Priručnik plovidbe

PREDGOVOR

Osnovna namena ove nevelike knjižice jeste, pre svega, da malim
nautičarima iz naše zemlje pruži bazične informacije o propisima,
zakonima i ograničenjima na putu Dunavom do njegove delte u Crno more i
dalje do Istanbula.
Želja mi je da ih ohrabrim u odluci da se otisnu na taj
"daleki" istok Balkana, da probudim u njima avanturistički duh, da
ovladaju sobom i tim ogromnim prostranstvom sa kojeg nam košava dolazi
zimi u goste.
Ovde će biti reči o principima koji moraju da se ispune, bez
kojih se ne može kao i nešto malo reči o pojedinim plovidbenim rutama
važnim sa stanovišta ličnog mira i sigurnosti.
Za one koji bi više, koji su ambiciozniji, imaju uslova i
mogućnosti, preporučiću na kraju priručnika sjajnu literaturu za
plovidbu Mediteranom, tom kolevkom evropske civilizacije, koja može da
se nabavi u svakoj boljoj nautičarskoj prodavnici u inostranstvu ili
pak naruči putem interneta.
Dakle, za sve one koji imaju čamce i brodice a nisu otišli
Dunavom dalje od pančevačkog mosta, za one kojima je krajnji domet bila
Tekija i za sve one koji misle da je plovidba potreba a ne luksuz,
nadam se da će ova informativna knjižica biti korisna preporuka i
podsticaj u inspiraciji da krenu dalje od bedema grada Beograda.
Priručnik je pisan na osnovu ličnog plovidbenog iskustva u duhu
važećih propisa i pravila ponašanja o plovidbi po međunarodnim i
unutrašnjim plovidbenim putevima.
Pored ostalog, na ovaj način želim drugarima nautičarima da
prenesem neka lična zapažanja, po koje korisne savete, kratke opise
pojedinih mesta, kakvu preporuku, bez ikakvih pretenzija da se proglase
pravilom.
Znam koliko sam i sam, tokom svoje plovidbe, imao ličnih
nedoumica i neznanja zbog nedostataka pravih odgovora koji su mi preko
bili potrebni.
Na žalost, naše rečne kapetanije ne raspolažu mnogim podacima
važnim za nautičare entuzijaste jer namenjene su za opsluživanje radnih
brodova.
Izvan naših unutrašnih voda njihova saznanja su vrlo ograničena.
Takođe, i pored sve predusetljivosti rečnih profesionalnih
lađara, vanrednih kapetana, malo je onih koji razumeju nevolje malih
nautičara, njihovu glad za pravim informacijama i strahove od
nepoznatih voda.
Jednostavno, oni pripadaju svetu od nekoliko stotina ili hiljada kilovata snage i ne sreću se sa problemima naše opservacije.
Ali budite sigurni, u bilo kakvoj nevolji, ma pod kojom god zastavom plovili, vi ili oni, biće uz vas da pomognu.
Uostalom, to jeste jedno od najvažnijih pravila ponašanja na vodi.
Naći se nekom u nevolji !!!
Autor,Dragan Milenković - Čarli

PRIPREMA I ORGANIZACIJA

Mada neophodne korisne savete o bezbednoj plovidbi možete naći i u
našoj domaćoj literaturi, da napomenem vrlo dobru edukativnu knjigu
MALA ENCIKLOPEDIJA PLOVIDBE od gospodina Ilije Ike Petrovića, ipak
vredi se podsetiti šta sve treba pripremiti za dužu plovidbu, kako na
ličnom planu, tako i na planu pripreme sopstvenog plovila.
Na ovom relativno dugom putu, od Beogada do Suline ima 1170 km i od
Suline do Istanbula još 250- 350 NM, mogu da se dogode situacije u
kojima nećete imati mnogo izbora.
Dakle, prvo isplanirate vreme koje možete da odvojite za ovaj put,
barem 45 dana. Grehota je manje, da se plovidba ne pretvori u puko
jurcanje.
Zatim, obezbedite siguran rad brodskog motora i električne instalacije. Pre puta vaš majstor treba pažljivo da pregleda motor i elektriku, promeni ulje u motoru, filtere ulja i goriva.
Podrazumeva se, koliko toliko, da imate određena majstorska znanja u
otklanjanju lakih kvarova koji se dešavaju mimo naše volje, onda kada
ih najmanje očekujete.
U kutiji sa rezervnim delovima obavezno poneti filtere ulja i goriva
za dve promene, kantu sa odgovarajućim motornim uljem, rezervne
sijalice, osigurače, neophodni priručni alat.
Ne zna se šta može da vas snađe na otvorenoj vodi daleko od naseljenih mesta.
Rezervoari goriva i pitke vode treba da su napunjeni pred polazak.
Za manja plovila uputno je da imaju rezervni kanister goriva, pa i kanister pitke vode.
Voda je namenjena za ličnu higijenu i kuvanje a za piće, zna se šta
nosite. Doduše, neki okoreli dunavski zaljubljenici će reći da je
dunavska voda sasvim u redu za kuvanje. Ipak, to ostavite njima neka to
oni rade, vi i posada nemojte.
Po propisima dužni ste da nosite priručnu prvu pomoć.
Korisno je, zlu ne trebalo.
Nije obavezno ali ponesite koju flašu nekog domaćeg pića da počastite carinu ili pograničnu policiju.
Poneki od njih, bez pardona, će tražiti piće na poklon.
Ono što opterećuje sve nautičare i zaista predstavlja veliki problem jeste dopuna rezervoara gorivom i pitkom vodom.
Neshvatljivo je da na čitavom toku Dunava od Beograda, a i u
Beogradu velegradu, nemate mogućnosti pristojno da doplovite do pumpne
stanice i regularno natočite gorivo i vodu.
Zbog toga obavezno ponesite prazne plastične kanistere, barem dva, po 30 litara svaki.
Jedan za vodu, drugi za gorivo.
Koliki broj kanistera nosite na kraju će zavisi od vas, smeštajnog prostora u brodici, kao i od kapaciteta rezervoara.
Brodska dokumenta moraju da bude ispravna što znači da je vaše plovilo uredno registrovano za tekući period i uneto u plovidbenu dozvolu.
U suprotnom rizikujete da dobijate zabranu plovidbe od naših ili ino vlasti.
Na vreme obezbedite zastavice zemalja u čijim teritorijalnim vodama nameravate da plovite.
U našem slučaju to su Bugarska, Rumunija, Ukrajina i Turska.
Zastavica je dimenzije 40 x 60 cm i veša se na pramac po desnom boku (zatege katarke ili jarbola su sasvim zgodne za tu svrhu) kada plovite po teritorijalnim vodama određene države.
Skida se po izlasku.
Na unutrašnjim plovnim putevima to su rečni granični prelazi a na
moru kada prelazite zamišljenu priobalnu liniju udaljenu 10 NM od kopna.
Jasno, našu zastavu odnosno zastavu zemlje u čijoj lučkoj kapetaniji
je brod registrovan držite podignutom sve vreme plovidbe i veša se po
krmenom desnom boku ili sredini krme na svom zastavnom jarbolu i nešto je veća od stranih.
Ovde svakako želim da razjasnim dilemu kod naših nautičara koju našu
zastavu treba da vijemo na našoj brodici ukoliko je ta naša brodica
registrovana u nekoj od domaćih kapetanija.
Naša Srbija pripada krugu malobrojnih država koje imaju dve vrste
zastava. Državnu, trobojka sa grbom i tzv. narodnu zastavu, trobojka
bez grba.
Državna zastava se vije na svim držvnim institucijama koje pripadaju i reprezentuju državu dok se narodna zastava vije na brodovima, svadbama, kućama itd.
Jedan od lepših običaja je, da kada ste u marini ili negde na sidru
duže vremena, tu "plovidbenu" svakodnevnu zastavu možete da zamenite
zastavom mnogo većih dimenzija koja bukvalno zaklanja celo brodsko
zrcalo.
Prema propisima svih lučkih vlasti dužni ste da brodsku zastavu vijete od izlaska do zalaska sunca onda kada ste na brodu.
Pored navedenih, obavezno obezbedite žutu zastavicu koja ima vrlo konkretnu namenu.
Pravila plovidbe nalažu da je pramčana desna strana katarke ili
jarbola rezervisana za vešanje žute zastavice kojom dajete do znanja
lučkim vlastima zemlje u čije vode uplovljavate da niste obavili
carinske i druge formalnosti ulaska.
Po pravilima koja regulišu ovu oblast pre ulska u nečije
teritorijalne vode vešate žutu zastavu koju skidate po okončanju svih
obavezujućih formalnosti ulaska (carinska i pasoška kontrola, kao i
kontrola brodskih dokumenata od strane nadležne lučke kapetanije) i
zamenjujete je zastavicom te zemlje.
Formalnosti ulaska i izlaska u neku zemlju, osim u izuzetnim
slučajevima, možete i morate da obavite samo u lukama koje su za to
nadležne.
Savetujem vam da se obavezno informišete koje su to ulazne i izlazne
luke kod pojedinih država da vam se ne dogodi da vas zbog uobičajene
birokratije vraćaju na već pređene pozicije.
Karakteristično je da nautičari koji iznajmljuju brodove u čarteru
obično na levim, bočnim, zategama svojih jarbola vešaju zastavice
zemalja kojima pojedini članovi posade pripadaju.
U nekim zemljama mediterana ovo je čak obaveza regulisana i domaćim propisima ponašanja.
Za prolaz kroz prevodnice, Đerdap I kod Kladova i Đerdap II kod
Prahova, bez obzira da li je reč o rumunskoj strani ili našoj,
pripremite formular o indetifikaciji plovila, barem desetakak kopija.
Možete da odštampate sami na PC-u.
Folmular, A5 formata, mora da sadrži sledeće podatke na engleskom i našem jeziku:
- ime i prezime zapovednika plovila
- tip plovila, jedrilica ili motorni čamac
- ime plovila, luka i broj registracije
- dimenzije plovila, dužina i širina preko svega, gaz
- bruto deplasman plovila
- datum
- potpis zapovednika, koji može da bude overen pečatom plovila a ne mora
(naše, bugarske, rumunske i ukrajinske vlasti vole da vide pečat, restlovi prošlosti)

INDENTIFIKACIJA PLOVILA
INDENTIFIKATION OF VESSEL


Ime i prezime zapovednika: ______________________________________________
Name and Surname of Skipper
Tip plovila: ______________________________________________
Type of Vessel
Ime plovila, registracioni broj, luka upisa: __________________________________
Name of Vessel, No.of Registry, Port of Registry
Dužina, širina, gaz: _________________________________________
Lenght, Width, Drift
Bruto nosivost: ___________________________________
Bruto deplacment
Datum/Date _______________ Potpis zapovednika _________________
Sign of Skipper
Prilikom prelaska državnih granica, drugim rečima, na punktovima
na kojima se vrši pasoška i carinska kontrola kao i kontrola brodskih
dokumenata od strane nadležnih kapetanija prilažete pripremljen
formular, tzv. listu posade, bez obzira bili sami ili ne.
Iskopirajte jedno dvadesetak kopija.
Ovaj formular, A4 formata, sadrži sledece podatke, takođe na engleskom i našem jeziku:
- ime plovila, luka i broj registracije
- tip plovila
- pod čijom je zastavom plovilo
- popis svih članova, posade počev od kapetana, sa označenim titularima, datumima, mestom rođenja, i brojem pasoša
- napomena, u kojoj kapetan plovila izjavljuje da nema oružja,
eksploziva, droge, opasnih hemijskih supstanci i drugih zabranjenih
stvari
- datum
- potpis, overen pečatom ili ne.
POPIS POSADE I LISTA PUTNIKA
CREW LIST AND PASANGER LIST

Ime/oznaka jahte/_______________ Zastava______________ Luka upisa____________
Name/Number of yacht Flag Port of registry

POPIS POSADE/CREW LIST

Broj Number	Ime i prezime Name and Surname	Rang Rank	Datum mesto rođenja Date and Place of Birth	Nacionalnost Nationality	Broj pasoša No.of Passport

POPIS PUTNIKA/PASANGER LIST

Broj Number	Ime iprezime Name and Surname	Datum i mesto rođenja Date and Place of Birth	Nacionalnost Nationality	Broj pasoša No.of Passport

Luka / marina______________ _____________________________
Potpis zapovednika/Sign of Skipper
Datum/ date ______________

Pripremom ovih formulara olakšavate i skraćujete sebi proceduru
prelaska jer ako ih nemate, a dužni ste da ih priložite, pogranične
vlasti će zahtevati od vas da ispisujete sve to isto ručno, onoliko
puta koliko treba.
Za očekivanje je da postoje tipske liste na samoj granici ali ne budite naivni.
Naravno, preko je potrebno obezbediti adekvatne nautičarske karte za Dunav.
Mogućnosti jesu skučene ali ovaj problem je rešiv.
Ukoliko imate prijatelje u Nemačkoj ili Holandiji mogu ih nabaviti u rečnim kapetanijama tih zemalja.
To su sjajni tomovi plovidebnog toka Dunava sa vrlo precizno unetim svim podacima.
Druga solucija jeste da karte Dunava obezbedite iz Budimpešte, tzv.
lacmanske karte, Dunavske Plovidbene Komisije ili da imate kopije istih
od nekog ko već ima.
U Novom Sadu, u jedriličarskom klubu "Ribarac", poseduju ove karte
presnimljene na CD-u za PC upotrebu ako želite da malo osavremenite
navigaciju na svom plovilu.
U svakom slučaju neophodno je da sa nekim kompetentnim kapetanom,
koji češce plovi donjim Dunavom, sesti i zamoliti ga da vam ažurira
mape.
I sami znate da je Dunav reka koja menja svoje korito maltene godišnje.
Po mom skromnom sudu, za konsultaciju te vrste, relevantni su naši velemajstori sa Karađorđa, Karlovca, Orašca.
Za navigaciju po Crnom moru koristite nautičarske admiralske karte
Engleskog Admiralskog Društva na papiru ili na CD-u, najbolje su.
Ljubiteljima računara i interneta preporučujem da sa sajta Googl
Earth presnime besplatan program satelitskog snimka čitave zemljine
kugle sa iznenađujućim mogućnostima zumiranja pa i navigacije.
Ne očekujte da pored fantastične vizuelne slike imate još i upisane
podatke o bovama, svetionicima, dubinama, morskim strujama itd.
Od ostale navigacione opreme, čak i za Dunav, minimum je imati barem ručni GPS.
Vrlo je poželjna brodska radio VHF stanica, stacionarna ili ručna, za koju morate da imate Rešenje o posedovanju izdato od nadležnog Ministarstva za telekomunikacije.
Važna je za kontakt i komunikaciju sa nadležnim plovidbenim
Institucijama, pogotovo u inostranim vodama, kao i u komunikaciji među
samim nautičarima.
Brodska radio stanica nije obavezna ali onda za mnoge neophodne
kontakte ćete morati da izlazite na kopno sto je često komplikovano.
Mobilni telefon može da olakša stvar dok ste u domaćim vodama ali ima ograničenu upotrebu.
Potrebno je samo na vreme obezbediti sve potrebne brojeve telefona za kontakt.
Informativna služba 988 u svim većim mestima pored Dunava je solidna.
Standardni deo brodske opreme svake brodice jeste pomoćno sidro u slučaju nužde.
Preporučujem da obe sidrene linije za veće plovila, sa većim gazom, budu minimalne dužine od 50 m.
Budite mudri, sidra osigurajte, ili sidrenom bovom ili pomoćnim sidrenim konopcem.
Mnogi nesmotreni pogubili su svoja sidra, ta tako dragocena oruđa.
Ne škrtarite sa konopcima jer iskustvo govori da konopaca na brodu nikada nije dovoljno.
Izvršite odabir prave posade ukoliko ne plovite kao vuk samotnjak.
Vaše plovilo je malo ostrvce na kome svi treba da žive i slažu se međusobno.
Najbolji prijatelji ponekad nisu garancija u tim uslovima.
I da ne zaboravim.
Molim vas, plovilo opskrbite dovoljnim količinama kesa za đubre.
Organske otpatke možete da bacate u tekuću vodu ali staklo, plastiku, ulje iz motora, naftu, ni kada ste pripiti.
Odlaganje otpadaka na pojedinim mestima predstavlja ozbiljan problem
pogotovo u našem delu Dunava ali imajte strpljenja i snage da istrajete
u toj ekološkoj misiji.
Naši vrli turistički poslanici u unutrašnjosti Srbije, Beograd i Zemun nisu izuzeci, operisani su od ekologije.
Kante za odlaganje đubreta su misaona imenica jer, Bože moj, pored tolike reke trebaju još kojekakvi kontejneri.
Vi budite razumni.
Boleće vas ta ogromna količina plastične ambalaže svakojake vrste koja pluta.
Imaćete mučninu i osećanje ogromnog besa od tih slapova otpadaka što se slivaju sa dunavskih obala.
Ali to je srpska tužna i ružna stvarnost.
U pripremi ovog puta predvidite dovoljno vremena da sredite putna dokumenta, tj. pasoše.
Svi članovi posade, uključujući kapetana, moraju da imaju uredne pasoše!!!
Na žalost, za naše građane generalno, prelazak granica dodatno je otežan i pooštren.
Normalno, vizni režim važi kao i za kopneni prelazak.
Trenutno, za plovidbu Dunavom i Crnim morem, recimo za Istanbul, morate da obezbedite vize za Rumuniju, Bugarsku i Tursku.
Ako ste namerni da plovite i pograničnim Dunavom između Rumunije i Ukrajine potrebna vam je takođe i ukrajinska viza.
Vize za Rumuniju i Bugarsku tražite u njihovim ambasadama u Beogradu.
Pored kopija broskih dokumenata za izdavanje vize za plovidbu kroz Rumuniju potrebno je obezbediti 25 € i malo živaca.
Viza se ne placa za plovidbu kroz Bugarsku ali živce svakako spremite da budu u formi.
Ukoliko ne nameravate da se duže zadržavate na kopnu u njihovom delu Dunava odobravaju vam tranzitnu vizu važeću do pet dana.
Za duži boravak, kako na vodi tako i na kopnu, podnosite zahtev za
tuističku vizu koja se izdaje na 30 ili 90 dana maksimalno, što zavisi
od njihovog diskrecionog prava.
Imaocima šengen vize Rumunske i Bugarske vlasti dozvoljavaju tranzit i boravak kao imaocima njihove tranzitne vize.
Naravno, naglašavam da će ovakav režim potrajati do god obe zemlje
ne budu potpisnice šengenskog sporazuma kada ćemo moći sa šengen vizom
da putujemo kao i u svim ostalim zapadnovopskim zemljama.
Ukrajinsku vizu takođe unapred vadite u Beogradu, u ul.Cara Lazara 11, turistička agencija METEOR.
Trošakovi vađenja vize sa zdravstvenim osiguranjem su otprilike, 20 - 30 €.
Turska viza dobija se ulaskom u njihove vode prilikom prijavljivanja
nadležnim turskim vlastima po automatizmu, košta 15 USD ili 10 € po
pasošu.
Važi 30 dana u kontinuitetu i može da se produži maksimalno na 90 dana po potrebi.
Dobiti ostale turske dozvole za plovidbu već je ozbiljna noćna mora.
Za vađenje rumunske, bugarske i ukrajinske vize morate da navedete očekivane datume ulaska u te zemlje.
Otežavajuća okolnost jeste, ako od Delte nastavljate put za
Istanbul, a planirate povratak nazad za Beograd obavezni ste da
obezbediti rumunsku povratnu vizu.
Zato pametno isplanirajte svoje ukupno vreme boravka.
Propusti ove vrste iziskuje neslućeno mnogo komplikacija jer, ili se
vraćate odnekud u Beograd po vizu ili tvrdoglavo prelazite u cugu
distancu, Istanbul - Sulina - Silistra, ili recimo, Varna - Sulina -
Silistra.
Sitnica od 830 do 650 km koju treba savladati bez izlaženja na rumunsko kopno.
Postoji još jedan način, ostavite brodicu u neku pouzdanu marinu za sledeću godinu za neku novu avanturu.
Da ne bude zabune, do Istanbula i nazad možete i bez viza jer je
Dunav međunarodno plovni put ali na tom dugom putu nema zadržavanja ili
izlaska na kopno osim ako ne želite da rizikujete ozbiljne sankcije
zbog ilegalnog ulaska na tuđu teritoriju.
U principu, prema međunarodnom plovidbenom pravu sve lučke vlasti su
obavezne da prihvate u svojim lukama i vas i vašu posadu zbog nastanka
vanrednih okolnosti ali po prestanka delovanja okolnosti "viša sila"
obavezni ste da napustiti tu istu luku.
Za to vreme mogu da vas drže u karantinu i ograniče svaki izlazak van brodice.
I u takvim situacijama podrazumeva se da imate uredna brodska i lična dokumenta.
Bez vize je moguće jedino i samo jedino kada sa svojom posadom
nameravate da svoju brodicu ostavite na duže vreme u nekoj od stranih
luka kada kod nadležnih lučkih vlasti dobijate tzv. offshor vizu koja
vam služi samo da biste mogli legalno da napustite teritoriju te zemlje
bez striktnog ograničenja u odabiru vrste prevoza.
Ono najdragocenije što treba da ponesete jeste dobro raspoloženje, vedar duh, nadahnuće i optimizam !!!

BEOGRAD-PRAHOVO

Sa aspekta dovoljne dubine plovnog puta "naš" Dunav je siguran i komforan za plovidbu.
Malo je uralgičnih mesta, gotovo da ih nema, kakav god da je vodostaj.
Plovila sa malim gazom mogu bez problema da vrludaju između mnogih adica.
Ipak, savetujem one koji prvi put plove, bez obzira na gaz svojih lađica, da se pridržavaju plovnog puta.
Iznenađenja su uvek moguća.
Uglavnom, rečna matica Dunava dobro je obeležena plovidbenim
oznakama, crvenim i zelenim bovama kao i distantnim znacima u
kilometrima.
Od distantne oznake 1075, nešto malo ispod Rama, od sredine ušca
reke Nere, zamišljene linije u kojoj se Srbija graniči sa Rumunijom,
distantni znaci kilometraže prelaze na rumunsku obalu i praktično tako
ostaju sve do ulivanja Dunava u Crno more.
Povremeno ove oznake vide se i na bugarskoj strani ali nije pravilo.
U našem delu Dunava raspoređene su naizmenično, čas na jednoj, čas na drugoj obali.
Posto cilj ovog priručnika nije turistička propaganda prirodnih
resursa Srbije na Dunavu (ukusi i interesovanja su različiti, ostavljam
nautičarima da sami otkrivaju tu ogromnu lepotu), zadržaću se na
kratkim opisma pojedinih prigodnih lokacija koje su, čini mi se, važne
za tehnička pitanja plovidbe.
Ovim izborom rizikujem da se zamerim nekim iskusnim nautičarima ali
šta je, tu je, teško je izbeći subjektivizam lične prirode.

SREBRNO JEZERO, ZALIV KISELJEVO
Srebrno jezero - mapa plovnog puta
Vrlo prigodno mesto za snabdevanje, ulaz preko puta distantne oznake 1061.
Prevlaka koja pregrađuje veliku krivinu starog korita Dunava zajedno
sa dugačkim bočnim nasipom čini sidrenje u ovom zatonu relativno
sigurnim.
Sidriti se na jedno 30 - 40 m od prevlake i isto toliko od nasipa.
Dno je muljevito te je potrebno pustiti duži sidreni konopac kako ne
bi bilo proklizavanje sidra usled jakog severno ili istočnog vetra.
Obratiti pažnju na ulaz u ovaj zaliv - zaton, bezbedna širina
uplovljavanja nije veća od 15 m o čemu će vam od koristi biti pobedena
kolja sa izvešanim krpama kao putokaz.
Budite oprezni prilikom izlaska na kopno da ne postanete
žrtva klizanja na vodenim algama koje leti okupiraju betonske ploče
nasipa!
Snabdevanje provijantom je moguće u obližnjim prodavnicama.
U najavi je izgradnja marine sa svim potrebnim sadrzajima.
Nije na odmet napomenuti, važi za čitav pogranični Dunav između nas
i Rumunije, ukoliko imate pomoćni čamac kojim biste da pecate ili samo
da se provozate okolo, morate imati Dozvolu za međupograničnu plovidbu i istaknutu našu zastavicu.
Ova dozvola dobija se u Opštini u kojoj ste prijavljeni.
Obično naše vlasti ne prave problema zbog toga ako je nemate ali mogu.

Zaliv Kiseljevo - iza nasipa je Srebrno jezero

VELIKO GRADIŠTE
Za uzimanje većih količina goriva i vode pogodno je pristanište
Velikog Gradišta, par kilometara nizvodno od zaliva Kiseljevo, uz koje
je moguće pristati na kratko ako nije zauzeto od stranih radnih brodova
na Reviziji.
Svakako predhodno se javite Kapetaniji brodskom radio stanicom, kanal VHF 16 i zatražite dozvolu prilaska.
Kanisteri za vodu i gorivo su neophodni.
GOLUBAC

Golubačka tvrđava
Kod distantne oznake 1048 Dunav se račva u dva velika plovna rukavca koja grade jednu od većih rumunskih ada, ada Moldova.
Desni krak vodi ka Golupcu relativno pristojnom mestu za kraći boravak pod uslovom da je povoljan vodostaj.
Za vreme niskih voda pristajanje plovila dužih od 12 m i gazom većim od 1 m je nepodesno i opasno.
U desnom uglu širokog gradskog pročelju, gledano iz pravca Velikog Gradišta, nalazi se mala marina, lepa na oko.
Ulaz je vrlo problematičan, a dno neadekvatno.
Pažljivim manevrisanjem moguće je ući i pramcem prići uz betonski zid marinice.
Plovilo obezbediti krmenim sidrenjem i bočnim vezom.
Nikako ne pristajati bokom ili krmom, ima dosta kamenih blokova koji će vam sigurno oštetiti elisu.
Pored same marinice je benzinska pumpa zgodna za dopunu gorivom i vodom, na zalost, kanisterima koje ste poneli.

Golubačka marinica

ADA MOLDOVA
Ada Moldova - mapa plovnog puta
Ada Moldova zajedno sa levim krakom Dunava u celosti pripadaju Rumuniji.
Obično naši ljudi izbegavaju taj deo za plovidbu mada nema nikakvih problema da se malo "prošetate" inostranstvom.
Naime, njihov rukavac je zvanični službeni plovidbeni put
karakterističan po velikom lučnom betonskom mostu građenom u doba
Čaušeskua i dugi niz godina napušten.
Zaplovite li u tom pravcu, iako plovidba ne traje duže od jednog
sata, iako je to kratka sekvenca međunarodnog puta, iz poštovanja prema
njihovim teritorijalnim vodama, zbog nautičkog vaspitanja, podignite
njihovu zastavicu do ulaska u Golubačku klisuru.
Prolaskom mosta obratite pažnju na raspored bova za obeležavanje plovidbenog puta, tok rečne matice ovde je malo složeniji.
GOLUBAČKA KLISURA
Ada Moldova i Golubac sa ulazom u klisuru- mapa plovnog puta
Ulaz u Golubačku klisuru, distantna oznaka 1039, uzbudljiv je pogotovo ako imate jak vetar i nadošao Dunav.
Talasi mogu da budu divlji i veliki a jake podvodne struje neprijatno da zanose plovilo.
Zadivljeni starom Golubačkom tvrđavom i sirovom lepotom klisure zaboravićete na žmarce koji vas spontano obuzimaju.
Budite oprezni i u povratku.
Kod velikih poplava sa Đerdapske brane znaju da ispuštaju ogromne
količine vode kako bi smanjili pritisak gornjeg toka što automatski, od
Golubačke klisure do brane, prouzrokuje spuštanje nivoa za 6 - 7 m.
E, onda ste zaista u prilici da osetite šta je bio Dunav nekada pre izgradnje hidroelektrane i njegove nesputanosti.
Kroz njegove klisure tada bukvalno teče prava planinska reka, teče Drina.
Tih dana imali biste priliku da vidite veliki broj ukotvljenih
moćnih gurača svih zastava koji onako ogromni nemoćno čekaju da se
podigne nivo i umiri snažna dunavska struja.
Sva sreća da se ovo dešava ređe.
Jaki violentni vetrovi češće znaju da zagorčaju plovidbu kroz ove tesnace.
Uzgred budi rečeno, od ulaza u Golubačku klisuru počinje nacionalni
park ĐERDAP za koji je potrebna posebna dozvola za ribolov, ukoliko ste
ljubitelj pecanja.
DONJI MILANOVAC
Donji Milanovac - mapa plovnog puta
Pristanišni ponton Donjeg Milanovca nalazi se preko puta distantne
oznake 989 za koji se vezivala nekadašnja čuvena bela dunavska flota.
Sada zvrji zapušten i zarđao ali dobar je za kratkotrajno zadržavanje zarad snabdevanja provijantom.
Na dobroj je lokaciji, izlaskom sa njega, praktično ste u samom centru gradića.
Lokalna pumpna stanica je izvan grada dok je pijaća voda relativno blizu pontona.
Da ne bude zabune, zaboravite na priključke za struju od 220V ili bilo kog drugog napona, bilo gde, na bilo kom pristanu.
To ne postoji.
ĐERDAPSKA KLISURA
Mali Kazan sa sidristem - mapa plovnog puta

Do đerdapske brane u Kladovu nema uslova za dopunu plovila gorivom i provijantom.
Prepustite se čarima prirode, lepota Velikog i Malog Kazana, tamo gde je Dunavu baš mnogo tesno, jedinstvena je i opijajuća.
Gledano iz daleka, sa udaljenosti od jedno desetak kilometara, imate
utisak da su vrata Velikog Kazana preuska za širinu vaše brodice.
Sačuvaj Bože u susret da naiđe još kakav gurač sa kompozicijom dugom 300 m.
U letnjim mesecima u Malom Kazanu ima dosta usidrenih plovila uglavnom iz Beograda.
Ako odlučite neko vreme da se zadržite u ovom predivnom ambijentu
gledajte gde i kako su usidrena ostala plovila zbog velike dubine i
kratkog sidrenog konopca događa se da sidro jednostavno ostane da visi.

Đerdapska klisura
TEKIJA
Na tekijskom šteku, koji ničemu ne sluzi, ne pristajete.
Odmah se pojavljuje dežurni radnik zadužen od lokalne komunalne
vlasti da naplati vez po svetskim cenama kao da ste u Monte Karlu.
Tako oni shvataju nautički turizam, a prava je šteta.
Samo mestašce je vrlo pitoresko, čuveno po svojim alasima i bućki na somove.
Snabdevanje provijantom je vrlo skromno.
Na maloj plažici postoji česma sa pijaćom vodom.
Mala ribarska uvalica u neposrednoj blizini plažice je vrlo nepogodna za bezbedan vez.

Ribarska marinica u Tekiji

PREVODNICE

Prevodnica Đerdap I - mapa plovnog puta
Prolaz kroz đerdapske prevodnice planirajte za prepodne.
Procedura prolaska je vrlo jednostavna osim što iziskuje malo više vremena.
Na dva do tri kilometara ispred brane, putem brodske radio stanice,
kanal VHF 16, pozovite naš kontrolni toranj, predstavite se i zatražite
dozvolu prolaska.
Ne zaboravite da napomenete sa koje strane dolazite, nizvodne ili uzvodne.
To isto možete i mobilnim telefonom.
Kanal VHF 16 ostaje otvoren sve vreme zbog povratne informacije.
Prednost prolaska imaju prvo putnički brodovi, zatim radni brodovi i na kraju mali nautičari ako još uvek ima bezbednog mesta.
Prevodničari su pravi profesionalci i učiniće sve da obezbede što kraće čekanje.
Dok čekate poziv za ulazak u prevodnicu spustite bokobrane i popunite u dva primerka pripremljene formulare o indetifikaciji vašeg plovila!
Predajete ih nekom od službenih ljudi koji će prići dok ste vezani u prevodnici.
Obratite pažnju prilikom ulaska i izlaska.
Posebno pojačajte opreznost ako ste iza neke velike lađe ili čak vezani za nju.
Sačekajte da prvo oni završe manevar i isključe svoje elise, biće daleko lakši pristup njihovim bokovima.
Na vreme oslobodite konopce sa bitvi broda za koji ste vezani da ne
biste dosli u situaciju, zbog velike zategnutosti konopaca, da ih
sečete u trenutku kada taj brod krene.
Ako ste ušli sami u prevodnicu, a dešava se, vezujete se za velike
bočne hidraulične bitve koje se spuštaju i dizu onako kako opada ili
raste nivo vode.
Nezgodacija sa ovim bitvama ogleda se u tome što je između njih
veliki razmak pa je teško kontrolisati vez na toj distanci ako ste
sami na plovilu.
Pored toga, u tim ogromnim betonskim boksovima uvek duva neki đavo.


Uzvodni rumunski ulaz u pevodnicu Đerdap I
Mesto čekanja, dozvolu ulaska u prevodnicu kao i poziciju vezivanja plovilajaviće iz kontrolnog tornja!
Prevođenje kroz đerdapske prevodnice se ne naplaćuje!!!
SVE VREME DOK TRAJE PROCEDURA PREVOĐENJA RAD MOTORA VAŠE BRODICE JE OBAVEZUJUĆI!!!
NA TUĐI BROD SE NE PENJITE!
Izlazite onda kada se otvore ogromna čelicna vrata i upali zeleno svetlo na semaforu!
Apsolutno ista procedura važi za obe prevodnice i za obe strane,
rumunsku ili srpsku. Razlika između prevodnice u Kladovu i one u
Prahovu jeste da je kladovska u dva nivoa čija ukupna visinska razlika
iznosi oko 30 m, a u Prahovu je duplo manja.
Potrebno vreme za kompletnu proceduru prevođenja u Kladovu otprilike je jedan sat, za Prahovo računajte sami.
Posle izlaska iz prevodnice ne zaboravite da se zahvalite prevodničarima iz kontrolnog tornja.

KLADOVO
Ulaz u kladovsku "marinu" čiji su pristani postavljeni na betonskim
stubovima nalazi se preko puta distantne oznake 934 malo teže oučljive
zbog brodogradilišta Turn Severin.
Pri normalnom vodostaju dobro je pristati zarad nabavke i kratkog odmora.
Ulaz zna da bude plitak pri letnjim vodama ali dno je muljevito i nije strašno ako malo "zagrebete" a dubljeg ste gaza.
Preko noći vodostaj u dobroj meri oscilira zbog uticaja obe brane.

PRAHOVO
Prevodnica Đerdap II i Prahovo - mapa plovnog puta
U Prahovu napuštate srpsku granicu.
Ustvari, prava granica je na ušcu Timoka u Dunav, distantna oznaka 845.5, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske.
Ponton naše carine nalazi se preko puta distantne oznake 858 na kome
se obavlja pasoška, carinska kontrola i kontrola brodskih dokumenata od
strane Kapetanije ili kako profesionalni lađari kažu, Revizija.
Preko brodske radio stanice, kanal VHF 16, najavite se našoj kapetaniji o dolasku ali i ne morate.
Na samom šteku nalazi se kancelarija dežurnog radnika koji inače prijavljuje dolazak brodica.
Pripremite pasoše, popunjenu listu posade u tri kopije (za miliciju, carinu i Kapetanju) i plovidbenu dozvolu
(eventualno ako traže, mada nije praksa, i Dozvolu upravljanja motornim
čamcem, kao i Rešenje o posedovanju brodske radio stanice).
Ako nosite vredne stvari carinarnik će zatražiti da popunite carinsku deklaraciju koju čuvate za povratak.
U odlasku nemojte da zaboravite od prisutnog oficira Kapetanije da uzmete overenu kopiju liste posade!!!
Tim dokumentom dokazujete ispravnost svoje posade prelaskom druge granice.
Korišcenja šteka dežurni radnika pontona naplaćuje u iznosu od oko 15 €.
Carina nadoknađuje svoje troškove u iznosu od 25 - 30 €.
Kada završite kompletnu proceduru dužni ste da napustite našu granicu u što kraćem roku.
Vodite računa o tome zato isplanirajte precizno vreme dolaska koliko je god to više moguće.

PRAHOVO - SILISTRA

Na graničnoj tromeđi kod Timoka podignite žutu zastavicu kako biste
nadležnim pograničnim vlastima, bugarskim i rumunskim, stavili do
znanja da ste u tranzitu, namerni tek da obavite formalnosti ulaska u
jednu ili drugu zemlju.
Događa se, par kilometara nizvodno od ušca Timoka, da priđe gliser
bugarske rečne pogranične policije, zaustave vas i traže pasoše na uvid
mada na to nemaju prava.
Njima je dosadno i bolje s njima se ne raspravljate.
Kažite im gde idete i ćao.
Prva ulazna luka u Rumuniji je Kalafat, distantna oznaka 795, i nešto dalje Vidin, distantna oznaka 790, u Bugarskoj.
U Kalafatu možete da završite formalnosti revizije za rumunsku teritoriju i budete mirni sve do Suline i nazad.
Rumuni ne naplaćuju Reviziju!
Da budem iskren, ja nisam pristalica prve revizije kod rumuna iz mnogo razloga.
Jeste da bugarske vlasti naplaćuju uslugu revizije ali ne plovite svaki dan njihovim Dunavom.
Osim toga, većina gradova im je na obali, razumemo se, nekako smo naši.
Uostalom, kada su građanima Srbije uvedene vize od strane Rumunije
na pritisak UE, ostavljena je, i Rumuniji i Bugarskoj sloboda izbora,
da jednoj od susednih zemalja ne uvedu vize.
Rumunija je izabrala Moldaviju, Bugari nas.
Na žalost, to je važilo do nedavno dok obe zemlje nisu postale članice EU.

VIDIN

Bugarska luka Vidin - mapa plovnog puta
U Vidin pristajete na štek u čijoj pozadini je velika zgrada u staklu sa velikim natpisom Rečna Gara.
U toj zgradi obavljate sve potrebne formalnosti ulaska na bugarsku teritoriju.
Pored pasoša, predajete listu posade u tri kopije i plovidbenu dozvolu na uvid.
Prisetite se procedure u Prahovu


Rečna Gara VIDIN
Ukupni troškovi ulaska izneće oko 40 evra.
U plaćeni račun revizije ušli su troskovi izdavanja i tranzit loga,
dokumenta koji vam garantuje slobodnu plovidbu po bugarskim vodama.
Ovaj dokument treba da sadrzi popis bugarskih luka na Dunavu u koje
mislite da uplovljavate i koje sami navodite po slobodnom izboru.
Za svaki slučaj navedite sve veće njihove luke koje su ucrtane u plovidbenoj karti.
Kapetanijama tih luka (bugarski naziv je Morska Administracija) dužni ste da se prijavite prilikom dolaska.
Po završetku Revizije skidate žutu zastavicu i vešate bugarsku.
Ukoliko nameravate da ostajete duže u Vidinu skloniti se sa
carinskog pontona jer namenjen je za lokalni putnički brodski saobraćaj
između Vidina i Kalafata.
Potražite drugi vez uz neki radni brod u neposrednom susedstvu.
Snabdevanje gorivom i vodom moguće je samo kanisterima.
Popunjenu listu posade u tri kopije predajete samo kod prvog ulaska i izlaska na prelazima državnih granica!
U svim ostali slučajevima kada se javljate lokalnim kapetanijama predajete jedan primerak ove liste za overu!
Isto važi za Rumuniju ili bilo koju drugu zemlju!!!
Svaku promenu u posadi obavezni ste da prijavite pre isplovljavanja!!!
Prilikom nasumičnih kontrola rizikujete optužbu za švercovanje ljudi ili još gore nestanak.
Vodite računa o tim stvarima jer nije banalno, posebno ako izlazite i plovite morem.
Morska Administracija luke u koju ste uplovili radi kakvog razloga
zadržaće vašu plovidbenu dozvolu onoliko dana koliko ostajete.
Kada napuštate luku istu vraća a u tranzut log pečatom overiti vreme koje ste proveli u toj luci.
Ulaskom u Bugarsku ili Rumuniju, Ukrajinu ili Tursku, napravljene
troškove u velikom broju slučajeva mozete da plaćate nekom od bankovnih
kartica.
Ove zemlje koriste svoju novčanu monetu, imajte to u vidu ako iz bankovnih automata podižete gotovinu.
Kod pijačnih prodavaca, taksista i drugih uličnih "biznismena" ne menjajte novac.
Dozvola za sportski ribolov vadi se u lokalnom udruženju.
Pazite, ne postoji varijanta cik - cak plovidbe, malo kod Rumuna, malo kod Bugara.
Svaki put mora da se ispoštuje Zakon ulaska i izlaska sa nečije državne teritorije.
Koliko se to isplati, ne znam.
U pograničnom Dunavu Bugarske i Rumunije, Rumunije i Ukrajine, strogo se držite plovidbenog puta, plovidbenih znaka i drugih relevantnih oznaka, da ne doživite iznenađenje nasukavanja kao neki pre vas!!!
U pojedinim delovima, u vreme letnjih niskih voda, plovidba je složena a potrebna dubina vode ispod minimuma.
Deo Dunava ispred Svištova u dužini od nekoliko kilometara je izrazito problematičan.