Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:47 pm


PREDGOVOR

Osnovna namena ove nevelike knjižice jeste, pre svega, da malim
nautičarima iz naše zemlje pruži bazične informacije o propisima,
zakonima i ograničenjima na putu Dunavom do njegove delte u Crno more i
dalje do Istanbula.
Želja mi je da ih ohrabrim u odluci da se otisnu na taj
"daleki" istok Balkana, da probudim u njima avanturistički duh, da
ovladaju sobom i tim ogromnim prostranstvom sa kojeg nam košava dolazi
zimi u goste.
Ovde će biti reči o principima koji moraju da se ispune, bez
kojih se ne može kao i nešto malo reči o pojedinim plovidbenim rutama
važnim sa stanovišta ličnog mira i sigurnosti.
Za one koji bi više, koji su ambiciozniji, imaju uslova i
mogućnosti, preporučiću na kraju priručnika sjajnu literaturu za
plovidbu Mediteranom, tom kolevkom evropske civilizacije, koja može da
se nabavi u svakoj boljoj nautičarskoj prodavnici u inostranstvu ili
pak naruči putem interneta.
Dakle, za sve one koji imaju čamce i brodice a nisu otišli
Dunavom dalje od pančevačkog mosta, za one kojima je krajnji domet bila
Tekija i za sve one koji misle da je plovidba potreba a ne luksuz,
nadam se da će ova informativna knjižica biti korisna preporuka i
podsticaj u inspiraciji da krenu dalje od bedema grada Beograda.
Priručnik je pisan na osnovu ličnog plovidbenog iskustva u duhu
važećih propisa i pravila ponašanja o plovidbi po međunarodnim i
unutrašnjim plovidbenim putevima.
Pored ostalog, na ovaj način želim drugarima nautičarima da
prenesem neka lična zapažanja, po koje korisne savete, kratke opise
pojedinih mesta, kakvu preporuku, bez ikakvih pretenzija da se proglase
pravilom.
Znam koliko sam i sam, tokom svoje plovidbe, imao ličnih
nedoumica i neznanja zbog nedostataka pravih odgovora koji su mi preko
bili potrebni.
Na žalost, naše rečne kapetanije ne raspolažu mnogim podacima
važnim za nautičare entuzijaste jer namenjene su za opsluživanje radnih
brodova.
Izvan naših unutrašnih voda njihova saznanja su vrlo ograničena.
Takođe, i pored sve predusetljivosti rečnih profesionalnih
lađara, vanrednih kapetana, malo je onih koji razumeju nevolje malih
nautičara, njihovu glad za pravim informacijama i strahove od
nepoznatih voda.
Jednostavno, oni pripadaju svetu od nekoliko stotina ili hiljada kilovata snage i ne sreću se sa problemima naše opservacije.
Ali budite sigurni, u bilo kakvoj nevolji, ma pod kojom god zastavom plovili, vi ili oni, biće uz vas da pomognu.
Uostalom, to jeste jedno od najvažnijih pravila ponašanja na vodi.
Naći se nekom u nevolji !!!
Autor,
Dragan Milenković - Čarli
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:49 pm
PRIPREMA I ORGANIZACIJA

Mada neophodne korisne savete o bezbednoj plovidbi možete naći i u
našoj domaćoj literaturi, da napomenem vrlo dobru edukativnu knjigu
MALA ENCIKLOPEDIJA PLOVIDBE od gospodina Ilije Ike Petrovića, ipak
vredi se podsetiti šta sve treba pripremiti za dužu plovidbu, kako na
ličnom planu, tako i na planu pripreme sopstvenog plovila.
Na ovom relativno dugom putu, od Beogada do Suline ima 1170 km i od
Suline do Istanbula još 250- 350 NM, mogu da se dogode situacije u
kojima nećete imati mnogo izbora.
Dakle, prvo isplanirate vreme koje možete da odvojite za ovaj put,
barem 45 dana. Grehota je manje, da se plovidba ne pretvori u puko
jurcanje.
Zatim, obezbedite siguran rad brodskog motora i električne instalacije. Pre puta vaš majstor treba pažljivo da pregleda motor i elektriku, promeni ulje u motoru, filtere ulja i goriva.
Podrazumeva se, koliko toliko, da imate određena majstorska znanja u
otklanjanju lakih kvarova koji se dešavaju mimo naše volje, onda kada
ih najmanje očekujete.
U kutiji sa rezervnim delovima obavezno poneti filtere ulja i goriva
za dve promene, kantu sa odgovarajućim motornim uljem, rezervne
sijalice, osigurače, neophodni priručni alat.
Ne zna se šta može da vas snađe na otvorenoj vodi daleko od naseljenih mesta.
Rezervoari goriva i pitke vode treba da su napunjeni pred polazak.
Za manja plovila uputno je da imaju rezervni kanister goriva, pa i kanister pitke vode.
Voda je namenjena za ličnu higijenu i kuvanje a za piće, zna se šta
nosite. Doduše, neki okoreli dunavski zaljubljenici će reći da je
dunavska voda sasvim u redu za kuvanje. Ipak, to ostavite njima neka to
oni rade, vi i posada nemojte.
Po propisima dužni ste da nosite priručnu prvu pomoć.
Korisno je, zlu ne trebalo.
Nije obavezno ali ponesite koju flašu nekog domaćeg pića da počastite carinu ili pograničnu policiju.
Poneki od njih, bez pardona, će tražiti piće na poklon.
Ono što opterećuje sve nautičare i zaista predstavlja veliki problem jeste dopuna rezervoara gorivom i pitkom vodom.
Neshvatljivo je da na čitavom toku Dunava od Beograda, a i u
Beogradu velegradu, nemate mogućnosti pristojno da doplovite do pumpne
stanice i regularno natočite gorivo i vodu.
Zbog toga obavezno ponesite prazne plastične kanistere, barem dva, po 30 litara svaki.
Jedan za vodu, drugi za gorivo.
Koliki broj kanistera nosite na kraju će zavisi od vas, smeštajnog prostora u brodici, kao i od kapaciteta rezervoara.
Brodska dokumenta moraju da bude ispravna što znači da je vaše plovilo uredno registrovano za tekući period i uneto u plovidbenu dozvolu.
U suprotnom rizikujete da dobijate zabranu plovidbe od naših ili ino vlasti.
Na vreme obezbedite zastavice zemalja u čijim teritorijalnim vodama nameravate da plovite.
U našem slučaju to su Bugarska, Rumunija, Ukrajina i Turska.
Zastavica je dimenzije 40 x 60 cm i veša se na pramac po desnom boku (zatege katarke ili jarbola su sasvim zgodne za tu svrhu) kada plovite po teritorijalnim vodama određene države.
Skida se po izlasku.
Na unutrašnjim plovnim putevima to su rečni granični prelazi a na
moru kada prelazite zamišljenu priobalnu liniju udaljenu 10 NM od kopna.
Jasno, našu zastavu odnosno zastavu zemlje u čijoj lučkoj kapetaniji
je brod registrovan držite podignutom sve vreme plovidbe i veša se po
krmenom desnom boku ili sredini krme na svom zastavnom jarbolu i nešto je veća od stranih.
Ovde svakako želim da razjasnim dilemu kod naših nautičara koju našu
zastavu treba da vijemo na našoj brodici ukoliko je ta naša brodica
registrovana u nekoj od domaćih kapetanija.
Naša Srbija pripada krugu malobrojnih država koje imaju dve vrste
zastava. Državnu, trobojka sa grbom i tzv. narodnu zastavu, trobojka
bez grba.
Državna zastava se vije na svim držvnim institucijama koje pripadaju i reprezentuju državu dok se narodna zastava vije na brodovima, svadbama, kućama itd.
Jedan od lepših običaja je, da kada ste u marini ili negde na sidru
duže vremena, tu "plovidbenu" svakodnevnu zastavu možete da zamenite
zastavom mnogo većih dimenzija koja bukvalno zaklanja celo brodsko
zrcalo.
Prema propisima svih lučkih vlasti dužni ste da brodsku zastavu vijete od izlaska do zalaska sunca onda kada ste na brodu.
Pored navedenih, obavezno obezbedite žutu zastavicu koja ima vrlo konkretnu namenu.
Pravila plovidbe nalažu da je pramčana desna strana katarke ili
jarbola rezervisana za vešanje žute zastavice kojom dajete do znanja
lučkim vlastima zemlje u čije vode uplovljavate da niste obavili
carinske i druge formalnosti ulaska.
Po pravilima koja regulišu ovu oblast pre ulska u nečije
teritorijalne vode vešate žutu zastavu koju skidate po okončanju svih
obavezujućih formalnosti ulaska (carinska i pasoška kontrola, kao i
kontrola brodskih dokumenata od strane nadležne lučke kapetanije) i
zamenjujete je zastavicom te zemlje.
Formalnosti ulaska i izlaska u neku zemlju, osim u izuzetnim
slučajevima, možete i morate da obavite samo u lukama koje su za to
nadležne.

Savetujem vam da se obavezno informišete koje su to ulazne i izlazne
luke kod pojedinih država da vam se ne dogodi da vas zbog uobičajene
birokratije vraćaju na već pređene pozicije.
Karakteristično je da nautičari koji iznajmljuju brodove u čarteru
obično na levim, bočnim, zategama svojih jarbola vešaju zastavice
zemalja kojima pojedini članovi posade pripadaju.
U nekim zemljama mediterana ovo je čak obaveza regulisana i domaćim propisima ponašanja.
Za prolaz kroz prevodnice, Đerdap I kod Kladova i Đerdap II kod
Prahova, bez obzira da li je reč o rumunskoj strani ili našoj,
pripremite formular o indetifikaciji plovila, barem desetakak kopija.
Možete da odštampate sami na PC-u.
Folmular, A5 formata, mora da sadrži sledeće podatke na engleskom i našem jeziku:
- ime i prezime zapovednika plovila
- tip plovila, jedrilica ili motorni čamac
- ime plovila, luka i broj registracije
- dimenzije plovila, dužina i širina preko svega, gaz
- bruto deplasman plovila
- datum
- potpis zapovednika, koji može da bude overen pečatom plovila a ne mora
(naše, bugarske, rumunske i ukrajinske vlasti vole da vide pečat, restlovi prošlosti)
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:51 pm
INDENTIFIKACIJA PLOVILA
INDENTIFIKATION OF VESSEL



Ime i prezime zapovednika: ______________________________________________
Name and Surname of Skipper
Tip plovila: ______________________________________________
Type of Vessel
Ime plovila, registracioni broj, luka upisa: __________________________________
Name of Vessel, No.of Registry, Port of Registry
Dužina, širina, gaz: _________________________________________
Lenght, Width, Drift
Bruto nosivost: ___________________________________
Bruto deplacment
Datum/Date _______________ Potpis zapovednika _________________
Sign of Skipper
Prilikom prelaska državnih granica, drugim rečima, na punktovima
na kojima se vrši pasoška i carinska kontrola kao i kontrola brodskih
dokumenata od strane nadležnih kapetanija prilažete pripremljen
formular, tzv. listu posade, bez obzira bili sami ili ne.
Iskopirajte jedno dvadesetak kopija.
Ovaj formular, A4 formata, sadrži sledece podatke, takođe na engleskom i našem jeziku:
- ime plovila, luka i broj registracije
- tip plovila
- pod čijom je zastavom plovilo
- popis svih članova, posade počev od kapetana, sa označenim titularima, datumima, mestom rođenja, i brojem pasoša
- napomena, u kojoj kapetan plovila izjavljuje da nema oružja,
eksploziva, droge, opasnih hemijskih supstanci i drugih zabranjenih
stvari
- datum
- potpis, overen pečatom ili ne.
POPIS POSADE I LISTA PUTNIKA
CREW LIST AND PASANGER LIST


Ime/oznaka jahte/_______________ Zastava______________ Luka upisa____________
Name/Number of yacht Flag Port of registry

POPIS POSADE/CREW LIST
Broj
Number
Ime i prezime
Name and Surname
Rang
Rank
Datum mesto rođenja
Date and Place of Birth
Nacionalnost
Nationality
Broj pasoša
No.of Passport

POPIS PUTNIKA/PASANGER LIST
Broj
Number
Ime iprezime
Name and Surname
Datum i mesto rođenja
Date and Place of Birth
Nacionalnost
Nationality
Broj pasoša
No.of Passport

Luka / marina______________ _____________________________
Potpis zapovednika/Sign of Skipper
Datum/ date ______________
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:51 pm
Pripremom ovih formulara olakšavate i skraćujete sebi proceduru
prelaska jer ako ih nemate, a dužni ste da ih priložite, pogranične
vlasti će zahtevati od vas da ispisujete sve to isto ručno, onoliko
puta koliko treba.
Za očekivanje je da postoje tipske liste na samoj granici ali ne budite naivni.
Naravno, preko je potrebno obezbediti adekvatne nautičarske karte za Dunav.
Mogućnosti jesu skučene ali ovaj problem je rešiv.
Ukoliko imate prijatelje u Nemačkoj ili Holandiji mogu ih nabaviti u rečnim kapetanijama tih zemalja.
To su sjajni tomovi plovidebnog toka Dunava sa vrlo precizno unetim svim podacima.
Druga solucija jeste da karte Dunava obezbedite iz Budimpešte, tzv.
lacmanske karte, Dunavske Plovidbene Komisije ili da imate kopije istih
od nekog ko već ima.
U Novom Sadu, u jedriličarskom klubu "Ribarac", poseduju ove karte
presnimljene na CD-u za PC upotrebu ako želite da malo osavremenite
navigaciju na svom plovilu.
U svakom slučaju neophodno je da sa nekim kompetentnim kapetanom,
koji češce plovi donjim Dunavom, sesti i zamoliti ga da vam ažurira
mape.
I sami znate da je Dunav reka koja menja svoje korito maltene godišnje.
Po mom skromnom sudu, za konsultaciju te vrste, relevantni su naši velemajstori sa Karađorđa, Karlovca, Orašca.
Za navigaciju po Crnom moru koristite nautičarske admiralske karte
Engleskog Admiralskog Društva na papiru ili na CD-u, najbolje su.
Ljubiteljima računara i interneta preporučujem da sa sajta Googl
Earth presnime besplatan program satelitskog snimka čitave zemljine
kugle sa iznenađujućim mogućnostima zumiranja pa i navigacije.
Ne očekujte da pored fantastične vizuelne slike imate još i upisane
podatke o bovama, svetionicima, dubinama, morskim strujama itd.
Od ostale navigacione opreme, čak i za Dunav, minimum je imati barem ručni GPS.
Vrlo je poželjna brodska radio VHF stanica, stacionarna ili ručna, za koju morate da imate Rešenje o posedovanju izdato od nadležnog Ministarstva za telekomunikacije.
Važna je za kontakt i komunikaciju sa nadležnim plovidbenim
Institucijama, pogotovo u inostranim vodama, kao i u komunikaciji među
samim nautičarima.
Brodska radio stanica nije obavezna ali onda za mnoge neophodne
kontakte ćete morati da izlazite na kopno sto je često komplikovano.
Mobilni telefon može da olakša stvar dok ste u domaćim vodama ali ima ograničenu upotrebu.
Potrebno je samo na vreme obezbediti sve potrebne brojeve telefona za kontakt.
Informativna služba 988 u svim većim mestima pored Dunava je solidna.
Standardni deo brodske opreme svake brodice jeste pomoćno sidro u slučaju nužde.
Preporučujem da obe sidrene linije za veće plovila, sa većim gazom, budu minimalne dužine od 50 m.
Budite mudri, sidra osigurajte, ili sidrenom bovom ili pomoćnim sidrenim konopcem.
Mnogi nesmotreni pogubili su svoja sidra, ta tako dragocena oruđa.
Ne škrtarite sa konopcima jer iskustvo govori da konopaca na brodu nikada nije dovoljno.
Izvršite odabir prave posade ukoliko ne plovite kao vuk samotnjak.
Vaše plovilo je malo ostrvce na kome svi treba da žive i slažu se međusobno.
Najbolji prijatelji ponekad nisu garancija u tim uslovima.
I da ne zaboravim.
Molim vas, plovilo opskrbite dovoljnim količinama kesa za đubre.
Organske otpatke možete da bacate u tekuću vodu ali staklo, plastiku, ulje iz motora, naftu, ni kada ste pripiti.
Odlaganje otpadaka na pojedinim mestima predstavlja ozbiljan problem
pogotovo u našem delu Dunava ali imajte strpljenja i snage da istrajete
u toj ekološkoj misiji.
Naši vrli turistički poslanici u unutrašnjosti Srbije, Beograd i Zemun nisu izuzeci, operisani su od ekologije.
Kante za odlaganje đubreta su misaona imenica jer, Bože moj, pored tolike reke trebaju još kojekakvi kontejneri.
Vi budite razumni.
Boleće vas ta ogromna količina plastične ambalaže svakojake vrste koja pluta.
Imaćete mučninu i osećanje ogromnog besa od tih slapova otpadaka što se slivaju sa dunavskih obala.
Ali to je srpska tužna i ružna stvarnost.
U pripremi ovog puta predvidite dovoljno vremena da sredite putna dokumenta, tj. pasoše.
Svi članovi posade, uključujući kapetana, moraju da imaju uredne pasoše!!!
Na žalost, za naše građane generalno, prelazak granica dodatno je otežan i pooštren.
Normalno, vizni režim važi kao i za kopneni prelazak.
Trenutno, za plovidbu Dunavom i Crnim morem, recimo za Istanbul, morate da obezbedite vize za Rumuniju, Bugarsku i Tursku.
Ako ste namerni da plovite i pograničnim Dunavom između Rumunije i Ukrajine potrebna vam je takođe i ukrajinska viza.
Vize za Rumuniju i Bugarsku tražite u njihovim ambasadama u Beogradu.
Pored kopija broskih dokumenata za izdavanje vize za plovidbu kroz Rumuniju potrebno je obezbediti 25 € i malo živaca.
Viza se ne placa za plovidbu kroz Bugarsku ali živce svakako spremite da budu u formi.
Ukoliko ne nameravate da se duže zadržavate na kopnu u njihovom delu Dunava odobravaju vam tranzitnu vizu važeću do pet dana.
Za duži boravak, kako na vodi tako i na kopnu, podnosite zahtev za
tuističku vizu koja se izdaje na 30 ili 90 dana maksimalno, što zavisi
od njihovog diskrecionog prava.
Imaocima šengen vize Rumunske i Bugarske vlasti dozvoljavaju tranzit i boravak kao imaocima njihove tranzitne vize.
Naravno, naglašavam da će ovakav režim potrajati do god obe zemlje
ne budu potpisnice šengenskog sporazuma kada ćemo moći sa šengen vizom
da putujemo kao i u svim ostalim zapadnovopskim zemljama.
Ukrajinsku vizu takođe unapred vadite u Beogradu, u ul.Cara Lazara 11, turistička agencija METEOR.
Trošakovi vađenja vize sa zdravstvenim osiguranjem su otprilike, 20 - 30 €.
Turska viza dobija se ulaskom u njihove vode prilikom prijavljivanja
nadležnim turskim vlastima po automatizmu, košta 15 USD ili 10 € po
pasošu.
Važi 30 dana u kontinuitetu i može da se produži maksimalno na 90 dana po potrebi.
Dobiti ostale turske dozvole za plovidbu već je ozbiljna noćna mora.
Za vađenje rumunske, bugarske i ukrajinske vize morate da navedete očekivane datume ulaska u te zemlje.
Otežavajuća okolnost jeste, ako od Delte nastavljate put za
Istanbul, a planirate povratak nazad za Beograd obavezni ste da
obezbediti rumunsku povratnu vizu.
Zato pametno isplanirajte svoje ukupno vreme boravka.
Propusti ove vrste iziskuje neslućeno mnogo komplikacija jer, ili se
vraćate odnekud u Beograd po vizu ili tvrdoglavo prelazite u cugu
distancu, Istanbul - Sulina - Silistra, ili recimo, Varna - Sulina -
Silistra.
Sitnica od 830 do 650 km koju treba savladati bez izlaženja na rumunsko kopno.
Postoji još jedan način, ostavite brodicu u neku pouzdanu marinu za sledeću godinu za neku novu avanturu.
Da ne bude zabune, do Istanbula i nazad možete i bez viza jer je
Dunav međunarodno plovni put ali na tom dugom putu nema zadržavanja ili
izlaska na kopno osim ako ne želite da rizikujete ozbiljne sankcije
zbog ilegalnog ulaska na tuđu teritoriju.
U principu, prema međunarodnom plovidbenom pravu sve lučke vlasti su
obavezne da prihvate u svojim lukama i vas i vašu posadu zbog nastanka
vanrednih okolnosti ali po prestanka delovanja okolnosti "viša sila"
obavezni ste da napustiti tu istu luku.
Za to vreme mogu da vas drže u karantinu i ograniče svaki izlazak van brodice.
I u takvim situacijama podrazumeva se da imate uredna brodska i lična dokumenta.
Bez vize je moguće jedino i samo jedino kada sa svojom posadom
nameravate da svoju brodicu ostavite na duže vreme u nekoj od stranih
luka kada kod nadležnih lučkih vlasti dobijate tzv. offshor vizu koja
vam služi samo da biste mogli legalno da napustite teritoriju te zemlje
bez striktnog ograničenja u odabiru vrste prevoza.
Ono najdragocenije što treba da ponesete jeste dobro raspoloženje, vedar duh, nadahnuće i optimizam !!!
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:53 pm
BEOGRAD-PRAHOVO

Sa aspekta dovoljne dubine plovnog puta "naš" Dunav je siguran i komforan za plovidbu.
Malo je uralgičnih mesta, gotovo da ih nema, kakav god da je vodostaj.
Plovila sa malim gazom mogu bez problema da vrludaju između mnogih adica.
Ipak, savetujem one koji prvi put plove, bez obzira na gaz svojih lađica, da se pridržavaju plovnog puta.
Iznenađenja su uvek moguća.
Uglavnom, rečna matica Dunava dobro je obeležena plovidbenim
oznakama, crvenim i zelenim bovama kao i distantnim znacima u
kilometrima.
Od distantne oznake 1075, nešto malo ispod Rama, od sredine ušca
reke Nere, zamišljene linije u kojoj se Srbija graniči sa Rumunijom,
distantni znaci kilometraže prelaze na rumunsku obalu i praktično tako
ostaju sve do ulivanja Dunava u Crno more.
Povremeno ove oznake vide se i na bugarskoj strani ali nije pravilo.
U našem delu Dunava raspoređene su naizmenično, čas na jednoj, čas na drugoj obali.
Posto cilj ovog priručnika nije turistička propaganda prirodnih
resursa Srbije na Dunavu (ukusi i interesovanja su različiti, ostavljam
nautičarima da sami otkrivaju tu ogromnu lepotu), zadržaću se na
kratkim opisma pojedinih prigodnih lokacija koje su, čini mi se, važne
za tehnička pitanja plovidbe.
Ovim izborom rizikujem da se zamerim nekim iskusnim nautičarima ali
šta je, tu je, teško je izbeći subjektivizam lične prirode.

SREBRNO JEZERO, ZALIV KISELJEVO
Srebrno jezero - mapa plovnog puta

Vrlo prigodno mesto za snabdevanje, ulaz preko puta distantne oznake 1061.
Prevlaka koja pregrađuje veliku krivinu starog korita Dunava zajedno
sa dugačkim bočnim nasipom čini sidrenje u ovom zatonu relativno
sigurnim.
Sidriti se na jedno 30 - 40 m od prevlake i isto toliko od nasipa.
Dno je muljevito te je potrebno pustiti duži sidreni konopac kako ne
bi bilo proklizavanje sidra usled jakog severno ili istočnog vetra.
Obratiti pažnju na ulaz u ovaj zaliv - zaton, bezbedna širina
uplovljavanja nije veća od 15 m o čemu će vam od koristi biti pobedena
kolja sa izvešanim krpama kao putokaz.
Budite oprezni prilikom izlaska na kopno da ne postanete
žrtva klizanja na vodenim algama koje leti okupiraju betonske ploče
nasipa!

Snabdevanje provijantom je moguće u obližnjim prodavnicama.
U najavi je izgradnja marine sa svim potrebnim sadrzajima.
Nije na odmet napomenuti, važi za čitav pogranični Dunav između nas
i Rumunije, ukoliko imate pomoćni čamac kojim biste da pecate ili samo
da se provozate okolo, morate imati Dozvolu za međupograničnu plovidbu i istaknutu našu zastavicu.
Ova dozvola dobija se u Opštini u kojoj ste prijavljeni.
Obično naše vlasti ne prave problema zbog toga ako je nemate ali mogu.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:55 pm

Zaliv Kiseljevo - iza nasipa je Srebrno jezero

VELIKO GRADIŠTE
Za uzimanje većih količina goriva i vode pogodno je pristanište
Velikog Gradišta, par kilometara nizvodno od zaliva Kiseljevo, uz koje
je moguće pristati na kratko ako nije zauzeto od stranih radnih brodova
na Reviziji.
Svakako predhodno se javite Kapetaniji brodskom radio stanicom, kanal VHF 16 i zatražite dozvolu prilaska.
Kanisteri za vodu i gorivo su neophodni.
GOLUBAC

Golubačka tvrđava
Kod distantne oznake 1048 Dunav se račva u dva velika plovna rukavca koja grade jednu od većih rumunskih ada, ada Moldova.
Desni krak vodi ka Golupcu relativno pristojnom mestu za kraći boravak pod uslovom da je povoljan vodostaj.
Za vreme niskih voda pristajanje plovila dužih od 12 m i gazom većim od 1 m je nepodesno i opasno.
U desnom uglu širokog gradskog pročelju, gledano iz pravca Velikog Gradišta, nalazi se mala marina, lepa na oko.
Ulaz je vrlo problematičan, a dno neadekvatno.
Pažljivim manevrisanjem moguće je ući i pramcem prići uz betonski zid marinice.
Plovilo obezbediti krmenim sidrenjem i bočnim vezom.
Nikako ne pristajati bokom ili krmom, ima dosta kamenih blokova koji će vam sigurno oštetiti elisu.
Pored same marinice je benzinska pumpa zgodna za dopunu gorivom i vodom, na zalost, kanisterima koje ste poneli.

Golubačka marinica
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:57 pm
ADA MOLDOVA
Ada Moldova - mapa plovnog puta

Ada Moldova zajedno sa levim krakom Dunava u celosti pripadaju Rumuniji.
Obično naši ljudi izbegavaju taj deo za plovidbu mada nema nikakvih problema da se malo "prošetate" inostranstvom.
Naime, njihov rukavac je zvanični službeni plovidbeni put
karakterističan po velikom lučnom betonskom mostu građenom u doba
Čaušeskua i dugi niz godina napušten.
Zaplovite li u tom pravcu, iako plovidba ne traje duže od jednog
sata, iako je to kratka sekvenca međunarodnog puta, iz poštovanja prema
njihovim teritorijalnim vodama, zbog nautičkog vaspitanja, podignite
njihovu zastavicu do ulaska u Golubačku klisuru.
Prolaskom mosta obratite pažnju na raspored bova za obeležavanje plovidbenog puta, tok rečne matice ovde je malo složeniji.
GOLUBAČKA KLISURA
Ada Moldova i Golubac sa ulazom u klisuru- mapa plovnog puta

Ulaz u Golubačku klisuru, distantna oznaka 1039, uzbudljiv je pogotovo ako imate jak vetar i nadošao Dunav.
Talasi mogu da budu divlji i veliki a jake podvodne struje neprijatno da zanose plovilo.
Zadivljeni starom Golubačkom tvrđavom i sirovom lepotom klisure zaboravićete na žmarce koji vas spontano obuzimaju.
Budite oprezni i u povratku.
Kod velikih poplava sa Đerdapske brane znaju da ispuštaju ogromne
količine vode kako bi smanjili pritisak gornjeg toka što automatski, od
Golubačke klisure do brane, prouzrokuje spuštanje nivoa za 6 - 7 m.
E, onda ste zaista u prilici da osetite šta je bio Dunav nekada pre izgradnje hidroelektrane i njegove nesputanosti.
Kroz njegove klisure tada bukvalno teče prava planinska reka, teče Drina.
Tih dana imali biste priliku da vidite veliki broj ukotvljenih
moćnih gurača svih zastava koji onako ogromni nemoćno čekaju da se
podigne nivo i umiri snažna dunavska struja.
Sva sreća da se ovo dešava ređe.
Jaki violentni vetrovi češće znaju da zagorčaju plovidbu kroz ove tesnace.
Uzgred budi rečeno, od ulaza u Golubačku klisuru počinje nacionalni
park ĐERDAP za koji je potrebna posebna dozvola za ribolov, ukoliko ste
ljubitelj pecanja.
DONJI MILANOVAC
Donji Milanovac - mapa plovnog puta

Pristanišni ponton Donjeg Milanovca nalazi se preko puta distantne
oznake 989 za koji se vezivala nekadašnja čuvena bela dunavska flota.
Sada zvrji zapušten i zarđao ali dobar je za kratkotrajno zadržavanje zarad snabdevanja provijantom.
Na dobroj je lokaciji, izlaskom sa njega, praktično ste u samom centru gradića.
Lokalna pumpna stanica je izvan grada dok je pijaća voda relativno blizu pontona.
Da ne bude zabune, zaboravite na priključke za struju od 220V ili bilo kog drugog napona, bilo gde, na bilo kom pristanu.
To ne postoji.
ĐERDAPSKA KLISURA
Mali Kazan sa sidristem - mapa plovnog puta
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 12:59 pm
Do đerdapske brane u Kladovu nema uslova za dopunu plovila gorivom i provijantom.
Prepustite se čarima prirode, lepota Velikog i Malog Kazana, tamo gde je Dunavu baš mnogo tesno, jedinstvena je i opijajuća.
Gledano iz daleka, sa udaljenosti od jedno desetak kilometara, imate
utisak da su vrata Velikog Kazana preuska za širinu vaše brodice.
Sačuvaj Bože u susret da naiđe još kakav gurač sa kompozicijom dugom 300 m.
U letnjim mesecima u Malom Kazanu ima dosta usidrenih plovila uglavnom iz Beograda.
Ako odlučite neko vreme da se zadržite u ovom predivnom ambijentu
gledajte gde i kako su usidrena ostala plovila zbog velike dubine i
kratkog sidrenog konopca događa se da sidro jednostavno ostane da visi.

Đerdapska klisura
TEKIJA
Na tekijskom šteku, koji ničemu ne sluzi, ne pristajete.
Odmah se pojavljuje dežurni radnik zadužen od lokalne komunalne
vlasti da naplati vez po svetskim cenama kao da ste u Monte Karlu.
Tako oni shvataju nautički turizam, a prava je šteta.
Samo mestašce je vrlo pitoresko, čuveno po svojim alasima i bućki na somove.
Snabdevanje provijantom je vrlo skromno.
Na maloj plažici postoji česma sa pijaćom vodom.
Mala ribarska uvalica u neposrednoj blizini plažice je vrlo nepogodna za bezbedan vez.

Ribarska marinica u Tekiji
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:01 pm
PREVODNICE

Prevodnica Đerdap I - mapa plovnog puta
Prolaz kroz đerdapske prevodnice planirajte za prepodne.
Procedura prolaska je vrlo jednostavna osim što iziskuje malo više vremena.
Na dva do tri kilometara ispred brane, putem brodske radio stanice,
kanal VHF 16, pozovite naš kontrolni toranj, predstavite se i zatražite
dozvolu prolaska.
Ne zaboravite da napomenete sa koje strane dolazite, nizvodne ili uzvodne.
To isto možete i mobilnim telefonom.
Kanal VHF 16 ostaje otvoren sve vreme zbog povratne informacije.
Prednost prolaska imaju prvo putnički brodovi, zatim radni brodovi i na kraju mali nautičari ako još uvek ima bezbednog mesta.
Prevodničari su pravi profesionalci i učiniće sve da obezbede što kraće čekanje.
Dok čekate poziv za ulazak u prevodnicu spustite bokobrane i popunite u dva primerka pripremljene formulare o indetifikaciji vašeg plovila!
Predajete ih nekom od službenih ljudi koji će prići dok ste vezani u prevodnici.
Obratite pažnju prilikom ulaska i izlaska.
Posebno pojačajte opreznost ako ste iza neke velike lađe ili čak vezani za nju.
Sačekajte da prvo oni završe manevar i isključe svoje elise, biće daleko lakši pristup njihovim bokovima.
Na vreme oslobodite konopce sa bitvi broda za koji ste vezani da ne
biste dosli u situaciju, zbog velike zategnutosti konopaca, da ih
sečete u trenutku kada taj brod krene.
Ako ste ušli sami u prevodnicu, a dešava se, vezujete se za velike
bočne hidraulične bitve koje se spuštaju i dizu onako kako opada ili
raste nivo vode.
Nezgodacija sa ovim bitvama ogleda se u tome što je između njih
veliki razmak pa je teško kontrolisati vez na toj distanci ako ste
sami na plovilu.
Pored toga, u tim ogromnim betonskim boksovima uvek duva neki đavo.


Uzvodni rumunski ulaz u pevodnicu Đerdap I
Mesto čekanja, dozvolu ulaska u prevodnicu kao i poziciju vezivanja plovilajaviće iz kontrolnog tornja!
Prevođenje kroz đerdapske prevodnice se ne naplaćuje!!!
SVE VREME DOK TRAJE PROCEDURA PREVOĐENJA RAD MOTORA VAŠE BRODICE JE OBAVEZUJUĆI!!!
NA TUĐI BROD SE NE PENJITE!
Izlazite onda kada se otvore ogromna čelicna vrata i upali zeleno svetlo na semaforu!
Apsolutno ista procedura važi za obe prevodnice i za obe strane,
rumunsku ili srpsku. Razlika između prevodnice u Kladovu i one u
Prahovu jeste da je kladovska u dva nivoa čija ukupna visinska razlika
iznosi oko 30 m, a u Prahovu je duplo manja.
Potrebno vreme za kompletnu proceduru prevođenja u Kladovu otprilike je jedan sat, za Prahovo računajte sami.
Posle izlaska iz prevodnice ne zaboravite da se zahvalite prevodničarima iz kontrolnog tornja.

KLADOVO
Ulaz u kladovsku "marinu" čiji su pristani postavljeni na betonskim
stubovima nalazi se preko puta distantne oznake 934 malo teže oučljive
zbog brodogradilišta Turn Severin.
Pri normalnom vodostaju dobro je pristati zarad nabavke i kratkog odmora.
Ulaz zna da bude plitak pri letnjim vodama ali dno je muljevito i nije strašno ako malo "zagrebete" a dubljeg ste gaza.
Preko noći vodostaj u dobroj meri oscilira zbog uticaja obe brane.

PRAHOVO
Prevodnica Đerdap II i Prahovo - mapa plovnog puta
U Prahovu napuštate srpsku granicu.
Ustvari, prava granica je na ušcu Timoka u Dunav, distantna oznaka 845.5, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske.
Ponton naše carine nalazi se preko puta distantne oznake 858 na kome
se obavlja pasoška, carinska kontrola i kontrola brodskih dokumenata od
strane Kapetanije ili kako profesionalni lađari kažu, Revizija.
Preko brodske radio stanice, kanal VHF 16, najavite se našoj kapetaniji o dolasku ali i ne morate.
Na samom šteku nalazi se kancelarija dežurnog radnika koji inače prijavljuje dolazak brodica.
Pripremite pasoše, popunjenu listu posade u tri kopije (za miliciju, carinu i Kapetanju) i plovidbenu dozvolu
(eventualno ako traže, mada nije praksa, i Dozvolu upravljanja motornim
čamcem, kao i Rešenje o posedovanju brodske radio stanice).
Ako nosite vredne stvari carinarnik će zatražiti da popunite carinsku deklaraciju koju čuvate za povratak.
U odlasku nemojte da zaboravite od prisutnog oficira Kapetanije da uzmete overenu kopiju liste posade!!!
Tim dokumentom dokazujete ispravnost svoje posade prelaskom druge granice.
Korišcenja šteka dežurni radnika pontona naplaćuje u iznosu od oko 15 €.
Carina nadoknađuje svoje troškove u iznosu od 25 - 30 €.
Kada završite kompletnu proceduru dužni ste da napustite našu granicu u što kraćem roku.
Vodite računa o tome zato isplanirajte precizno vreme dolaska koliko je god to više moguće.

PRAHOVO - SILISTRA

Na graničnoj tromeđi kod Timoka podignite žutu zastavicu kako biste
nadležnim pograničnim vlastima, bugarskim i rumunskim, stavili do
znanja da ste u tranzitu, namerni tek da obavite formalnosti ulaska u
jednu ili drugu zemlju.
Događa se, par kilometara nizvodno od ušca Timoka, da priđe gliser
bugarske rečne pogranične policije, zaustave vas i traže pasoše na uvid
mada na to nemaju prava.
Njima je dosadno i bolje s njima se ne raspravljate.
Kažite im gde idete i ćao.
Prva ulazna luka u Rumuniji je Kalafat, distantna oznaka 795, i nešto dalje Vidin, distantna oznaka 790, u Bugarskoj.
U Kalafatu možete da završite formalnosti revizije za rumunsku teritoriju i budete mirni sve do Suline i nazad.
Rumuni ne naplaćuju Reviziju!
Da budem iskren, ja nisam pristalica prve revizije kod rumuna iz mnogo razloga.
Jeste da bugarske vlasti naplaćuju uslugu revizije ali ne plovite svaki dan njihovim Dunavom.
Osim toga, većina gradova im je na obali, razumemo se, nekako smo naši.
Uostalom, kada su građanima Srbije uvedene vize od strane Rumunije
na pritisak UE, ostavljena je, i Rumuniji i Bugarskoj sloboda izbora,
da jednoj od susednih zemalja ne uvedu vize.
Rumunija je izabrala Moldaviju, Bugari nas.
Na žalost, to je važilo do nedavno dok obe zemlje nisu postale članice EU.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:02 pm
VIDIN

Bugarska luka Vidin - mapa plovnog puta

U Vidin pristajete na štek u čijoj pozadini je velika zgrada u staklu sa velikim natpisom Rečna Gara.
U toj zgradi obavljate sve potrebne formalnosti ulaska na bugarsku teritoriju.
Pored pasoša, predajete listu posade u tri kopije i plovidbenu dozvolu na uvid.
Prisetite se procedure u Prahovu


Rečna Gara VIDIN
Ukupni troškovi ulaska izneće oko 40 evra.
U plaćeni račun revizije ušli su troskovi izdavanja i tranzit loga,
dokumenta koji vam garantuje slobodnu plovidbu po bugarskim vodama.
Ovaj dokument treba da sadrzi popis bugarskih luka na Dunavu u koje
mislite da uplovljavate i koje sami navodite po slobodnom izboru.
Za svaki slučaj navedite sve veće njihove luke koje su ucrtane u plovidbenoj karti.
Kapetanijama tih luka (bugarski naziv je Morska Administracija) dužni ste da se prijavite prilikom dolaska.
Po završetku Revizije skidate žutu zastavicu i vešate bugarsku.
Ukoliko nameravate da ostajete duže u Vidinu skloniti se sa
carinskog pontona jer namenjen je za lokalni putnički brodski saobraćaj
između Vidina i Kalafata.
Potražite drugi vez uz neki radni brod u neposrednom susedstvu.
Snabdevanje gorivom i vodom moguće je samo kanisterima.
Popunjenu listu posade u tri kopije predajete samo kod prvog ulaska i izlaska na prelazima državnih granica!
U svim ostali slučajevima kada se javljate lokalnim kapetanijama predajete jedan primerak ove liste za overu!
Isto važi za Rumuniju ili bilo koju drugu zemlju!!!
Svaku promenu u posadi obavezni ste da prijavite pre isplovljavanja!!!
Prilikom nasumičnih kontrola rizikujete optužbu za švercovanje ljudi ili još gore nestanak.
Vodite računa o tim stvarima jer nije banalno, posebno ako izlazite i plovite morem.
Morska Administracija luke u koju ste uplovili radi kakvog razloga
zadržaće vašu plovidbenu dozvolu onoliko dana koliko ostajete.
Kada napuštate luku istu vraća a u tranzut log pečatom overiti vreme koje ste proveli u toj luci.
Ulaskom u Bugarsku ili Rumuniju, Ukrajinu ili Tursku, napravljene
troškove u velikom broju slučajeva mozete da plaćate nekom od bankovnih
kartica.
Ove zemlje koriste svoju novčanu monetu, imajte to u vidu ako iz bankovnih automata podižete gotovinu.
Kod pijačnih prodavaca, taksista i drugih uličnih "biznismena" ne menjajte novac.
Dozvola za sportski ribolov vadi se u lokalnom udruženju.
Pazite, ne postoji varijanta cik - cak plovidbe, malo kod Rumuna, malo kod Bugara.
Svaki put mora da se ispoštuje Zakon ulaska i izlaska sa nečije državne teritorije.
Koliko se to isplati, ne znam.
U pograničnom Dunavu Bugarske i Rumunije, Rumunije i Ukrajine, strogo se držite plovidbenog puta, plovidbenih znaka i drugih relevantnih oznaka, da ne doživite iznenađenje nasukavanja kao neki pre vas!!!
U pojedinim delovima, u vreme letnjih niskih voda, plovidba je složena a potrebna dubina vode ispod minimuma.
Deo Dunava ispred Svištova u dužini od nekoliko kilometara je izrazito problematičan.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:03 pm
Bugarska luka Ruse - mapa plovnog puta
U okviru njihove brodoremontne luke, distantna oznaka 496, na samom
ulazu u luku, nalazi se "Yacht Club Russe", mala marinica sa sopstvenom
zgradom, skromnog izgleda.
Članovi kluba su vlasnici nevelikog broja jedrilica iz ko zna kog vremena ali vrlo druželjubivi i gostoprimljivi.
Klub pretenduje da ima međunarodni karakter pa iz tih razloga ima dva rezervisana pontončića za pristajanje stranih brodica.
Dnevni vez iznosi 1 € po metru dužine za svaki dan boravka.
Predsednik kluba je vrlo predusetljiv.
Postoji kupatilo sa toplom vodom na gornjem spratu kluba.
Dovoljno dugo gumeno crevo, jedno četrdesetak metara i toliko produžnog kabla, omogućuje priključenje na vodu i struju.
Predsednik kluba može da udesi dotur goriva cisternom, potrebni minimum je 500lit.
Ne zaboravite da se prijavite Morskoj Administraciji.


Uzvodni pogled na ulaz u remontnu luku Ruse
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:04 pm
Bugarska luka Silistra - mapa plovnog puta
Logično, izlaznu bugarsku reviziju radite u Silistri, distantna oznaka 375.
Postoji carinski ponton za koji je dozvoljeno da ostanete vezani preko noći ako ste pristigli kasno popodne.
Dok ste na pontonu iskoristite priliku da se snabdete potrebnim
provijantom i razgledate grad koji je zanimljiv za upoznavanje.
Lokalni agent iz Kapetanije može da vam organizuju dotur i vode i goriva, naravno kanisterima.
Pogranične službe u Silistri počinju sa radom od 09:00h i smeštene su odmah u dugačkoj zgradi pored samog pristana.
Troškove revizije naplaćuju u iznosu od oko 30 €.
Gledajte da vam pomoćni čamac stoji na palubi brodice čineći tako sastavni deo brodske opreme.
Pomoćni čamac koji se vuče ili je privezan uz bok plovila tretiraće se kao posebno plovilo pa je i cena dupla.
Ista pravilo važi i kod ulaska, svuda, na svim graničnim prelazima!


Carinski i pogranični pristan u Silistri, sa pogledom na Kalaraš

SILISTRA - ČERNE VODE
Prelaskom zamišljene granične rečne linije između Bugarske i
Rumunije ulazite u najpustošniji i najdivljiji deo razgranatog Dunava,
u rumunski Dunav.
Skidate bugarsku i dižete žutu zastavicu kako to propisi nalažu!
Ulaznu reviziju Rumunije ne možete da obavite pre Černih Voda,
distantna oznaka 300, ili u mestu Fetešti smeštenom u rukavcu Borča bez
obzira što se preko puta Silistre nalazi pogranična policija Kalaraša.
Kalaraš nema status ulazne luke iako između ove dve obale neprestano ide trajekt prevozeći putnike i motorna vozila.
Rumunska policija primetiće sigurno vaš prolazak, možda pozove, pregleda pasoše ali na kratko.
Kada im objasnite gde idete ne zadržavaju vas.
To zapamtite i u povratku ali do tada već ćete biti iskusan vuk u borbi sa birokratijom.

Raskrsnica rukavac Bala - Černe Vode, mapa plovnog puta

Od Kalaraša do Braile velika reka teče tačno na sever.
Kod distantne oznake 345 račva se u dva rukavca.
Na desni, zvanični plovni put, vodi za Černe Vode i na levi, rukavac Bala koji vodi u rukavac Borča.
Rukavac Borča gotovo je paralelan sve vreme sa desnim krakom gradeći veliku adu Ostrov.
Pri niskom letnjem vodostaju, u prvih desetak kilometara, zvanični plovni put je vrlo, vrlo problematičan.
Sa gazom preko jednog metra nemate vi tu šta da trazite!
Tada svi beže s druge strane ade Ostrov te ulazak u Rumuniju obavlja se u mestu Fetešti.
Sigurne vode rukavaca Bala i Borča su duboke ali i brze, plovidba je
kraća za nekih 10 - 15 km ali zahtevaju nesto jače brodske motore!
Istina, zvanični plovni put je neuporedivo atraktivniji za plovidbu!!!
Ako je vodostaj normalan idite zvaničnim putem.
Povratak ostavite preko rukavca Borča jer i onako neće biti potrebe za odlazak u Černe Vode.
Da ne bude nesporazuma, svi ovi rukavci imaju širinu Dunava kod Beograda.
Obale su mahom urušene i obrasle drvećem sa ogromnim krošnjama, rastinjem, lijanama, svakakvim biljem.
Uz obalu neprestano nailazete na ogromna potonula debla.
Sve do Braile, bez obzira na izabrani pravac, Dunav je pust, nekako divalj, budi osećaj otuđenosti, usamljenosti, zebnje.
Kao da plovite Amazonom kroz njegove prašume.
Možda najviše zbog tog utiska među dokonim lađarima kolaju razne "strašne" priče.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:05 pm
ČERNE VODE - KONSTANCA

Černe Vode su zanimljive najviše za nautičare koji se žure i žele da skrate put za Istanbul, više od 300 km.
U dužini od 70 km iz ovog mesta vodi odličan plovni kanal koji
povezuje Dunav sa Konstancom, najvećom lukom Rumunije na Crnom moru i
šire.
Kanal je prokopan u vreme vladavine Čaušeskua, navodno tajno, a kopali su ga robijaši i politički disidenti.
Plovidba je dozvoljena za strana plovila ali uz pratnu pilota što papreno košta.
Na oba kraja kanala postoje prevodnice.

Ulaz u kanal Čerene Vode - Kostanca, mapa plovnog puta

U Černim Vodama stoji obaveza prijavljivanja lučkim vlastima za plovidbu kanalom.
Službenici Kapetanije pregledaće dokumenta, raspitaće se uzgred
odakle dolazite, kuda nameravate posle Kostance, gde ste izašli iz
Bugarske, i dr. Vrlo su ljubazni.
Uzgred budi rečeno tu neće da vam izvrše overu pasoša, niti da vam njihova carina izda dozvolu plovibe tzv. TRANZIT LOG.
To je ostavljeno za luku Konstanca osim ako za Konstancu ne plovite preko Delte, Crnim morem ili samo za Deltu.
Kapetanija je inače smeštena unutar kanala, dva kilometara od ulaza, s leve strane.
Reper je veliki čelicni lučni most, obojen u crveno, koji premošćuje kanal.
Pre nego što se vežete za njihov ponton najavite se brodskom radio stanicom, kanal VHF 14, i zatražite dozvolu pristajanja.
Malim nautičarima se omugućuje korišćenje kanala u pratnji transpotnih konvoja.
Zbog toga morate da sačekate na neki od njih koji plove za Konstancu.
Pošto na pontonu nema dovoljno mesta lučke vlasti će insistirati da
potražite odgovarajuće mesto za čekanje pa je dovoljno da se pažljivo
usidrite preko puta njih, bliže utvrđenoj obali kanala i strpljivo
čekajte.
Ako se baš toliko žurite da nemate vremena za čekanje konvoja možete
da zatražite prolaz kanalom uz obaveznu pratnju njihovih pilota.
Cena je prava sitnica od par hiljada evra.
Gotovo je sigurno da ćete dozvolu pristupa nekom konvoju dobiti sa prvim koji naiđe.
Sačekate da konvoj prođe i pristupi samoj prevodnici a onda će vam
putem brodske radio stanice lučka kapetanija tek tada dati dozvolu
dizanja sidra.
Po dobijanju ovog odobrenja lagano krećete ka ulazu u prevodnicu
udaljenu tri kilometara od mosta i vežite se bočno uz sam gurač ali po
završetku njihovog manevra, na znak kapetana!
To je jedini mogući i ispravan način.
Potrebnu komunikaciju sa prevodnicama uspostavljate brodskom radio stanicom, pristupni kanal VHF 71.
Prevodničari neće tražiti nikakve formulare.
Po pravilu niko od posade ne bi smeo, bez dozvole kapetana konvoja, da ulazi na njihov deo plovila!!!
Plovidba kanalom naplaćuje se u iznosu od 120 € službenom radniku
koji će doći na palubu vaše brodice u drugoj izlaznoj prevodnici.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:06 pm

Izlazna prevodnica

KOSTANCA

Ulaznu rumunsku reviziju završavate u luci Konstanca!!!
Neka vas ne brine pogled na luku mada je zastrašujuće ogromna.
Držite se samo pravca izlaska iz prevodnice i zaplovite prema ogromnom šinskom kranu sa ispisanim velikim brojem 1.
Vežite se za betonski pristan i preko brodske radio stanice, kanal
VHF 67, pozovite kapetaniju luke da pošalje službena reviziona lica.
Kad obave posao skidate žutu zastavicu.
Ne zaboravite u transit log da upišete druge rumunske luke koje biste eventualno posetili.
Sva komunikacija sa rumunima je na engleskom jeziku.


Luka Kotanca

U pozivu preko brodske radio stanice uvek naglasite: "PORT CONTROL CONSTANCA, OVER" jer ste u Konstanci.
U drugim rumunskim crnomorskim lukama menjate samo ime luke ali VHF kanal ostaje uvek i svuda isti!
Izlaz iz luke ne možete da promašite jer obeležen je bovama.

TOMYS MARINA

Utočište za odmor potražite 8 NM severno od izlaza iz luke, u marini
Tomys, smeštenoj na obodima grada Konstance, ulaz na 44°10.630 N i
028°39.800 E.
Tomys je stari naziv grada iz rimskog perioda.
Marina u ovom trenutku nije Bogznašta ali završava posao.
Dobro će doći mali predah za planiranja rute do Istanbula.
Na samom ulazu u marinu stoji kardinalna bova koja označava bezbedan ulaz sa istočne strane!!!
Najavu dolaska i odlaska obavljate brodskom radio stanicom pozivom PORT CONTROL.
Ova marina nema priključak za struju i vodu ali "ladno" naplaćuju vez od 15 € dnevno.
Obračun troškova je na dan odlaska.


Marina Tomis
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:08 pm
ČERNE VODE - SULINA (DELTA)

Oni koji hoće prvo na Deltu ili samo na Deltu, kako sam napomenuo,
zavisno od vodostaja, biraju plovidbeni put kod početnog špica ade
Ostrov.
Postupak revizije je isti u oba mesta, Černe vode ili Fetešti.
Ljubitelji sportskog ribolova dužni su da vade dozvolu jer su rumuni vrlo rigorozni.
Po mom skromnom mišljenju tereni su sjajni ali nije to namena ovog priručnika.
Stvar je vaše dobre volje i vremena da li želite da pristajete u Braili ili Galacu.
Njihovim Kapetanijama obavezno se javite putem brodske radio stanice ukoliko odlučite da pristanete, kanal VHF 16.
Oba lučka grada su velika i zanimljiva, utvrđenih obala sa dugačkim
dokovima za istovar robe, međusobno udaljena svega petnaestak
kilometara.
Od Galaca nizvodno, sve do same Delte, distantne oznake više nisu u kilometrima već u nautičkim miljama (1NM=1,852km).
Tako recimo na ulazu u brodogradilište Galac, na samom betonskom doku, stoji početni stub sa distantnom oznakom M.80.
Prosto, razlog je što do luke Galac dolaze veliki trgovački
prekomorski brodovi a na moru još uvek vladaju zakoni, merni sistem i
mnogo toga još nasleđeno iz vremena Britanske Imperije, najveće
pomorske sile sveta tog vremena.
Nautičke milje su simbole te moći i danas.
Na ušcu reke Prut, distantna oznaka M.72, nalazi se tačka tromeđe između Rumunije, Moldavije i Ukrajine.
Interaesantno samo iz geografskih razloga.
Ako ne nameravate da se zadrzite u ukrajinsku luku Reni, distantna
oznaka M.68, obratite pažnju na velike kranske dokove, možda ugledate
naše najjače gurače, Karađorđe ili Karlovac, kako čekaju utovar
gvozdene rude za Smederevo.
Ne preporučujem zadržavanje u ovoj luci bez jakih razloga.
Komplikujete put do Delte zbog granične birokratije.
Svakako u prolazu, bude li bilo koji od naših brodova na dokovima,
pozovite kapetana brodskom radio stanicom, kanal VHF 16, pozdravite
njega i njegovu posadu.
U tim pustošnim dunavskim vodama srce će uvek zaigrati pri susretu sa našim lađarima.
Distantna oznaka M.43 označava razdvajanje velikih voda Dunava u dva pravca.
Levi rukavac Čilija vodi za ukrajinsku luku Izmailj i čini prirodnu
granicu između Rumunije i Ukrajine i desni rukavac Tulče vodi za
poslednju rumunsku luku Tulče, pre Delte.

TULČE
Velika oštra krivina Dunava, distantna oznaka M.39, obgrljena je
gradom Tulče duž cele desne obale i proteže se nekoliko kilometara
nizvodno.

Rumunska luka Tulče - mapa plovnog puta
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:09 pm
Na dokovima grada tiska se na stotine različitih brodica, manjih, većih, najvećih, četiri-pet vezani bočno jedan uz drugi.
Ovo je ozbiljan turistički grad sav podređen radoznalim turistima kojih ima odasvuda.
Belu zgradu Kapetanije prepoznaćete po stilizovanom dizajnu brodskog kokpita.


Zgrada kapetanije

Obavezan je kontak putem brodske radio stanice, pristupni kanal VHF 16.
Vrlo kratko dozvoljavaju ostanak na njihov ponton, samo dok ne
završe papirologiju. Znaju da budu vrlo neljubazni i prinuđeni ste da
se snalazite kako znate i umete za neko mesto.


Pristan kapetanije
U onoj gužvi od raznih brodova morate da budite kreativni i snalažljivi.
Ima bezobraznih kapetana koji bi papreno da naplate vez uz bok svog broda.
Kad vide stranca odmah bi po ušima, klasična priča, kao svuda.
Da znate, uvek vam preostaje mogućnost da priđete levoj obali,
spustite sidro i pronađete svoj mir bez bojazni od neželjenih posledica.
Dno dobro drži i u toj nameri nećete biti usamljeni.
Ima dosta inostranih jedrilica koje su doplovile iz vode Crnog mora i potražile sidrište na istoj strani.
Boravak u ovom gradu je obavezujući!!!
Prvo, da vidite Deltu jer zato ste došli prevalivši toliki put!
Drugo, morate da posetite prirodnjački muzej Delte i sam grad bogat starinske lepote!
Treće, prilika je da kulturno svoje rezervoare natakujete vodom i gorivom sa broda-cisterne, par kilometara nizvodno od grada!
U obližnjem Informativnom Centru Delte, visoka moderna zgrada,
neposredno uz dunavski kej, dobiće te mnogobrojne interesantne
besplatne brošure i ujedno vrlo dobru detaljnu mapu Delte.
Za plovidbu Deltom plaća se taksa, otprilike jedan evro za svaki plovidbeni dan.
Delta i njeni prirodni resursi pod zaštitom su Ujedinjenih Nacija.
Ovo hoću da naglasim zbog onih koji žele da pecaju jer na terenima Delte važi posebna dnevna dozvola.
Plaća se 5 evra dnevno i dobija u njihovom Udruzenju stotinak metara udaljenom iza Informativnog Centra.
Bez navedenih uplaćenih potvrda - računa nema načina da se prošvercujete.
Svi vodeni putevu koji vode unutar tog prostranstva kontrolišu se od
strane ekološke policije, pogranične policije i policije koja vrši
nadzor nad samom Deltom.
Plovidbena taksa jedino se ne plaća za tranzit do Suline i nazad, rukavcem Sulina.
Rukavac Sulina je srednjišni rukavac ne širi od 100 m, minimalno
zagarantovane dubine od 12 m, počinje kod distantne oznake M.34 i
podesan je za plovidbu trgovačkih prekomorskih brodova koji dolaze u
rumunske ili ukrajinske luke.
Ovaj rukavac ima status međunarodno priznatog plovnog puta.
Inače, orijentacije radi, kod navedene distantne oznake rukavac Tulče se deli na desni rukavac Sv.Đorđe i levi rukavac Sulina.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:10 pm
DELTA

Stići do Suline, poslednjeg mesta na izlazu u Crno more, do Nulte milje, cilj je koji ste ostvarili ali to nije Delta.
Ta velika fascinantna delta Dunava zbog koje svi dolaze sve je ono
drugo smešteno na površini trougla između Čilijskog rukavca i rukavca
Sveti Đorđe.
Čini je veliki broj jezera, kanala, plovnih i manje plovnih, i ogromno prirodno bogastvo flore i faune.

Jedan od mnogobrojnih kanala kroji presecaju deltu Dunava
Ne videti to je čist promašaj posle tolikog puta.
Glavni plovni kanali koji presecaju Deltu uzduž i popreko, kanali
unutar same Delte, mnogobrojna jezera, označeni su na mapi i imaju
zagarantovanu minimalnu plovnu dubinu od 1.50m.
Dno je muljevito a koliko daleko smete da se zavlačite duboko u Deltu zavisi od vas.
Ograničenje je samo u ličnoj hrabrosti jer druge smetnje ne postoje.
Poziciju unutar Delte beležite na GPS-u za svaki slučaj.
Većina kanala obrasla je trskom visokom preko 6 m i često po tim
vodenim vrletima izgubite orijentaciju zbog osećaja da plovite tunelom.
Brodska radio stanica, kanal VHF 16, neka bude stalno uključena.
Osmatrajte nebo ako ste usidreni na nekom jezeru kako biste se na vreme sklonili.
Događaju se iznenadne letnje silovite oluje koje znaju da podignu visoke talase.
Jezera su plitka pa može te da nasednete na dno između amplitude dva talasa.

Flora i fauna delte
Deltom ne možete da se zasitite i da hoćete.
Ovde se priroda igrala raskošno je stvarajući.
Pejsaži su neverovatno različiti i nude široku lepezu sveg mogućeg kolorita.
Čas ste u prašumi, čas ste među peščanim dinama, čas u pravim močvarama među hiljade različitih ptica.

Unutar delte
Rukavac Sveti Đorđe posebno je privlačan.
Plovan je za lokalne putničke lađe koje prevoze i snabdevaju
malobrojno rasuto stanovništvo sa prosečnom plovnom dubinom od 5 m.
Naši lađari koji nikada nisu plovili ovim delom Dunava o ovom rukavcu pričaju neverovatne gluposti.

Ušće Dunava u Crno More kod Sv.Đorđa
Velike meandere presečene su zarad tih brodova skraćujući tako
redovnu brodsku liniju između grada Tulče i malog ribarskog mestašca
Sv.Đorđe za pola.
Iz tog rukavca vode kanali u neke od posebno zaštićene biološke enklave.
Ne budi te iznenađeni, u posebno odabranim delovima ovog rukavca rumuni su izgradili vrlo dobra izletnicka mesta.
Od Suline do mesta Sv. Đorđe vodi direktno plovni kanal u dužini od 30 km.
Ulaz je kod distantne oznake M.2 tzv. kanal Busurka.
Kanal Imputita zajedno sa kanalom Tataru daje željeni pravac koji je
paralelan sa obalom Crnog mora udaljenim jedva stotinak metara.
U samom mestašcetu postoji mala ribarska marinica koja može da posluži za bezbedan boravak.
Svet je ljubazan i radoznao, moguća je dopuna provijanta u par prodavnica.
Isto tako imate kanale koji direkno vode do Čilijskog rukavca, granične linije između Ukrajine i Rumunije.
Primera radi je kanal Mila 35, ime dobio po distantnoj oznaci M.35, stoji na samom ulazu u kanal.
Do najvećeg jezera Razim, gde još uvek mogu da se vide ribarice pod
četvrtastim jedrima, vode kanali Dunavsi i Dranov čija su polazište iz
rukavca Sv.Đorđe i prolaze kroz retko lepe predele.
Mogao bih dugo i naširoko da navodim i opisujem mnoge pojedinosti vredne pažnje ali Deltu morate da otkrivate i sami.
Uostalom, sve sto želite da saznate o Delti, kao predznanje, možete putem interneta.
Pretraživač Google nudi na hiljade stranica razno raznih informacija.
Pa ipak, vaš neposredni doživljaj biće najmerodavniji utisak.

Pelikani u delti
Ovo je bukvalno zemaljski raj za iskusne pecaroše sladokusce.
Postoje specijalizovani punktovi za njih u ovoj divljini obeleženi na mapi Delte crnim kvadratićima.
Voda je čista i prozirna, bogata svakojakom ribom.
Ne zaboravite, dok ste u Delti i rumunskim vodama, plovite slobodno jer nema ograničenja.
Izvori pitkih voda u samoj Delti nepostoje.
Lokalno stanovništo skuplja kišnicu i zato se valjano opskrbite u Tulči.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:11 pm
UKRAJINSKA DELTA DUNAVA

Praktično počinje od velike luke Izmailj u kojoj se završavaju potrebne formalnosti ulaska.
Revizija se naplaćije u iznosu od 35 evra uz dobijanje transit loga.
Procedura kontrole dokumenata traje neuobičajeno dugo valjda iz
razloga što nisu navikli da im dolaze strana plovila u ranijim
vremenima.
Pitaju sve i svašta ali sa tim se treba pomiriti.
Najlakši način za brži završetak ulaska jeste da kažete kako ste krenuli u sportski ribolov.
Sam grad - luka još uvek odiše proslošću iz perioda komunizma, na
vreme kada je Ukrajina bila sastavni deo ogromnog Sovjetskog Saveza sa
najačom dunavskom flotom.
O toj snazi svedoče na stotine usidrenih gurača, tegljača, brodova svih vrsta, šlepera, milioni tona čelika koji trunu.
Rukavac Čilija se račva u nebrojeno mnogo drugih rukavac zbog kojih zastaje dah od nedirnute prirode.
Svojevrsna delta u delti i ako imate dovoljno vremena eto prilike videti i taj deo raskošnog Dunava.


Vilkovo

Svojevremeno sam i sam plovio duž celog pograničnog rukavca Čilija do ukrajinskog mesta Vilkovo bez ikakvih poteškoća.
Vredi napomenuti da je Vilkovo dunavska Venecija, bukvalno je izgrađeno na kanalima.
Pravila plovidbe važe kao za svaku drugu državu mada treba obratiti
paznju da ne zađete u određene restriktivne zone u kojima nije
dozvoljen ulazak zbog prisustva njihove rečne mornarice.
U luci Izmailj se dobro raspitajte kod lučkih vlasti o tome da biste izbegli bilo kakve komplikacije.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:12 pm
SULINA - ISTANBIL

U Sulini postoje relativno pogodni uslovi za tankovanje rezervoara gorivom i vodom.
Najbolje se za neposrednu pomoć obratite Kapetaniji ali budete uporni, znaju da se prave nevešti.
Doduše, sa flašom pića problem rešavate i sa nekim kapetanom susednih radnih brodova.

Pristaniste u Sulini

Plovidbena ruta do Istanbula ima dve varijante ali bez obzira na
varijante, izlaskom na more, vaše plovilo mora da ispunjava sve uslove
o bezbednoj plovidbi koji se u principu neznatno razlikuju od onih koji
važe za plovidbu po unutrašnjim plovnim vodama.

Prva varijanta je za hrabrije sto znači da po
odjavljivanju rumunskim pograničnim vlastima u Sulini izađete jedno
3-4NM na pučinu Crnog mora, 45°09.320 N i 029°44.330 E, i po kursu od
187° usmerite brodicu ka Bosforu, ulaz na 41°14.100 N i 029°07.310 E.
Ovo je najkraća distanca od punih 240NM i pod pretpostavkom da je
prosečna plovidbena brzina oko 7KN potrebno je dobrih 34-36 sati
neprekidne plovidbe u uslovima dobrog mora.
Računica se menja sa promenom plovidbenih uslova.
Organizacija posade preko je potrebna kao i sve drugo što može da oteza uspešnu plovidbu na tom dugom putu.
Ako ste osetljivi na morsku bolest ili neko od posade ponesete medikamente.
Sulina sa izlazom na Crno more - mapa plovnog puta

Činjenica da brodica raspolaže auto-pilotom ne umanjuje napor puta.
Ne zavaravajte se, auto-pilot ima svoja ograničenja.
Na nemirnom moru nema druge nego da preuzmete kormilo u svoje ruke. Vi ili neko od posade.

Druga varijanta je za opreznije i obuhvata planiranje plovidbe u podnosljivim etapama.
Predlažem proverenu, Sulina - Konstanca (Tomis marina) - Mangalija - Varna - Burgas - Igneada - Istanbul (Atakoj marina).Ako se odlučite za takav plan onda se samo javite sulinskoj kapetaniji o vašim namerama.
U bilo kojoj odabranoj varijante ne polazite bez izveštaja o vremenskoj prognozi!!!
Planirajte vreme polaska i dolaska uzimajući u obzir relevantne faktore.
Trudite se da svaku isplaniranu etapu završite po dnevnom svetlu iz praktičnih i psiholoških razloga.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:13 pm
1. SULINA - KONSTANCA
Izlaskom iz Suline "hvatate" već datu poziciju navigacione tačke na
pučini posle koje praktično, sve vreme, idete paralelno sa rumunskom
obalom sve do uliva kanala Sv. Đorđe u Crno more.
Prolaskom ovog repera zauzimate kurs brodice prema navigacionoj tački ulaza u Tomis marinu.
Ukupna dužina puta je 95 NM, zbog toga je poželjno krenuti rano izjutra ako mislite da stignete po danu.
Potrebno vreme plovidbe je otprilike negde imeđu 13-14 sati.
2. TOMYS MARINA - MANGALIJA
Iz Tomys marine teško možete da krenete pre 11:00h zbog
nerazumljivog otezanja od strane službenih lica Kapetanije ma koliko
poranili.
Ukoliko nisu u stanju da dostave kopiju vremenskog izveštaja,
kontaktirajte brodskom radio stanicom luku Konstanca o potrebnim
detaljima.
Kada prođete ogroman lukobran luke obratite pažnju na kurs jer
trebalo bi da se držite jedno 3-4NM od obale, rumunski ribari znaju da
ostave svoje površinske mreze u tim vodama slobodno da plutaju.

Luka Mangalija
Luka Mangalija je najpogodnija za napuštanje rumunske teritorije,
ulaz na 43°47.730 N i 028°36.100 E jer je u neposrednoj je blizini
bugarske granice i udaljena svega 25NM od marine Tomys.
Pristan za brodice uvučen je u dubinu luke na desnoj strani gledano
iz pravca mora i odmah uz obalu smeštena je kancelarija Kapetanije,
kontak brodskom radio stanicom, kanal VHF 67.
Carina i pogranična policija locirane su na izlazu iz luke s desne strane.
Do njih morate da se prošetate pešice kako biste ih pozvali u kontrolu dokumenata.
Za to vreme brodicu ostavljate vezanu za njihov pristan.
Ove dve institucije imaju uobičajenu smenu svojih službenika u
08:00h pa može te da izgubite dosta od planiranog vremena ako
"pogodite" taj termin.
U Mangaliji moguće je snabdevanje vodom i gorivom cisternom na poziv.
Po izlasku iz rumunskih voda izvršite zamenu zastavica.
2. MANGALIJA - VARNA
Varna, bugarska velika luka i letovalište, vrlo dobro mesto za
predah posade i brodice, udaljena je od Mangalije 65NM i poseduje
klupsku marinicu.
Ulaze na, 43°11.110 N i 027°55.200 E.
U ovoj luci radite klasičnu Reviziju ulaska kao da prvi put ulazite u Bugarsku.

Luka Varna sa marinom
Ulaz najavljujete brodskom radio stanicom, kanal VHF 11.
Dežurni radnik kluba marine primetiće vaš dolazak i u vaše ime odmah dovesti službena lica.
Boravišna taksa naplaćuje se u iznosu od 20 USD, dnevni vez marine
10 Evra i plus troškovi struje i vode koliko pokažu merni instrumenti.
Rezervoare goriva dopunjujete putem cisterne.
U dan odlaska vrlo je važno da do Morske Administracije odete u
društvu predsednika kluba, izuzetno drag čovek, kako jednostavno ne
biste zalutali u ogromnoj zgradurini.
Dodatno naplaćuju još 50 USD za transit log bez obzira da li plovili ili ne plovili.
Plovidbenu dozvolu i izveštaj o vremenskoj prognozi podižete iz kontrolnog tornja u neposrednoj blizini marine.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:16 pm
3. VARNA - BURGAS
Najveća bugarska luka je Burgas, udaljena nekih 60NM od Varne,
logična postaja kada ste se već odlučili za etapnu plovidbu, ulaz na
42°28.550 N i 027°29.470 E.
U Burgasu napustate teritorijalne vode Bugarske države.
Marina u luci nije ni blizu tako udobna kao ona u Varni.


Marina Burgas
Zgrada kapetanije, bolje reći toranj, smeštena je u kancelarijama na
poslednjem spratu, do koje vodi tipičan prašnjav lučki put duž koga su
postavljeni na desetine kranova za istovar.
Udaljena je dobrih par kilometara od marine i bez obzira na najavu
preko brodske radio stanice, VHF kanal 11, moraće te lično da nosite
dokumenta i u dolasku i u odlasku.
Dnevni vez sa potrošnjom struje i vode iznosi 5 evra.
Snabdevanje gorivom moguće je putem cisterne ali iziskuje mnogo potrošenih nerava.
Dolazak carinarnika i pogranične policije na brodicu zakazuju službenici kapetanije na sam dan odlaska.
4. BURGAS - IGNEADA
Zašto Igneada?
Igneada je prva ulazna lučica u Turskoj pre Istanbula udaljena 55NM od Burgasa i 64NM od ulaza u moreuz Bosfor.
Od fundamentalne je važnosti da ovde završite sve formalnosti ulaska u Tursku!!!
To jedan jedini razlog za dolazak, ulaz na 41°51.690 N i 027°59.000
E, pored činjenice da se pređena etapa i naredna etapa do Istanbula
uklapaju u planirani put.

Luka Igneada
5. ISTANBUL
Ne znam kako je u drugim delovima sveta ali u ovom našem evropskom mislim da je turska birokratija nenadmašna.
U manjim ulaznim lukama to je još nekako podnošljivo.
Ali srediti "papire" u Istanbulu graniči se sa Tantalovim mukama.

Atakoj marina
To izgleda ovako: Prošli ste Bosfor (od ulaza u Bosfor do Zlatnog
Roga u Istanbulu ima 15NM i jos 10NM Mramornim morem do Atakoy marine,
ulaz na 40°58.400 N i 028°53.000 E, kontak brodskom radio stanicom,
kanal VHF 73) probijajući se kroz stotine ogromnih tankera usidrenih u
"plitkim" vodama velikog zaliva, srećni i zadovoljni postignutim ciljem
i uplovili u marinu visokog evropskog ranga obogaćenu svim potrebnim
sadržajima.
Odlazite u prijemnu kancelariju administrativnog dela marine sa
dokumentima da se prijavite i kazete koliko dana ste namerni da
boravite na vezu.
Dnevni vez iznosi 30 evra sa uračunatom potrošnjom struje i vode.
Ako ste bili lenji i propustili šansu u Igneadi dužni ste da
tog istog dana obavite celokupnu zakonsku regulativu prijavljivanja!!!

Od službenice marine dobijate formulare popunjene vašim podacima
koji treba da se overe sa četiri pečata da biste dobili status legalnog
posetioca.
Pečat Ministarstva zdravlja, lučke - pogranične policije, Carine i Harbor mastera - Kapetanije.
Kancelarije kapetanije su, da ironija bude veća, u marini.
Dobijanje ovih pečata moguće je jedino tim redom i samo tim redom.
Posle kratke konsultacije, gde, kako, zašto baš tako, uzimate taksi i odvozite se u Istanbul na dokove Zlatnog Roga.
Prvo tražite Ministarstvo zdravlja, a onda i nadležnog službenika
koji će sat vremena, kada dođete na red, upisivati podatke iz
plovidbene dozvole i pasoša u neke knjižurine.
Taksijem jurite nazad u lučku policiju, udaljenu svega 300m od Atakoy marine, da overe pasoše i ulaznu vizu.
Ponovo odlazite u deo grada udaljen dodatnih 3km od Zlatnog Roga da
nađete Carinu i odgovarajućeg carinika raspoloženog da vas primi.
Uz veliku galamu, pauze, užasnu sporost, unose se podaci iz
dokumenata prvo u računar, a zatim u neke debele knjige kao "back up".
Uzgred, zaboravite na svoje znanje engleskog jezika ili nekog drugog, njih se to naprosto ne tiče.
Konačno žurite nazad da zateknete Harbor mastera obnevideli od zamora, nervoze, užasnog saobraćaja i mnogo čega još.
Niko od te gospode nije video ni brodicu ni posadu.
Troškovi boravišne takse iznose 32 USD, transit loga 90 evra,
taksija sa čekanjem 80 evra i troškovi vaših živci nekoliko miliona
neznamčega.
Povratak podrazumeva istu proceduru izuzimajuci Ministarstvo zdravlja.
Ako niste spremni na ovakvo maltretiranje onda angažujte
profesionalnog brodskog agenta koji će za honorar od 200 evra po jednom
ulasku ili izlasku sve to isto da obavi u vaše ime.
Trošak dostojan velike pažnje.
Ne pokušavajte brodicom da odete do Zlatnog Roga Istanbula jer je strahovita gužva od brodskog saobraćaja.
Još manje ne prilazite tamošnjim pristanišnim dokovima koji su
opasni sami po sebi a tek zbog velikih talasa koji ih neprestano
zalivaju od tog istog silnog saobraćaja.
Bezbedno vezivanje je nemoguće u najbukvalnijem smislu.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:16 pm
SAVETI, NAPOMENE I ZAPAŽANJA
Već sam ranije napomenuo, gorući problem za sve vreme trajanja
čitave plovidbe Dunavom od Beograda do Delte jeste obezbeđenje goriva i
sveže vode što u velikoj meri sprečava mnoge nautičare da se odluče na
ovaj put.
Ipak ako ste dovoljno preduzimljivi ovaj problem se prevazilazi.
U principu postoje dva načina kojima nautičari pribegavaju na ovom putu sa više ili manje uspeha.
Jedan, jeftiniji i lakši, ali manje pouzdan jeste da zamolite nekog
kapetana sa radnih brodova da vam prodaju gorivo iz njihovih tankova.
Lično ovo ne preporučujem zbog realne opasnosti da vam uz naftu isporuče vodu i talog, bez obzira na najbolje namere.
Njihovi ogromni motori sve gutaju a vaš???
Uvek imajte na umu tu čninjenicu ako se odlučite za takav izbor.
Drugi, skuplji i teži, jeste da sa nekog pristana odete do najbliže pumpe.
Kvalitet goriva je siguran, ali kada ste sami nije lako.
Pumpne stanice u manjim mestima mogu da budu vrlo udaljene i nije zgodno ostavljati brodicu dugo nezaštićenom.
U većim rečnim lukama Rumunije i Bugarske uvek ima ljudi, fizickih
radnika, koji za mali novac servisiraju ovu uslugu onoliko puta koliko
je to potrebno.
Cenkanje je obavezno.
Pažljivo i na vreme da vas ne uhvati mrak birajte mesto za sidrenje.
Procenite upotrebu drugog sidra jer ono može da spase brodicu od ozbiljnog nasukavanja.
Propisi kažu da sidrenje mora da se obavi u teritorijalnim vodama
zemlje u kojoj je izvršena Revizija osim u vanrednim situacijama, npr.
kvar na motoru, nepogoda i sl.
Ako ste bili te "sreće", onda do prestanka okolnosi zvane "viša sila", posada ne napušta plovilo.
Kontrole su česte i plaćaju se velike kazne bez pardona.
Dunav jeste međunarodna plovna reka ali zakoni o granicama država se striktno moraju poštovati.
Što se tiče vetrova, Košava je retka tokom letnjih meseci na Dunavu.
Najviolentniji vetar u letnjem periodu je zapadni, severno zapadni, dostiže olujnu snagu, silovit je i nenadan.
Uglavnom kratko traje, par sati, ali može da duva i danima.
Javlja se najčesće u širokim dunavskim nizijama kroz Bugarsku i Rumuniju.
Na Delti preovlađuju istočni i severo istočni vetrovi zbog blizine
Crnog mora i mada ređe u letnjim mesecima mogu da dostignu snagu od
preko 7 bofora.
Uvek se informišite kod lučkih vlasti o vremenskoj prognozi na dan plovidbe.
Prognoze date duže od 24 sata uzmite sa rezervom.
Ovo posebno vazi za plovidbu po moru.
Snabdevanje provijantom duž čitavog Dunava je izvanredno, pogotovo u većim lučkim mestima ima svega i svačega.
Rumunija i Bugarska davno više nisu kao nekada iz vremena socrealizma.
Što se pre budemo oslobodili tih predrasuda o njima i lažnih iluzija o nama samima više ćemo uživati.
Za sve drugo nemate se čega bojati.
Nema aždaha, nema gusara, crne magije, lopova koji jedva čekaju samo vas.
Potrebno je da poštujete vodu po kojoj plovite, budete pažljivi
prema njoj i zdravo oprezni, kako pred rekom Dunavom, morem, tako i
ljudima.
Kako je dunavska flora i fauna izuzetno raznovrsna i bogata, posebno
na celom prostoru velike Delte, uputno je držati unutršnjost plovila
čistom od hrane zbog preventive ako ne želite neprijatnostri od najezde
mrava, buba, nedaj Boze pacova i zmija.
Nema krokodila, komaraca veličine roda, niti anakondi ali sitne
dosadne gamadi ima i treba se zaštititi svim raspoloživim sredstvima.
Nije loše, uoči svake rute temeljno učvrstiti sve unutrašnje stvari
od oštećenja do kojih dolazi kao posledica bočnog ljuljanja plovila na
talasima, što zbog jakog vetra, što zbog prolaska putničkih brodova
čije elise čuda stvaraju.
Na moru je to ultimativno.
Nadam se imali ste prilike sami da se uverite u potencijalnu
razornost talasa koje prave turistički brodovi prolazeći beogradskim
atarom.
Na sidru je izraženija ta vrsta opasnosti o čemu treba dodatno povesti računa.
Problem mimoilaženja sa velikim brodovima posebno je izražen na
Delti u tom srednjem rukavcu, tzv. Sulinskom rukavcu, po kome
neprestano plove veliki prekomorski trgovački brodovi.
Kreću se "nezamislivom" brzinom u odnosu na vas.
Kada ih gledate u pramac kako idu u susret imate utisak da ispred sebe guraju ogromno brdo vode.
U trenutku mimoilaženja voda uz obalu nestaje kao posledica ogromnog usisisavanja zbog rada elisa.
Mornari mašu, dovikuju, nasmejani i veseli, dok se vi borite za "život".
Ne zna se šta je gore, kad takav brod ide u susret ili vas prestiže.
Jedini spas je na vreme da šmugnete u neki poprečni kanal dok ta grdosija ne prođe.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:17 pm

Prekomorski brod u sulinskom rukavcu

Kad je reč o bezbednosti, savetujem uvek da obratite pažnju na ribare koji "bacaju" mreže.
Kad krenete nizvodno od Beograda, posle velike pančevacke krivine, od 1150-og km, eto njih, manje ili više, sve do Delte.
Kad god vidite neki čamac uz obulu koji kao nesto tegli bacite pogled ka rečnoj matici ne bi li uočilo bovu - marker.
Neke su lako uočljive, za neke treba vremena.
Uglavnom su to dubinske mreže pa ipak.
Većina alasa su savesni ljudi ali ima i onih koji mnogo baš ne drže do plovnog puta pa rašire svoje mreže preko celog Dunava.
Zaobilazite te bove - markere ako ne želite neprijatnosti tipa upletena mreža u elisi, svađa, gubljenje živaca itd.
Oni mnogo ne zarezuju nas male "brodovlasnike".
Od velikih brodova, naravno, beže kao od crnog đavola.
Ozbiljnu opasnost po elisu brodice prestavljaju i strukovi, ima ih ko pečuraka posle kiše.
Možda ste imali prilike ranije, od velikih "znalaca", da čujete priče o čuvenim lipovljanskim rečnim gusarima u Rumuniji koji veslajući na svojim čunovima prestižu brodove, bacaju kuke, penju se, pljačkaju, itd, itd...
Priča je prilično uzela maha, traje do dana današnjeg i čista je budalaština.
O čemu se zapravo radi?
U vreme ruske carice Katarine Velike jedan broj ljudi proteran je na
divlje obale Dunava, između 340.-og i 180.-og km, i pribegao je nasilju
otimanja sa trgovačkih brodova zbog velikog siromaštva.
U početku napadali su ruske carske brodove iz puke osvete.
Odavno toga više nema.
Ono čime se danas bave jeste ribarenje.
Zadržali su samo svoje običaje da se muškarci ne šišaju i ne briju,
pa onako zarasli (podsećaju na rastaferijance) sa dugim kosama i
bradama, deluju zastrašujuće.
Veslaju izrazito dugim veslima na velikim drvenim čamcima, lenjo i sporo, gotovo sa mukom, vukući mreže po svakom vremenu.
Imao sam prilike da nekima od njih priđem i pomognem oko "čupanja" mreže sa rečnog dna.
Bez bojazni im priđite da pazarite svežu ribu.
Tako stoje stvari.
Ljudi izmišljaju valjda iz potrebe da plovidbu Dunavom učine dodatno tajanstvenom.
Ili nisu bili, ili tek eto, da se kao priča.
Da se razumemo, lošeg sveta svuda ima.
Pa ni kuću ne držite na izvolte.
Šta reći tek o siledžijama koji su uzurpirali obale za svoje vikendice.
Taman posla da pristanete zarad nekog posla, narušavate im privatnost, pravo na posed.
To im je valjda tata ostavio ili od dede, šta li!?
Najbolje zarad sopstvenog mira da se klonite takvih situacija.
Uvek budete "papirološki" ispravni iz prostog razloga što za
učinjene tuđe propuste, kao kapetan brodice, snosite sve konsekvence.
Kontrole dokumenata mogu da se dogode bilo kad i bilo gde.
Kazne su ozbiljne.
Lično poznajem neke skipere u Beogradu koji su iskustili svu gorčinu svoje aljkavosti.
Povratak za Beograd podrazumeva istovetnu proceduru prijavljivanja - odjavljivanja!
To je generalni standard za plovidbu po svim meridijanima sveta sa manjim finesama, zavisno od zemlje do zemlje!!!
Po međunarodnom plovnom pravu, najstarijem ljudskom pravu, u
međunarodnim vodama možete da plutate na svojoj moćnoj brodici pod
milim Bogom čitav zivot jer pučine mora ne pripadaju ni jednoj državi.
Kad se uželite kopna ipak ćete morati da vežete konja kako gazda kaže.
Kako je ova knjižica pisana bez ikakvih pretenzija to svakako
preporučujem dodatne konsultacije sa nekim ko se već okušao ovom
plovidbom a ljubomorno čuva podatke za sebe jer svačije iskustvo je
dobrodošlo, mada propisi su propisi.
Treba da znate, po međunarodnim konvencijama zabranjeno je prenošenje i unošenje vatrenog oružja!!!
Zaboravite na tajne štekove, švercovanje i bilo šta slično!
Najopasnije što je dozvoljeno držiti na brodici jeste raketni signalni pištolj i pneumatska podvodna ronilačka puška.
Ako ste nevoljni uz Dunav da se vraćate za Beograd sopstvenim
pogonom prilika je već od luke Reni da hvatate neki od naših gurača do
Smedereva.
Pogodno mesto za "kačenje" jeste luka Ruse jer nadležna kapetanija raspolaže informacijama o polasku pojedinih konvoja.
U te svrhe brodska radio stanica je od neprocenjive koristi.
Razmislite sami šta vam je dobro činiti.
Najbolji period za planiranje puta Beograd - Delta - Istanbul sa povratkom jeste maj - septembar.
U kasnijim jesenjim mesecima velika je verovatnoća ulaska u loše vremenske uslove.
Nautičarima nemirnijih damara koji bi da lutaju velikim
prostranstvima Mediterana, iz sveg srca preporučujem fantastične
plovidbene knjige za sve segmente sredozemlja, čuvenog engleskog
skipera Roda Hinkella.
Važno je samo da budu najnovijeg izdanja.
U ovim udžbenicima plovidbe, bez preterivanja, nalazite more
neophodnih informacija, mapa, detalje mnogih marina, koordinate
navigacionih tačaka, svetionike, popis svega i svačega, tumačenje
plovidbenih propisa za sve zemlje, vremenske prilike i mnogo toga još.
Ove knjige su postale sastavni deo brodske opreme mnogih profesionalnih skipera.
U proseku cena jednog toma je oko 70 evra.
Ono sa čim bezuslovno morate da računate jeste obavezno osiguranje svoje brodice prema trećem licu jer bez ove polise nećete moći da dobijete dozvolu plovidbe po teritorijalnim vodama bilo koje zemlje mediterana.
Pitanje je dana kada će Bugarska i Rumunija da uvedu ovaj propis za svoj deo Crnog Mora.
Zavisno od veličine broda ovo osiguranje se plaća max. do 250 € i
uzima se u nekoj od kompanija te delatnosti zemlje domaćina ili peko
interneta.
Važnost ove polise je godina dana i priznaje se u svim zemljama sredozemlja.
Za plovidbu Dunavom za sada to nije obaveza malih nautičara.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Priručnik plovidbe

taj Uto Okt 06, 2009 1:18 pm
POGOVOR

Plovidba za Deltu i Carigrad za mnoge koji se odluče, ovaj put biće
otkrovenje koje trajno ostaje u sećanju, bez obzira na povremene
administrativne teškoće.
Osećaj dubokog ličnog zadovoljstva novim iskustvom pokrenuće u mnogima želju za nekim drugim horizontima.
Verujem, neke drugačije melodije sviraće u ušima onih koji su plovili i budili se na vodama Velike Reke.
Duh starih lađara izoštriće čula jer ne zaboravite, moderana
civilizacija u dobroj je meri još uvek dovoljno udaljena od obala
iskonskog Dunava, Bogu hvala.
"Meke" savske čamdzije, navikle na blagost i pitomost Save, otkriće
toplinu, plemenitost i širokogrudost velikog, moćnog, Dunava.
"Tvrde" dunavdžije za koje je Dunav mitska reka, reka izazova, snage
i jakog karaktera, dodatno će sebe obogatiti nepoznanicama
praistorijske reke, potvrđujući filozofiju o njegovoj nesavladivosti.
Crno More koje nije dobilo naziv po boji vode nego zbog svoje surove
ćudljivosti i azijskih vetrova, večito uzburkano i ljuto, osnažiće u
mornarskim dušama čeznju za čvrstim kopnom, prijateljima i kućom.
Na njegovim zapenušanim talasima shvatićete koliko ste mali, koliko
je ljudski život krhka, čudesna, jedinstvena tvorevina da bi ga zaludno
trošili noseći kakvo zlo u sebi.
Na ovom moru retke su bonace.
I da završim.
Dobre vam vode Dunava i dobro vam more.
Sponsored content

Re: Priručnik plovidbe

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu