Branislav Petronijević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Branislav Petronijević

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 11:51 am



Jedan od najvećih srpskih filosofa i osnivač Srpskog filosofskog
društva, rođen je 7. marta 1875. u Sovljaku, a umro 3. marta 1954. u
Beogradu. U svojoj 19. godini života odlazi u Beč na studije medicine,
ne toliko zbog tog studija koliko zbog mogućnosti da se posveti
studijama filosofije.
Međutim, došavši do dokaza o nužnosti početka svetskih promena u
večnosti, odluči da se definitivno okrene filosofiji. Odlazi u Lajpcig,
gde čitav jedan semestar živi samo od pozajmica i ušteđevine.
Zahvaljujući svom prvom spisu i posredovanju vladike N. Ružičića, kome
je Petronijević davao časove nemačkog, naš filosof je dobio stipendiju
od Ministarstva tadašnje kraljevine Srbije, tako da je mogao nesmetano
da radi na svojoj doktorskoj disertaciji.
Doktorski rad uspešno je odbranio 1898. godine. Iste godine postavljen
je za učitelja jezika u III beogradskoj gimnaziji, gde istovremeno
predaje i filosofsku propedevtiku. Krajem te godine postavljen je za
docenta Velike škole, a već naredne, 1899. godine, postaje vanredni
profesor.
Godine 1903. postavljen je za redovnog profesora Velike škole, a kada
je ova prerasla u Univerzitet opet postaje vanredni profesor, da bi
1919. godine bio izabran za redovnog profesora. Godine 1921.
Petronijević postaje redovan član Srpske kraljevske akademije. Izradio
je originalni sistem, unutar kojeg je, pored metafizike, razmotrio i
teoriju saznanja i filozofiju prirode. Metafizičko stanovište, koje je
nazvao monopluralizam, razvijao je sučeljavajući ga sa s teorijama
Baruha de Spinoze, Vilhelma Lajbnica i Džordža Berklija i povezao ga sa
sopstvenom verzijom "diskretne geometrije", sa svojom
"empirio-racionalističkom" teorijom saznanja i evolucionističkom
filozofijom prirode.
Pisao je na nemačkom i francuskom. Dela: "Principi metafizike" (dva
toma), "Istorija novije filozofije", "Univerzalna evolucija", "Članci i
studije" (četiri sveske), "Empirijska psihologija", "O vrednosti
života" (sa autobiografijom, objavljeno posthumno).

Knjige koje su objavljene na srpskom jeziku :

  • Eduard Hartman. Život i filozofija. Beograd, 1907. Str. 43
  • Istorija novije filozofije. I deo od Renesanse do Kanta. Beograd, 1922. Str. 389
  • O slobodi volje, moralnoj i krivičnoj odgovornosti. Beograd, 1906. Str. 178+1
  • Osnovi empiriske psihologije. Beograd, 1910. Str. 318
  • Osnovi empiriske psihologije. II izd. Knj. I-III. Beograd, 1923-6. Str. 12+172
  • Osnovi teorije saznanja sa 19 sl. u tekstu. Beograd, 1923. Str. 187
  • Spiritizam. Beograd, 1900. Str. 74
  • Filozofija u "Gorskom Vijencu" N. Sad, 1908. Str. 60
  • Fridrih Niče. N. Sad, 1902. Str. 99
  • Hegel i Hartman. Beograd, 1924. Str. 151
  • Članci i studije. Knj. I-III. Beograd, 1913-22.
  • Članci i studije. Nova serija. Beograd, 1932. Str. 1932
  • Šopenhauer, Niče i Spenser. Beograd, 1922. Str. 316
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu