Đura Daničić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Đura Daničić

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 6:13 am




Filolog i vatreni zagovornik Vukovih reformi, Đura Daničić je svakako jedan od
najznačajnijih radnika na proučavanju srpskog jezika. Rođen je 4.
aprila 1825. u Novom Sadu pod imenom Đorđe J. Popović, kao četvrti sin
sveštenika Jovana Popovića. Školu je učio u Novom Sadu i Požunu, a
pravne nauke studirao u Pešti i Beču, gde je došao 1845. godine. Pod
uticajem Karadžića i Miklošiča počeo je da se bavi slovenskom
filologijom, kojoj je posvetio ceo život. Svoje prezime je 1847.
zamenio prezimenom Daničić, kojim se potpisao na naučno-polemičkom radu
"Rat za srpski jezik i pravopis".
Za vreme studija materijalno su ga pomagali knez Mihajlo Obrenović i
Jovan Gavrilović. Godine 1856. postao je bibliotekar Narodne biblioteke
u Beogradu i sekretar Društva srpske slovesnosti, a 1859. profesor
Velike škole. Šest godina kasnije odlučio je da ostavi profesuru i na
kratko je postao činovnik Uprave pošta, a 1866. otišao je u Zagreb, za
sekretara tada osnovane Jugoslovenske akademije. Vratio se 1873. na
katedru srpskog jezika u Veliku školu u Beogradu, predajući do 1877.
Zatim odlazi u Zagreb, da produži rad na započetom velikom Rječniku
hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na tom poslu ga je zatekla smrt. Telo
mu je novembra iste godine (1882) preneto u Beograd. Sahranjen je na
Markovom groblju.
Daničić se u svojoj reformi latinice oslanjao na Vukove (odnosno
Adelungove) ideje: da svakom glasu odgovara jedno slovo. Zato je
izostavio digrame lj i nj i uzeo nova slova, koja po ideji podsećaju na
slova iz prve Gajeve reforme, one koja je obavljana više u Vukovom
duhu, ali samo za hrvatski jezik. Umesto digrafa dz Daničić je pisao
latinično g s apostrofom, umesto dva digrafa gj i dj (za đ) pisao je đ.
Karadžićeve i sopstvene poglede na jezik dosledno je sproveo u
prevodima s latinskog Psaltira Davidovog i Starog zavjeta. Različite
strane srpskog jezika obrađivao je u delima "Srpska sintaksa" (1858), s
odeljkom o padežima sa i bez predloga, zasnovanoj na tadašnjoj
lokalističkoj teoriji o padežima, "Osnove" (1876), gd je data
klasifikacija, sasvim mehanička, nastavaka za obrazovanje reči,
„Korijeni“ (1847), bez velike teorijske vrijednosti, „Istorija oblika“
(1874) slavne akcenatske studije, koje su obrazovale osnovu proučavanja
slovenskog akcenta.
Daničićeva veća izdanja srpskih starih spomenika, većinom još
nezamenjena, jesu Žitije svetog Save (Teodosijevo, 1860, u izdanju
pripisano Domentijanu), Žitija svetog Simeona i svetog Save od
Domentijana (1865), Nikoljsko jevanđelje (bosanske redakcije, 1864),
"Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih" (Danila i drugih, 1866).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu