Hajduk Veljko Petrović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Hajduk Veljko Petrović

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 3:49 am


Da, da - bio je Veljko u Sokobanji... I on, i Čučuk Stana... Da se zna!...
I ne, samo, bio - oslobodio Sokobanju od Turaka!
Hajduk Veljko Petrović,
najpopularniji junak Prvog srpskog ustanka (oko 1780, Lenovac, okrug timočki — oko 20. jula 1813, Negotin).
Veljko Petrović je rođen u Lenovcu, Crna Reka, okolina grada Zaječara, u bogatoj porodici
Petra Petrovića kog su zvali Sirenjar zbog brojne stoke koju je imao i
sira što je pravio i prodavao.
U mladosti, Veljko Petrović
je bio čoban i sluga. Već je u 22. godini, kao mladić, žestoko istupio
kad su dva Turčina napala njegovu sestru. Na mestu ih je ubio i odmah
se odmetnuo u hajduke. Znao je šta ga čeka ako ga uhvate...
Prvo je išao u Vidin velikom odmetniku, bivšem janičaru Pazvanogluu.
Međutim, i tu dolazi do izražaja njegova preka narav kad ubija dva Pazvandžijina momka i, naravno, beži.
Od 1803, bio je hajduk u četi Stanoja Glavaša, da bi, zatim, prišao
starešini Smederevske nahije, vojvodi Ðuši. Kad vojvoda Ðuša (Dušan
Vulićević) traži od Stanoja hrabrog i poverljivog čoveka, Stanoje nije
imao boljeg izbora do Veljka.

Branilac Sokobanje
Od 1804, učestvovao je u ustanku u četi s Glavašem, a posle s
Dušanom i Vujicom Vulićevićem. Svojeglavost Veljkova je uticala na to
da u vremena ratna ne bude poslušan ni Vujici, a, zatim, ni samom
Karađorđu. S Vulićevićem se borio za Beograd (1806), na čijim se
šančevima silno istakao. Godine 1807, postao je buljubaša i dobio
dozvolu, od Sovjeta, da pobuni Krivi Vir i Crnu Reku. 1809. je branio i
odbranio Sokobanju (tad Banju) od Turaka.
Njegova lična hrabrost, bila je izvanredna, i, upravo, zbog nje, on
je brzo postao razglašen na sve strane. Prek i uvek hajduk, Veljko nije
bio mnogo disciplinovan, i Sovjet je imao s njim češće neprilika.
Godine 1810, odlikovan je zlatnim ruskim Ordenom za hrabrost.
Naročito se istakao u bici na Varvarinu, gde je bio ranjen u levu
ruku i zbog tog ostao malo sakat. Godine 1811, postao je krajinski
vojvoda i upućen je u Negotin, na Krajinu. Sudbonosne 1813, nekoliko
turskih konjanika ga je napalo kod sela Bukovča, gde ih je Veljko
razbio. Turci su, zatim, pošli s daleko jačim snagama, pa se Veljko
morao povući u negotinske šančeve da ih brani.
Veliki bojevi oko Negotina, počeli su u leto 1813. Veljko prodire do
Vidina, pa, zatim, kod Bukovča tuče manje turske jedinice, ali se
ubrzo odnos snaga menja. Turci su počeli da opsedaju Negotin
pojačanjima koje im je poslao turski paša iz Vlaške. Ukupno 16.000
turskih vojnika je napadalo Negotin koji je branilo 3.000 Srba.
Veljko je utvrdio Negotin, napravio obramben šanac, sazidao i učvrstio kule i sačekao Turke.
Najviša kula u kojoj je sedeo Veljko je nazvana Baba Finka. U
šančevima, zajedno s Veljkom, borila su se i njegova braća Milutin i
Miljko, kao i hrabre buljubaše i bimbaše Hadži-Nikola, Abraš, Delibalta
i dr.
Očekivana pomoć koju je Veljko tražio, nije stigla. Ponestala je i
municija, pa se hajduk Veljko seti i naredi da se sakupe po Negotinu
sve kalajne stvari i da se rastope u puščana zrna, a u topove je
naređivao da se samo stavljaju taliri. Dan i noć je obilazio šančeve,
hrabrio vojnike i popravljao ruševine od turskih topova. Ali...
Jednog jutra, posle dvadesetak dana odbrane, oko 20. jula, kad je
naređivao opravke na malom šancu - pogodi ga topovsko đule kroz sred
pleća!
Kroz Veljka!...
Jedva je mogao da izgovori samo pola reči: "Drž...!"
Pao je mrtav.
Njegov brat Milutin ga je uveče sahranio kod negotinske crkve.
Posle Veljkove pogibije, Turci su zauzeli Negotin i Krajinu. Ostale su zapamćene njegove reči:
“Glavu dajem, Krajinu ne dajem!"

Ko je Hajduk Veljko?
Ženio se dva puta.
Prva žena je bila Marija, najmlađa sestra po majci Stanoja Glavaša,
ali ona nije mogla podneti hajdučki život, Veljkov, pa se raziđoše.
Druga njegova žena, Čučuk Stana, bila mu je naročito mila. Za nju se
vezuju mnoge priče uključujući i one da se s Veljkom tukla protiv
Turaka, branila Negotin i da je, čak, četiri rane u tim borbama
zadobila.
Posle njegove smrti, udala se za drugog čuvenog junaka, grčkog kapetana Jorgaća.
Vrlo živu Veljkovu biografiju, napisao je Vuk Stefanović Karadžić.
S Marijom je imao sina Radovana, a danas potomci Hajduk-Veljka žive u selu Dubona - i prezivaju se Hajdukveljkovići.

Narod o Hajduk-Veljku
Hajduk Veljko je još za svog života, a pogotovo posle junačke
pogibije, slavljen i opevan, ali je uvek naglašavan i njegov hajdučki i
bećarski duh. Najpoznatije pesme o njemu su:
* Raslo mi je badem drvo
* Bolan mi leži Kara-Mustafa.
A tvrdi se da postoji sedamdesetak lirskih i desetak epskih pesama o njemu.

Junak-legenda!
Legende o Hajduk-Veljkovom liku, njegovoj "razbarušenoj" prirodi i
dinamičnim postupcima, potpomognute su njegovim originalnim načinom
javnog pokazivanja pred svaku bitku. Kad bi uzjahao svog omiljenog
konja, Kušlju, Veljko je često pozivao muziku da svira pre nego što se
upusti u bitku. Priča se i da je tu istu muziku ponovo pozivao posle
završenog megdana da se pijanka i veselje nastavi...
Ima mnogo slikovitih uspomena o Hajduk-Veljku...
Najčešće je jurišao na čelu svojih ustanika. On je bio od onih retkih koji nisu komandovali NAPRED!... već ZA MNOM!
Ovakvim svojim osobinama i uspesima u borbama protiv Turaka, nametnuo
se kao jedan od najsposobnijih srpskih vojvoda Prvog srpskog ustanka.
Posle srpskog poraza na Čegru, istakao se u borbama za odbranu
Sokobanje, što je, već, navedeno.
Polovinom 1810, sadejstvovao je ruskoj vojsci u borbama za
oslobođenje Prahova, kao i u napadu na Varvarin. Za pokazanu
besprimernu hrabrost u ovim borbama, Hajduk Veljko je odlikovan ruskom
Zlatnom medaljom.
Srpski vožd Karađorđe ga je, po odluci Praviteljstvujuščeg Sovjeta,
dekretom od 21. avgusta 1811, postavio za vojvodu Negotinske nahije,
kao priznanje velikom junaku, ali i kao sračunat potez za predstojeće
događaje. I Karađorđe i Sovjet su znali da Negotin treba braniti, a to
je mogao samo Veljko...
Hajduk Veljko nije mario za novac i bogatstvo, ostavši, pored
Karađorđa, jedini slavni ustanički komandant koji nije stekao
bogatstvo. U njemu je oličeno sve što je junačko, herojsko i epsko,
negovano u viševekovnom otporu srpskog naroda tadašnjoj turskoj najezdi.

Vuk Karadžić o Hajduk-Veljku
Poznato je da je Vuk napisao više spisa o istorijskim ličnostima
Srbije. Posebno se ističe Vukov rad o Veljku Petroviću. Između ostalog,
Vuk piše:
"Po srcu je i po tjelesnom junaštvu bio prvi ne, samo, u Srbiji, nego
se može, slobodno, reći i u cijeloj Evropi svog svud ratnog vremena. U
vrijeme Ahila i Miloša Obilića, on bi, zaista, njihov drug bio, a u
njegovo vrijeme, bogzna bi li se oni mogli s njim uporediti!"
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Hajduk Veljko Petrović

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 3:52 am

Veljka njegov nemirni duh još
1803. godine vodi u hajduke .Cetovao je sa poznatim
harambašom Stanojem Glavašem , sa cijom se rodakom Marijom
kasnije i oženio i imao dvoje dece.

U
pocetku Prvog srpskog ustanka Veljko je ratovao sa Stanojem
Glavašem, Ðušom i Vujicom Vulicevicem. Uz dozvolu Sovjeta ,
1807. godine , diže na ustanak svoj rodni kraj , Crnu reku.
Licna hrabrost i junaštvo od Veljka vrlo brzo cine jednog od
najvecih srpskih heroja o kome se pesme pevaju i vec za
života ga uvode u legendu. Karadorde ga imenuje za vojvodu i
poverava mu da cuva Banju, a kasnije i Negotin gde je
junacki poginuo braneci Krajinu od Turaka.

H
ajduk Veljko Petrovic, vojvoda Krajinski, cuva istocnu granicu
Srbije, obezbeduje red i mir u Krajini, utvrduje Grad i
šanceve oko njega. Na taj nacin Negotin dobija znacajnu
ulogu u obezbedenju srpske granice prema turskoj vidinskoj
armiji.

M
edjunarodni položaj Srbije 1812.godine, nakon što Rusija završava rat
protiv Turske mirom u Bukureštu, sve se više komplikuje.
Turci nude Srbima amnestiju pod uslovom da stanje u Srbiji
bude kao pre ustanka. Medutim, Srbi ne žele ponovo Turke u
svojim gradovima, vec traže autonomniju od Porte i tako rat
postaje neizbežan.Posle prvih sukoba sa Turcima pocetkom
1813.godine, Veljko je sa svojom konjicom prodro do Vidina i
zaplenio dosta stoke. Medutim, Turci su vec pripremili napad
na Krajinu. Pocetkom jula 1813.godine, kod sela Bukovca,
dolazi do prvog veceg boja u kome je Veljko sa svojim
becarima do nogu potukao deo turske vojske.

Posle tri dana velika turska vojska je prešla Timok i
uputila se ka Negotinu.


(Spomenik Hajduk Veljku u Centru Negotina)

U
prkos savetima mnogih da bi sa raspoloživom vojskom, koja je
brojala manje od tri hiljade ljudi naspram 16.000 Turaka,
Krajinu mogao uspešnije da brani sa okolnih brda, Veljko,
ipak, odlucuje da Turke saceka u utvrdenom Negotinu. Svakoga
dana je Hajduk Veljko izlazio u susret Turcima i sa
neiskazanom hrabrošcu se sa njima tukao, ali nadmocnija
turska vojska je, ipak, uspela da se održi i da se oprezno
primakne utvrdenom Negotinu. Uzalud je Veljko svake noci
jurišao u turske redove i borio se nadljduskom snagom, vreme
je ovoga puta radilo za Turke. Višednevna opsada Negotina
potpuno je iscrpela njegove branioce. Municija je bila pri
kraju, a pomoc nije stizala. Za to vreme Turci su bili sve
bliže Veljkovim šancevima i neprekidno su tukli topovima
negotinska utvrdenja. Gorele su i u plamenu nestajale
negotinske brvnare, tresla se Baba Finka od turskih djuladi,
rušile su se drvene kule. Pricalo se da je Veljko naredio da
se pokupe sve metalne stvari, tanjiri i kalajna kandila i da
se pretope u pušcanu municiju, pa je na kraju i talirima (metalni
novac) punio topove kada su Turci negde ucinili juriš.

D
evetnaestog dana odbrane, 18. jula 1813.godine, poginuo je Hajduk Veljko
na Abraševom šancu, u trenutku kada je bodrio svoje borce da
istraju. Tursko djule okoncalo je život proslavljenog
Krajinskog vojvode. I uzalud su njegovi najbliži saborci pet
dana krili njegovu smrt. Vojska je vrlo brzo osetila da je
Veljko poginuo i preko noci, kroz negotinski rit, pobegla u
Porec. I, kako je to zapisao Vuk Karadžic: ”
Vrlo
brzo ceo onaj kraj, a potom i sva Srbija pozna da Veljka
nema
”.
Ostao je njegov životni moto "
Glavu dajem, Krajinu ne dajem".

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu