Gustav Klimt

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:03 am

Gustav Klimt (nem. Gustav Klimt; Braumgarden, 14. jul 1862. — Beč, 6. februar 1918) bio je austrijski simbolistički slikar i jedan od osnivača Bečke secesije.
Njegovi radovi obuhvataju slike, murale, crteže i druge umetničke discipline, naročito primenjene umetnosti. Danas su većim delom izloženi u Bečkoj secesionoj galeriji. Klimtov primarni subjekt bilo je žensko telo, i njegovi radovi su prožeti eroticizmom. Veliki broj njegovih crteža su u privatnim kolekcijama bečkih kolekcionara koji ih čuvaju kao najveće blago.

Život i umetnost
Gustav Klimt je rođen u Braumgardenu pored Beča, Austrija, kao drugo od sedmoro dece gravera Ernesta Klimta i njegove supruge Ane rođene Finster.
Počinje da pohađa školu za primenjenu umetnost u Beču (1879—1883). Svoju karijeru otpočinje slikajući predvorje Umetničko-istorijskog muzeja u Beču. Kasnije Klimt postaje počasni član Bečkog i Minhenskog univerziteta.

Godine 1893, Klimt dobija porudžbinu da radi tri slike koje bi ukrašavale plafon velike hale univerziteta u Beču. Njegove tri slike, Filozofija, Medicina i Pravda bivaju oštro kritikovane i svrstane u „izopačenu“ i „pornografsku“ umetnost što je na kraju rezultiralo odlukom da se nacrtane slike ipak ne prikažu i izlože u hali bečkog univerziteta. Kasnije su sve tri slike bivaju uništene od strane SS trupa u Drugom svetskom ratu maja 1945. To će biti i poslednji put da je Klimt ikad prihvatio da radi za javne institucije, uprkos činjenici da za sliku „Filozofija“ protiv koje 87 profesora potpisuje peticiju dobija zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu.
Njegovi radovi obično zrače žutom i zlatnom bojom, dok su figure obično postavljene u erotskoj pozi. To se može videti u slikama Judit I (1901), kao i u Poljubac (1907–1908), a narošito u Danae (1907). Klimt je inspiraciju crpeo od drevnih umetnika pa sve do Albreht Direra. Njegovi radovi su takođe kritikovani kao rani naturalistički stil, a upotreba simbola i simbolističkih elemenata kao način da „oslobodi umetnost“ od svoje tradicionalne kulture.
Klimt je jedan od osnivača Wiener Sezession (Bečka secesija), a uređivao je i časopis Ver Sacrum. Napustio je pokret 1908.
Klimt uzima odmor na jezeru Ater i tamo slika pejzaže.
1911 za svoju sliku "Život i Smrt" dobija prvo mesto na izložbi u Rimu. Umire u Beču 6. februara, 1918. od šloga kao i njegov otac. Biva sahranjen na groblju Hietzing u Beču. Gomila slika ostaje nezavršeno. 19. jun, 2006., Aukcijska kuća „Kristi“ prodaje sliku Gustava Klimta „Portret Adele Bloh I“ koja se prodaje za rekordnih 135 miliona dolara što od tada postaje najskuplja slika ikad prodata nadmašivši pritom Pikasovu sliku „Dečak sa frulom“ koja je prodata 5. maja, 2004. za $104 miliona.

Zaostavština
Klimtovi radovi imali su veoma velikog uticaja na slikama Egon Šilea.
U novembru 2003, Klimtova slika Landhaus am Attersee prodata je u SAD-u za 29, 128, 000. dolara.
Raul Ruiz snimio je film o Gustav Klimtu, u kojem je glavna uloga dodeljena Džon Malkoviču. Premijera je prikazana na internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu 28. januar, 2006.
2006. godine na aukciji prodato je platno „Portert Adele Bloh-Bauer I“ To je do sada najskuplje prodata slika ikad sa svojih 104 miliona dolara.
Izabrani radovi
"Bečki univerzitet" Radovi na plafonu
"Palais Stoclet" mozaik u Briselu
Basna (1883)
Pozorište u Taormini(1886-1888)
Auditorium in the Old Burgtheater, Vienna (1888)
Portrait of Joseph Pembauer, the Pianist and Piano Teacher (1890)
Drevna Grčka II (Devojka iz Tanagre) (1890 - 1891)
Portret žene (Gospođa Hejman?) (1894)
Muzika I (1895)
Skuptura (1896)
Tragedija (1897)
Muzika II (1898)
Atena Palada (1898)
Portret Sonje Knips (1898)
Riblja krv (1898)
Vodena struja (1898)
Šubert za klavirom (1899) (izgorela u požaru 1945)
Posle kiše (Bašta sa kokoškama u Sent Agati) (1899)
Nimfe (Srebrne ribe) (1899)
Filozofija (1899–1907) [1]
Nuda Veritas (1899)
Portret Serene Lederer (1899)
Medicina (1900–1907)
Muzika (Litografija) (1901)
Judit I (1901)
Buchenwald (Birkenwald) (1901)
Zlatna ribica (Mojim kritičarima) (1901–1902)
Portret Gerte Felzevanji (1902)
Portret Emili Flege (1902)
Brezova šuma (1902)
Brezova šuma I (1902)
Betovenov friz (1902) [2] [3]
Nada (1903)
Kruškovo drvo (1903)
Jurisprudence (1903–1907) [4]
Vodene zmije I (1904–1907)
Vodene zmije II (1904–1907)
Tri doba žene (1905)
Portret Margaret Stonbourght-Vitgenstejn (1905)
Seoska bašta (1905–1906)
Seoska bašta sa suncokretima (1905-1906)
Stokle friz (1905-1909)
Portret Frice Ridler (1906)
Suncokret (1906-1907)
Nada II (1907-1908)
Zamak Kamer na jezeru Ater (1908)
Danaja (1907)
Portret Adele Bloh-Bauer I (1907)
Poljubac (1907 - 1908)
Žena sa šeširom i boom od perja (1909)
Judit II (Salomé) (1909)
Crni šešir od perija (Žena sa crnim šeširom od perija) (1910)
Smrt i život (1911)
Seoska bašta sa raspećem (1911-1912)
Jabukovo drvo (1912)
Šumska kuća na jezeru Ater (1912)
Portret Mede Primavezi (1912)
Portret Adele Bloh-Bauer II (1912)
Device (Die Jungfrau) (1913)
Crkva u Kasoneu (1913)
Sedeći poluakt, oslonjen (1913)
Sedeći polu-akt, zatvorenih očiju (1913)
Portret Euđenije Primavezi (1913-1914)
Ljubavnici, prikazani sa desne strane (1914)
Portret Elizabete Bahofen-Eht (1914)
Ležeći polu-akt, prikazan sa desne strane (1914-1915)
Portret Frederike Marije Ber (1916)
Kuća na jezeru Ater (1916) [5]
Baštenska staza sa kokoškama (1916)
Smrt i život (1916)
Prijateljice (1916-1917)
Woman seated with thighs apart, drawing (1916-1917)
Igračica (1916 - 1918)
Leda (slika je uništena) (1917)
Portret žena, anfas (1917-1918)
Nevesta (was unfinished) (1917-1918)
Adam i Eva (nedovršena) (1917-1918)
Portret Johane Štaude (nedovršeno) (1917-1918)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:04 am

Simbolizam secesije i fatalne žene

Pre nekoliko godina, kada sam polagala poslednji ispit, iz istorije umetnosti, pisala sam o Egonu Šileu. Na postdiplomskim studijama, ispit je malo drugačiji – izaberete umetnika i o njemu napišete esej, koji posle branite pred profesorom. Danas kada razmišljam o svom izboru teme, imam osećaj kao da sam pisala o kopiji a ne o originalu. Ne znam zašto sam se odlučila za to da ne pišem o Gustavu Klimtu, ali sada ću se potruditi da ispravim tu grešku.
Gustav Klimt je rođen 1862. godine u Baumgartenu, malom mestu u blizini Beča. Bio je drugo od sedmoro dece u porodici Ernsta i Ane Klimt. Sa četrnaest godina kreće u školu za primenjenu umetnost, u Beču u kojoj ostaje narednih sedam godina. Na drugoj godini studija mu se pridružuje mlađi brat Ernst i njih dvojica crtaju portrete za 6 forinti. 1879. godine njih dvojica sa još jednim prijateljem, Francom Mačom, počinju da oslikavaju predvorje Umetničko – istorijskog muzeja u Beču. Narednih godina, zbog svog talenta, dobijaju veliki broj poslova. Četiri alegorije za svod palate Šturanji u Beču, svod Banje u Karlsbadu u Čehoslovačkoj, unutrašnja dekoracija u vili Hermes koja je bila rezidencija carice Elizabete, samo su neki od tih poslova. 1886. godine Klimtov rad počinje prilično da se razlikuje i svaki od njih trojice počinje samostalno da radi. Akademizam se jedva nazire u Klimtovim delima i već 1888. godine, on dobija Zlatnu medalju iz rku cara Franca Jozefa, za svoj doprinos umetnosti. Dve godine kasnije, dobija Carsku nagradu od 400 forinti, za rad Gledalište starog Burgteatra u Beču. Narednih nekoliko godina bile su veoma teške za Klimta i pune razočarenja.

Tako ukratko zvuči život ovog nesvakidašnjeg umetnika. Buran, pun uspeha i padova, razočarenja ali i svetskog priznanja. Jedan je od retkih umetnika koji je za života postigao slavu i pristojno živeo od svog rada. Postavio je osnove bitnog poglavlja u umetnosti i izneo sav njegov teret. Gustav Klimt je slavio život. Bogatstvo i raskoš njegovih slika prikazivali su uživanje u životu i lepoti. Žena kao glavni motiv, bila je centar svega, predmet obožavanja, uvek na neki tajanstven način svesna svoje moći. Portretisao je mnoge poznate žene svoga doba.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:05 am









(klik na sliku da je uvećaš)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:08 am

Glumice i zabavljačice, bečke dame iz visokog društva, sve su dolazile u njegov atelje i bile očarane njegovim talentom. Ako uporedimo fotografije tih žena sa Klimtovim slikama, videćemo da ih je zaista prikazivao u najboljem svetlu – izduženih linija, graciozne, raskošno obučene, sa nekim pobedničkim izrazom zadovoljstva na licu ili usnule u gomilama šarenih prekrivača. Sve su fatalne zavodnice i sve su toga svesne. Međutim, oni javnosti manje poznati radovi, najbolje prikazuju Klimtov neverovatni talenat. Pošto je bio sin gravera, ovladao je grafičkim tehnikama. Proveo je mnogo vremena izučavajući grčke vaze u Carskom muzeju i kopirajući Ticijanove portrete.

Na ovim delima se najbolje vidi Klimtovo crtačko umeće i veština renesansnih majstora kojojm je savršeno ovladao. Portreti su u glavnom rađeni po fotografijama, što je naišlo na veliko odobravanje. Takođe treba pomenuti i sliku Idila, koju je naslikao 1884. nešto malo po završerku svog školovanja. Slikana je kao ulje na platnu, veličine 50×74cm i nalazi se u Istorijskom muzeju grada Beča. Potpuno je renesansna i podseća na Mikelanđelovo oslikavanj Sikstinske kapele.

Od samog početka Klimt se usudio da pređe granicu dvolične prostojnosti bečkog društva i zbog toga je često izazivao gnev akademskih starešina. Naslikao je veliki broj personifikacija, kao što su Drevna Grčka, Tragedija, Skulptura i Muzika. Žene na ovim slikama su obične, svakodnevne, vrlo često i kurtizane što je za to vreme bilo nedopustivo. Obična naga ženska figura koja nagoveštava ljubavni čin, bila ona Venera ili Nini, izazivala je skandal. Vrlo brzo dolazi do bunta mladih umetnika i odvajanja od učmalosti i umrtvljene rutine – nastaje Secesija. 1897. sa Klimtom na čelu, jedan deo umetnika otvara granice Austrije i poziva strane umetnike da izlažu, odlaze u druge zemlje, na bienale u Veneciji, kao i mnoge druge salone širom sveta. Prva izložba koja je održana 1898. očekivala se sa nestrpljenjem. Klimt je uradio plakat „Tezej i minotaur“, koji je bio nabijem simbolizmom i vrlo vešto iznegavao budno oko cenzure. Kako ni jedna prava umetnost ne može da opstane bez pokrovitelja, tako ni Secesija ne bi opstala bez imućnih porodica i velikih industrijskih magnata. Onu su bili naručioci Klimtovih dela. Jedna od nadasve zanimljivih tema bečkih skupova toga doba bila je nadmoć žene nad muškarcem. Klimtova slika iz 1898. Atena Palas je prva arhetipska nadžena u nizu koje će naslikati. Prikazuje mladu ženu u zlatnom oklopu, sa oružjem u ruci koja potčinjava čitavo čovečanstvo potpuno sigurna u svoju pobedu. Raskošna ornamentika, kao i frojdovska erotika snova postaju prepoznatljiv stil Klimtovog slikarstva. Najbolji primer te erotike su svakako tri slike za hol Univerziteta, Filozofija, Pravo i Medicina.

Zašto su te tri slike izazvale toliku pažnju i polemiku među bečkim profesorima? Očekivli su nešto mnogo konzervativnije i prizemnije. Tražili su pobedu svetla nad tamom, trijumf pravih vrednosti, ublažavanje stvarnosti. Klimt im je dao surovu realnost ne ustežući se da pokaže i ružne strane života, patnju, bolest, starost i raspadanje. Međutim, nikakve kritike ga nisu pokolebale i obeshrabrile u njegovom stvaranju. Jedini komentar koji je imao, prikazao je na slici “Zlatna ribica”, ili prvobitno nazvanoj “Mojim kritičarima”.

Sve tri slike rađene za Univerzitet, otkupljene su, ali su uništene za vreme II Svetskog rata. O tome kako su izgledale, zaključujemo samo na osnovu nekih crno belih fotografija i jedne kolorne reprodukcije, kao i nekih spisa i komentara koji su ostali sačuvani.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:08 am




avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:09 am

Tokom svog života, Klimt se bavio raznim kreativnim poslovima, kaošto su dizajn tekstila i uređenje enterijera. Za svoju veliku ljubav i životnu saputnicu Emili Flege, dizajnirao je tekstil i haljine koje su se proizvodile u njenom modnom studiju. Kao jedan od vodećih članova Bečke radionice, osmislio je i renovirao nekoliko palata imućnih industrijalaca. Sve to, omogućavalo mu je da se nesmetano bavi svojim ličnim izrazom, daleko od domašaja akademskih krugova i njihovih krutih pravila. Materijalno situiran, nije morao da se dodvorava i povlađuje nikome. Kao posebno poglavlje u njegovom stvaralaštvu, posle zlatne faze, Klimt slika pejzaže jezera Ater. Kuće, ušuškane zelenilom, mekog odraza na površini vode, odisale su mirom i tišinom. Na ovim slikama nema ljudi ni životinja. Samo tišina i otvoreni prozori.

Kratkotrajno prijateljstvo sa Egonom Šileom ostavilo je traga na oba umetnika. Posle Klimtove smrti, Šile je nastavio put kojim je Klimt krenuo, ali nikada nije dostigao njegovu slavu. Pogubio je konce privatnog života i postao centar mnogih skandala. Njegovo slikarstvo nikada nije dostiglo lakoću linije koju je posedovao Klimt. Stilski vrlo slično, negde u dubini poriva stvaračaštva težilo je različitim ciljevima. Klimz je slikao u slavu postojanja, lepote i neskrivenih žudnji za ljubavlju. Prikazivao je najstrašnije scene života kao i one najtajnije, otvoreno i bez lažne skromnosti. Postavio je temelje jednog novog slikarskog izraza i uticao na umetnike sve do današnjih dana. Ako malo bolje pogledamo trend današnjih ilustracija, kombinovanja tipografije i crteža, slike i ornamentike, naći ćemo Klimtove osnove kompozicije i poetike.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 10, 2009 5:10 am

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Gustav Klimt

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu