Prota Mateja Nenadović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Prota Mateja Nenadović

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 3:26 am


Prota Mateja Nenadović

bio je veliki srpski pisac, državnik, diplomata i vojskovođa i naš prvi
predsednik vlade. Rođen je 26. februara 1777. godine u Brankovini. Bio
je sin kneza Alekse Nenadovića, posečenog u buni i majke Jovane (rođ.
Đelmašević iz Gvozdenovića). U Brankovini je, kod porodičnog paroha
popa Stanoja, naučio da čita i piše. Dalje se školovao u Ašanji i
Kupinovu u Sremu. Zapopio se 6. VI 1793, prota je postao 1795. godine i
tada u svoju nuriju dobio Zabrdicu, Jasenicu i Popučke. Na početku
svoga popovanja u Brankovini starao se o uvođenju reda u crkvene
obrede, po ugledu na crkveni život u Sremu. Sa stricem Jakovom
Nenadovićem pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj
nahiji i komandovao delom ustaničkih snaga 1806. godine u boju na
Mišaru. Predsednik Praviteljstvujuščeg Sovjeta, prve srpske vlade,
postao je 1805. i na tom mestu bio je do 1807. godine. Kao prvi
diplomata obnovljene Srbije u Petrogradu pokušao je da uspostavi
diplomatske odnose sa Rusijom, nabavljao je oružje u Austriji, a igrao
je i važnu ulogu u pregovorima sa Turcima. Nastojao je, pored Rusije,
da i velike evropske sile zainteresuje za Srbiju i to na Bečkom
kongresu na kome je prisustvovao s punomoćjem srpskih vođa. Učestvovao
je u pregovorima o miru sa Marašli Ali-pašom. Optužen je 1817. za
zaveru protiv kneza Miloša i smenjen sa kneževske dužnosti na koju je
vraćen već 1818. U sličnoj nemilosti bivao je i docnije. U razdoblju
1821-24. živeo je kao penzioner u Brankovini, uz ograničenje da se "u
narodna i politička dela ni najmanje ne meša". Dobio je 9. XI 1827. na
upravu Posavsku knežinu. Ponovo penzionisan 1. XII 1831. godine.
Povukavši se opet u Brankovinu sagradio je školu i novu crkvu. Vratio
se u politiku 14. II 1839. godine postavljenjem za člana Sovjeta,
državnog tela od 17 članova. Optužen 1840. za učešće u pobuni protiv
kneza Mihaila Obrenovića i suočen sa opasnostima otišao je u
emigraciju. Boravio je u Vidinu, Sankt Peterburgu i Carigradu. Vratio
se u zemlju u decembru 1841. i ponovo postao državni savetnik pružajući
punu podršku vladavini kneza Aleksandra Karađorđevića. Predvodio je u
septembru 1844. godine vojsku koja je na Plavanju, nedaleko od Valjeva,
razbila tzv. Katansku bunu, podignutu protiv kneza Aleksandra.
Učestvovao je na Majskoj narodnoj skupštini u Sremskim Karlovcima 1848.
godine a potom i u borbama protiv Mađara gde je komandovao odredom
dobrovoljaca iz Srbije. Iz Valjeva je 1854. radi oporavka iašo u banju
Topusko u Hrvatskoj. Njegovi " Memoari" jedno
su od najboljih memoarskih dela srpske književnosti i najlepša knjiga
uspomena napisana na srpskom. Puni su dragocenih podataka o događajima
i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka. Delo je napisano stilom
nadahnutog usmenog pripovedača kod koga ima jednostavnosti i naivnosti,
ali i teške životne stvarnosti, istorije. Prota Mateja umro je 29.
novembra 1854. godine.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prota Mateja Nenadović

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 3:35 am


Prvi predsednik srpske vlade


Ja sam služio i gospodario; popovao i vojevao;
putovao po narodnom poslu daleke puteve i kod kuće mirno sedeo
i u moje voćke kalemio; vojevao sam opasne ratove i uživao blagodet
opšteg mira. Iskusio sam promenljivost sudbine i shvatio: Ne treba
se u sreći gorditi ni u nesreći očajavati.
Prota Mateja Nenadović bio je veliki srpski pisac, državnik, diplomata
i vojskovođa. Što je, verovatno, još značajnije naš prvi predsednik vlade.
Sa stricem Jakovom Nenadovićem pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj
nahiji i komandovao delom ustaničkih snaga 1806. godine u boju
na Mišaru. Predsednik Praviteljstvujuščeg Sovjeta, prve srpske
vlade, postao je 1805. i na tom mestu bio je do 1807. godine.
Kao prvi diplomata obnovljene Srbije u Petrogradu pokušao je
da uspostavi diplomatske odnose sa Rusijom, nabavljao je oružje
u Austriji, a igrao je i važnu ulogu u pregovorima sa Turcima.
Nastojao je, pored Rusije, da i velike evropske sile zainteresuje
za Srbiju i to na Bečkom kongresu na kome je prisustvovao s punomoćjem
srpskih vođa.
Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski knez, ali je
penzionisan vrlo brzo zbog nesuglasica sa knezom Milošem Obrenovićem.
Zbog stalnih sukoba sa knezom godine 1840. prognan je iz Srbije.
Vratio se 1842. godine kada su Obrenovići pali s vlasti i postao
državni savetnik. Prota Mateja Nenadović u ustanku je učestvovao
i perom.
Njegovi " Memoari" jedno su od najboljih memoarskih
dela srpske književnosti i najlepša knjiga uspomena napisana na
srpskom. Puni su dragocenih podataka o događajima i ljudima u
vreme Prvog srpskog ustanka. Delo je napisano stilom nadahnutog
usmenog pripovedača kod koga ima jednostavnosti i naivnosti, ali
i teške životne stvarnosti, istorije. Prota Mateja umro je 29.
novembra 1854. godine.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prota Mateja Nenadović

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 3:38 am

Boj na Čučugama
Na ovom mestu trebalo bi reći još nešto o još jednom događaju iz Svileuve koji je ostavio traga u srpskoj istoriji Prvog ustanka, a koji je bio posledica “Boja na Svileuvi”. Naime,početkom meseca aprila, 1806. godine (po starom kalendaru), Turci su se, pod kontrolom Osmana-džore, od Soko grada spustile u dolinu reke Pecke, odakle su prodrli čak do Brankovina, gde su popalili crkvu i kuće Nenadovića i, potom, prodrli sve do Svileuve.
Ne zaboravljajući onaj svoj veliki poraz u Svileuvi krajem februara 1804. godine, Turci se posebno okomiše na kuću pop Luke Lazarevića, koju, zajedno sa ostalim kućama Lazarevića, popališe i opljačkaše, pa sa bogatim plenom krenuše nazad put Valjevske nahije.Međutim, za njima je odmah organizovana potera koju je predvodio razljućeni pop Luka. Ustanici su 4. aprila 1806. godine, (po starom kalendaru), u mrkloj noći, kod sela Čučuga, iznenadno i silovito, napali daleko brojniju tursku ordiju.
Na žalost o ovom događaju samo je jedan njegov indirektni akter uspeo da ostavi pisanog traga.Evo, kako je to doživeo i zabeležio prota Mateja Nenadović, indirektnih akter ovog događaja:
“Eto ovako je bilo: Jakov i pop Luka i Živko Dabić, kako čuju da su Turci u Svileuvu došli, krenu se hitno i ne zastanu Turke u Svileuvi, za njima pođu, stignu gde su u Čučugama Turci.Oni dođu blizu i razrede vojsku koja će sa koje strane udariti, ostave rok kada Turci prouče jaciju (obave noćnu molitvu), tj. u dva sata noći.
Kad se dobro smrkne, oni svaki sa svoje strane se prikuče; kako dva sata (noći) budu, juriše sa tri strane, prospu plutone.Turci od vatri pobegnu, ostave pokraj vatri počene jaganjce, svu večeru, sav prtljag i pljačku, pobegnu, neki se u virovima upskim udave, dosta ih i mrtvi ostane, a drugi se pod jedno brdo uskraj pribiju. Naši svu noć iz mraka pucaju. (Kažu da je bilo 5800 Turaka). Kada se već zora ukaže,naši dadu znak te se sva vojka naša, krome konjika (osim konjanika), pribere na jedno brdo u vinogradu, i ograde nešto šančića od prošća.Turci naglo udare, tako da su barjaktari do prošća barjake donosili i nad šanac nadnosili, no tu su svi ginuli i barjake pored šanca ostavljali. Mnogo je i drugih, osim barjaktara, Turaka padalo, i u našem šancu mnogo se ranilo i konja poginulo. Posle trećeg juriša Turci se poistupe malo, meterize pohvataju (zaklone pronađu) iz šešana (vrsta puške) tuku. Okolna sela, kako su čuli puške u Čučugama, svi grnu, staro i mlado unaokolo, dolaziti, dok i Milovan Grbović i Moler iz Kličevca usput jave selima, koji se svi iskupe. I od sela Dokmira poviče Grbović i Moler:
“Aj, braćo, držite se, udrite se, eto nas vama u pomoć!”
U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešine. Turci pobegnu, a naši zaokupe i, oni odmorni od kuća, poteraju. Turci begajući pobacaše puške, haljine, obuću, da bi lakše begali, ali zabadava: Srbi stizaju, i kolju sabljom, nožem, koji britvom – kolji, koji prošćem i krljađem (odlomci od drva) u glavu tuci. Moj stariji brat Petar na konak četiri živa dovede, te ih jedno dete iseče. Kazivao mi je skoro Gaja Dabić čije je ono dete bilo. Glave nisu sekli, jer su svi raznim haljinama, puškama i drugim pljačkama natovareni bili. Terali su ih dokle ih nisu Milić Kebić i Nedić Mijailo sa svojom vojskom susreli; pak ovi umorni vratili se, a Kebić otera do Sokolske nahije, dok Gaja i pop Mića iz Skadra ih proteraju do Sokola. Preko 2800 Turaka je poginulo, i ono što je uteklo, na dobrim konjima, a pešak slabo je utekao, i to boso, golo i sakato. Ovo je bilo na Svetli utornik, 3. aprila 1806 godine. Naša se vojska vrati opet Dobravi čuvati Šabac, i u Varnu”.
Kao što prota Mateja navodi, na bojištu u Čučugama osta mrtav i turski silnik Osman-džora, koji je, dotle, više puta bosanske Turke u slične pljačke predvodio. Osmana-džoru je u Čučugama, iz svoje šešane (puške) ubio neki Pavle Rafailović, zvani “Vorišice”, iz sela Trlića kod Uba. Ustanici se posle ove bitke vratiše opsadi Šapca, gde je već bilo dosta druge srpske vojske.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prota Mateja Nenadović

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu