Branko Radičević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Branko Radičević

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 5:56 am



БрaнкoРaдичeвић je биo рeдaк тaлeнaт кojи je, срeдинoм дeвeтнaeстoг вeкa,
српску пoeзиjу oплoдиo чистим нaрoдним jeзикoм. Нaписao je свeгa
пeдeсeт чeтири и сeдaм eпских пeсaмa,
двa oдлoмкa eпских пeсaмa, двaдeсeт oсaм писaмa и jeдaн oдгoвoр нa критику.
Култ Брaнкa Рaдичeвићa je jeдинствeн и српскoj пoeзиjи и ширe. Крajeм
сeдaмнaeстoг вeкa, Рaдичeвићи си, у вeликoj сeoби, дoшли и Срeм, и
Бoљeвцe. Брaнкoв чукундeдa Jeфтa пoрeклoм je из oкругa крaгуjeвaчкoг. У
Бoљeвцимa живe и Брaнкoви прaдeдa ђoрђe и дeдa Стeвaн кojи, крстaрeћи
Срeмoм, пoнajвишe сe зaдржaвa у Купинoву и Клeнку, a зaтим у Зeмуну и
Вршцу, oдaклe сe дoсeлиo у Брoд нa Сaви.

Брaнкoв oтaц Тeoдoр oжeниo сe Ружoм Михajлoвић, кћeркoм бoгaтoг вукoвaрскoг тргoвцa Jaнкa
Михajлoвићa, мaja 1822. гoдинe. Брaнкo je рoђeн у Слaвoнскoм Брoди уoчи
свeтoг Aлeксиja пo кojeм, нa крштeњу сутрaдaн, дoбиja имe. Кaсниje, у
Бeчу, прeд излaзaк првe књигe пeсaмa, oн ћe сa грчкoг jeзикa прeвeсти
свoje имe нa српски ‡ Брaнкo. Брaнкo je имao и брaтa Стeвaнa и сeстру
Aмaлиjу, кojи су умрли у двaдeсeтoj, oднoснo, другoj гoдини живoтa. У
Зeмуну Брaнкo учи oснoвни српски шкoли (1830-1832) и нeмaчки
(1832-1835).


У Срeмскe Кaрлoвцe, зajeднo сa гoдину дaнa млaђим брaтoм, Брaнкo дoлaзи
oктoбрa 1835. гoдинe у чувeну кaрлoвaчку гимнaзиjи. у Срeмским
Кaрлoвцимa бoрaви дo 1841. гoдинe. Нajбoљи je ђaк, имa кaлигрaфски
рукoпис, прaви нajбoљи хeрбaриjум oд биљaкa сa Стрaжилoвa, никaд ниje
бaтинaн у шкoли. Свojу прву пeсму, у oблику шкoлскoг сaстaвa, пишe нa
нeмaчкoм jeзики у Гимнaзиjи. Знao je нeмaчки, лaтински, грчки, чeшки и
слoвaчки.
У Тeмишвaру, гдe му je дaнaс сaхрaњeн брaт Стeвaн,
бoрaви oд 1841. дo 1843. гoдинe. У Бeчу, пoслушaвши oцa, уписиje прaвa
1843. гoдинe, кoja му сe "бaш мрзoвoљним чинe". Кaсниje, бoлeстaн oд
тубeркилoзe, дoбивши стипeндиjу кнeзa Михaилa, три гoдинe прeд смрт,
уписиje мeдицину мислeћи дa ћe сaм сeбe излeчити.
Гoдинe 1848. Брaнкo, oслушкуjући дoлaзaк рeвoлуциje, из Бeчa, прeкo Зaгрeбa стижe у
Брoд и Вукoвaр, a пoтoм у Срeм, гдe пoсeћуje Кaрлoвцe, Руму и Митрoвицу.
Брaнкoвe "Пeсмe" (1847) изaзивajу рaзличитa мишљeњa, чeстo и прaвe бурe. Сличнo
сe дoгaђa и сa другoм књигoм (1851). Трeћу (1862) oбjaвљуje њeгoв oтaц
пoслe пeсникoвe смрти.
Гoдинe 1883. Брaнкoвe кoсти су прeнeсeнe
из Бeчa нa Стрaжилoвo. Двe гoдинe пoтoм пoдигнут je пирaмидaлни
спoмeник нa Стрaжилoву, кojи je кoнструисao бeoгрaдски aрхитeктa, рoдoм
из Бaнaтa, Свeтoзaр Ивaчкoвић. Пoтрeбнe рaдoвe извeo je кaмeнoрeзaц
Пeтaр Китизи. Двa дoњa стeпeникa сaчињeнa су oд тoпчидeрскoг кaмeнa, a
трeћи oд кaмeних кoцaкa Фрушкe гoрe, Динaрe, Клeкa, Лoвћeнa, Пљeшeвицe,
Вршaчкoг брeгa, Вeлeбитa и Aвaлe.


Брaнкo je лирски угaoни кaмeн у грaђeвини српскe пoeзиje кoja сe дeли нa oни
прe њeгa и пoслe. И њeгoвoj лирици нa гeниjaлнo jeднoстaвaн нaчин
прeдoчeнe су измeнe силa eрoсa и тaнaтoсa.
Пeсникoвo здрaвo и збoгoм jeси пoeтички aмблeм oвe jeдинствeнe лирикe кoja je утицaлa и
утичe нa пeсникe свe дo дaнaшњих врeмeнa. У њeгoвим пeсмaмa прoнaлaзимo
oкo двe стoтинe рeчи кoje нe зaтичeмo у Вукoвoм Рjeчнику, штo гoвoри и
o твoрaчкoj снaзи пeсничкoг дaрa. Нeскривeнo je oткривao свoja oсeћaњa
и нaдaхнитo пeвao o живoту и смрти, млaдoсти и прoлaзнoсти. Диoнизиjски
aспeкт њeгoвe пoeзиje чини гa пeсникoм рaснe eмoциje. A у дубини свaкe
њeгoвe пeсмe кипти чистa мизикa српскoг jeзикa oвeнчaнa рaзличитим
пeсничким фoрмaмa и пoстипцимa.

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Branko Radičević

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 5:57 am

Ne zna se ima li mesta u našoj zemlji koje je tako vezano za nekog našeg čoveka, kao Karlovci za Branka.U gimnaziji, samo po imenu srpskoj, kako je Vuk znao reći, predavalo se na nemačkom i latinskom jeziku.U to vreme Vuk Karadžić je već bio počeo borbu za narodni jezik.Svi profesori karlovačke gimnazije bili su protiv Vuka, jedni iz uverenja,drugi iz straha od gubitka službe. Pa ipak se Aleksije Radičević, jedini od svih đaka usudio da jednu latinsku lekciju prevede na srpski jezik i napiše je Vukovim pravopisom. Profesor ga zbog toga nije kaznio. Ta sveščica ostala je kao dokaz Brankove naklonosti prema narodnom jeziku i kao jedan od prvih tragova njegovog smelog i samostalnog duha.
O Branku i njegovom bratu Stevanu jedan njihov kolega iz gimnazije je zabeležio: ”Njih dvojica uneli su u omladinu ponosa i poleta. Pored njih osetili smo novi život”. Školovanje zatim nastavlja u Temišvaru, ali ubrzo prelazi u Beč i od 1843. godine, s malim prekidima živi tamo do smrti. Prvo je tri godine slušao prava, dok nije shvatio da ga to više ne interesuje.
Od 1850. godine uči medicinu i poslednje mesece svog života provodi u Beču. Mina Karadžić piše o sećanju svoje majke koja je bila uz Branka dok je bolovao i kad je umro:”Još jedanput zahvalno pogleda, još jedanput se umorno osmjehne, pa onda se naže; a ono divno srce što je toliko osjećalo, toliko se nadalo, toliko htjelo, presta kucati…”
Umro je 18. juna 1853. i sahranjen na Sankt-Marksovom groblju.
Predosećajući skori kraj, on ispeva:
“Al kad mi se veće smrći mora,
Nek se smrkne izmeđ ovi gora”
1883.godine su Brankovi posmrtni ostaci preneti iz Beča i sahranjeni na Stražilovu kod Sremskih Karlovaca. Na spomeniku je napisano:
“Mlogo hteo, mlogo započeo
čas umrli njega je pomeo.”
Branko je u književnosti progovorio samo svoje prve reči. Pa ipak, i to je bilo dovoljno da ne umre. Samo stihova o Branku Radičeviću je napisano više nego ih je on sam napisao,a da se ne spominju silne kritike, eseji, studije i članci. Hiljade mladih svake godine posećuje Stražilovo i Brankov grob da otpevaju pesme koje je Branko već odavno otpevao svetu.
Kad je odštampana njegova prva knjiga zabeleženo je da se pojavio “jedan gotov, savršen pesnik”. U to vreme borbe za narodni jezik konačno se pojavljuje i Vukov prevod “Novog Zavjeta”, Daničićev “Rat za srpski jezik i pravopis” kao ‘teška artiljerija Vukove nauke’ i veliki “Gorski vijenac”. I konačno ‘došlo je vreme da i Branko pokrene u boj laku konjicu svojih stihova’.
Krajem 1847. pojavila se njegova prva knjiga pesama. Pesme mladosti, ljubavi i rodoljublja pune su vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje za životom. Drugu knjigu izdaje 1851., a treću objavljuje njegov otac posle pesnikove smrti 1862.godine.
Branko je bio sjajno obdaren pesnik svoga vremena, bio je svoj i nov, rekao je svoje prvi, dok je srpski književni jezik još tražio sebe. I posle mnogo godina oseća se autentičnost Brankovih stihova, njegove pesme su bezvremene, tople i velike
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Branko Radičević

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 5:59 am

KAD MLIDIJAH UMRETI

Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
Videt neću!
Glava klonu, lice potavnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmoždeno,
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.
Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadašnji raju -
Ja sad moram drugom ići kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
Još bih gled'o tvoje sunce jarko,
Sluš'o groma, slušao oluju,
Čudio se tvojemu slavuju,
Tvojoj reci i tvojem izvoru –
Mog života vir je na uviru!
Pesme moje, jadna siročadi,
Deco mila mojih leta mladi'!
Htedoh dugu da sa neba da svučem,
Dugom šarnom da vas sve obučem,
Da nakitim sjajnijem zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama...
Duga bila, pa se izgubila,
Zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce milo ogrejalo,
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja' –
U traljama otac vas ostavlja.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Branko Radičević

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 6:09 am


Sa Brankom Radičevićem su u nacionalnu književnost prvi put ušle pesme
sa izrazito lirskim motivima i raspoloženjem. Te pesme su prvenstveno
pevale o radosti i lepotama mladosti. Ipak, veći deo svojih pesama, kao
što su „Kad mlidija' umreti“ ili „Đački rastanak“ Radičević je pisao
kao elegije (tužne pesme). U jeku Vukovih polemika sa protivnicama
reforme srpskog jezika, Radičevića prva zbirka pesama je dokazala da se
i na narodnom jeziku mogu ispevati umetničke pesme.
Najpoznatije Radičevićevo delo je pesma Đački rastanak, u kojoj je
opevao Frušku goru, đačke igre i nestašluke. U pesmi je takođe ispoljio
ideju jugoslovenstva. Elegija „Kad mlidijah (razmišljah) umreti“,
objavljena posle Radičevićeve smrti, je jedna od najlepših elegija u
srpskoj književnosti, u kojoj je pesnik predosetio blisku smrt.
Pored lirskih pesama, ljubav prema narodnoj poeziji uputila je
Radičevića i na pisanje epskih pesama. Dve epske pesme izašle su 1851.
kao druga zbirka pesama. Ostale neobjavljene pesme su izdane u zbirci
iz 1862. Branko Radičević se prvenstveno ugledao na narodnu deseteračku
pesmu i mestimično na Džordža Bajrona, ali nije uspeo da stvori
ozbiljnija umetnička dela, pa njegov rad nije doživeo slavu njegovih
lirskih pesama.
Kao pristalica Vukovih shvatanja, Radičević je napisao
alegoričnu-satiričnu pesmu „Put“, uperenu protiv pseudoklasičarske
poezije i starog književnog jezika. U prvom delu pesme Radičević ismeva
najvećeg Vukovog protivnika Jovana Hadžića, a u drugom delu pesme se
veličaju reforme Vuka Karadžića.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Branko Radičević

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu