Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:23 am
Reka Sava je 940 kilometara duga reka u jugoistočnoj Evropi. Nastaje spajanjem reka Sava dolinka (izvire na Kranjskoj gori i spušta se Karavankama i Julijskim alpama na jugoistok) i Sava bohinjka (izvire južno od Triglava) kod Radovljice i teče na jugoistok pored Kranja, nakon 300 kilometara kroz Zagreb glavni grad Hrvatske. Velikim svojim delom je pogranična reka između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
U Dunav se uliva u Beogradu, glavnom gradu Srbije.


Za rečne brodove, Sava je plovna od Siska do Beograda.
Područje levo i desno od Save se naziva Posavina.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:26 am


Most sv. Irineja iznad Save
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:33 am
Poreklo Hidronima

Reka Sava je probila svoj današnji tok pre oko 10000 godina, ili na samom kraju poslednjeg ledenog doba. Tada se nekada dugački i jedinstveni masiv razdvojio na tri manje geografske celine, Samoborsko gorje, Medvedicu i Kalnik. Od tog vremena do danas Sava je nataložila ogromne količine šljunka i peska celom svojom dolinom, a ponegde je debljina takvih naslaga i do četrdeset m.

Sava (osn. σα, σως ѕa, sos - jak, snažan, siguran), što je karakteristika ove velike reke. Sava je snažna reka koja bogu Zevsu (Dunav) naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan. Od hidronima Sava vodi poreklo i ime Sabazios (Σαβαζιος), sa Save. U mitologiji Sabazije je tračko-frižansko božanstvo. Njegov otac je Zevs, koji se u vidu zmije sjedinio sa Persefonom, Hadovom ženom u njegovim dvorima kraj reke Stiga. Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda. Njegovo ime poistovećuje se sa današnjim gradom koji se zove Šabac.

Najveće pritoke su Mirna, Krka, Kupa, Orljava, Bosut, Una, Vrbas, Bosna, Drina i Kolubara.

Značajni gradovi na toku Save su Kranj, Radeče, Krško, Brežice u Sloveniji, Zagreb, Sisak, Slavonski Brod, Županja u Hrvatskoj, Bosanski Brod, Bosanski Šamac, Brčko u Bosni i Hercegovini i Sremska Mitrovica, Šabac i Beograd u Srbiji.

Površina sliva Save je 95720 kvadratnih kilometara.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:35 am
Sava Dolinka izvire kao reka Nadiza na 1232 m nadmorske visine i u vidu
slapa pada 12m duboko. Zatim se spusta u dolinu Tamar, gde ponire i
izlazi kod Radeca u vidu nekoliko jezera, zvanih Zelenci zbog smaragdno
zelene boje vode..odatle tece kao Sava Dolinka...

Izvor-slap NADIZE


ZELENCI
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:36 am
Drugi izvorni krak reke Save, Sava Bohinjka izvire ispod planine
Komarcha u vidu 78 m visokog slapa (vodopada) SAVICA, koji se napaja
vodom iz 500 m vise lezeceg Chrnog jezera.
Prilikom obilnih kisa Chrno jezero prelije i stvara levo od Savice jos jedan, nestalni, kaskadni 600 m visok slap..
Odatle Savica tece do Bohinjskog jezera, u koga se uliva i iz njega tece kao Sava Bohinjka..

slap SAVICA

Levi, kaskadni 600 metarski slap
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:37 am
Interesantno je, da skoro sve pritoke Save Dolinke i Save
Bohinjke..potoci i recice..izviru kao vodopadi odnosno slapovi.. Evo
nekoliko najlepsih:
PRITOKE SAVE DOLINKE

Potok Javornik kod Jesenica uliva se u Savu Dolinku. Njegov izvor je slap u Javorniskom rovtu

Slap Mala Pisnica

Slap u Hudicevem zlebu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:40 am
Međunarodna komisija za sliv reke Save (ISRBC) nastavila je aktivnosti na uspostavljanju Geografskog Informacionog Sistema (GIS) na slivu reke Save, objavljivanjem tendera za izradu Implementacione dokumentacije za uspostavljanje Sava GIS-a.

Tender je otvoren do 22. maja 2009. godine, a rok za izradu projekta je 6 meseci. Budžet za taj projekat je maksimalno 45.000 EUR.

- Dokumentacija treba da definiše informacione proizvode, alate i servise za izradu GIS-a, kao i standarde koji će se koristiti, predlog arhitekture sistema i akcioni plan za uspostavljanje Sava GIS-a – naveo je za eKapiju Siniša Špegar, iz Međunarodne komisije za sliv reke Save (www.savacommission.org).

Siniša Špegar je napomuo da očekuju da će se na tender javiti veliki broj firmi, kako iz država članica Okvirnog sporazuma o slivu reke Save - Hrvatske, BiH, Slovenije i Srbije, tako i drugih zemlja.

Kako je izjavio sagovornik eKapije, u istraživanju sprovedenom od strane ISRBC, 94% ispitanika izrazilo je potrebu za Geoportalom za sliv reke Save, koji bi poboljšao komunikaciju i razmenu informacija između članica Savske komisije.

On je izjavio da će primarna funkcija GIS-a, u početnoj fazi, biti fokusirana na upravljanja slivom reke Save, dok su plovidba i turizam, uslovno rečeno, u drugom planu.

Međunarodna komisija za sliv rijeke Save (ISRBC) osnovana je u cilju primene Okvirnog sporazuma o slivu reke Save (FASRB), tj. osiguravanja saradnje stranaka radi uspostavljanje međunarodnog režima plovidbe, uspostavljanje održivog upravljanja vodama, preduzimanje mera za sprečavanje ili ograničavanje opasnosti.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:46 am

Tok
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 10:49 am


Међународна комисија за слив реке Саве–Савска комисија формирана на основу Оквирног
споразума о сливу реке Саве, који су потписале прибрежне земље
(Република Словенија, Република Хрватска, Босна и Херцеговина и Државна
заједница Србије и Црне Горе) у Крањској Гори 03. децембра 2002.
године, након успешно окончаних преговора вођених под покровитељством
Пакта о стабилности за југоисточну Европу.

Споразум је ступио на снагу 29. децембра 2004. године, 30 дана након
што је депозитар Споразума, Република Словенија, обавестила земље
потписнице о приспећу и последњег обавештења о спроведеној ратификацији
земаља потписница. На основу тога, у Загребу, у просторијама
Министарства мора, туризма, промета и развитка од 27. до 29. јуна 2005.
године, одржана је конститутивна седница Савске комисије на којој је за
председавајућег на мандат од 3 године одређен господин Кемал Каркин из
Босне и Херцеговине, а за заменика председавајућег господин Бранко
Бачић из Р. Хрватске.

Међународна комисија основана је ради имплементације Оквирног споразума, те због реализације заједнички договорених циљева:

  1. успостављања међународног режима пловидбе реком Савом и њеним пловним притокама;
  2. успостављања одрживог управљања водама;
  3. предузимање
    мера за спречавање или ограничавање од опасности, као и уклањање
    штетних посљедица насталих због поплава, леда, суша и несрећа које
    укључују материје опасне за воде.
Споразумом су дефинисана и општа начела поступања страна које ће сарађивати на основу суверене
равноправности, територијалног интегритета, заједничке добробити и
добре воље поштујући узајамно националне законе, институције и
организације те делујућу у складу са Европском директивом 2000/607EC
Парламента и Савета ЕУ од 23. октобра 2000.године (Оквирна директива ЕУ
о водама).

Споразумом је предвиђена сарадња и размена података између страна у
вези са водним режимом реке Саве, режимом пловидбе, прописа,
организационе структуре, тe административном и техничком праксом.
Предвиђа се, и неопходна је сарадња са међународним организацијама
(Међународном комисијом за заштиту реке Дунав – ICPDR, Дунавском
комисијом, Економском комисијом за Европу Уједињених Нација UN/ECE, и
институцијама Европске Уније). У деловању страна ће се примењивати
принцип разумног и праведног коришћења и поделе водних ресурса слива
реке Саве. Споразумно ће се регулисати сва питања о спровођењу мера у
циљу обезбеђења јединства водног режима, те отклањања или смањења
прекограничних утицаја на воде других страна, чији узрок може бити
обављање привредне или друге делатности.

Пловидба реком Савом, идентично како је регулисана за реку Дунав
Конвенцијом о режиму пловидбе, слободна је за трговачка пловила свих
држава. Трговачка пловила ће имати право слободног улаза у луке на
пловном путу реке Саве од Сиска до ушћа у Дунав као и на свим пловним
деловима притока реке Саве ради утовара, истовара, снабдевања и других
сличних радњи, уз услов поштовања националних прописа стране на чијој
територији се налази лука. Стране ће предузимати мере за одржавање
пловних путева на свој територији у пловном стању, као и предузимати
мере ради побољшања услова пловидбе, те неће спречавати или стварати,
препреке за пловидбу.

Стране ће израдити заједничке планове управљања водним ресурсима на предлог Међународне комисије за слив реке Саве.

Међународна комисија за слив реке Саве – Савска комисија је међународна
организација која има међународну правну способност потребну за
обављање својих функција, а у сврху реализације Оквирног споразума.
Савску комисију сачињавају представници страна које су именовале
државе, тј. члан и заменик члана. У складу са Статутом Савска комисија
састаје се најмање једном годишње.

Функције Савске комисије су:

  1. доношење одлука са циљем
    осигурања безбедности пловидбе, одлука о условима финансирања изградње
    пловних путева и њиховог одржавања, одлука о свом раду, буџету и
    поступцима;
  2. давање препорука о свим другим питањима у вези са имплементацијом Оквирног споразума.
  3. Савска комисија ће се финансирати средствима редовне годишње контрибуције страна и средствима из других извора.
Седиште Савске комисије је у Загребу, Нова Вес 11.

Савска комисија оснива Секретаријат којим управља секретар који има три
заменика, службенике и помоћно особље. Секретаријат обавља
административне и извршне послове Савске комисије. Савска комисија
једном годишње подноси извештај о свом раду странама.

Секретаријат је почео са радом 09. јануара 2006. године, а за Секретара је изабран проф.др. Дејан Коматина дипл.инг.грађ..

Дугорочна корист која ће проистећи из рада Савске комисије и примене
Оквирног споразума о сливу реке Саве, као и чињенице да је река Сава
део Дунавског слива ће бити успостављање међународног правног режима,
применом инструмената међународног водног права, међународног права о
пловидби, међународног права о заштити животне средине, као и прописа
Европске Уније који се примењују на водне ресурсе реке Дунав и на
одговарајући начин ће се имплементирати и на подручје слива реке Саве.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 11:06 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 11:10 am
Amfiteatar u Beogradu ... na reci Savi


Uvek iznova izaziva mučninu posmatranje, čak i frustraciju veoma štetnu po
mentalno zdravlje goru nego ostaljanje pušenja, fotografije Beograda iz
visine sa fokusom na prostor koji je imenovan Savskim amfiteatrom mada
je to pogrešno, ništa se tu ne događa niti sluša niti uči. Odvajkada
između Novog Beograda i Starog Beograda, ustvari kroz sredinu Beograda,
protiče reka Sava i na obe obale, tamo gde su novi i stari deo grada
najbliži, zjapi tamna i preteća rupa, nesumnjivi protivnik grada.
Neuređen prostor na desnoj obali zakrčen železničkim šinama i
postrojenjima i nečim uz njih čemu nije moguće identifikovati namenu,
srhu i opravdanje da bude baš tu. Na levoj obali između reke i Sava
centra i hotela Interkont opet neka haotična matrica individualnih
prizemnih kuća u neredu, liči na bedem koji brani, valjda iz ljubomore,
da se dva dela grada sretnu oko reke i prožive u srećnoj i berićetnoj
vezi. Decenijama se govori o tome da je ovo mesto najatraktivniji
gradski prostor koji treba da postane glavno mesto u Beogradu, da je to
izuzetna prednost pa je taj iskaz čestim ponavljanjem postao banalna i
trivijalna mantra koja se izgovara tek tako, kad ne postoji druga
ideja.
Oko Savskog amfiteatra su se lomila koplja i izmenjivale teške reči,
i radili projekti i studije i konkursi i opet ništa. I dalje tamo
stoluje železnica sa stanicom, pomoćnim kolosecima i svojom logistikom
pa se uz nju naslonila i autobuska stanica sa stotinama autobusa dnevno
koji ulaze u centar, a na drugoj strani poludivlje naselje nastalo samo
do sebe gde mu mesto nije. Ništa se nije dogodilo decenijama, prostor
depresivno zjapi jer je uvek bilo razloga, izgovora, opravdanja, greške
u koracima, neslaganja oko koncepta, uvek je nastajala bolja ideja koja
je predhodnu negirala pa ni jedna nije prohodala.
Postalo je to začarano mesto, nedodirljivo i otporno na sve pokušaje
uvođenja prostora u gradsku vrevu i gradsku matricu i ostalo je tako
sve do danas, izgleda kao da je neko bacio na Beograd veliki kamen koji
je prouzrokovao krš na njegovim obalama.Nije reč o tome da li bilo koji
predlog rešenja do sada urađen ima prednost nad ostalima i zaslužuje da
bude dat graditeljima; ne radi se o urbanističkom vrednovanju vizija -
da li je to budući centar, središte Beograda, ili tu treba da se dogodi
produžetak izgrađene klasične gradske matrice sa padine od ulice Kneza
Miloša, da li će zgrade biti veoma visoke ili različite visine, da li
treba uvesti kanale i imitirati Veneciju ili još nešto sasvim drugačije
što do sada nije viđeno. Decenijama trošena energija na istraživanje
Savskog amfiteatra nije bila produktivna, ne zato što nije bilo
stvaralačke snage i moći urbanista da se dosegne vizija, već zato što
su urbanisti ostali sami, bez podrške onih iz vlasti, političara koji
su još od Drugog svetskog rata, u mnogo navrata, temu koristili za
svoje kampanje ali bez stvarne namere, izgleda, da se tog posla i
prihvate. Za ostvarenje bilo koje vizije uređenja Savskog amfiteatra
najpre treba ukloniti železnicu i premestiti je na primereno mesto,
stanicu u Prokop, a postrojenja u Zemun i Makiš. Tek onda je moguće
započeti dovođenje Savskog amfiteatra u gradski milje. To je zadatak za
vlastonosce, to je predhodna radnja a dok se to ne dogodi arhitekti
mogu kao i do sada da hodaju iz vizije u viziju kao sa povezom preko
očiju i da se nadmeću u disciplini gledanja kroz koprenu.
To
je stvarnost Beogradska, ali ako se izmakne ustranu i iskorači u
virtuelni i van vremena prostor gde je sve moguće, ako se samo želi, pa
se osvane u danu bez železnice i naselja na obalama Save, nastaće žurba
oko spravljanja plana za izgradnju na tolikim hektarima, bez obzira na
sve do sada urađeno, jer će se raditi o realnom poduhvatu za razliku od
dosadašnjih pregnuća koja su bila samo namera. Postaviće se, naravno,
pitanje kako to sve da se uredi, koji put ka realizaciji treba izabrati
i ko će preuzeti odgovornost za te odluke. Da li je svrsishodno tražiti
rešenje još jednim spektakularnim konkursom, novim anketama, da li žiri
ili jedan arhitekta, ma kako uman, treba da potvrdi ponuđenu viziju
gradske matrice koristeći banalne ključne reči kao što je savremeno
oblikovanje, jasno iskazan identitet, ekološki pristup, energetski
naglašena urbana i arhitektonska struktura i još mnogo toga što svaki
pojedinac razume na svoj način. Da li će država prodati to zemljište u
komadu ili na parče, ko će uređivati i graditi Savski amfiteatar i da
li će to biti jedan investitor ili je to mesto gde će se susretati
mnogo njih u nemilosrdnoj tržišnoj utakmici? Koliko će koštati
opremanje i uređivanje zemljišta za gradnji i koliko će javnog novca
biti dato za iseljenje železnice, gde je izvor sa kog će se sredstva
crpsti i ko će biti dežurni na slavini? I dalje, šta će grad ili država
poželeti tu da grade što se javnih objekata tiče, opera na primer,
zdanja za univerzitet, gradski trg, park ili već nešto drugo za šta bi
javni sektor mogao da iskaže intersovanje.? Sve su to pitanja nametnuta
realnim životom i okolnostima iz savremenog okruženja ali i tržištem,
zašto da ne, za razlliku od nekada kada se pitanje investitora nije u
miljeu društvene imovine ni pominjalo. To će sve uticati neminovno i na
buduće rešenje, viziju koja će morati da prihvati ovozemaljske
činjenice ma kako to bolno bilo. Tek po dobijenom prihvatljivom,
praktičnom odgovoru moći će da se govori o dizajnu i vizuelizaciji ovog
gradskog kvarta, i to, naravno, samo na globalnom nivou.

Prihvatljiv i praktičan odgovor svakako mora da bude predočen u strategiji razvoja,
za nadati se da je obavezni deo Master plana područija Savskog
amfitetra na obe obale Save i to je osnovni dokument, temelj svega što
bi se kasnije događalo, umesto na oko atraktivnih dizajnerskih pokušaja
koji se produkuju decenijama uz neophodni entuzijazam i uverenje
pregalaca da su najzad dosegnuli konačno i najbolje rešenje. Strategija
razvoja Savskog amfiteatra je dokument oko kojega se mogu, a neophodno
je, saglasiti i napore ujediniti i planeri i urbansiti i vlastonosci, u
njemu naći motiv za delanje. Sve do sada urađeno, sva rešenja urbanih
viđenja i vizija Savskog amfiteatra, mogu biti dobar predložak ne bi li
se sagledale moguće opcije a i same, takve kakve su, mogu biti predmet
vrednovanja i tako podržati put ka cilju. A možda je bolje i za Beograd
probitačnije, upravo zbog proklamovanog cilja, da se smogne snage i
preboli ona mučnina koju izaziva zjapeća rupa usred grada i sačeka
bogatije vreme, jer se može napraviti velika šteta ako se iz
sirotinjske vizure i sa frustracijama koje nemaština nameće preduzima
grandiozni poduhvat i stvaranje nove urbane slike Beograda. Jer, posle
učinjenog popravke i povratka nema, to ostaje zauvek. Potomci izgovor o
tome da se učinilo što se moglo u datoj situaciji neće, sa pravom,
prihvatiti.
(autor, Djordje)
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 11:12 am

Sava utočište retkim vrstama ptica Evrope

Rečna obala, vodeni rukavci i bare kao delovi nekadašnjeg rečnog korita, i poplavni pašnjaci,
idealna su utočišta brojnim retkim vrstama ptica kao što su orao
belorepan, za kojeg je rečni basen Save jedno od najvažnijih područja u
ovom delu Evrope, orao kliktaš, crna i bela roda, kašičar, mali vranac,
crni ibis, mala čigra, patka njorka, kolonije čaplji...

Ušće Drine u Savu

Reka Sava, druga po veličini pritoka Dunava, zbog svog izuzetnog biološkog
značaja, određena je kao ključni region u okviru Panevropske strategije
o zaštiti biološke i predeone raznovrnosti – PEBLDS. Ovom evropskom
strategijom poplavna područja Save izdvojena su kao rečni koridor od
evropskog značaja za očuvanje prirodne baštine. Sa ukupnom dužinom od
950 kilometara povezuje četiri zemlje: izvire u Sloveniji, zatim teče
kroz Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a zatim kroz Srbiju, gde se uliva
u Dunav. Čitavim njenim tokom mozaički se nižu prirodna i autentična,
područja. Tu su i brojna zaštićena prirodna dobra kao što su ramsarska
područja: Lonjsko polje u Hrvatskoj, Bardača u Bosni i Hercegovini,
Obedska bara i Zasavica u Srbiji. Za sve njih karakteristično je
prisustvo brojnih biljnih i životinjskih vrsta tipičnih za poplavna
vlažna područja, kao i velika predeona raznovrsnost.
U ovim područjima mogu se sresti retke, u Evropi krajnje ugrožene
vrste. Rečna obala, vodeni rukavci i bare kao delovi nekadašnjeg rečnog
korita, i poplavni pašnjaci, idealna su utočišta brojnim retkim vrstama
ptica kao što su orao belorepan, za kojeg je rečni basen Save jedno od
najvažnijih područja u ovom delu Starog kontinenta, orao kliktaš, crna
i bela roda, kašičar, mali vranac, crni ibis, mala čigra, patka njorka,
kolonije čaplji... Ušće Drine u Savu jedino je gnezdilište male čigre u
Srbiji. Na ovim staništima prisutne su i zaštićene vrste gmizavaca i
vodozemaca kao što su šarka, gatalinka, zelena žaba, barska kornjača,
veliki mrmoljak, ribarica, belouška... Tu su i sisari kao prirodne
retkosti – između ostalih vidra, dabar (koji je angažovanjem stručnjaka
ponovo vraćen u rezervate Zasavica i Obedska bara), divlja mačka, slepi
miševi... Retenzije su ujedno i značajna plodišta riba u Srbiji.
Specijalni rezervat prirode Zasavica jedno je od retkih poznatih
staništa ribe mrgude. Prisutna je i vegetacija karakteristična za
poplavna područja – lokvanji, tršćaci i brojne biljne vrste tipične za
ova vlažna staništa. Jedna od značajnih prirodnih vrednosti savskog
basena su i očuvane hrastove šume, jedne od najvećih i najvrednijih u
Evropi.

Ali, mnogo je faktora koji prete Savi kao prirodnom resursu – izlivanje
otpadnih voda, rad industrijskih postrojenja i naftne industrije,
hidroelektrane (u Sloveniji), eksploatacija rečnih sedimenata,
intenzivna izgradnja i intenzivna zemljoradnja, obnova nautičkog puta
duž Save i planovi za izgradnju kanala SAVA – DUNAV...
Radi zaštite ovog bisera prirode, kao značajnog dela evropske
baštine pokrenut je trogodišnji projekat „Zaštita biodiverziteta
plovnog područja basena reke Save“ od strane Svetske unije za zaštitu
prirode. Ovaj međunarodni projekat naročito je značajan sa stanovišta
uspostavljanja ekološke mreže u plovnoj dolini basena reke Save, čime
se doprinosi unapređenju zaštite prirodne baštine. U okviru ove
ekološke mreže, na teritoriji Srbije evidentirano je devet prirodnih
dobara, među kojima specijalni rezervati prirode Zasavica, Obedska
bara, Morovićko-bosutske šume i Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno
ostrvo.
Zavod za zaštitu prirode Srbije
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Sava

taj Uto Okt 06, 2009 11:18 am
Sava – turistička budućnost Beograda

Sava, kao i sve veće evropske reke, ima latinsko ime- Savus. Prvi put zabeleženo u 1. veku p. n. e. kada je antički istoričar Strabon pominje, jednom kao SaoV, a drugi put kao SaboV. Rimski istoričar Plinije Stariji govori o Savi upotrebljavajući nazive Saus, Savus i Sabus. Ta nestalnost glasovnog lika, smatraju stručnjaci, jasan je znak da ovaj hidronim nije latinskog (kao ni grčkog) porekla, već da je za Strabona i Plinija to strana reč koju oni čuju čas ovako, čas onako – pa je zato različito i zapisuju. Verovatno je poreklo imena reke Save, kao i Dunava, u keltskom jeziku.

Stari Grci su Savu smatrali delom Dunava, a tek Rimljani shvataju da su to dve različite reke i Savu nazvaju Savus a Dunav- Danubius.

Dolaskom Slovena na obale Save njeno latinsko ime sa završetkom -us, u muškom rodu (u skladu sa antičkim, mnogobožačkim predstavama po kojima su rečna božanstva bila muškog roda) prelazi u ženski rod, i tako slaže sa slovenskim predstavama u kojima su i voda i reka imenice ženskog roda. Otad je Sava – Sava.

U starosrpskom pominje od sredine 13. veka, u Domentijanovim spisima, kasnije i kod Teodosija.

Istorija Beograda stvarana je na ušću Save u Dunav. U svim bitkama za Beograd reka Sava je imala važnu ulogu kao vodena prepreka za napadače ali i poligon za brodovlje koje predvodi napade na utvrđeni Kalemegdan.

Na Savi je 1867. organizovana proslava predaje ključeva Beograda Knezu Mihailu- rađanje nezavisne Srbije. Slavljenici su bili na četiri parobroda: Dijani, Karlu Ludvigu, Marini i Argu, koji kao da je izronio iz mita. Sava je vrlo prisutna i u toponomiji Beograda: Savska ulica, Savska padina, Savsko pristaniste, Savsko jezero, Sava mala…

Pred rekom Savom, u njenom beogradskom toku, ozbiljna je perspektiva razvoja u pravcu nautičkog, ribolovnog, lovnog i eko turizma!

U akvatoriju reke Save, između Brankovog mosta i Ušća, na Savskom keju i turističkom pristaništu svake godine održava se Beogradski karneval brodova, jedan od retkih karnevala u svetu koji se održava na vodi a u kome učestvuje preko 200 plovila dunavske i savske marine.

Takmičenje u pravljenju riblje čorbe, pod nazivom „Karnevalski kotlić“, odvija se tom prilikom na levoj obali Save.

Baš na Savi je glavno pristanište za one koji u Beograd dolaze brodovima a većina stranaca koji ga posete ističe da su splavovi-restorani na Savi i noćne zabave na njima nezaboravan doživljaj.

Splavovi su poređani duž obala Save i Dunava, gde se svi mogu dobro zabaviti, prepuštajući se ritmovima raznovrsne muzike do ranih jutarnjih sati.

Naspram velikog Beogradskog kupališta Ade Ciganlije i sa obe strane ostrva Ada Međica protežu se nizovi splav-kućica, koje su izgradili ljubitelji Save.

Sava je ljubimica nautičara, pre svega zbog činjenice da je pitomija i mirnija od Dunava, zaklonjena Kalemegdanom od udara košave pa već godinama ne ledi preko zime. Na Savi je u Beogradu ukotvljeno desetak hiljada čamaca i jahti u dvadesetak uređenih privezišta. Posebno u zoni Čukaričkog rukavca, gde su na malom akvatoriju smešteni sportski i nautički klubovi.

Mnogi beogradski nautičari kreću na krstarenje Savom, najčešće na relaciji Beograd-Ostružnica-Umka-Obrenovac. Sa poboljšanjem nautičke infrastrukture na levoj obali Save, koja je obogaćena pristanima i flotom turističkih plovila koje je izgradila opština Surčin, potez od Beograda do Obedske bare postaje jedinstven ogled rečnog turizma.

Prirodne plaže, obilje zelenila, dobre ribolovne lokacije…odlika su ovog dela beogradskog toka reke Save, a turistima se nude i ploveće kućice za odmor, smeštaj u privatnim pansionima kao i niz restorana i kafana.

Naselja Surčin(u zoni kod Ostružničkog mosta na 15. km), Boljevci, Progar(Progarska ada-46. km. leva obala) i Kupinovo na 55. km. dobila su savremene pristane za čamce i jahte. Naselja su uz samu obalu, pa je lako doći do benzinske pumpe, prodavnice, manastira, crkava…

Na desnoj obali, gornji špic Baričke ade, prirodna peščana plaža, čest je motiv krstarenja, posebno vlasnika brzih glisera i ljubitelja skijanja na vodi.

Naspram Baričke ade je ušće reke Kolubare, oaza za ljubitelje sportskog ribolova.

Okolina Obrenovca je interesantna za nautičare, lovce i ribolovce. Zabran je poznato lovište i izletište na obali Save a sa gornjih spratova hotela Obrenovac pruža se nezaboravan pogled na reku.

Kada vodenim meandrom Save u luku od 10. km obiđete Obrenovac, dolazite do Zabrežja na 39. km. Ovde možete pristati uz pontone lokalnog kajakaškog kluba u čijem sastavu je i restoran. U blizini su i teniski tereni.

Na 55. km. leve obale, u Savu se kod mesta Kupinovo uliva kanal koji vodi do Obedske bare. Kanal je već godinama zasut i preprečen oborenim stablima, pa se do Kupinova može doći ipak, isključivo pešice.

Specijalni rezervat prirode Obedska bara je odvojena od Save, koja je puni vodom samo pri visokom vodostaju. Ima karakterističan oblik potkovice i zauzima površinu od blizu 10 000 hektara a proteže se od Kupinova do Grabovca. Na ovom području danas je prisutno preko 200 zaštićenih vrsta ptica močvarica kao i veliki broj jedinstvenih vrsta biljaka, životinja i insekata. Pored motela je smešteno privezište za čamce koji se izdaju turistima i izletnicima za obilazak Obedske bare.

Osamdeset odsto otpadnih komunalnih voda u Beogradu bez ikakvog tretmana odlazi u reke, a Sava je najzagađenija.

Beograd ispušta otpadne vode kroz dvadesetak izliva fekalne i atmosferske vode direktno u Savu i Dunav. Bez obzira na to što je rečna voda bezbedna za piće, nije zanemarljiv podatak da se u nju izlivaju, ne samo kanalizacioni otpadi već i oni teški poput, kaljužne vode iz brodova, mazut i druge fabričke materije, kao i otpadne vode iz klanica.
avatar
alexandra30
Ženski
Rak Koza
Datum rođenja : 29.06.1979
Godina : 38
Lokacija : Novi Beograd
Datum upisa : 31.01.2011

Re: Sava

taj Pon Jan 31, 2011 11:28 pm
smile Zivim bas blizu savskog keja , a ne secam se kad sam zadnji put tamo prosetala... Ovo me podseti da bi bilo lepo da odem u setnju kad se prolepsa vreme...
Sponsored content

Re: Sava

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu