Stojan Novaković

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Stojan Novaković

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 7:46 am

Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u
Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860.
u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije.
Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana
Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti
ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869.
Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike
škole (preteče današnjeg Univerziteta).

Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu
nalazio u tri mandata (1873-1875 i 1880-1885), u konzervativnim i
docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu
srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je
gimnaziju na društveni I prirodni smer).
Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i
Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo
je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do
1892.). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon
tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest
Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića
u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u
Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio
kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve.
Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U
vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uproks malom uticaju svoje
stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je
Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti
18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata.
Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874.
Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna
primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u
unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj
biblioteci i Narodnom muzeju.
Takođe je bio i član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova
Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836-1870),
Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877.
je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se
zvao “Godišnjica Nikole Čupića” i u ovom časopisu je i Stojan Novaković
objavio veliki broj svojih radova.

Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije 1886. izabran je za
jednog od prvih 16 redovnih članova – akademika, u akademiju
filozofskih nauka. Ukazom je postavljen (1. februar 1906.) za
predsednika Akademije i na tom položaju je ostao do smrti 1915.
10. septembra 1888. na svečanom skupu u slavu stogodišnjice Vuka
Karadžića Stojan Novaković govori o zadacima Akademije u negovanju
srpskog jezika i iznosi naučno utemeljen i stručno obrazložen predlog
za izradu velikog nacionalnog rečnika savremenog jezika.
Bio je član Ruske akademije nauka.

Osnovao je 1865. časopis “Vila” i uređivao ga sve vreme njegovog izlaženja, tj.
do 1868. Od samog početka izlaženja on je prikupljao i objavljivao
informacije o knjigama objavljenim na srpskom i hrvatskom jeziku, ili
na drugim jezicima o srpskom narodu ili uopšte o Slovenima. Svu
sakupljenu građu o tome objavio je u knjizi “Srpska bibliografija za
novu književnost 1741-1867″, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624
str.). Bibliografije je kasnije objavljivao za svaku godinu posebno od
1868. do 1876. (devet godina) u Glasniku Srpskog učenog društva. Ovo su
bile prve bibliografije za knjige na srpskom jeziku i od ogromnog
značaja za kasnija istraživanja.
Krajem sedamdesetih godina XIX veka napisao je srpsku gramtiku za niže gimnazije i realke (u više delova, nekoliko izdanja).
Priredio je Dušanov zakonik (”Zakonik Stefana Dušana cara srpskog”) i štampao ga 1870. i 1898. u Beogradu.
Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara. Njemu u čast Društvo istoričara Srbije nosi naziv “Stojan Novaković”.
Njegova najznačajnija dela su:

“Srpska bibliografija za noviju književnost 1741-1867″, Srpsko učeno društvo, Beograd 1869. (624 str.)
“Istorija srpske književnosti”, Državna štamparija, Beograd 1871. (332 str.)
“Fiziologija glasa i glasovi srpskog jezika”, Državna štamparija, Beograd 1873. (108 str.)
“Srpske narodne zagonetke”, Zadužbina Čupićeva, Pančevo 1877. (283 str.)
“Selo”, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1891. (261 str.)
“Srbi i Turci XIV i XV veka”, Čupićeva zadužbina, Beograd 1893. (397 str.)
“Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima”, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1893. (299 str.)
“Srpska gramatika”, Državna štamparija, Beograd 1894. (512 str.)
“S Morave na Vardar – putne beleške” Kralj. srp. državna štamparija, Beograd 1894. (192 str.)
“Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku”, SKZ, Beograd 1900. (118 str.)
“Vaskrs države srpske”, Srpska književna zadruga, Beograd 1904. (252 str.)
“Ustanak na dahije 1804″, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd 1904. (208 str.)
“Balkanska pitanja i manje istorijsko-političke beleške oBalkanskom poluostrvu 1886-1905″, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd1906. (559 str.)
“Ustavno pitanje i zakoni Karađorđeva vremena”, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1907. (131 str.)
“Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka”, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1912. (912 str.)
“Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903″, Knjižaenica S. B. Cvijanovića, Beograd 1912. (336 str.)
“Kaluđer i hajduk”, Zadužbina I. M. Kolarca, Beograd 1913. (296 str.

Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. izabran je za
njenog prvog predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika i
Ljubomir Jovanović za sekretara. Bio je dugo godina predsednik Srpske
književne zadruge.
Umro je 18. februara 1915. godine.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu