Ekologija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ekologija

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:44 pm

Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos - dom, domaćinstvo i logos - nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio 1866. godine nemački biolog Ernst Hekel. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine, što nije ispravno jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.
U suštini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Okruženje (životna sredina) organizama uključuje fizičke osobine, koje sumarno mogu da se opišu tzv. abiotičkim faktorima kao što su klima i geološki uslovi (geologija), ali takođe uključuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno stanište.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:46 pm




Pre nego što započnemo temu o klimatskim promenama važno je napomenuti da
se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala. Do
početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena
prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo
kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog
veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti.

Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina, od kako se
temperature meri i beleži. Po opadajućem redu, 11 najtoplijih godina
ikad izmerenih bile su: 1998 i 2005 (zajedno), 2002 i 2003 (zajedno),
2001, 1997, 1995, 1990 i 1999 (zajedno), 1991 i 2000 (zajedno).

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije, temperature rastu i u Srbiji, a posebno u poslednjih 15 godina.

Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i
da je posledica antropogenog uticaja. U ovom trenutku prosečna
temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske
revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovono počeli da troše
fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.


Ugljen-dioksid (CO2), gas koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte,
naftinih derivata i gasa, najznačajnije utiče na globalno zagrevanje.
Oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga
dana, 800 tona svake sekunde!

Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da poveća prosečnu Zemljinu temperaturu za 1,4 – 6,4 °C do kraja ovog veka.

Veruje se da povećanje temperature već iznad 2 °C dovelo do opasne
promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:47 pm


Uticaj globalnog zagrevanja očigledan je od ekvatora pa do polova: koralni
grebeni su ugroženi povišenim temperaturama mora, šume se povlače na
više, hladnije lokacije, polarnim medvedima se usled topljenja polarnog
leda smanjuje stanište, glečeri se tope na svakom kontinentu.

Jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji je regija u kojoj
živimo, Dunavsko-Karpatski basen, a uticaj klimatskih promena evidentan
je i u Srbiji.

Primeri su sledeći:

• Kao rezultat promene klime, uobičajene vremenske prilike izostaju.
Slučajevi suše i poplave sve su češći, ozbiljniji i skuplji.

• U mnogim područjima, porast temperature i suša ograničiće
poljoprivrednu proizvodnju, a to je jedan od najvažnijih sektora srpske
ekonomije. Područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena
pustošenjem.

• Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, postaće
oskudna, jer porast temperature još više ugrožava već pogođene resurse
podzemnih voda u Srbiji.

• Šumski požari su češći i ozbiljniji.

• Očekuje se smanjenje snežnog prekrivača i dužine zimskog perioda, što utiče na rezerve vode u zemljištu

Postavlja se pitanje da li imamo šanse da izbegnemo katastrofe koje se
predviđaju kao posledica klimatskih promena ako ne održimo temperaturni
porast ispod 2°C?

Imamo znanje i tehnologiju da probamo!

Mnogi građani, vlade i privredne grane su spremne da se suoče sa
izazovom. Ovo suočavanje će koštati samo 1% BDP godišnje, koliko će
koštati posledice?

Nedavno urađen izveštaj koji je odobrila vlada Velike Britanije
procenjuje da bi promena klime mogla da košta svet najmanje 5% BDP
svake godine, ali ako se dramatičnija predviđanja ostvare, moglo bi nas
koštati i preko 20% BDP.

Prema Međunarodnom panelu za promenu klime Ujedinjenih nacija (IPCC),
neophodno je smanjenje emisije CO2 od najmanje 60% samo da bi se u
atmosferi stabilizovala koncentracija na sadašnjem nivou.

Konvencija Ujedinjenih nacija o Klimatskim promenama preporučuje svim
zemljama potpisnicama (među kojima je i Srbija) da rade na edukaciji i
podizanju svesti javnosti o klimatskim promenama i očuvanju energije,
što je i cilj kampanje „Globalno zagrevanje je i lokalni problem“ koju
WWF vodi u mnogim državama sveta.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

10 dobrih ideja za uštedu energije i novca

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:48 pm

1.
Koristi sijalice za uštedu energije. Skuplje su od običnih sijalica,
ali na kraju uštediš novac, jer koriste samo oko četvrtine struje da bi
davale istu količinu svetlosti. A i traju četiri puta duže od običnih
sijalica!

2. Izbegavaj modus “stand-by” i gasi svetla.Ugasi televizor, video,
liniju i kompjuter kada ih ne koristiš – oni mogu da potroše između 10
i 60% struje koju koriste kada su na "stand by"! Ugasi svetlo kada ti
ne treba – tako se energija štedi već posle minut ili dva. Isključi
monitor kompjutera kada si na pauzi.

3. Koristi uređaje koji štede energiju. Ako kupuješ veš mašinu,
frižider, sudo mašinu ili rernu, kupi model koji najviše štedi
energiju, a koji možeš da priuštiš. Možda su skuplje, ali se isplate
kroz manje račune za struju. Isto važi za kancelarijsku opremu kao što
su kompjuteri, fotokopir mašine, štampači.

4. Ugradi dobru toplotnu izolaciju u svojoj kući. Ovo je jedan od
najefikasnijih načina da se uštedi energija i novac. 50% toplote može
pobeći kroz zidove, krovove i podove sa lošom izolacijom.

5. Peri ekonomično. Veš i sudo mašinu koristi samo kad se napune.
Koristi prašak za pranje koji odgovara pranju na niskim temperaturama i
ekonomične programe. Smanji korišćenje tople vode tuširanjem umesto
kupanja.

6. Stavi poklopac! Možeš uštedeti i do 30% energije stavljanjem poklopca na šerpu dok kuvaš.

7. O frižideru. Ne drži vrata frižidera otvorena duže nego što je
neophodno, hrana koju stavljaš u frižider ili zamrzivač neka se potpuno
ohladi, otapaj hranu prirodno i drži na pravoj temperature. Ako je
moguće ne stavljaj štednjak i frižider/zamrzivač jedan do drugog.

8. Idi peške, biciklom i koristi javni prevoz. Gorivo koje sagori u
motoru tvog automobila stvara prosečno 2,5 kg CO2 emisije po litru
goriva.

9. Ako ne moraš da voziš, vozi se sa nekoliko ljudi u istom automobilu
ili koristi automobil koji štedi energiju ako je to moguće. Vozi se sa
kolegama ili prijateljima u jednom automobilu – čak trećina vožnji je
vožnja na posao. Emisija CO2 iz tvog automobila može se smanjiti za čak
75% kombinovanjem benzina i električnog motora u hibridnom automobilu.

10. Smanji putovanja avionom. Kada putuješ na turističke destinacije
avionom doprinosiš značajnim emisijama ugljen dioksida koje uzrokuju
promenu klime. Zato idi na odmor bliže svojoj kući ili putuj drugim
prevoznim sredstvima kao što je voz, autobus ili brod. Ako moraš da
letiš, razmisli o kupovini kupona za poravnanje ugljenika (tako se
finansira smanjenje gasova koji prave efekat staklene bašte, kroz
projekte za proizvodnju energije vetrom i slično, da bi se stvarala
čista energija koja zamenjuje energiju iz fosilnih goriva) da bi se
iskupio za emisiju izazvanu time što letiš avionom.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Međunarodni ekološki kalendar

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:49 pm


JANUAR
26. januar - Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

FEBRUAR
2. februar - Svetski dan močvarnih područja
14. februar - Svetski dan očuvanja energije
18. februar - Medjunarodni dan biloške kontrole

MART
8. mart - Međunarodni dan žena
14. mart - Međunarodni dan protiv brana, za reke, vodu i život
15 mart - Svetski dan zaštite potošača
21. mart - Svetski dan šumarstva
22. mart - Svetski dan vode
23. mart - Svetski dan meteorologije

APRIL
17. april - Svetski dan zdravlja
22. april - Dan planete Zemlje
24. april - Svetski dan zaštite životinja od eksperimenata nad njima
26. april - Dan Černobilske katastrofe

MAJ
9. maj - Međunarodni dan ptica
12. maj - Svetski dan pravedne trgovine
15. maj - Internacionalni dan klime
22. maj - Svetski dan zaštite biodiverziteta
31. maj - Svetski dan borbe protiv pušenja

JUN
5. jun - Svetski dan zaštite životne sredine
8. jun - Svetski dan okeana
17. jun - Svetski dan borbe protiv isušivanja i poplava

JUL
11. juli - Svetski dan populacije

AVGUST
12. avgust - Međunarodni dan mladih

SEPTEMBAR
16. septembar - Svetski dan zaštite ozonskog omotača
22. septembar - Dan bez automobile
22. septembar - Međunarodni dan mira
Treći vikend septembra - Očistimo svet
27. septembar - Dan turizma
28. septembar - Dan zelene kupovine

OKTOBAR
Prvi ponedeljak - Svetski dan staništa
1. do 7. oktobra - Svetska nedelja divljih životinja
4. oktobar - Svetski dan zaštite životinja
11. oktobar - Međunarodni dan za smanjenje prirodnih katastrofa
16. oktobar - Dan hrane
24. oktobar - Dan UN
Treći vikend oktobra - Dan hranjenja ptica

NOVEMBAR
1. novembar - Svetski dan vegetarijanstva
3. novembar - Svetski dan čistog vazduha
17. novembar - Dan ekološkoh pokreta
20. novembar - Dan deteta
27. novembar - Dan uzdržavanja od kupovine
29. novembar - Dan borbe protiv trgovine krznom

DECEMBAR
1. decembar - Dan borbe protiv side
2. decembar - Dan tragedije u Bopalu
5. decembar - Dan volontera
10. decembar - Dan ljudskih prava
11. decembar - Dan planina
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Ekološki bonton

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:51 pm


Stanovanje:
Svakodnevno smo odgovorni za 16 odsto ugljen-dioksida i drugih
gasova s efektom staklene bašte. Ta količina gasova nastaje neprimetno,
tokom potrošnje energije za stanovanje.
Zato bolje izolujte prozore i vrata svojih domova, otvorite prozor
umesto da uključite klima-uređaj, mašinu za pranje posuđa uključujte
samo kad je puna, a bojler zagrevajte na nižoj temperaturi.
A ako ste se odlučili za gradnju, koristite prirodne građevinske
materijale, sunčevu i geotermalnu energiju, energiju vetra, te druge
obnovljive i prirodne izvore energije.

Kućno svetlo:
Obična sijalica s užarenim vlaknom svetli kratko, troši dosta struje,
emituje mnogo toplote i sadrži živu, zbog koje je treba posebno
reciklirati da ne bi zagadila vodu i zemlju.
Pređite na neonsko osvetljenje: ono svetli deset puta duže od obične
sijalice, potrebna mu je samo četvrtinu energije koju potroši obična
sijalica, a emituje 90 odsto manje toplote od nje. Štedljive sijalice
mogu se sasvim reciklirati, pa ne zagađuju okolinu.
Štedljiva kompaktna fluorescentna sijalica (CFL) snage 20 vati može
zameniti običnu pet puta jaču običnu sijalicu. Za 1.200 kilovata
struje, koliko jedna ovakva sijalica uštedi tokom svog veka, potrebno
je više od pola tone uglja ili, približno, 280 litara tečnog goriva.
Ako bi samo milion domaćinstava promenio po četiri sijalice, 900.000
tona gasova koji stvaraju efekat staklene bašte bio bi eliminisan.

Uređaji:
Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu
fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja,
kompjutera, monitora i stereo-uređaja kada ih uključimo i ne koristimo.
Domaćinstva u postindustrijskim zemljama tako u atmosferu emituju
75.000.000 tona ugljen-dioksida i bacaju milijarde dolara svake godine.
Samo u Evropi, uključeni televizori koje niko ne gleda koštaju preko
milijardu dolara godišnje. Domaćinstvo može da smanji račune i emisiju
štetnih gasova za 66 odsto.
Prosečan kompjuter bez monitora potroši 60 do 250 vati struje dnevno.
Ako isključujete kompjutere kada ih ne koristite, u atmosferu ćete
ispustiti 83 odsto ugljen-dioksida manje.

Papir:
Koristite recikliranu hartiju jer se papir, koji čini trećinu otpada,
može prerađivati tri do pet puta pre nego što se njegova vlakna
raspadnu. Tona recikliranog papira čuva 17 stabala i 67 odsto energije
potrebne za novoproizvedenu hartiju.

Plastika:
Pošto ih donesete iz prodavnice, plastične kese uglavnom
završe u vašoj životnoj sredini jer se samo tri odsto njih reciklira.
Napravljene su od polietilena i potrebno im je hiljadu godina da se
raspadnu, pri čemu se emituju opasni gasovi. Da biste ovo sprečili,
koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija.
Onima koji vam isporučuju hranu recite da zadrže plastične viljuške. Ne
koristite plastične šolje, čaše i flaširanu vodu. (Godišnje se za
flaširanje vode potroši 2.700.000 tona plastike, a više od 86 odsto
plastičnih flaša završava u prirodi.)
Održavanje odeće: Istraživanja Univerziteta u Kembridžu pokazala su da
na pranje i sušenje odeće otpada 60 odsto ukupne energije uložene u
njenu proizvodnju i održavanje.
Perite odeću u toploj, ne u vreloj vodi, i koristite novije tipove
mašina za pranje jer troše četvrtinu energije i manje vode u odnosu na
stare tipove. Opranu odeću sušite napolju, ne u mašini.
Sve to za 90 odsto može redukovati emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa tokom uobičajenog održavanja odeće.
Stare jakne: Stare jakne od prirodnih i veštačkih materijala mogu se
reciklirati ili prepraviti. Na taj način se štedi 76 odsto energije za
proizvodnju nove odeće, a emisija gasova s efektom staklene bašte
smanjuje se za 71 odsto.
Kupovinom nošene odeće snižavate emisiju ugljen-dioksida koji se
oslobađa tokom proizvodnje nove odeće i prolazite jeftinije. Primera
radi, pamuk zauzima manje od tri odsto poljoprivrednog zemljišta, ali
se za njegovu proizvodnju troši četvrtina pesticida upotrebljenih u
svoj poljoprivredi.

Bicikl:
Po gradu se vozite biciklom. Podaci iz razvijenih zemalja pokazuju da
tamošnji saobraćaj oslobađa više od 30 odsto ukupnog ugljen-dioksida.
Ulazak kolima u uži centar Londona stoga se naplaćuje osam funti
dnevno, što saobraćajnu gužvu smanjuje za 22 odsto, a emisiju
ugljen-dioksida za 16.
Na trotoarima mnogih gradova u Nemačkoj parkirani su simpatični crveni
bicikli. Polusatna vožnja košta isto koliko karta za metro ili autobus.
U Parizu su ulice oko najzakrčenijih avenija otvorene samo za autobuse,
bicikle i taksije.
U Kopenhagenu, 33 odsto stanovništva putuje biciklom. Nije slučajno što
je skorašnje istraživanje Dansku rangiralo kao najsrećniju od 178
zemalja.

Automobil:
Za deset sekundi rada automobilskog motora u mestu potroši se više
benzina nego za njegovo gašenje i ponovno paljenje. Ako ugasite motor
na semaforu, smanjujete zagađenje atmosfere najmanje za osminu. Ukoliko
redovno kontrolišete pritisak u gumama, godišnje ćete uštedeti pun
rezervoar goriva.
Postanite vegetarijanci: Šta je odgovornije za globalno zagrevanje: BMW
ili big-mek? Verovali ili ne – burger. Organizacije za hranu i
poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama izveštavaju da industrija mesa
emituje 18 odsto gasova s efektom staklene bašte – više od saobraćaja.
Veliki deo tih gasova potiče od azotnog oksida i metana, koji se
oslobađaju dok preživari vare hranu. Metan ima 23, a azot-oksid 296
puta veći efekat zagrevanja nego ugljen-dioksid.
Ako postanete vegetarijanci, svako od vas može sprečiti emisiju tone i
po ugljen-dioksida godišnje. Poboljšanja na automobilima smanjuju
emisiju tog gasa za samo jednu tonu.
Podržite lokalnog proizvođača: Kupujte hranu na obližnjim pijacama, od
proizvođača iz svoje okoline, jer ćete tako trošiti manje goriva za
dopremanje hrane. Osim toga, hrana s pijace je često svežija od one iz
prodavnice.
Posadite bar jedno drvo u životu: Svako posađeno drvo je korak u borbi
protiv globalnog zagrevanja. Jedno stablo tokom života može da
apsorbuje do tone ugljen-dioksida, naročito u toplijim klimatskim
pojasevima. Tome treba dodati i da lišće apsorbuju toplotu Sunca.
Posečeno stablo bolje je iskoristiti kao građu ili odložiti na neko
polje nego ložiti jer tada ispusti veći deo ugljenika koji je upilo
tokom života.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Đačka (ekološka) zakletva

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:53 pm



Zaklinjem se da neću uništavati drveće, gaziti cveće,
i obećavam da neću pljuvati pod u školi i kući, ni na putu.

Dajem reč da neću kvariti ograde i nanositi kvar građevinarima
i nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici.

Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu onako kako bih želeo da drugi brane moju.

Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Govor poglavice plemena Sijetla iz 1854. godine

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:55 pm



Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju - previše od nas traži.

Kako može da se kupi nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je
strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Pa, kako ih
možete kupiti? Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka
blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen
izmaglice u tami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda. Sokovi
u drveću prožeti su sećanjima na crvenog čoveka. Kada mrtvi bledoliki
odu u šetnju među zvezde zaboravljaju zemlju koja im je dala život.
Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju svoju predivnu zemlju, jer ona je mati
crvenog čoveka.

Deo smo zemlje i ona je deo nas! Mirisne trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao - braća su nam.

Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo mustangovo telo i čovek - sve
pripada istoj porodici. Kada veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj
glas da od nas želi da kupi našu zemlju - previše od nas traži. Veliki
poglavica poručuje da će nam naći mesto na kojem ćemo lepo živeti. On
će nam biti otac - mi njemu deca. Razmotrićemo tu ponudu da kupite našu
zemlju. Ali, to neće biti lako. Ova nam je zemlja sveta. Ova blistava
voda što teče rekama i brzacima nije samo voda, već i krv naših
predaka. Ako vam prodamo zemlju morate znati da je ova voda sveta,
morate reći svojoj deci da je sveta. Da svaki odraz u bistrom jezeru
kazuje događaje i uspomene iz života mog naroda. Žubor vode - glas je
oca moga oca. Reke su naša braća - utoljuju nam žeđ. Reke nose naše
kanue. Hrane nam decu. Prodamo li vam ovu zemlju, morate se setiti i
učiti svoju decu da su reke naša, a i vaša braća. Zato rekama morate
pružiti dobrotu kakvu biste bratu pružili.

Znamo da nas beli čovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i
bilo koji drugi. On je stranac što dođe noću i oduzme zemlji sve što mu
treba: zemlja mu nije brat već - neprijatelj. Kada je pokori on kreće
dalje. Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i ne mari zbog toga.
Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i
zemlja što mu decu rodi - ostaju zaboravljeni. Prema Majci - Zemlji i
prema Bratu - Nebu odnosi se kao prema stvarima što mogu da se kupe,
opljačakju, prodaju poput stoke ili sjajnog nakita. Njegova će pohlepa
uništiti zemlju i za sobom ostaviti pravu pustoš.

Ne znam! Naš se način života razlikuje od vašeg. Od pogleda na vaše
gradove crvenog čoveka zabole oči. To je možda zato što je crveni čovek
divlji i ne razume stvari. U gradovima belog čoveka nema mirnog čoveka,
nema mirnog kutka. Nema mesta na kojem bi se čulo otvaranje lišca u
proleće ili drhtaj krila mušice. Možda zato što sam divlji -
jednostavno ne shvatam. Buka mi vreda uši. Šta vredi život ako čovek ne
može čuti krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni
čovek i ne razumem mnogo...

Indijanac voli zvuk vetra kada se poigrava površinom močvara. I miris povetarca osvežen popodnevnom kišom ili borovinom.

Najveće blago crvenog čoveka je vazduh. Sve živo deli isti dah -
životinja, drvo i čovek. Svima je taj dah potreban. Beli čovek kao da
ne opaža taj dah koji udiše. Poput nekog ko je dugo na samrti, ne oseća
smrad. Prodamo li vam zemlju morate da se setite da vam je vazduh
dragocen, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji održava. Vetar
što je mome dedi dao prvi dah - prihvatiće i njegov poslednji izdah.
Ako vam prodamo zemlju, morate je čuvati kao svetinju. Kao mesto na
kojem će i beli čovek moći da udahne vetar zaslađen mirisom poljskog
cveća. Razmortićemo vašu ponudu da kupite zemlju. Odlučimo li da
pristanemo, zahtevaćemo da ispunite ovaj uslov: beli čovek moraće da se
ponaša prema životinjama ovog kraja kako prema svojoj braći! Divlji sam
i ne razumem drugačiji život. Video sam po prerijama hiljade bizona
koje je beli čovek ubio, pucajući iz jurećeg "vatrenog konja". Divlji
sam i ne razumem kako gvozdeni konj iz kojeg suklja dim može biti
važniji od živog bizona, kojeg mi ubijamo samo da bismo preživeli. Šta
je čovek bez životinje? Kad bi životinje nestale, čovek bi umro od
velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snađe i
čoveka. Sve je u svetu povezano.

Moraćete učiti svoju decu da im je pod nogama pepeo naših dedova. Da bi
poštovali zemlju, reći ćete im da je zemlja bogata životom naših
predaka. Moraćete da učite vašu decu, isto kao što i mi učimo našu - da
nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju - snađe i njenu decu. Pljuje li
čovek na zemlju - pljuje na sebe samoga. Zemlja ne pripada čoveku -
čovek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što
je porodica krvlju sjedinjena. Sve je povezano.

Nije čovek tvorac razboja života, već je samo vlakno u njemu. Što učini
sa razbojem - čini sa sobom. Čak ni beli čovek čiji Bog istupi i govori
s njime kao prijatelj sa prijateljem, neće izbeći zajedničku sudbinu.
Možda smo ipak braća. Videćemo!

Jedino znam sigurno, a to će beli čovek jednom morati da shvati: naš
Bog je isti Bog. Možete misliti da njega možete posedovati, kao što se
spremate da uzmete celu našu zemlju. Ali, nećete! On je Bog ljudi i
njegova je milost jednaka i za crvenog i za belog čoveka. Ova je zemlja
njemu sve. Oskrnavite li je, isto je kao kad prezrete njegovog
stvoritelja. Belog će čoveka nestati, možda i pre ostalih plemena.
Prljate sami svoj ležaj i jedne noći udavićete se u sopstvenom izmetu.
U svom nastojanju gorećete u ognju Boga koji vas je doveo ovamo i s'
nekom neobjašnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim
čovekom. Takva sudbina se nama čini bednom.

Ne razumem zašto se ubija bizon? Zašto se krote divlji konji? Zašto je
u dubini šume toliko ljudskog smrada? Zašto je pogled na zelene bregove
pocepan žicama što govore? Gde su jeleni? Nema ih više.
Gde je orao? Odleteo.

Pravom življenju je kraj. Počinje borba za opstanak..."
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Deset ekoloških zapovesti

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:56 pm


I. Papir upotrebljavajte mudro. Pišite sa obe strane.

Zbog čega? Papir se uglavnom pravi od drveta. Ako papir štedimo,
manje će stabala drveća biti posečeno, priroda će ostati bogatija i
zdravija
.

II. Izvore i reke zaštitite. Kada ste na plaži, održavajte je čistom.
Zbog čega? Voda je, pored vazduha, osnovni izvor života.
Sve je manje čiste vode za piće. Zbog toga je važno, gde god možemo, da
zaštitimo izvore vode i da vodu štedimo
.

III. Energiju štedite. Svetlo ugasite uvek kada je to moguće.
Zbog čega? Osim energije proizvedene u hidrocentralama, svi ostali
proizvođači zagađuju prirodu, a da bismo je imali u svako doba, treba
je štedeti
.

IV. Za odlaganje otpadaka koristite stare kese.
Zbog čega? Stare kese bi i onako otišle u otpad. Zbog toga ih je bolje upotrebiti za pakovanje ostalog otpada.

V. Starijima preporučite da ne kupuju predmete od krzna, kože, reptila, slonovače i kornjačinog oklopa.
Zbog čega? Da bi došli do krzna, kože i kostiju, ljudi
ubijaju životinje i time narušavaju živi svet. Pojedine vrste čovek je
čak istrebio. To nije lepo. Time se narušava i priroda.


VI. Vodu štedite. Ako u kući česma negde curi ili zapazite oštećenu cev, zamolite starije da to poprave.
Zbog čega? O značaju vode za život već smo pisali. Važno
je da i deca o tome vode računa. Svaka kap vode je dragocena, posebno u
gradovima.


VII. O drveću se brinite. Nova stabla sadite, a oštećena lečite.
Zbog čega? Objašnjenja je mnogo. Posebno u gradovima, drveća su pluća grada, fabrike kiseonika.

VIII. Pešačite ili upotrebljavajte javni prevoz. Roditeljima recite da što manje koriste automobil.
Zbog čega? Pešačenjem i bavljenjem sportom stiče se
kondicija neophodna za razvoj i zdravlje. Da bi u gradovima vazduh
ostao manje zagađen, potrebno je da se smanji količina izduvnih gasova
iz automobila.


IX. O planeti Zemlji čitajte i učite. Sa prijateljima znanje razmenite.
Zbog čega? Nova saznanja o planeti Zemlji oplemenjuju nas i dovode
u bliskiju vezu sa celokupnom prirodom. Nemojte biti sebični i znanje
zadržavati samo za sebe. Ako drugome otkrijemo naša znanja o prirodi
življenja i drugi će to isto učiniti prema nama.


X. Svoj klub ljubitelja prirode osnujte, pozovite drugare i zajedno očistite deo kraja u kome živite.
Zbog čega? Klubovi ljubitelja prirode omogućavaju nam nova
saznanja, druženja, putovanja, obilazak planina i prirodnih bogatstava.
Nova prijateljstva se stiču druženjem. Malo možemo da postignemo ako
sve sami radimo.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Ekološki poremećaj

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:57 pm


To se dešava i kad faktori životne sredine počnu gubiti na svom kvalitetu
u poređenju sa potrebama živih vrsta i to nakon promene abiotičkih
ekoloških faktora (na primer, porast temperature ili smanjenje količine
kiše).

To se takođe dešava kada životna sredina počne negativno delovati na
opstanak vrsta (ili populacije) usled pojačane aktivnosti grabežljivaca
(na primer, prekomerni ribolov). Napokon, to se dešava i kad faktori
okoline počnu negativno delovati na kvalitet života živih vrsta (ili
populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).

Ekološki poremećaji mogu biti veći ili manji (i varirati u trajanju od
nekoliko meseci do nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani
prirodnim ili ljudskim faktorima. Takođe, mogu zahvatiti jednu vrstu
ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi članak
uništenje vrsta).

Na kraju, ekološki poremećaj može biti lokalni (kao kod izlivanja
nafte) ili globalni (porast nivoa mora povezan za globalnim
zagrevanjem).
U skladu sa navedenim stepenima ograničenosti, lokalni poremećaj može
imati značajne ili manje značajne posledice koje idu od ugibanja većeg
broja jedinki pa do potpunog uništenja vrsta. Kakav god bio uzrok,
nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremećaj u
lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta. U
slučaju globalnog poremećaja posledice mogu biti daleko izraženije; u
nekim nestancima vrsta više od 90% vrsta koje su živele u određenom
vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak
određenih vrsta (kao što su dinosauri) doveo do oslobađanja određenog
staništa omogućivši pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekološki
poremećaj, paradoksalno, pospešio beodiversifikaciju.

Ponekad je ekološki poremećaj ograničenog obima i bez većih posledica
za ekosistem. Ali, najčešće te posledice traju mnogo duže. U stvari,
najčešće se radi o povezanom nizu događaja sa završnim događajem. Na
ovoj tački nije moguć povratak na prethodno stabilno stanje i novo
stabilno stanje će se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). Na
kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta,ekološki poremećaj
može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome, iako se
smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju da je
nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagađenje
hrane, negativan uticaj onečišćenja vazduha na zdravlje, manjak hrane,
manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog
otpada te ugrožavanje opstanka ključnih vrsta (veliki majmuni, pande i
kitovi) takođe su faktori koji utiču na ljudsko blagostanje.

U proteklih nekoliko desetaka godina jasno se uočava sve veći uticaj
čoveka na ekološke poremećaje. Zahvaljujući tehnološkom napretku i
brzom priraštaju stanovništva ljudski rod ima mnogo veći upliv na svoje
životno okruženje nego ijedan drugi faktor ekosistema.

Neki od najčešće pominjanih primera ekoloških poremećaja su:

- permsko-trijasko istrebljenje pre 250 miliona godina
- kredno-tercijarno istrebljenje pre 65 miliona godina
- globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bašte". Zagrevanje
može prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka, češće pojave
ekstremnih vremenskih poremećaja i kvalitativne i kvantitativne promene u proizvodnje hrane
- pojava rupe u ozonskom omotaču
- krčenje šuma i povećanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta
- topljenje nuklearnog jezgra u Černobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo
ljudi i životinja i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i
životinjama.

Oblast oko nuklearke je napuštena zbog velike količine radijacije ispuštene pri topljenju jezgra.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Polje rada ekologije

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:58 pm


Ekologija, koja se obično smatra granom biologije, opšta je nauka koja proučava
živa bića (organizme). Organizmi mogu biti proučavani na mnogim
različitim nivoima, od proteina i nukleinskih kiselina (u biohemiji i
molekularnoj biologiji), do ćelija (u ćelijskoj biologiji), jedinki (u
botanici, zoologiji i ostalim sličnim naukama), i konačno na nivou
populacije, zajednica i ekosistema, do biosfere kao celine; nivoi koje
smo poslednje naveli predstavljaju glavne predmete ekoloških
istraživanja. Ekologija je multidisciplinarna nauka. Zbog
usredsređenosti na više nivoe organizacije života i na međuodnos
organizama i njihove okoline, ekologija ima snažan upliv na mnoge druge
naučne grane, pogotovo na geologiju i geografiju, zatim meteorologiju,
pedologiju, hemiju i fiziku. Zato se za ekologiju kaže da je holistička
nauka i da objedinjuje tradicionalne nauke (kao npr. biologiju) koje,
na taj način, postaju njene subdiscipline i sve zajedno omogućavaju
daljnji razvoj ekologije.
Kao grana nauke, ekologija ne propisuje šta je "ispravno" a šta
"pogrešno". Ipak, učenje o biološkoj raznovrsnosti i s tim povezanim
ekološkim temama omogućilo je naučno postavljanje ciljeva
envajormentalizma i dalo mogućnost da se s tim povezane teme izražavaju
naučnom metodologijom, merenjima i terminologijom. Štaviše, holistički
pristup proučavanju prirode podjednako je zastupljen i u ekologiji i u
envajormentalizmu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Grane ekologije

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 9:59 pm


Ekologija, kao nauka širokog polja proučavanja, može se podeliti na nekoliko
glavnih i sporednih subdisciplina: glavne subdiscipline su poređane po
"gnezdima" od manje obimnih ka obimnijim:

- bihejvioristička ekologija koja proučava ekološke i evolucionističke
osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagođavanju
životinja njihovim ekološkim staništima;
- populacijska ekologija (ili autoekologija) koja se bavi populacijskom
dinamikom unutar vrsta i njenom povezanošću sa faktorima
prirodne sredine.
- ekologija životne zajednice (ili sinekologija) koja proučava odnose među vrstama u određenoj ekološkoj zajednici;
- ekologija predela koja proučava međuodnose slabije uočljivih delova predela;
- ekologija ekosistema koja proučava razmenu energije i materije kroz ekosisteme;
- opšta ekologija koja se bavi problematikom na makroekološkom nivou.

Podela ekologije može biti i na osnovu ciljnih grupa proučavanja:

- ekologija životinja
- ekologija biljaka
- ekologija insekata;

ili na osnovu proučavanja određenog ekotopa:

- arktička (ili polarna ekologija)
- tropska ekologija
- pustinjska ekologija

Ekologija temperaturnih zona takođe može postojati kao posebna
subdisciplina, ali, pošto ekologija u celini proučava sve temperaturne
oblasti, ova dodatna subdisciplina je suvišna.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Biosfera i bioraznovrsnost

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 10:00 pm


Savremeni ekolozi smatraju da se ekološka problematika može proučavati na više
nivoa: populacijskom nivou (jedinke iste vrste), na nivou biocenoze
(zajednice živih vrsta), na nivou ekosistema i na nivou biosfere.

Spoljašnji sloj Zemlje sastoji se od nekoliko delova: hidrosfere (ili
vodenog sloja), litosfere (sloja zemljišta i stena) i atmosfere (ili
vazdušnog sloja). Biosfera (ili sfera života) ponekad se definiše i kao
"četvrti omotač" i osnosi se na sve životne pojave na planeti ili na
onom delu planete gde postoji život. Ona u znatnoj meri zahvaća i
ostala tri sloja uprkos činjenici da zapravo na postoje stalni
stanovnici atmosfere. U odnosu na veličinu Zemlje, biosfera pokriva
samo jedan njen tanak sloj koji se proteže od 11, 000 metara ispod
površine more pa do 15, 000 metara iznad.

Život je prvo nastao u hidrosferi, u manjim dubinama, odnosno u
fotičkoj zoni (dubini do koje dopire sunčeva svetlost). Tada su se
pojavili višećelijski organizmi koji su nastanili bentalnu zonu
(odnosno, dno mora). Život na kopnu se razvio kasnije, nakon što se
formirao ozonski omotač koji je štitio živa bića od UV
(ultraljubičastog) zračenja.

Smatra se da je bioraznovrsnost dobila zamah razdvajanjem (ili
sudarima) kontinenata. Biosfera i bioraznovrsnost su nerazdvojive
osobine Zemlje. Sfera u sebi sadrži bioraznovrsnost. Ova
bioraznovrsnost se istovremeno manifestuje na ekološkom nivou
(ekosistem), populacijskom nivou (unutrašnja bioraznovrsnost) i na
nivou vrsta (bioraznovrsnost vrsta).

Biosfera se sastoji od velikih količina hemijskih elemenata kao što su
ugljenik, vodonik i kiseonik. Ostali elementi, kao fosfor, kalcijum i
kalijum, takođe su važni za život, iako se nalaze u manjim količinama.
U ekosistemu i slojevima biosfere postoji stalno kretanje ovih
elemenata koji se mogu pronaći i u mineralnim i u organskim oblicima.
Pošto je količina raspoložive geotermalne energije prilično mala, sva
raznovrsnost funkcionisanja ekosistema je zasnovana na raspoloživoj
solarnoj energiji. Biljke i fotosintetički mikroorganizmi pretvaraju
svetlost u hemijsku energiju procesom fotosinteze, pri čemu nastaje
glukoza (prosti šećer) i oslobađa se kiseonik. Tako glukoza postaje
sekundarni izvor energije koji omogućuje ekosistemu da funkcioniše.
Određeni deo ove glukoze koriste drugi organizmi kao izvor energije,
dok se ostali deo glukoze može pretvoriti u druge molekule kao što su
npr. aminokiseline. Biljke koriste deo ovog šećera, koncentrovanog u
obliku nektara, da privuku oprašivače koji tako pospešuju razmnožavanje
biljaka. Ćelijska respiracija je proces u kojem organizmi (kao npr.
sisari) razlažu glukozu na njene sastavne delove, vodu i ugljen-dioksid
na taj način obnavljajući uskladištenu energiju koju su biljke
prvobitno dobile od sunčeve svetlosti. Srazmera između fotosintetičke
aktivnosti biljaka i drugih nosioca fotosinteze i respiracije drugih
organizama određuje poseban ustroj Zemljine atmosfere, naročito u
pogledu količine kiseonika. Atmosferska strujanja mešaju atmosferu i na
taj način uravnotežuju odnos elemenata i u područjima intenzivne
biološke aktivnosti i u područjima slabije biološke aktivnosti.

Voda se razmenjuje između hidrosfere, litosfere, atmosfere i biosfere u
pravilnim ciklusima. Okeani, kao veliki rezervoari vode, obezbeđuju
toplinsku i klimatsku stabilnost isto kao što se hemijski elementi
transportuju zahvaljujući velikim okeanskim strujama.

Da bi bolje razumeli funkcionisanje biosfere te poremećaje povezane sa
delovanjem čoveka, američki naučnici su napravili umanjenu simulaciju
biosfere, nazvanu Biosfera II.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Koncept ekosistema

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 10:01 pm


Prvi zakon ekologije kaže da svaki živi organizam razvija neprekidnu i
stalnu vezu sa svim drugim elementima njegove životne sredine.
Ekosistem može biti definisan kao stanje gde postoji interakcija između
organizama i njihove sredine.

Ekosistem se sastoji od dve celine, života (nazvanog
biocenoza) i sredine u kojoj život postoji (biotop). Unutar ekosistema,
žive vrste su međusobno povezane i zavise jedna od druge preko lanca
prehrane te razmenjuju energiju i materiju kako međusobno tako i sa
svojom sredinom. Svaki ekosistem može se sastojati od entiteta
različite veličine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. na primer,
kamen i sav život ispod njega može biti jedan ekosistem. Šuma može biti
mezoekosistem a ceo ekoregion , zajedno sa rečnim slivom, može biti
makroekosistem.

Glavna pitanja kod proučavanja ekosistema su:

- koliko efikasna može biti kolonizacija sušnih oblasti?
- koje su to promene i varijeteti u ekosistemu?
- kako se ekosistem ponaša na lokalnom, regionalnom i opštem nivou?
- da li je aktuelno stanje stabilno?
- kakav je značaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa među ekosistemima može imati čovek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi
zdrava voda?

Ekosistemi se često razvrstavaju s obzirom na biotope koje proučavaju. Tako se mogu definisati sledeći ekosistemi:

- kontinentalni ekosistemi (ili kopneni) kao što su šumski ekosistemi,
livadski ekosistemi (livade, stepe, savane) te agroekosistemi
(poljoprivredni ekosistemi).
- ekosistemi kopnenih voda kao što su lentički ekosistemi (jezera, bare) ili lotički ekosistemi (reke, potoci)
- okeanski ekosistemi (mora, okeani).

Postoji i klasifikacija s obzirom na zajednicu u određenom ekosistemu (npr. ljudski ekosistem).

Interakcije živih bića

Jedinstvo ekosistema počiva na interakcijama živih bića i nežive
okoline: zemljišta, vode, vazduha, temperature, vlažnosti. Ekosistemi
su vrlo složeni i dinamični sistemi. Svaka promena u sastavnim delovima
ekosistema odražava se na sistem u celini. U svakom ekosistemu
razlikuju se tri tipa odnosa između njegovih sastavnih delova:

1. akcije koje predstavljaju uticaje biotopa (nežive prirode) na živa bića koja ga naseljavaju;

2. reakcije – uticaji živih bića na biotop;živa bića se prilagođavaju
na promene uslova u biotopu i istovremeno menjaju tu sredinu;

3. koakcije – uzajamni uticaji između samih organizama; njima pripadaju
svi odnosi ishrane u biocenozi i čitav niz konkurentskih odnosa.

Kruženje materije i proticanje energije

Biocenoza i biotop predstavljaju zajedno ekološki sistem u kome
energija protiče, a materija kruži između obe komponente sistema i
unutar svake od njih.

Proizvođači uzimaju neorganske materije iz biotopa i od njih sintetišu
organske materije. Na račun tih materija žive potrošači. Razlagači
razlažu uginule organizme ili njihove delove do neorganskih elemenata
pa proizvođači mogu ponovo da ih koriste. Tokom ovog kruženja materije,
energija protiče kroz ekosistem. Ona prelazi iz jednog oblika u drugi,
koristi se za obavljanje životnih procesa i na svakom trofičkom nivou
deo energije se oslobađa i lagano, u vidu toplote, napušta sistem. Zato
se u ekosistem neprestano moraju unositi nove količine energije.

Organska produktivnost ekosistema predstavlja ukupnu količinu
obrazovane organske materije koju svi organizmi, na različitim
trofičkim nivoima, proizvode u određenom vremenskom periodu na jedinicu
površine ili zapremine. Nju čine:

- primarna produktivnost – ukupna količina organske materije koju
stvore proizvođači; najveću primarnu produkciju imaju tropske kišne
šume, vlažne livade i plitka jezera, a najmanju imaju pustinje i otvorene morske pučine, gde ima malo mineralnih elemenata;

- sekundarna produktivnost – ukupna količina organske materije koju stvaraju potrošači ili razlagači.

Grupisanje ekosistema - biomi

Različiti ekosistemi u jednoj klimatskoj zoni grupišu se u veće celine
– biome (velike zajednice). U biomu je veći broj ekosistema povezan
složenijim odnosima akcije, reakcije, koakcije i lancima ishrane. U
njima se kruženje materije i proticanje energije odvija u velikim
razmerama.

Biomi se grupišu u tri osnovne oblasti života:

1. oblast mora i okeana

2. oblast kopnenih voda (stajaće i tekuće)

3. suvozemna oblast života u kojoj su osnovni tipovi bioma:

- tropske vlažne šume (džungle) – najveće bogatstvo i raznovrsnost živog sveta; na ekvatoru;
- listopadne šume umerenih oblasti – smenjivanje leta i zime;
- tajge (severne četinarske šume) – severni delovi Evrope, Azije i Amerike;
- tundre – najsevernija oblast vegetacije; niske temperature i siromašno zemljište pa je i živi svet siromašan;
- stepe – prosnate travnate zajednice bez šumskog drveća; stepe su u
Sev. Aziji i Rusiji; savane su u centralnoj Africi, a prerije u
Severnoj
Americi;
- pustinje – male količine padavina, visoke prosečne temperature i
velika kolebanja temperature; slaba zastupljenost živog sveta;
- zelene šume i šikare – u primorskim područjima raznih kontinenata;
dugo sušno leto i blage zime sa dosta padavina; osiromašenjem
šuma, pod uticajem čoveka, nastaju šibljaci poznati kao makija (Sredozemlje) i čaparal (Kalifornija)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Dinamika i stabilnost

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 10:32 pm


Ekološki faktori

koji mogu uzrokovati dinamičke promene unutar celokupne populacije ili
unutar pojedinih vrsta u određenoj ekološkoj sredini najčešće se dele
na dve grupe: abiotičke i biotičke.

U abiotičke faktore ubrajamo geološke, geografske i
klimatološke parametre. Biotop je region sa srodnim obeležjima životne
sredine u kojem postoji poseban sklop abiotičkih ekoloških faktora. Ti
faktori su:

- voda, koja je istovremeno i osnovni element živog sveta i njegov milje
- vazduh, koji obezbeđuje kiseonik, azot i ugljendioksid za sve žive vrste te proizvodnju i ispuštanje polena i spora
- plodna zemlja, koja je u isto vreme i hrana i fizička podrška
- plodna zemlja pH, salinitet, azot i fosfor imaju osobinu da zadržavaju vodu pri čemu je koncentracija tih elemenata vrlo važna
temperatura, koja ne bi smela da dostiže ekstremne vrednosti čak i u
slučaju kada neka od živih vrsta može podneti visoke temperature
- svetlost, koja ekosistemu obezbeđuje energiju putem fotosinteze
- prirodne katastrofe takođe se mogu smatrati abiotičkim faktorima.

Biocenoza, ili zajednica, je grupa životinjskih ili
biljnih jedinki ili mikroorganizama. Svaka populacija je posledica akta
razmnožavanja unutar jedinki iste vrste te zajedničkog života na
određenom mestu u određeno vreme. Kada u određenoj populaciji postoji
nedovoljan broj jedinki tada je ta populacija suočena sa izumiranjem;
izumiranje vrsta može početi onog trenutka i kada počne opadati broj
biocenoza (zajednica) koje se sastoje od predstavnika određene vrste. U
malim populacijama, razmnožavanje među bliskim srodnicima može dovesti
do smanjenja genetske raznovrsnosti što može oslabiti samu zajednicu.
Biotički ekološki faktori takođe utiču na otpornost zajednice; ovi
faktori mogu delovati unutar određene vrste te između više vrsta.

Odnosi unutar vrste se vaspostavljaju među jedinkama
istih vrsta koje, opet, sačinjavaju populaciju. To su odnosi
kooperacije i kompeticije (takmičenja) uz podelu teritorije te,
ponekad, i hijerarhijski postavljenu organizaciju zajednice.

Odnosi među vrstama; interakcije između različitih
vrsta su brojni i najčešće se opisuju s obzirom na njihove pozitivan,
negativan ili neutralan upliv na zajednicu (na primer, simbioza (odnos
++) ili kompeticija (odnos --)). Najznačajniji odnos je odnos
grabljivca (pojesti drugog ili sam biti pojeden ), koji nas dovodi do
lanca ishrane, bazičnog koncepta u ekologiji (na primer, biljojedi jedu
travu, mesojedi jedu biljojede a te mesojede jedu veći mesojedi).
Prevelik broj grabljivaca u odnosu na brojnost plena negativno utiče i
na zajednicu grabljivaca i na zajednicu lovine tako što smanjena
količina hrane i visoka smrtnost mladih jedinki (koje još nisu dostigle
punu seksualnu zrelost) mogu smanjiti (ili sprečiti porast) populacije
i jednih i drugih. Selektivno izlovljavanje određenih vrsta od strane
čoveka je aktuelni primer stanja u kojem postoji veći broj grabljivaca
u odnosu na lovinu. Ostali faktori unutar iste vrste uključuju
parazitizam, zarazna oboljenja i stalna borba za ograničene resurse u
slučaju kada dve vrste dele isto ekološko stanište.
Stalna interakcija između različitih živih bića odvija se istovremeno
sa stalnim mešanjem minerala i organskih materija koje organizmi
koriste za svoj rast, život i reprodukciju, da bi kasnije poslužili kao
đubrivo. Ovo stalno kruženje elemenata (posebno ugljenika, kiseonika i
azota) te vode jednim imenom se naziva biogeohemijski ciklusi. Ti
ciklusi omogućavaju dugotrajnu stabilnost biosfere (ukoliko na trenutak
zanemarimo još uvek slabo proučen uticaj ljudskog faktora, ekstremnih
vremenskih prilika ili geoloških pojava). Ova samoregulacija, koja se
kontroliše povratnom spregom obezbeđuje dugotrajnost ekosistema i
naziva se homeostaza. Ekosistem takođe nastoji da se razvije do stanje
idealne ravnoteže koje se dostiže nakon sukcesije događaja odnosno
klimaksa (na primer, jezerce može da postane tresetište).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Prostorni odnosi i daljnja podela teritorije

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 04, 2009 10:34 pm


Ekosistemi nisu striktno odvojeni jedni od drugih već su u stalnim međuodnosima.
Na primer, voda može cirkulisati među ekosistemima u vidu reke ili
okeanske struje. Voda i sama po sebi, kao tečna materija, definiše
ekosisteme. Pojedine vrste, kao lososi ili slatkovodne jegulje stalno
se kreću između morskih i slatkovodnih sistema. Odnosi među
ekosistemima dovode nas do koncepta bioma.

Biom je homogena ekološka formacija koju nalazimo na prostranim
oblastima kao što je tundra ili stepa. Biosfera u sebi uključuje sve
Zemaljske biome -- sva mesta na kojima je moguć život -- od najviših
planina do najdubljih delova okeana.

Raspored bioma najčešće korespondira sa geografskom širinom i to od
ekvatora do polova, uz različitosti koji su zasnovane na fizičkim
karakteristikama sredine (na primer, okeani ili planinski lanci) i na
klimi. Te varijacije su povezane sa distribucijom vrsta u skladu s
njihovom tolerantnošću na temperaturne ekstreme i/ili na sušu. Na
primer, fotosintetičke alge mogu se pronaći samo u fotičkom delu okeana
(dokle dopire svetlost), dok se četinari najčešće nalaze u planinskim
oblastima.

Iako se radi o pojednostavljenju mnogo složenije šeme, geografska
širina i visina daju prilično dobar uvid u distribuciju
bioraznovrsnosti unutar biosfere. Vrlo uopšteno govoreći, bogatstvo
bioraznovrsnosti (kakoživotinjskihe tako i biljnih vrsta) mnogo brže se
smanjuje u blizini ekvatora (kao npr. u Brazilu) nego u blizini polova.


Biosfera se takođe može podeliti na ekozone, koje su danas precizno
određene i prvenstveno prate granice kontinenata. Ekozone se dalje dele
na ekoregione, iako se još uvek ne znaju tačno njihove granice.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu