Riblja čorba

15. avgust.
U beogradskoj kafani „Šumatovac“ održan je prvi radni sastanak Bore
Đorđevića i njegovog starog poznanika Miše Aleksića. Bio je prisutan i
Rajko Kojić, gitarista poslednje postave grupe S.O.S. Ja sam znao za
taj sastanak, ali nisam mogao da idem jer sam bio na vojnoj vežbi. Dok
se kuvala Riblja čorba, ja sam sedeo u kasarni „4. jul“ na Voždovcu.
Nekome sa strane, ovaj sastanak mogao je da izgleda kao desetine drugih
sastanaka u kafani u kojoj su se skupljali beogradski muzičari toga
doba. To je bila svojevrsna berza za zapošljavanje: muzičari su se
tražili i nudili za razne tezge, projekte, ozbiljne i manje ozbiljne
poslove, tu su se prodavali instrumenti, pesme i Tekstovi. Bora i Miša
su se dogovorili da će se Bora priključiti grupi S.O.S, ali se još nije
znalo ime novog benda. Bilo je nekoliko predloga: Bora i ratnici,
Popokatepetl, Riblja čorba.


RIBLJA ČORBA 1978: BORA, RAJKO, VICKO, MIŠA

1. septembar.
Verovatno na bazi kredita iz minulog rada, Zoran Predić, tadašnji
urednik „Radio TV Revije“, objavljuje naš poster i krsti ga Ribljom
čorbom. Tako nam je skratio muke oko izbora imena. Kupili smo ceo tiraž
„TV Revije“ i koristili poster kao plakat za svirke.


TV REVIJA 1978, BROJ 601, POSTER

3. septembar.
Posle pet, šest proba, sa već usviranim repertoarom koji smo svirali
kao S.O.S, ugovorili smo prvu svirku u Elemiru. Najpre smo Miša, Rajko
i ja svirali rock’n’roll standarde (Humble Pie, ZZ Top, Johnny Winter,
Deep Purple). U sledećem bloku, pridružio nam se Bora i svirali smo
Čorbine pesme. U poslednjem bloku, Bora je pevao Džoa Kokera i Rolling
Stonese. Imali smo nekoliko takvih svirki: Crepaja, Kostolac,
Studentski grad.


ELEMIR 1978: PRVA SVIRKA I PRVA ULAZNICA

2. novembar.
U subotičkoj hali „Sever“ svirali smo na proslavi desetog rođendana
emisije „Veče uz radio“. Bilo je četiri hiljade ljudi. Od svih
učesnika, jedino smo mi svirali na bis.

15. novembar.
U Studiju 6 Radio Beograda Riblja čorba je snimila prvi singl. U
snimanju je učestvovao poznati džez-trubač Stjepko Gut, koji nam je
svirao klavijature. Producent je bio Enco Lesić, bivši klavijaturista
Indexa.

7. decembar.
U beogradskom Domu omladine održan je dobrotvorni koncert. Pored još
desetak grupa, učestvovala je i Čorba. U jednom izveštaju sa koncerta
stajalo je: „Riblja čorba je ime grupe koja se sve češće pominje ovih
dana. Iako je njihov nastup bio veoma kratak, pošto su odsvirali samo
dve kompozicije, bilo je ipak jasno da su oni jedan od beogradskih
aduta za 1979. godinu“.

7. decembar.
U prodaji je prvi singl Riblje čorbe, sa pesmama „Lutka sa naslovne
strane“ i „On i njegov BMW“. Muziku i tekstove pisao je Bora, aranžmane
je radila Čorba. Omot je uradio Jugoslav Vlahović. Na tom omotu prvi
put se pojavljuje njegov čuveni logo sa ribicom na mesto slova „i“ –
koji kasnije postaje Čorbin zaštitni znak.
Singl je odmah izbio na
prva mesta svih top-lista. Kritičari su nam odmah predvideli lepu
budućnost. Produkcija gramofonskih ploča RTB prodala je singl u
srebrnom tiražu od 60 hiljada kopija. To je bio dobar signal da smo
krenuli pravim putem.

10. decembar.
Riblja čorba je svirala na festivalu „Boom 78“ u Novom Sadu. Svirali su
još: Parni valjak, Suncokret, Vatreni poljubac, Smak, Leb i sol i drugi.


RIBLJA ČORBA NA BOOM FESTIVALU 1978.

7. januar.
Na koncertu u Rajkovom rodnom mestu Jarkovcu, sa grupom je prvi put
nastupio učenik Druge beogradske gimnazije Momčilo Bajagić zvani Bager.
On je svojevremeno sa Rajkom svirao bas-gitaru u grupi Glogov kolac.
Opšti utisak je bio da smo dobili kockicu koja nam je nedostajala.


RIBLJA ČORBA 1979: VICKO, BORA, BAJAGA, MIŠA, RAJKO

28. februar.
Riblja čorba je imala koncert u beogradskom Domu omladine. To nam je
bila prva veća provera šta smo uradili za šest meseci ozbiljnog rada. U
međuvremenu, postali smo važni u Beogradu i odjednom je sve o nama
postalo bitno, pa čak i koje brojeve cipela nosimo. Bora je osmislio
neobičan scenski nastup. Kada nam je pričao kako bi to trebalo da
izgleda, nama je to više ličilo na pozorišnu predstavu nego na rok
koncert. To je izgledalo, otprilike, ovako. Beogradski sastav Dragstor
bio nam je predgrupa. Zatim se nenajavljeno pojavila nekakva baletska
grupa iz Sarajeva, koja je plesala na muziku Indexa. Mi smo, na kraju,
odsvirali desetak pesama koje smo imali. Počeli smo sa pesmom „Hej,
ćale“. Negde na polovini pesme, na pozornicu je izašao stariji čovek
koji je do kraja pesme plesao sa Borom. Pretposlednja pesma bila je „On
i njegov BMW“. Tad su nam se na bini pridružile plesačice iz te
baletske grupe. Deo scenografije činila je i lutka iz izloga, koja je
stajala pored improvizovanog šanka. Tokom izvođenja pesme „Lutka sa
naslovne strane“, Bora je izvodio „bludne koreografske zahvate sa
lutkom, da bi je, pred sam kraj pesme, potpuno dezintegrisao“ (citat iz
jedne recenzije koncerta). Publika je to dobro primila. Znali smo da
smo uspeli.


RIBLJA ČORBA 1979, BEOGRADSKA PREMIJERA

1.mart.
U Gostivaru smo otvorili desetodnevnu turneju po Makedoniji. Nismo
imali vremena da uživamo u uspehu, niti da mnogo analiziramo.
Jednostavno, počeli smo da živimo pravi pravcati, teški rock’n’roll.
Organizator turneje bio je Velibor Džarovski Džara, tada siva
eminencija jugoslovenske estrade. Zakazivao je, bezdušno, po dva
nastupa dnevno, a program je bio izdeljen u tri celine: u prvom bloku,
domaćin je bio Dragan Mijalkovski sa svojim programom, a onda bismo mi
pratili Darka Domijana i, u trećem bloku, svirali svoje stvari. Posle
devet napornih dana, sami smo ugovorili nastup u jednoj velikoj
skopskoj diskoteci, koji smo odsvirali sa puno energije i elana, a na
oduševljenje publike, koja je tada imala prvi put priliku da nas gleda.
Sem što je to bila prva turneja grupe, ona je ostala zapamćena i po
tome što smo tad ostali bez honorara (isplaćeni su nam samo putni
troškovi i dnevnice). Što je najgore, Bajagi u školi nisu hteli da
opravdaju izostanke, iako je nabavio neko opravdanje - razredni je
video njegovu sliku sa svirke u Makedoniji u „Politikinom zabavniku“!

16.mart.
Kao predstavnici RTV Beograd pozvani smo da nastupamo na festivalu
„Opatija 79“, u okviru „Večeri slobodnih formi“. Svirali smo „Valentina
iz restorana“. Taj nastup je u jednom smislu za nas bio preloman:
rešili smo da više ne sviramo na smotrama jela i pića, gde muzika
nikome nije bitna. Smatrali smo da bismo se daljim pojavljivanjem na
takvim mestima ponizili i prodali svoju zamisao, koja je u tom momentu
bila da govorimo jasno i glasno istinu, da kritikujemo sve što nas
nervira, i da - kako smo tada govorili po novinama - “ispravljamo krive
Drine“. Ta odluka, koliko god u tom momentu izgledala pogrešna, jer su
rock grupe tog vremena nastupale po festivalima, odredila nas je prema
nama samima i prema publici. Odlučili smo da će naš jedini put biti put
rock’n’roll, i nijedan drugi!

6. april. U Valjevu smo prvi put svirali na radnoj akciji „Podrinje – Kolubara 79“.

13. april.
U Domu kulture u Dolovu, Miša Aleksić je upao u septičku jamu iza bine
i slomio nogu. Na maloj turneji po Sandžaku menjao ga je Miroslav
Cvetković Cvele. Poslednjeg dana turneje svirali smo u Raškoj. Ujutru
nas je probudio snažan potres. Dogodio se katastrofalni zemljotres u
Crnoj Gori, pa je naš poslednji nastup otkazan.

24. april.
Kao najava za album, u prodaji se pojavljuje drugi singl Riblje čorbe,
sa pesmama: “Rock‘n’roll za kućni savet” i “Valentino iz restorana”.
Muziku i tekst za A-stranu radio je Bora, dok je na B-strani muziku
radio Rajko a tekst su zajedno pisali Marina Tucaković i Bora.
Aranžmane, kao i uvek, radila je Čorba, a omot je delo Jugoslava
Vlahovića.

6. maj.
Prvi put smo svirali na Tašmajdanu. Sviralo je više grupa – sećam se
uvek odličnog Atomskog skloništa, YU grupe i grupe September – a sve se
to zvalo „Rock express“.


RIBLJA ČORBA, ROCK EXPRESS, TAŠMAJDAN 1979.

21. jun - 21. jul.
Proveli smo mesec dana u Makarskoj, u kampu „Goran Savinja“. Svirali
smo svake večeri pred više hiljada ljudi. Pošto je to bio omladinski
kamp, za vreme našeg boravka tamo stekli smo brojnu buduću Čorbinu
publiku. Slušajući svake večeri isti repertoar, ljudi su brzo i lako
pamtili naše pesme. Pravi efekat ovih svirki videće se, u stvari, tek
kasnije. Bend se usvirao do maksimuma, tako da smo zvučali, kako to
muzičari kažu, „kao na ploči“. Najveću korist izvukao je, ipak, Bajaga
– smuvao se sa svojom budućom suprugom Emilijom. Znali su se još iz
Beograda, a slučajno su se sreli na recepciji kampa, gde je ona
odrađivala svoju srednjoškolsku praksu.

Makarska

1. septembar.
Svirali smo legendarni koncert na Tašu, za koji je Bora smislio slogan
„Riblja čorba neće da vam otima lovu – ulaz dva soma“. Cena ulaznice
odgovarala je kutiji boljih cigareta. Odštampano je više hiljada
plakata, koje su prijatelji benda, podeljeni u tri ekipe, polepili po
celom gradu. Beograd do tada još nije bio video toliku količinu plakata
za jedan koncert. Dodatnu reklamu napravio nam je Bane Vukašinović u
„Beogradskom programu“, kada je pokrenuo čitavu hajku protiv
neodgovornog organizatora koji je „dao sebi za pravo da lepi plakate za
tamo neku Čorbu po mestima koja su do tada bila nezamisliva za tako
nešto“. Nedeljama posle koncerta, na adresu organizatora „Zeta-transa“
stizale su kazne raznih inspekcija. Zahvaljujući dobro odrađenom poslu,
ekipe koje su lepile plakate imale su narednih godina pune ruke posla
od organizatora raznih manifestacija.
Iznajmili smo najbolje
ozvučenje, angažovan je Dule Piros, čovek koji je do tada radio
pirotehniku samo na filmu, svetla su radili Branko Kresojević i Buki.
Iz Pančeva je naručena neuobičajeno velika količina suvog leda za
veštačku maglu, a mi smo – da bismo izbegli neprijatna iznenađenja sa
eventualnim kvarovima – pozajmili dodatna pojačala i kutije od svojih
prijatelja. Zbog svega toga, bina je izgledala impresivno. Gosti su
bili Bulevar i Formula 4. Pošto je u to vreme bilo moderno da uz glavnu
zvezdu nastupi i baletska grupa, Bora nije odoleo pa je oformio ad hoc
„antibaletsku“ grupu Ribetine sa legendarnom Meri Cakić, zatim Ružom,
koja je bila model na omotu albuma „Kost u grlu“, i Travoltom iz Borče.
Kuriozitet, koji se verovatno nikada više neće ponoviti, jeste da je
svih deset hiljada prisutnih znalo napamet pesme sa ploče koja još nije
bila u prodaji. Naknadnom pameću došli smo do mogućeg odgovora da je
dobar deo publike tog leta boravio u Makarskoj.
Bora je tada dobio titulu „majstora“. Bora se toga ovako seća: „Ukenj’o
sam se živ. Ne od straha, ne od treme, nego mi ništa nije bilo jasno.
Zašto toliki ljudi to viču? Gledao sam u njih k’o ovca. Nisam znao šta
ću. Onda sam se rasplak’o ko pička“.


ULAZNICE ZA KONCERT NA TAŠU, 1979.



RIBLJA ČORBA, LEGENDARNI KONCERT NA TAŠU 1979.

11. septembar.
Izašao je album „Kost u grlu“. Snimali smo ga u Studiju 5 početkom
juna. Naslov pesme „Još jedan usran dan“ morali smo da promenimo u „Još
jedan šugav dan“. Tako je odlučila interna komisija u PGP RTB-u. Slično
su prošli i stihovi pesme „Mirno spavaj“ (“ispij svoje sedative,
zaboravi na sve žive, mirno spavaj“). Neko iz te komisije gledao je
neku emisiju na televiziji gde su sedativi proglašeni drogama. Onda je
pitao Boru: „Na šta vi ciljate sa tim sedativima?“ Bora reče: „Na
sredstva za umirenje, kad ne možete da spavate“. „Ne – kaže lik – nama
će svi da skoče za vrat, nemojte vi tu nama da propagirate drogu“.
Producent je bio Enco Lesić, a prodati tiraž prešao je sto dvadeset
hiljada kopija.

12. septembar. Bora i Rajko su otišli u JNA. Bora u Doboj, Rajko u Sarajevo.

28. novembar.
U sarajevskoj maloj Skenderiji Riblja čorba je svirala na jednom
dobrotvornom koncertu – prvi i jedini put bez Bore. Rajko je svirao u
vojničkoj uniformi. Odsvirali smo nekoliko rock-standarda, a onda smo,
na insistiranje publike, svirali nekoliko Čorbinih pesama. Umesto Bore
– pevala je publika. Ubrzo posle toga, i Miša odlazi u JNA, u
Koprivnicu.


RIBLJA ČORBA BEZ BORE 1979.

Januar – jun.
Dopisivali smo se na relaciji Doboj (Bora) – Koprivnica (Miša) – Sarajevo (Rajko) - Beograd (Bajaga i ja).

Jul.
Krajem jula, Bora je došao u Beograd na odsustvo. Bajagini roditelji
bili su van Beograda, pa se Bora preselio kod njega. Bajaga je
demonstrirao svoja rešenja muzike na tekstove koje je dobijao poštom od
Bore. Tom prilikom, nastao je kostur albuma „Pokvarena mašta i prljave
strasti“.

Avgust.
Kad je čuo da je Bora u Beogradu, Rajko je pobegao iz vojske. Nije
odoleo da svrati u „Šumatovac“. Sutradan, u „Ekspresu“ je izašla
njegova aktuelna fotografija. U Sarajevu, Rajkov oficir je otvorio
novine i video svog vojnika kako sedi u kafani u Beogradu. Pozvao je
Rajkovog desetara i pitao ga gde mu je vojnik. „U gradu“ – odgovorio je
desetar. „Znam da je u gradu – rekao je oficir – ali, u kom gradu?“ Po
povratku u kasarnu, Rajko je dobio kaznu zatvora zbog koje je poslednji
izašao iz vojske. U tom periodu Bora, Rajko, Bajaga i ja, na Encov
predlog, za jednu noć snimili smo pesmu “Nazad u veliki, prljavi grad”.
Pošto Miša nije dobio dozvolu vojnih vlasti iz Koprivnice, Bajaga je
umesto njega odsvirao bas.

20. avgust.
Objavljen je singl sa pesmom „Nazad u veliki, prljavi grad“ na A-strani
i necenzurisanom verzijom pesme „Mirno spavaj“ na B-strani. Bora je
hteo da singl bude štampan u ograničenom tiražu od dvadeset hiljada
primeraka. Međutim, PGP je štampao trideset hiljada, i sve je prodato.

19. oktobar.
U selu Skupljen kraj Šapca promovisali smo singl „Nazad u veliki,
prljavi grad“. Kuriozitet priče je u tome da u tom selu nismo imali
koncert nego snimanje za TV-emisiju „Znanje – imanje“, koja se bavila -
selom. Rajko i Miša bili su još u vojsci. Umesto Miše, svirao je Štuks,
naš vozač, nekadašnji član grupe S.O.S. Imao je šešir i tamne naočare.
Rajko je ovom prilikom ostao nezamenljiv.

24. novembar.
Pod imenom Zlatni valovi Dunava, bez Rajka, svirali smo u sali
pozorišta „Dadov“. Inače, Zlatni valovi Dunava su hotelski bend koji je
već sedam godina pokušavao da snimi ploču. Tom prilikom testirali smo
nove pesme i imali izvanrednu reakciju publike. Imali smo i goste –
grupe Rulet i Zana. Posle pauze od godinu dana, to je bio naš prvi
nastup.




ZLATNI VALOVI DUNAVA 1980: BORA, BAJAGA, VICKO, MIŠA

Decembar.
Čim je Rajko doputovao u Beograd, počeli smo snimanje drugog albuma.
Snimali smo u studiju „Druga maca“. Producent je ponovo bio Enco.

31. decembar 1980 – 1. januar 1981.
Uželeli smo se velikih svirki pa smo za doček Nove godine, u punom
sastavu, svirali sa Atomskim skloništem u „Pioniru“. Zvali smo se
„Atomska čorba“.

21 - 30. januar.
Vlatko Stanković Vlajče, jedan od poslednjih starih beogradskih boema,
organizovao nam je desetodnevnu turneju po Vojvodini. Posle svake
svirke vraćali smo se kući. U isto vreme, snimali smo album. Bilo je
jako naporno, ali se isplatilo...

16. februar. Svirali smo u Zagrebu, kao deo karavana „Pozdrav iz Beograda“, koji je okupio kompletnu beogradsku rok-reprezentaciju.

23. februar.
Objavljen je album „Pokvarena mašta i prljave strasti“. Na omotu je,
najpre, trebalo da bude jedna baka od osamdeset dve godine, koja je
imala dugu belu kosu. Trebalo je da bude fotografisana potpuno gola.
Međutim, kad je izašao album „Doživjeti stotu“ Bijelog dugmeta,
odustali smo. Onda smo počeli da se igramo raznim drugim idejama. Na
primer, mislili smo da stavimo na omot „Beogradskog pobednika“ kome se
digao organ. Ili, da skinemo jednog konja sa postolja ispred Skupštine
SFRJ i pošaljemo ga da radi nešto drugom konju. (To je otpalo zbog
Skupštine.) Pravili smo starmale bebe na noši. Na kraju smo se odlučili
za književnika Miloša Jovančevića koji čita časopis o seksu. Na drugoj
strani omota, Miloš se sav zapalio. Zapalio se i itison Jugoslava
Vlahovića, kod koga je sve to snimano. Album je do kraja godine prodat
u 200 hiljada kopija. Izlaskom albuma, povećale su se naše obaveze
prema medijima. Tad smo već imali malu turneju po televizijskim
centrima bivše Jugoslavije.


POKVARENA MAŠTA I PRLJAVE STRASTI, 1981.

27 - 28. mart.
U Hali sportova na Novom Beogradu svirali smo koncertne promocije
albuma „Pokvarena mašta i prljave strasti“. Prvog dana, imali smo
velikih problema sa upravnikom Radojicom, koji, između ostalog, nije
hteo da dopusti da se u hali ugase svetla. Bora nije hteo da popusti,
pa je Radojica popustio. Druge večeri, sve je bilo u redu. Publika je
fenomenalno primila nove pesme. U novinama je izašlo da smo „potvrdili
status najnarodskije grupe u Beogradu“.
HALA SPORTOVA, NOVI BEOGRAD, 1981.

29. mart. Koncertom u Kraljevu počela je prolećna turneja Riblje čorbe u organizaciji Centroturista.

20. jun. Svirali smo u Domu sportova u Zagrebu na Vjesnikovom rok-koncertu. Bas je svirao Cvele, jer se Miša ženio.
Jun. Bora je putovao u London. Na aerodromu je kupio novine da vidi
top-listu. Pogledao je ko je producent albuma koji se nalazio na prvom
mestu. Tako je Džon Mekoj ušao u Riblju čorbu.

12. jul. Koncertom u Titogradu počela je letnja turneja. Poslednju svirku imali smo u Splitu 7. avgusta.

1. septembar. Zajedno sa Mekojem ušli smo u studio 5 PGP RTB-a i počeli snimanje trećeg albuma.


TONY TAVERNER, BORA ĐORĐEVIĆ, JOHN McCOY, 1981.

10. septembar.
Pod parolom „Važno je samo dobro se zezati“, svirali smo u Rokoteci na
Kalemegdanu pred više od deset hiljada ljudi. Gužva je bila tolika da
je veliki broj naših navijača sa kupljenim kartama ostao pred ulazom
jer je policija iz bezbednosnih razloga zatvorila ulaze. Na tom
koncertu gostovao nam je Džon Mekoj. Zajedno sa njim odsvirali smo
pesmu “Tush”, a vokalne deonice podelili su Miša i Bora.


KALEMEGDAN, ROKOTEKA, 1981.

20. septembar.
Svirali smo na BROF-u, opet na Kalemegdanu. To je bilo zamišljeno kao
„Beogradski rock festival“, i učestvovala je većina tadašnjih
beogradskih sastava. Međutim, ideja, iako dobra, nije živela duže od
dve godine.


KALEMEGDAN, BROF - PRVI BEOGRADSKI ROK FESTIVAL, 1981.

3. novembar.
Objavljen je album „Mrtva priroda“. Tu sam, konačno, i ja imao jednu
pesmu. Prodato je 470 hiljada kopija, što je u tom trenutku bio
najprodavaniji album jugoslovenskog rocka. Producent je bio Mekoj a
snimatelj Toni Taverner. Album smo spremali tokom jeseni vežbajući u
starim turskim katakombama Kalemegdana.

Decembar.
Završili smo snimanje TV šou-programa pod nazivom “Pobeći negde”.
Uradili smo dvanaest spotova. Deset sa “Mrtve prirode”, plus “Dva
dinara, druže” i “Lutka sa naslovne strane”.



SNIMANJE TV-ŠOUA “POBEĆI NEGDE”, 1981: RAJKO I BORA

21. januar.
Koncertom u Čačku, otpočela je naša velika jugoslovenska turneja pod
nazivom „Od Čačka do Beograda – Ko preživi, pričaće“. Do beogradskog
koncerta, videlo nas je više od 170 hiljada ljudi. Promoter je, opet,
bio Centroturist.


ČAČAK, POČETAK TURNEJE “KO PREŽIVI PRIČAĆE” 1982.

8. februar.
Zbog loše organizacije, u gužvi koja se stvorila na ulazu u Ledenu
dvoranu u Zagrebu, poginula je četrnaestogodišnja Željka Marjanović.
Tako je naziv turneje ispao zloslutan. Posle te nesreće, organizatori
su nadalje smanjivali kapacitete hala i povećavali broj redara. Na tom
koncertu Bora je skočio u publiku a redari su ga jedva izvukli iz mase.


TRAGEDIJA U LEDENOJ DVORANI, 1982.

11. februar.
Pismo jednog čitaoca „Ilustrovane Politike“ iniciralo je zahtev
SUBNOR-a skopske opštine Karpoš, da se, zbog stihova „za ideale ginu
budale“ i „kreteni dižu bune i ginu“ iz pesme „Na zapadu ništa novo“ –
koji „vređaju tekovine NOB-a“ –zabrani album „Mrtva priroda“, do tada
prodat u 330 hiljada kopija. Pokrenuta je najveća afera u istoriji
rocka na prostorima bivše Jugoslavije. Afera je okončana tek kad je iza
grupe stao i sam predsednik boračke organizacije.


POKUŠAJ DA SE ZABRANI ALBUM “MRTVA PRIRODA”, 1982.

13. februar. U Celju, Riblja čorba je prvi i poslednji put prekinula koncert. Razlog – vatrogasci su brutalno održavali red u sali.

20. februar. U Sarajevu, koncert je održan tek kad je Bora potpisao da pesmu „Na zapadu ništa novo“ peva na sopstvenu odgovornost.

21. februar.
Koncert u Tuzli otkazan je jer „organizator ne može da obezbedi red i
mir tokom koncerta grupe čije ponašanje nije u skladu sa
socijalističkim moralom“.

8-11. april.
Na beogradskim koncertima u hali „Pionir“ Čorbu je videla 21 hiljada
ljudi, zajedno sa policajcima i redarima. Poslednjeg dana snimljen je
koncertni album „U ime naroda“.



HALA PIONIR 1982: ČETIRI DANA UZASTOPNIH KONCERATA

23-24. april.
Riblja čorba je prvi put svirala u inostranstvu. Zvao nas je klub
Jugoslovena iz Graca, pa smo se priključili karavanu koji su
sačinjavali glumci i pevači narodne muzike.

7. maj. U hotelu u Zaječaru nastala je pesma „Dobro jutro“ koja će se naći na albumu „Buvlja pijaca“.

25. maj.
Dobili smo Majsku nagradu GKSSO Beograda, pod obrazloženjem da „pevamo
o životu i problemima mladih“ i da smo „postali unekoliko simbol
velikog dela omladine“.

2. jul.
U prodaji je živi album „U ime naroda“. Mada je jedina ambicija albuma
bila da zabeleži atmosferu sa turneje, sa 120 hiljada prodatih
primeraka dugo je držao rekord u prodaji koncertnih albuma.

9. jul.
Čorba je zvezda Mitinga solidarnosti sa borbom palestinskog naroda,
pred sedamdeset hiljada ljudi skupljenih na Trgu Marksa i Engelsa u
Beogradu.



BEOGRAD, TRG MARKSA I ENGELSA, 1982.

Oktobar.
Učestvovali smo u dečijoj TV-emisiji “Kolibri” sa pesmom “Džo Banana”,
pored Đuze Stojiljkovića, Jove Radovanovića i Ljubiše Bačića.


RIBLJA ČORBA NA SNIMANJU TV-EMISIJE “KOLIBRI”, 1982.

29. oktobar.
Objavljen je album „Buvlja pijaca“, rađen sa istim
producentsko-snimateljskim tandemom. Pesme sa ovog albuma korišćene su
u jednom od najgledanijih filmova tog vremena - „Laf u srcu“ Miće
Miloševića.

6. decembar. U hali „Borik“ u Banjaluci počela je promotivna jugoslovenska turneja albuma „Buvlja pijaca“.

Decembar.
U svim anketama i top-listama proglašavani smo za najpopularniju grupu
te godine u Jugoslaviji. Po glasovima čitateljki lista „Bazar“, Bora je
proglašen za idealnog muškarca.

12. januar.
Svirali smo u Šibeniku. Koncerte u Hrvatskoj organizovala je Estrada,
ispostava Saveza boraca, “Scena revolucije”. Cela turneja je unapred
bila rasprodata, tako da smo ponovili prošlogodišnji uspeh.


ŠIBENIK 1983, SPORTSKA DVORANA “IVO LOLA RIBAR”

9. april.
Turneju smo završili koncertom koji se zvao “Hleba i igara”, u najvećoj
hali beogradskog Sajma. Pošto smo uvek voleli da promovišemo nova mesta
za svirku, reaktivirali smo halu jedan posle više od šesnaest godina.
Za ovu priliku Bora je konstruisao specijalnu binu, a dovučeno je i
jedno od najvećih ozvučenja na kojima je ikada svirala jedna domaća
grupa. Za održavanje reda angažovano je rekordnih 170 milicionera i 340
redara. Bilo je deset hiljada ljudi. Bora se kladio da će hala biti
puna, pa je već sutradan morao da izađe u grad obrijane glave. Ja sam
posle koncerta otišao u vojsku. Svečano šišanje obavljeno je na bini, u
toku koncerta. Zamenio me je Vlada Golubović, koji će provesti sa
bendom sledećih godinu dana.



HALA I BEOGRADSKOG SAJMA, 1983.

13. maj.
Za TV-šou „Buvlja pijaca“, koji smo snimili početkom godine u studiju
RTB-a u Košutnjaku, Miša Vukobratović dobio je specijalno priznanje na
festivalu u Montreu.


RIBLJA ČORBA NA SNIMANJU TV-ŠOUA “BUVLJA PIJACA”, 1983.

27. maj. U Hali sportova u Mladenovcu, Vlajko je prvi put svirao sa Čorbom umesto mene.


RIBLJA ČORBA 1983: VLAJKO, BORA, BAJAGA, MIŠA, RAJKO

30-31. oktobar.
Riblja čorba je svirala u Sofiji i Plovdivu kao jugoslovenski
predstavnik u okviru manifestacije „Balkan – zona bez nuklearnog
naoružanja“.

Decembar.
Riblja čorba je potpisala ugovor sa Jugotonom, koji je prihvatio sve
Čorbine uslove. „Za PGP RTB vezivao nas je robovlasnički ugovor”... “Ja
poznajem mafiju što drži diskografiju, ja sam često bio stranka kod
voljenog druga Stanka” - komentarisao je kroz stihove Bora.

7. januar.
U studiju „Tivoli“ u Ljubljani, Riblja čorba je otpočela snimanje novog
albuma. Producent je ovoga puta bio Kornelije Bata Kovač a snimatelj
Bob Pejnter. Album je miksovan u Londonu.

14. mart.
Objavljen je album „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“. Pored
Bore, glavni autor je Bajaga, sa dve cele pesme i tri „muzike“. Zbog
pesama „Minut ćutanja“, „Nemoj da kažeš mome dečku“ i „Mangupi vam
kvare dete“, Komitet za kulturu Hrvatske proglasio je ploču za šund,
što je značilo da će ona biti posebno oporezovana. To je podiglo cenu
albuma za trideset odsto. Album se nije mogao kupiti u prodavnicama
koje nisu htele da prodaju oporezovana izdanja. Nije ga bilo ni u
prodavnicima ploča u Istri i Dalmaciji. To se sve drastično odrazilo na
prodaju, tako da se prodalo svega 102 hiljade kopija. I pored svega
toga, album je bio najprodavaniji te godine u domenu roka.

11. april.
Objavljen je četvrti singl Riblje čorbe. Obe pesme su “skinute” sa
albuma “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju”. Na A-strani je bila
pesma “Priča o Žiki Živcu” a na B-strani “Kad hodaš“.

10. maj. U organizaciji Cankarjevog doma, otpočela je promotivna turneja albuma „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“.

13. maj.
Riblja čorba je svirala u hali „Pionir“ u Beogradu. Koncert je bio loše
posećen, svega 2500 ljudi. I pored toga, Čorba je odsvirala pošten
koncert.


RIBLJA ČORBA, HALA “PIONIR”, 1984.

2. jun. Posle
koncerta u Prijedoru, turneja je prekinuta i odložena za jesen. To je
bio poslednji koncert u postavi sa Rajkom, Bajagom i Vlajkom.

19. jul.
Bora je objavio da Rajko i Bajaga više nisu članovi Riblje čorbe.
Razlog: odbili su da putuju u Grčku na zakazanu svirku u jednoj
diskoteci. Trebalo je da zamene budu Vidoja Božinović - Džindžer i
Zoran Dašić - Daša. Posle nekoliko proba, Daša se predomislio i
odustao. Na njegovo mesto došao je Nikola Čuturilo - Čutura.

20. septembar.
Na poslednjoj večeri „Beogradskog leta“ u Domu omladine, svirali smo
prvi put u novoj postavi pod imenom Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši.
Za to su znali samo naši najintimniji prijatelji.


DEBELI BOGOLJUB I LJUTI TEZGAROŠI, 1984.

13. oktobar. U Loznici, nastavljena je turneja Riblje čorbe. Sa manjim prekidima, turneja je potrajala do kraja godine.

Januar – februar.
U studiju „Akvarijus“ u Beogradu, Čorba je snimila album „Istina“.
Snimatelji su bili Ratko Ostojić i Goran Vejvoda, a producent je ponovo
bio Džon Mekoj. Po jednu pesmu doneli su novi gitaristi Džindžer i
Čutura. U pesmi „Disko mišić“, za koju sam ja radio muziku, Goran
Bregović je došao u uzvratnu posetu Ribljoj čorbi. Miša se razboleo od
žutice, pa je sve bas-deonice odsvirao za jedan dan.


Izdavački savet „Jugotona“ tretirao je četiri od devet pesama kao
„problematične“, pa smo rešili da se vratimo „kući“ – u PGP RTB. Njima
je smetala samo pesma „Snage opozicije“, tako da smo je, na kraju,
izostavili sa albuma.

18. januar – 2. februar.
Dogodila nam se čuvena „bosanska turneja“. Veliki Andrijevci, Tišina,
Matuzići, Pećnik, Donja Mahala i Suhopolje. Nijednog trenutka tokom
turneje temperatura se nije popela iznad minus dvadeset stepeni. Pošto
se Miša u Velikim Andrijevcima opet razboleo, postava je izgledala
ovako: Žika Jelić (42 godine), Bora (32 godine), Čutura (22 godine).

2. februar.
Čutura je morao da se vrati u Beograd na vojnu vežbu, tako da je Bora u
Suhopolju posle šest godina ponovo svirao ritam-gitaru.

3. mart.
U zagrebačkoj diskoteci „Kulušić“ svirali smo poslednjeg dana u okviru
akcije „...Bolje Vas našli“ i završili koncert sa dva bis nokauta.


KULUŠIĆ 1985, AKCIJA ”...BOLJE VAS NAŠLI”

27. mart.
Objavljen je šesti studijski album “Istina”. Prodati tiraž je bio 105
hiljada pa je Čorba i dalje ostala jedina jugoslovenska rock’n’roll
grupa čije su sve ploče premašile platinasti trofej.

8. maj.
Posle četiri godine odsustva, Riblja čorba se vratila u Halu sportova
na Novom Beogradu. Pred pet hiljada ljudi dokazali smo da su nas neki
prerano otpisali. Sa tim koncertom otpočeli smo promotivnu turneju
albuma “Istina”.


HALA SPORTOVA NA NOVOM BEOGRADU, 1985.

15. jun. U „maloj Skenderiji“ u Sarajevu završena je turneja pred letnju pauzu.

Septembar – oktobar.
Svirali smo manje koncerte po Vojvodini i Srbiji, kao i Omladinske
radne akcije: ORA Đerdap, ORA Sava, ORA Kikinda... itd. Publika je lepo
prihvatila nove pesme. Znali smo da ponovo imamo dobar album.


ORA ZAGREB ‘85.

8. decembar.
Bili smo zvezde rok-večeri MESAM-a u „Pioniru“. Po svim anketama, pesma
„Pogledaj dom svoj, anđele“ proglašena je za hit godine.


BEOGRAD, HALA “PIONIR”, MESAM 1985.

Decembar.
U Studiju 5 PGP RTB-a počeli smo snimanje albuma „Osmi nervni slom“.
Ponovo je producent bio Kornelije Bata Kovač a snimatelj Tahir Durkalić.

Januar. Krajem januara, završili smo snimanje novog albuma.
Posle koncerta u „Pioniru“, Edi Grant je svratio u studio i pevao u pesmi „Amsterdam“.


BORA I EDI PRED SNIMANJE “AMSTERDAMA”, 1986.

4. februar.
Objavljen je album „Osmi nervni slom“. Iz neobjašnjivih razloga, album
je postao česta meta napada raznih besposlenih ljudi. Na
radio-stanicama zabranjivano je od dve do osam pesama, a u nekim
gradovima moglo se zaključiti da Riblja čorba uopšte nije objavila
album. Pored Edija Granta, na albumu su gostovali: Ana Kostovska
(skopska glumica, inače član grupe Bastion), koja je pevala prateće u
pesmi “Prokleto sam”, i Jovan Maljoković, koji je svirao sax-deonice u
pesmi “Jedan čovek”. Tiraž ploče je dostigao 170 hiljada kopija.

8. mart.
Na „Rock uranku“ u sarajevskoj „Skenderiji“ gledalo nas je deset
hiljada ljudi. Posle toga počela je velika promotivna turneja albuma
”Osmi nervni slom”.

21. mart. Rasprodali smo halu „Pionir“ u Beogradu. Tako smo definitivno potvrdili trijumfalni „comeback“.





RIBLJA ČORBA, HALA PIONIR 1986.

31. maj. Nastupom u okviru manifestacije „Noga pomirenja“ u Zagrebu završen je prvi deo turneje Riblje čorbe.

6. jun. Koncertom u Rovinju počela je letnja turneja.

Jun - avgust. Obišli smo Hercegovinu, Crnu Goru i primorje.

27. novembar.
Posle povrede tetive braneći gol ekipe Delirijum Tremens u malom
fudbalu Bora je morao da okači kopačke o klin i tako prekine plodnu
spostsku karijeru. Zbog toga smo morali da odustanemo od provere novih
pesama na živim svirkama.


BORA SA POVREĐENOM NOGOM, 1986.

Decembar. U Studiju 13 Radio Beograda grupa je prvi put u svojoj istoriji snimila demo-snimke novih pesama.

13. decembar.
Na finalnoj večeri MESAM-a Ribljoj čorbi je uručena nagrada za
rock-grupu godine, Bori nagrada za kompozitora godine, a Miši nagrada
za hit godine – „Amsterdam“.


SAVA CENTAR, DODELA NAGRADA MESAM-a, 1986.

26. decembar.
U Studiju 5 PGP RTB-a počelo je snimanje novog albuma Riblje čorbe.
Producent je opet bio Kornelije Kovač a snimatelji Rade Ercegovac i
Zoran Ivković.