Tamiš

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Tamiš

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 8:01 am


Tamiš (Rum.: Timiş; Mađ.: Temes; Nem.: Temesch) je reka koja izvire
u severnim delovima rumunskih Karpata u delu koji se zove Cernei
Planine (Cernei Mountains). Prolazi kroz ceo Banat a ušće mu je kod
Pančeva gde se uliva u Dunav.
Ukupna dužina, od izvora pa do ušća, reke Tamiš iznosi 359 km. Od
359 km u rumunskom delu se nalazi 241 km, a u srpskom delu 118 km.
Pošto se uliva u Dunav, Tamiš pripada crnomorskom slivu (Drenažnom bazenu).
Ulaskom
u Banat, Tamiš postaje spora, ravničarska reka koja je tek u zadnjih 60
km plovna. Najvažnija luka na Tamišu se nalazi u Pančevu, dok uzvodno
postoje mnogi ribnjaci, a najveći su u Banatskom Despotovcu, Uzdinu,
Sakulama i Slatini

Tamiš ima veliki broj malih pritoka. Najveći broj mu je u
Rumuniji : Raul Rece (Rum.:Râul Rece), reka Slatina (Rum.:Slatina),
Valea Mare (Rum.:Valea Mare), Rugiu (Rum.:Rugiu), Paraul Lung
(Rum.:Pârâul Lung), Armeniš (Rum.:Armeniş), reka Sebeš (Rum.:Sebeş),
Bistra Reka (Rum.:Bistra Sebeş), Šurgani (Rum.:Şurgani), Timišana
(Rum.:Timişana), Poganiš (Rum.:Pogăniş), Timišul Mort (Rum.:Timişul
Mort) i Vena Mare (Rum.:Vena Mare). Na svom putu kroz Vojvodinu, Tamiš,
ima samo jednu jedinu pritoku a to je Brzava.
Tokom vekova duž reka
su se osnivala mnogobrojna naselja, tako je i sa Tamišom, na 359 km
dugom putu Tamiš spaja sela i gradove dveju država. Od većih gradove tu
su Karansebeš i Lugoš u Rumuniji i Pančevo u Srbiji. Od sela se mogu
nabrojati: Armeniš (Rum.:Armeniş), Slatina Timiš (Rum.:Slatina Timiş),
Kavaran (Rum.:Căvăran), i Rudna (Rum.:Rudna) u Rumuniji i Jaša Tomić,
Boka, Sečanj, Neuzina, Botoš, Tomaševac, Orlovat, Idvor, Farkaždin,
Sakule, Opovo,Sefkerin, Glogonj i Jabuka u Vojvodini (Srbija).
Još u antičkim, rimskim, vremenima pominje se ime Tamiša kao Tibiskus i Tibisis (Tibiscus i Tibisis).
Staro
ušće Tamiša se nalazilo nekih 40 km udaljeno od današnjeg ušća, između
današnjih sela Čenta i Surduk. Današnji Kanal Karaš je jedino što je
preostalo od starog tamiškog korita. Trougao koji je omeđan Dunavom,
starim ušćem Tamiša i današnjim Tamišem je danas poznat kao Pančevački
Rit i zahvata površinu od 400 km².

Tamiš je neizostavan deo odrastanja u našem kraju, prvo iskustvo
plivanja po njegovom mulju u plićaku, silna voda progutana tokom
''obuke '' plivanja, koju obično sprovode stariji brat i njegovo
društvo u kojem se pretvoriš u zamorče za igru i gnjuranje, k'o gumen
patkica u kadi. Silno ubedjivanje kako je ''kereći'' vrhunac od
plivačkin stilova, najbolji za Tamiš. Da se to nekako izdržati, jer te
greje misao da ćeš i sam uskoro biti ''učitelj'' nekom narednom
naraštaju malih '' militaraca''.
Nekako sa plivanjem počinje i aktivnije bavljenje pecanjem -
veštinom kojom mora da vlada svaki stanovnik ovih naselja. Udica se
mora zabaciti , pa bilo to makar samo jednom u životu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tamiš

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 8:03 am

Tamiš je u davno doba imao daleko veći značaj za grad, naročito za njegov privredni život, nego danas. Granični položaj Pančeva omogućavao je jevtin i pouzdan transport rečnim putem u i iz Turske, tojest Srbije. Na potezu od kula svetilja, podignutih 1909. godine na ušću, pa do drumskog mosta izgrađenog dve i po decenije kasnije, postojali su mnogi industrijski pogoni, skladišta, saobraćajni objekti, pristanište, što je priobalju davalo izgled svojevrsne industrijske i trgovačke zone. Kafane, svratišta i kupleraji činili su ovaj deo grada veselim u svako doba dana i noći.

Tamiš je leti bio plovna reka sa veoma živim rečnim saobraćajem, a tokom zime je postajao veliki zimovnik za brodovlje. Plovila nisu ovde samo bila ukotvljena hladnim mesecima, već su bila i građena - između svetskih ratova tu se nalazilo Fernbahovo brodogradilište.

S druge strane dama, veoma solidno zdanje Mađarske kraljevske predionice svile, koju stariji Pančevci zovu GALATEA, podignuto je krajem prošlog veka. Nešto bliže gradu, pored Betonjerke, na mestu pre 30 godina podignutih vojnih zgrada nalazilo se stovarište drva i strugara Josif Rada i sin.

Poslednjih decenija XVIII veka na levoj obali Tamiša zidani su od tvrde građe žitni magacini velikih kapaciteta. Crveni magacin izgrađen je na levoj obali Tamiša oko 1787. godine i to je najveći još uvek postojeći objekat ove vrste u gradu. I danas služi svojoj prvobitnoj nameni, samo što mu je originalna boja fasade promenjena u zelenu.

Sve do pre 15 godina preko puta Crvenog magacina postojalo je pristanište i lučka kapetanija. Prvi objekti izgrađeni su još 1857. godine, mada se pristanište u Pančevu spominje još u tursko vreme, dakle u XVII veku. Sve do šezdesetih godina ovog veka naš grad, naročito zelena pijaca, je u značajnoj meri snabdevan robom dopremljenom čamcima iz naselja na obalama Dunava.

U neposrednoj blizini pristaništa više od 250 godina nalazio se i magacin soli. U Solari je lagerovana so dopremana iz rudnika u mestu Lipova, na reci Moriš, u današnjoj Rumuniji. Solara se pružala čitavom dužinom današnje stambene zgrade u kojoj je restoran "Neptun", a srušena je krajem pedesetih godina.

Odmah do solare, 1780. godine izgrađena su dva velika, spratna, žitna magacina. Spirtini magacini, koji su sedamdesetih godina prošlog veka pripali imućnoj plemićkoj porodici Jagodić, porušeni su krajem 1978. godine da bi na njihovom mestu bila sagrađene dva stambene zgrade.

Na sledećem uglu još uvek stoji, mada veoma oronula, Vajfertova pivara. Sredinom prošlog veka porodica Vajfert je preuzela pivaru i ubrzo je od nje načinila jedno od najznačajnih preduzeća u ovom delu sveta.

Ukoso od pivare, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, podignut je silos, koji je krajem pedesetih proširen. S druge strane silosa nalazi se železnička stanica "Pančevo Tamiška obala", sagrađena 1905. godine. Pruga, koja je povezivala nabrojane privredne objekte u neposrednoj blizini Tamiša, uklonjena je otprilike u isto vreme kada je i izgrađen kej, pre 15-ak godina.

Još malo dalje od stanice, na samoj obali Tamiša, postojalo je Valtmanovo kupatilište, omiljeno mesto za odmor, razonodu i letnju dokolicu u vreme dok je Tamiš bio reka, a kupanje dozvoljeno. Danas je Tamiš na izdisaju, prljav i zapušten. Zaljubljeni u našu reku utehu mogu da pronađu još samo u jednoj rečenici iz filma "Lisabonska priča": "Težo je svedok naših života".
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tamiš

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 8:07 am

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tamiš

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 8:10 am

Reka koja više ne teče postala kolektor


- Sudbina Tamiša je tužna. Veliki grad nalegao je na reku, a decenijama
je neuređenije baš staro gradsko jezgro koje je zaštićeno kao spomenik
kulture. Već dvadesetak godina Pančevci se goste na desetak splavova i
restorana na obali, a gradske vlasti ne uvode nikakav red. Osim na
divlje priključenih privatnih kanalizacija u Gornjem gradu, gde Tamiš
bukvalno udara o dvorišta, problem je i već pet decenija stara
nepregledna „gradska deponija” i fabrika higijenski proizvoda
„Panonija”.

Ljubitelj voda, veslač Aca Palić, kaže da je za zagađen Tamiš u kome se
poslednjih decenija samo najhrabriji kupaju odgovorna višedecenijska
ljudska nebriga.

- Da počnemo od smanjenja toka. Prirodan protok Tamiša je na
srednjem vodostaju 35 do 37 kubnih metara u sekundi. Toliki bi trebalo
da je do sela Botoša. A već između sela Botoša i Tomaševca je prva
ustava koja ima zadatak da podigne nivo Tamiša i da omogući da se
tamiškom vodom ispira kanal DTD i da se na taj način očuva život u
kanal. Prema privremenoj odluci o regulaciji voda, Tamišu treba da
ostane celih pet do sedam kubika u sekundi kao minimum za
preživljavanje. Svedoci smo da se tok pored Pančeva ubrzano zamuljava i
da povremeno teče i uzvodno, što su dokazi da se ni ovaj mizeran tok ne
održava - kaže Palić.
Glavni dokaz da je ovo bitan faktor zagađenja jeste da je reka do
ustave prozirnozelena i stanovništvo iz sela neposredno posle granice
je koristi za pripremu hrane.

- Mnogo puta sam jeo riblju čorbu, pasulj i kupus iz kazana
skuvane u tamiškoj vodi. Posle ustave, voda je žuta, a nizvodno od
ustave u Opovu boja postaje smeđa. Toliko o tome da ustave ne utiču na
kvalitet vode - upozorava Palić na problem gazdovanja Tamišem.
Izvorište Tamiša je ispod Karpata u rumunskom gradu Karansebeš.
Tamo je brza planinska reka, a Rumunima je donedavno Tamiš bio
alternativa gradskom vodovodu. Reka je duga više od 300 kilometara.
Duž celog toka kroz Srbiju sve do Pančeva nema industrije osim mlekare
kod Sakula, a onda počinje katastrofa. Pretpostavljam da otpadne vode
iz svih priobalnih sela završavaju u reci, i to polako degradira
kvalitet vode. Da li vredi uopšte spominjati deponiju u Pančevu
lociranu na samoj obali?

- Jednom sam izbrojao oko 15 vidljivih ispusta za kanalizaciju, a
računajte da ih ima još najmanje toliko. Tako se u „reku” koja više ne
teče izliva ogromna količina fekalnih voda ili, u prevodu, to što mi
nazivamo Tamišem u Pančevu više ne sadrži tamišku vodu već fekalnu -
kaže Palić.

Desna obala Tamiša prostor je gde se gaje industrijske topole. Kao
kukuruz: posadiš, sačekaš da izraste, obereš i ponovo posadiš. I to
teško da utiče na probleme Tamiša. Druga priča su stabla koja padnu u
vodu pa ih niko ne uklanja. Toga ima dosta u šumi na desnoj obali reke.
Počela je da se suši pre više decenija i skoro je potpuno nestala. Kao
da je neka kuga odnosi iako se sve ovo dešava već na kilometar-dva od
zgrade gde stoluje gradska vlast.

- Stabla u reci ometaju plovidbu i na njima se akumulira
prljavština koja pliva i dešava se da zatvori i tri četvrtine toka
reke. Ti nanosi nestaju tek sledećeg proleća kad puste Tamiš da teče.
Uticaj vodoprivrede sa zagađenjem osnovni je razlog za očajno stanje u
kom se reka nalazi. Mislim da bi uz malo dobre volje stanje moglo da se
znatno popravi. Samo da obezbede da Tamiš poteče - kaže naš sagovornik.

Već više godina Zavod za javno zdravlje tokom sezone kupanja
proverava kvalitet tamiške vode. Redovan zaključak je da se ne
preporučuju za kupanje. Tako je nekoliko tamiških plaža tokom vrelog
leta prazno. Retki kupači su ili avanturisti ili ljudi u lepim godinama
koji veruju da im Tamiš ne može ništa. Vlast nije ništa učinila na
čišćenju korita reke, utvrđivanju obala u Gornjem gradu, kažnjavanju
zagađivača na izvoru ili bar dovođenju u red desetak splavova. Tamiš
decenijama žrtvuju, a ni najava da će se to promeniti jednostavno nema.

Bezbedan za svaku plovidbu
Tamiš je reka bezbedna za plovidbu čak i u najmanjim plovilima. Istovremeno deluje vrlo divlje.
- Često su obale takve kao da čoveka nikad nisu videle. Sezona
ribolova je mnogo duža nego na Dunavu i potrebno je mnogo manje umeća.
Više puta sam preveslao ceo tok od granice sa Rumunijom do Pančeva i
svaki put se oduševim rekom. Verujem da treba ponuditi i veslačku
turističku turu jer bi to bio jedinstveni doživljaj. Na ušću Tamiša u
Dunav stoje i jedinstvene dve kule svetionici. Sada od turizma postoje
samo splavovi, ali oko njih je voda zamuljana, mutna, smrdi i puna je
vodenih biljaka. To pokazuje gde završavaju fekalije sa splavova - kaže
Aca Palić.
Rumuni i Srbi mere zagađenost
Eko status reke Tamiš projekat je Rumunije i Srbije, koji je
novcem kao program susedske saradnje podržala Evropska unija. U
sledećih godinu dana postaće izvesnije koliko je Tamiš zagađen i gde,
kao i ko su zagađivači jer aktivnosti ovog projekta koji se realizuje
iz Pančeva su merenja, ali i katastar zagađivača našeg dela toka
Tamiša. Cilj koji ističu koordinator projekta Jelena Novakov i
projekt-menadžer Borisav Vulić jeste da se pobudi interesovanje svih
lokalnih samouprava na obalama Tamiša, ali i svih subjekata koji
koriste Potamišje da se ovaj banatski kapital sačuva i bolje iskoristi.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tamiš

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 8:15 am

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tamiš

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu