Vuk Stefanović Karadžić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 4:12 am


Vuk Stefanović Karadžić je rođen u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice ne bi naudile. Rođen je u Tršiću. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u Loznici, a kasnije u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući.
Ne uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinje. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovića, svog voljenog prosvetitelja. Ovaj ga grubo otera od sebe i Vuk razočaran odlazi u Jadar i počinje da radi kao pisar kod Jakova Nenadovića.
Kad je otvorena Velika škola u Beogradu, Vuk je postao njen đak. Ubrzo oboljeva i odlazi na lečenje u Peštu. Kasnije se vraća u Srbiju i kada ustanak propada, odlazi u Beč. U Beču upoznaje cenzora Jerneja Kopitara koji mu dalje pomaže u ostvarenju planova. Započeo je svoj rad na reformi jezika i pravopisa i uvođenju narodnog jezika u književnost. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a i u austrijskoj državi, svojim radom stiče prijatelje i pomoć u Rusiji, gde dobija stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 4:14 am

Iz staroslovenske azbuke Vuk je uzeo sledeća 24 slova:


Njima je dodao slova: Јј, Љљ, Њњ, Ћћ, Ђђ, Џџ, i izbacio slova:



U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć
tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih
vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je
reformisao srpsku otografiju i pravopis, praveći veliki rez između
dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda.Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje
“Srpskog rječnika” (1818.), drugo, znatno prošireno (1852.), te prevod
“Novoga zavjeta” (1847.), postavili su temelje za savremeni standardni
srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog
hrvatskog jezika, ponajviše u fazi tzv. hrvatskih vukovaca ili
mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u
tri tačke:

  • izjednačavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na
    folklornim jezičkim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič
    zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama;


  • prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju;


  • i, novoštokavski folklorni purizam, što se očitovalo u čišćenju
    jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena
    naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskog
    jezika.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 4:14 am

Na tehničkom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici, apsorbirani grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju “narodnog” pisanog idiolekta Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i početka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemačke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezički supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istočnohercegovačko-krajiško narečje), koju je Vuk Karadžić stilizirao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto ćerati, djevojka umesto đevojka, hoću umesto oću). Ali, zbog uticaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata je zamenjen ekavskim (npr. dete umesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, među Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije.
Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića zaslužuje novu analizu savremene antropologije. (Karadžić, V.: Sabrana dela, knjiga XVIII, Prosveta, Beograd 1972.)

Vuk je umro u Beču. Njegove kosti prenešene su u Beograd 1897. godine i sa velikim počastima sahranjene u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 4:15 am

Vuk Karadžić kao kolekcionar i trgovac

Vuk Karadžić je vrlo revnosno sakupljao stare rukopisne i štampane knjige.
U tom poslu su ga izdašno pomagali Vuk Popović, sveštenik u Kotoru i
Vuk Vrčević. Vukova zbirka rukopisa bila bi veoma dragocena i bogata,
da je on sve rukopise koje je kupovao, dobijao na poklon ili menjao (za
ruske crkvene knjige i svoje spise) sačuvao. Ali je Vuk samo jedan mali
deo rukopisa zadržao za sebe, a veći deo rukopisa i starih štampanih
knjiga je prodavao, M. Pogodinu, A. Š iškovu, Ruskoj akademiji,
Rumjancovskom muzeju, Berlinskoj akademiji i Bečkoj dvorskoj biblioteci.


Lj. Stojanović (Život i rad V. S. Karadžića, Beograd 1924)
navodi da je Vuk “prodavao
ili jednu po jednu ili poveće kolekcije bečkoj i berlinskoj biblioteci,
a četrdesetih godina (XIX veka) razvio pravu trgovinu sa Pogodinom,
koji mu je propisao i taksu pošto će mu ih otkupljivati. Kad mu je
Pogodin smanjio cenu, počeo se obraćati Sreznjevskom, Knjaževskom,
Božanskom i drugim, nudeći im knjige na prodaju”.

V. Jagić je pisao F. Miklošiću 16 decembra 1883 god. (Spomeni mojega života II, 1934)
kako je Vukov sin Dimitrije došao k njemu da traži preporuku za Berlin,
da ide u Kraljevsku biblioteku. Jagić mu nije dao nade da će u tome
uspeti, a on je onda mrzovoljno uzeo paket sa rukopisima i nije rekao
ništa o njihovoj sadržini; govorio je samo o Vukovom rukopisu sa
materijalom za noviju srpsku istoriju. Dimitrije je ubrzo nakon toga
umro u kolima i kod njega
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 4:16 am

Jedno Vukovo objavljenije (Oglas)

“Perva knjiga od novoga izdanja Serbsko Ilirskijeh narodnijeh pesamah gotova je, i najdalje o idućem peštanskome sajmu, u mesecu Martu, razaslat će se predbrojnicima. Do toga vremena ako bi tko našao još koga predbrojnika, neka onda u Peštu donese ili pošalje novce i imena, pa će za novce knjige odmah primiti, a imena će se štampati poslije u tretjoj knjizi.

U ovoj knjizi ima upravo 40 tabakah samijeh pesamah, i budući da su na svakome tabaku 64 verste više, nego u predjašnjemu lipiskom izdaniju, to bi u onome formatu ova knjiga iznijela 46 tabakah, od kojijeh bi bilo 19 tabakah predjašnjijeh pesamah, a 27 tabakah nanovo skupljenijeh, koje dosad nigda nijesu štampane. Osim onih 17 redovah, koji su u objavljenju spomenuti, dodata su još tri reda:

1) Paštrovsko naricanje za mertvima; 2) Pesme, koje se pevaju detci, kad se uspavljuju; 3) Pesme, koje su se odprije pevale u Budvi na Spasovdan, – kao što je i u objavljenju kazato, cena je ovoj knjizi 2 forinte u srebru; ko pošalje novce za 10 knjigah, dobit će jedanaestu na dar. – Kad se čuje dve forinte srebra, može ko reći, da je ovo skupa knjiga; ali kad se uzme veličina knjige i lepota hartije (papira), onda svatko mora priznati, da u nas do sad nikakve knjige nije bilo jeftinije.”
Vuk Stef. Karadžić

Napomena: Tekst je autentičan i ništa u njemu nije menjano.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 4:17 am

Kako se govorilo u Vukovoj porodici?

U porodici prvog i najvećeg srpskog zakonodavca srpskog jezika govorilo
se – nemački. To je poznato. Manje je poznato koliko se i kako Vuk
starao da mu žena i deca nauče srpski.
O tome je Vuk mislio čim se u Beču upoznao sa svojom budućom ženom
Anom Kraus. Tri meseca nakon poznanstva sa njom a tri godine pre
ženidbe, on joj piše:
Radujem se što niste zaboravili
ono što sam Vas učio srpski, nego ste i sami još naučili. želja mi je
da jednom dobro govorite i pišete srpski
.”
Vukova želja nije se ispunila: Ana nikada neće naučiti da dobro
govori srpski, a kamoli da piše – uostalom kao ni Vuk nemački (razlika
je u njihovom neznanju, razume se, neuporediva). Ipak iz njihove
međusobne prepiske (koja je sva na nemačkom jeziku) može se zaključiti
da je Ana, po Vukovoj upornoj želji, u više prilika ozbiljnije
pokušavala da uči srpski, i da je doista nešto i naučila. Prvi put joj
se takva prilika pružila, ili nametnula, u Panjevi kod Temišvara, gde
je kod kumova Demelića, sa trogodišnjim sinom Savom i kćerkom Ružom
(rođenom tada u Temišvaru) živela od proleća 1822. do proleća 1824, dok
se Vuk bavio u Nemačkoj radi štampanja narodnih pesama. Tu joj je
najbliže društvo bilo srpsko, imala je služavku Srpkinju, i svi su se
očevidno trudili da, ispunjavajući Vukovu želju, govore što više
svojim, a što manje Aninim jezikom.

Slična prilika ukazala se Ani pet godina kasnije u Zemunu, gde je
Vuk preselio porodicu (ženu i četvoro dece) kad je po pozivu kneza
Miloša došao da živi i radi u Srbiji. Iz Kragujevca i Beograda jednako
opominje i podstiče Anu da sa decom (desetogodišnjim Savom i
osmogodišnjom Ružom) uči srpski. Posle dužeg vremena, Sava piše ocu: “Jedva sam dočekati mogo ovo vreme da Vam srpskim jezikom moje blagodarno srce otkrijem.”
Vuk prepoznaje da Sava ne piše “iz svoje glave” i traži da mu ubuduće
piše nemački, ali bez tuđe pomoći, a Vuk će njemu pisati srpski. Ipak,
i Ana i Sava i Ruža naučili su, bez sumnje, ponešto srpski u Zemunu.
Docnije kad se porodica vratila u Beč, a Sava bio već na školovanju u
Petrogradu, Vuk će pisati Ani: “Sa Ružom govori srpski da ne bi sve zaboravila“.
Dvoje Vukove dece koja su mu jedina ostala u životu, i koja će
nadživeti oca, Mina i Dimitrije, naučiće srpski. Vuk se, bez sumnje,
pobrinuo da Mina uči srpski u Beču, kao što je učila italijanski i
francuski. Bilo joj je petnaest godina kada je Vuk jednom prilikom
pisao kući sa puta na kome se duže zadržao: “Kad dođem u Beč, nadam se
da ću sa Minom moći da govorim srpski.” Mina je bila marljiva i
savesna, a lako učila jezike; uz to se kretala u srpskom društvu i
imala odličnih prijatelja među Srbima. Najzad, kao što je poznato, ona
se i udala za Srbina. U Beogradu je živela godinu i po dana u braku, i
godinu dana kao udovica.
Sina Dimitrija Vuk je, naročito radi srpskog jezika, a zatim i radi
italijanskog, poslao u Trst da uči srpsku osnovnu školu. Učitelj mu je
bio Vukov odani prijatelj D. Vladisavljević, kod kojega je Dimitrije i
stanovao. Da bi se pohvalio svojim uspehom, Dimitrije će posle, ponekad
u isto vreme, pisati kući na tri jezika: majci nemački, ocu srpski i
sestri italijanski. Docnije će učiti vojnu inženjersku akademiju u
Znajmu kod Bruka. Uvek odličan đak, on se na četvrtoj godini rešio da
napiše Srpsku računicu i poslao je ocu početak svoga rukopisa. Vuk mu je odgovorio: “Iz
ovoga što si mi poslao vidi se da ti svoj posao dobro razumiješ, ali da
neznaš dobro našega jezika da bi misli svoje mogao onako kazivati kao
što bi Srbin Srbinu kazao, nego prevodiš njemačke riječi i misli (kao
što nesrećom čine svi naši sadašnji spisatelji), ali pored svega toga
meni je milo što ti i o tome misliš, i kad nikakva drugoga posla ni
zabave ne uzimaš, zabavi se i time, a uz to jednako gledaj da bi dobro
naučo naš narodni jezik: čitaj Novi zavjet, pripovetke iz Staroga i
Novog zavjeta i Srpski rječnik. Ja znam da je u Rječniku teško suhe
riječi čitati i pamtiti, nego čitaj u njemu ono što je kod gdjekojih
riječi poviše srpski napisano: iz onoga ne samo što ćeš učiti naš jezik
nego ćeš poznati i naše narodne običaje i duh narodni
.”
Po svršenoj akademiji, i posle usavršavanja u Berlinu i Belgiji,
Dimitrije će desetak godina služiti u Beogradu i Negotinu kao srpski
oficir.
Mina i Dimitrije nisu samo znali srpski nego su se i osećali Srbima.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vuk Stefanović Karadžić

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu