegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prislonicu ti
pod pescanim bregom
obraz kao Sahara vreli.

Mocni,
ako zatrebam im -
reci ce mi:
Idi, pogini u ratu!
Poslednje bice
tvoje ime
na usnama pocepanim granatom.
Pod krunom svrsicu?
Na Svetoj Jeleni?
Osedlav zivota talase-vrance,
jednak sam kandidat
za cara vaseljene
i za
lance.
Odredjen sam da budem nov car -
tvoje lisce tu je,
na suncanom zlatu moga novca
naredicu
da se iskuje.
A tamo
gde svet je ko tundra olinjo,
gde trgujuci s vetrom reka se probija;
na lancu izgrepscu ime Ljiljino
i izgubicu ga u mraku robije.
Slusajte vi sto zaboraviste da nebo je plavo,
nakostreseni
kao zver kleta!
Ovo sto se zari
ko lice jekticavog
mozda je poslednja ljubav sveta.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:19 pm



Volim

Brodovi i -
oni u luke se slise.
Vozovi - na stanicu teraju i oni.
A mene ka tebi nesto tim vise -
jer volim -
vuce i goni.
Puskinov vitez u podrum se skriva,
cicija u svome novcu da uziva.
Tako ti se vracam
ja, draga, predano
Moje je to srce,
s divljenjem ga gledam.
i gar
sa sebe spira, brije se i mije.
Tako i ja,
tebi vracajuci se,
zar
ne odlazim kuci,
zar nije?!
Konacnoj se vracamo meti.
Smrtne zemaljsko narucju veze
Tako
tek sto rastanemo se
ja i ti,
nepokolebljivo ti
tezim.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:19 pm

Dobro

Dvanaest kvadratnih metara od mene -
sve sto nas cetvoro imamo od kuce:
Ljilja, Osja ja i Stene
(jedno kuce.)
Ja sam se mnogo po toplim
zemljama motao,
ali tek te zime uz cvokotanje zuba
shvatio sam sta je toplota -
prijateljstvo, porodica, ljubav.
Napisah li nesto?
Ako jesam,
ma sta ako uspeh da srocim -
to su skivile oci-nebesa
ljubljene moje oci.
Goruce, crne
kao u srne.
Odjednom telefon stade da se koci,
udari uho ko motkom:
glad je sakrila oci otokom.
Lekar mota - za oci gazele
treba toplota, treba zelen.
Na kuci, vec brze voljenoj,
sav strepec - dve mrkvice drzec
za zelen repic.
Ja poklanjah mnogo cveca i slatkisa,
ali u secanju cuvam mrkvice ove
od svega vise, i naramak
brezovih drva.
Mokra i teska gomila trescica,
a svaka treska
tanka obrvica.
Obrazi natekli.
Zenice se spekle.
Neznost i celer
oci da iscele.
Pogled izvuci, gledaj revoluciju.
Meni je lako - ja sam Majakovski,
pa glodjem tako but konjski.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:19 pm

Iz sveg glasa

Vec prodje jedan. I sigurno si legla.
Ko srebrna oka Mlecni put noc studi.
Ne zuri mi se. I munja-telegram
nema z bog cega da plasi te i budi.
Kao sto kazu, incident je resen.
Ljubavna barka o stvarnost se zdrobi.
Mi smo precistili, I sto da se drese
uzajamne boli, uvrede i kobi.
Pogledaj samo kakav je mir nad svetom.
Noc zvezdanim sjajem nebesa skor osu.
U taj cas odustajes da protumacis sve to
istoriji, vekovima i kosmosu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:20 pm

O tome

Ovom temom,
i plitkom i licnom,
prezvakanom
kroz strofe i strofe,
k'o pesnicka veverica vicno
vrteh se i vrtecu se opet.
''Ona'' i ''on'' balada je sva.
Nisam uzasno nov ja.
Uzasano to je
sto ''on'' - sad sam ja
i sto je ''ona'' - moja.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:21 pm

O LJUBAVI

Četiri sata.
Teški kao udar.
Caru- carevo, bogu- božije!
A neko
Kao ja
Kuda bi, kuda?
I žta se meni dati može?
Kada bi bio
malecan
Kao Veliki okean-
čučnuo bi na talase,
uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom.
Gde naći dragu
Koja bi bila kao ja?
Takvu ne bi držalo nebo maleno!
O, kad bi prosjak bio
kao milijarder!
Pare? Šta će duši?
Nezasit lopov u njoj ipak spije.
Moje želje- to je horda što ruši,
mallo joj je zlato svake Kalifornije.
Kada bi bio mucav
ko Dante
ili Petrarka!
Dušu jedinoj dati!
Stihom narediti da je trulija!
I reči
I ljubav od koje patim-
Trijumfalna je to kapija,
raskošno,
bez traga će kroz nju ipak,
ljubavnici svih vekova da minu.
O, kada bi bio
tih
kao grom jak-
plakao bih,
tugom zagrlio izandjalu planetu- pećinu.
Kad bih
svoj moćni
pustio glas boje duge,
komete bi slomile vrele ruke,
i bacile se dole od tuge.
Očima bih od zraka grizao noći-
o, kada bi bio
ko sunce bez sjaja!
Tako mi se hoće.
Zemlja mršavi stomak
sijanjem svojim da napajam.
Proći ću
vukući svoju ljubavnicu.
U kakvoj samo noći
punoj lutanja
gde zlo ne vreba,
Golijati neki posejaše mene- klicu,
tako velika mene tako nepotrebna?
Dim pojeo vazduh ljut.
Soba je-
glava u paklu punom buke.
Iza tog prozora,
sjeti se prvi put
ludački milovah tvoje ruke.
A sada sediš, srce železno, tudje,
Još je dan-
teraš me uz osmeh, možda lukav.
U tamnom hodniku nikako da udje
drhtajem slomljena ruka u rukav.
Poći ću,
besciljno, do mila vraga.
Divlji,
izbezumljen,
očajan, jadan.
Ne treba
tako
moja draga,
rastanimo se odmah sada.
Pa, ipak,
moja ljubav-
teško breme za te
na tebi stoji,
ma kud pobegla tajno.
Daj, poslednjim krikom svojim
da gorčinu uvreda isteramo.
Buka oznoje do umora,
on spas nadje u vodi jaže.
Bez tvoje ljubavi
ja
nemam mora,
volim te stihovima-ne pomaže.
Da se odmori- i slon se sprema,
legne u pesak, vreli, istinski.
Bez tvoje ljubavi
ja
sunca nemam,
a ne znam gde si, ne znam s kim si.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:21 pm

EVO VAM

Izliće se, odavde, sokakom iz snova,
po čoveku vaša debljina što ubija,
ja vam pokazah samo kutiju stihova
ja- jeftinih reči rasipnik i trošardzija.

Vama, muškarače, brkovi su od kupusa
iz nepojedenog ščija što klapi.
Vi, ženo, imate belila neka gusta,
žmirkate ko ostriga kad je rak ošapi.

Svi se vi na pesničko srce ko na leptira,
ljutite, prljavi, sa i bez kaljača.
Gomila pozverinji, prepuna nemira,
nakostreši se stonoga vaška.

A ako ja danas ličim na Hune,
neću da majmunišem, je l vama to prija,
Ja ću- evo vam!- da se kikoćem i da pljunem,
pravo vama u lice
ja- jevtinih reči, rasipnik i trošardzija.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:21 pm

Pismo drugu Kostorovu iz Pariza
o sustini ljubavi

Oprostite mi, druze Kostorove,
s urodjenim mirom vasim,
sto ove uzgredne pariske strofe
na liriku bezobzirno tracim.
Zamislite: ulazi zena u hol,
nakit i krzno- ti je sve.
Upitah je, i rekoh joj
- da li pravilno ili ne?-
Ja sam, drugarice, iz Rusije.
U mojoj me zemlji znaju svi.
Video sam device krasnije,
i lepse nego sto ste vi.
Poete su devojkama mile.
Ja sam pametan i grlat dovoljno,
reci su me uvek zavodile-
slusajte samo zadovoljno.
Ne shvatajte me kao gada,
il' vetropira s laznim osecanjem,
ja se jedva prevukujem sada,
ljubavlju zauvek ranjen.
Za mene ljubav nije sto i svadba:
raskines- i u redu.
Pre bih, verujte, na sva ta
sveta kubeta bacio uvredu.
Ako su bodrobnosti vazne,
neka se sala izbrise,
meni se, lepotice,
dvadeset ne slaze,
vec trideset.....i vise.
Ljubav, ko ugalj, nikad ne sazize,
niti njene plime kipeci nose-
ona se iza grudi planina dize,
nad dzunglama kovrdzave kose.
Voleti- znaci: u sumu pobeci,
i do noci tamne, bez predaha
sekirom drva seci,
ruseci snagu svog uzmaha.
Voleti- to je: carsafe zguzvane
u bdenju zameniti Kopernikom.
Njega,
a ne muza Marije Ivanovne,
smatram svojim suparnikom.
Ljubav za nas nije raj u domu;
ona neprestano sapuce o tom,
da se opet nasao u pogonu
hladnoga srca motor.
Vi ste s Moskvom raskinuli vezu.
Godine su ipak rastojanje.
Kako da vam objasnim tezu:
kakvo je pravo stanje?
Na zemlji, od ognja sve je sjajno...
A na nebu plavom zvezda se rastace.
I kad ne bih pesnik bio slucajno,
postao bih, mozda zvezdocatac.
S trga sumovi huje,
pokrecu neku dvokolicu,
ja lutam i stihove zapisujem
u svoju putnu beleznicu.
Ulicom auto leti,
kao da zemlju ne gazi.
Misle za mene prepametni:
covek- u ekstazi.
A spalir, vrevom i senkom,
ispunjen sasvim do konca.
Tu bi i medvedu nekom
izrasla mala krioca.
I eto, pred jednu kuhinju,
kad je prekipelo sve to,
iz seva do zvezda sinu,
rec zlatnom kometom.
Kustrav se rep u nebo zabi,
blesti i gori paperje belo,
dvoje zaljubljenih da bi
kroz sapat zvezde videlo.
Da bi krenuo, trgao, probudio..
one sto su im oci slabe,
da bi glave neprijatelja srubio,
iznenadnim bljeskom sablje.
Sebe, dok krv u srcu struji,
ko na sastanku, cekajuc dosta,
osluskujem: ljubav bruji-
ljudska i prosta.
Uragan, vatra, voda-
to urlikom se jate...
Ko ce da ih ukroti?
Mozete li?
Pokusajte....
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:22 pm

Pozar srca

I osjecam-
"JA"
za me je malo.
Neko se iz mene u otima.

Halo!
Ko govori?
Mama?
Vaseg sina divno boli!
Mama!
Srce mu pozar obuzeo.
Recite sestrama,Ljudi i Olji-
ne zna vise kud bi se dio.
Svaka rijec,
ma i sala,
koju rigaju usne goruce,
izbacuje se kao prostitutka gola
iz zapaljene javne kuce.

Ljudi njuse-
vonja paljevinom!
Stigli nekakvi.
Bljestavi!
Pod kacigama!
Cizmetinama nije moguce!
Recite vatrogascima,
da se njeznije penju na moje srce goruce.

Sam cu.
Bacve suza iz ociju istocicu.
O rebra dajte da se operem.
Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu!
Ljosnuli.
Iz srca neces iskociti!
Na lice sto gori
iz pukotine usana
pougljen poljupcic hoce da prokljuje.

Mama!
Pjevati ne mogu.
U crkvici srca pojanje se cuje!

Obgorjela figurice rijeci i brojeva
iz lobanje,
kao djeca iz goruce zgrade.

Tako je strah
uhvatiti se za nebo
dizao
goruce ruke "Luzitanije"

Ljudima sto drhte
u tisini soba
s pristanista stooki se odrazava sjaj.
Kriku posljednji,-
barem ti jeku
o tome, da gorim, stoljecima daj!
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:22 pm

I pesnik je radnik

Pesniku vicu:
"Videli bismo te kraj tokarskog banka.
Sta su to stihovi?
Znamo tu pricu!
A bice za rad-petlja ti tanka."
Mozda
od zanimanja
svakog
za rad nas mnogo tog veze.
I ja sam fabrika.
Ako sam bez dimnjaka,
mozda je
meni bez dimnjaka
jos teze.
Znam-
niste ljubitelj praznih reci.
Da biste radili-secete hrast.
A mi,zar drvo
ne umemo seci?
Obradjujemo hrasce glava svih nas.
Svakako-
ribarenje,casna stvar dodje.
Izvlaciti mrezu
kad puna keciga bude.
Pesnicki rad castan je takodje-
loviti ne ribe,nego zive ljude.
Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,
da se usija gvozdje pod rukom kovaca.
No zasto
ko dangube neko da nas kori?
Mozgove turpijom jezika glacam.
Ko vise-pesnik
il` tehnicar-tvori
i koristi?
Oba,
svako kako moze.
Jer srca su takodje motori.
Dusa je isto motor,samo slozen.
Jednaki smo.
Drugovi u radnickoj masi.
Proleteri duha i tela.
Tek skupa cemo
vasionu ukrasiti,
pustiti da marsevima odjekuje cela.
Ogradicemo se od svake fraze.
Na posao!Nov i ziv!
Nek jeci!
A u vodenice
poslacemo
oratore razne,
dokoni,da vrte zrvnje vodom reci.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 25, 2009 7:23 pm

Prolog

Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu,
k'o lakej na ma masnoj sofi, od sala nadut,
dražiću dronjcima srca, okrvavljenim grozno,
sit narugavši se, bezočan i ljut.

Ja u duši nemam nijedne sede vlasi,
ni staračke nežnosti nema u njoj!
Svet sam zaglušio snagom svog glasa,
dvadesetdvogodišnjak - idem,
lepotan, svoj.

Nežni!
Vi ljubav stavljate na violinu.
Na talambase je mećete, grube.
A ne možete izvrnuti svoju kožurinu,
tako da još svuda sve samih usana bude.

Dođite u kafanu da se naučite -
u haljini od batista prava,
pristojna činovnica anđeoske lige.
I koja usne spokojno prelistava,
k'o kuvarica stranice svoje knjige.

Ako hoćete, od mesa besan ću da režim
- i ko nebo menjajući tonove -
ako hoćete, biću besprekorno nežan,
ne čovek, već - oblak u pantalonama!

Ne verujem da postoji cvetna Nica!
Opet se proslavljaju pomoću mene ljudi,
uparloženi kao bolnica,
i, k'o poslovica otrcane žene.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 31, 2009 8:33 pm

SERGEJU JESENJINU

Otisli ste, sto se kaze, na svet drugi.
Pustos...Letine, postajuc zvezdanost.
Nema vise ni piva, ni druga.
Treznost. Ne Jesenjine, to nije ironija
Vama.
U grlu je grudva bola, a ne smeh.
Vidim-prerezanim rukama,dizete
Vlastitih kostiju meh.
Prestanite! Dosta! Zasto buncate?
Hocete da lice skrije smrtni veo?!
Vi tako preterivati znate
Kako niko na svetu ne bi umeo.
I zasto? Po cemu? Nedoumica pada.
Mucaju kriticari:razlog toga
Je ovo, je ono....a, u stvari nema sklada,
U bilansu -piva i vina mnoga.
Vele- da Vam boemiju zamene klasom,
Klasa bi uticala na Vas i sporazum.
A zar ona zedj gasi kvasom?
I kada pije klasa cuva razum.
Vele- dasu Vam nekog napastovca dali,
Postali bi ste sadrzaj obdareni.
Na dan bi ste po sto stihova pisali,
Zamorno i dugo k'o Doronjin.
A ja mislim da se to oseti,
Na sebe bi ste jos pre digli ruke.
Bolje je od vodke umreti,
Nego od dosade puke!
Uzrok gubitka nece reci-ni noz,
Ni omca s' vratila.
Mozda vene ne bi trebalo seci,
Da je u "Angleteru" bilo mastila.
Podrzavaoci radosni: na bis!
Skoro cela ceta protiv svojih zila!
Zasto povecavati broj samoubistava?
Bolje povecaj proizvodnju mastila!
A sada u grlu- za uvek ni slovca.
Tesko je i glupo biti misterija.
Za naciju, jezikotvorca,
Umro je zvonki majstor, bekrija.
Sa proslih sahrana, cak i blatne,
Zadusnih stihova nose tralje.
Rime o humku k'o cuskije mlate-
Zar je to pesniku postovanje?
Ni spomenik vam nisu sveli-
Gde je on, granita il' bronze luk?
A k resetkama secanja vec su poneli
Svetackih uspomena budj.
Vase se ime maramicom slinavi,
I vase reci Sobinov balavi,
I bunca sto je breza usahla-
"Ni reci, o dru-ug moj, ni uzda-a-a-ha".
Eh, treba pokazati pricu,
Tom Leonidu Leongrinicu!
Treba ustati kao skandalist:
Necu da se moj stih zvace i blati!
Zaglusiti ih uz tropost svist,
I u Boga i u mater ih poslati!
Nek se rasturi ta netalentovana pogan,
Sireci kaputna jedra mrka,
Neka u ludom bekstvu Kohan
Izbode ljude siljcima brka.
Gadovi se moraju prorediti.
Poslovi- da se stati ne sme!
Zivot treba iznova preurediti,
Pa tek onda pisati pesme!
Za pero to vreme- lako nije,
Ali recite, Vi, bogalji, sakati,
Gde je, kada i koji to genije
Birao put utaban i laki?
Rec je - vodja ljudske sile.
Napred! Da bi se vreme jezgrom
Otislo, i veze da bi slabe
Bile za prosloscu svislom.
Malo je veselja na nasoj planeti.
Neka nas buducnost sa radoscu veze.
U ovom zivotu nije tesko mreti.
Izgraditi zivot- daleko je teze.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 31, 2009 8:37 pm

Prica o crvenoj kapici

Bio jednom jedan kadet,
Crvenom kapicom bese snabdet

Osim te kapice sto pripade kadetu
ni trunke crvenog u njegovom svetu.

Revolucija je negde-cu kadet-zaceta,
al je kapica jos uvek na glavi kadeta.

Ko bubreg u loju ziveli za kadetom kadet,
I otac kadetov i kadetov praded.

Podize se jednom neki silni vetar,
u parcice razdra kapicu kadeta

i on ostade crn.Videc' ga gde seta,
vuci revolucije scepase kadeta.

Zna se u vukova kakva je dijeta:
Zajedno sa manzetama prozdrase kadeta.

Kad se budes bavio politikom,dete,
Ne zaboravi pricu o ovom kadetu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Majakovski

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu