Petar Konjović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Petar Konjović

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 08, 2009 11:28 pm



Rođen je u Čurugu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, da bi, završivši četvrti razred, prešao u Srpsku učiteljsku školu u Somboru, u to vreme jedno od žarišta muzičkog života na ovome području. Kao pre toga Josifu Marinkoviću, i Konjoviću je muziku predavao Dragutin Blažek, iskusni horovođa i muzički pisac. Konjović je brzo stao pred hor, a Sombor je čuven po negovanju ovog tipa muzike, da bi ubrzo, već 1903. napisao i svoj prvi opus - operu Ženidba Miloša Obilića (ili drugde Ženidba Miloševa), poštapajući se udžbenicima koji su mu bili pri ruci i Veberovim Čarobnim strelcem. Njegov savremenik i drug, Veljko Petrović ovako govori:
"Kada je mladi Konjović, čupav i namrgođen kao što pristoji mladim Titanima, dirigovao svoju liturgiju, u kojoj je bilo verovatno i vagnerovskih i debisijevskih prizvuka, omladina, drugovi izvođaci ili ostali, galerija i klaka, bili su oduševljeni i slavodobitni. Stariji su, razume se, mahali glavom, a čuveni ceremonijalac i paradoš, prota Kupusarević je iz oltara doviknuo: - Ovo nije opera!".
Kada se Konjović sa mučnom, askerski stečenom ušteđevinom i sa desetak kila kompozicija, među njima i sa čitavom operom, pojavio pred rektorom Praškog konzervatorijuma, ovaj se isto tako začudio, podsmehnuo, čuvši da ovaj panonac-balkanac može s to malo novaca da izgura samo dvadeset meseci. Pa ipak, prelistao je partiture i utvrdio "da ga treba pustiti odmah u drugu godinu". Bilo je to 1904.
Dve godine potom, angažovan je kao horovođa i nastavnik u Zemunu, da bi kasnije predavao u Srpskoj muzičkoj školi u Beogradu, sve do I. svetskog rata, kada se vraća u Sombor. Tu prerađuje svoju prvu operu, koja, tako izmenjena, praizvedbu doživljava u Zagrebu, ali zbog ratne cenzure, kao Vilin veo. Posle dužnosti inspektora za muziku u Ministarstvu prosvete (1921.) postaje direktor Opere u Zagrebu (do 1926.), da bi nakon toga bio upravnik pozorišta u Osijeku, pa u Splitu i Novom Sadu. 1933. se vraća u Zagreb gde ostaje do 1939. kada je postavljen za profesora Muzičke akademije u Beogradu, čiji kasnije postaje i rektor. 1946. je izabran u zvanje redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), na čelu čijeg se Muzikološkog instituta nalazio od 1948. do 1954. godine.
Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, a svoje estetske principe je izneo u svojim studijama i napisima. Zadojen u mladosti vokalnom muzikom, godinama vezan uz scenu, Konjović kao stvaralac najčešće poseže za vokalnim ili vokalno-instrumentalnim delima, u kojima postiže i svoja najbolja ostvarenja. On se u njoj dosledno oslanja na muziku govora, pa čak proširuje taj postupak na isntrumentalni deo. U celini uzevši, njegovo se stvaralaštvo nadovezuje na realizam Musorgskog i Borodina, a posebno na Leoša Janačeka, no u isti mah i na Mokranjca, oca nacionalne muzike u Srbiji.
Na području instrumentalne muzike, Konjović nije pružio mnogo dela, ali se među njima ističu Simfonija u c-molu iz 1907., Jadranski kapričo za violinu i orkestar (1933.), simfonijska poema Makar Čudra (prema Gorkom, 1944.), dva gudačka kvarteta (d-mol i f-mol) i kao njegovo najznačajnije delo Simfonijski triptihon Koštana, sastavljen iz instrumentalnih delova njegove istoimene opere: interludija između I. i II. čina (Sobina), preludij V. slike (Kestenova gora) i baletskih numera (Velika čočečka igra).
Pored brojnih horova i solo pesama, Konjović je napisao i pet opera: operski prvenac "Žendiba Miloševa" ("Vilin veo"), zatim "Knez od Zete" (prema Lazi Kostiću, 1929.), "Koštana" (1931., prerađena 1940. i 1949.), komična opera "Seljaci" (prema Veselinovićevom Ðidu, 1952.) i poslednja opera "Otadžbina" (prema Vojnovićevom spevu Smrt majke Jugovića).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu