Noć Veštica - istorija i običaji

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Noć Veštica - istorija i običaji

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 22, 2009 9:23 am

Prevod: Lidija Beatović


Noć Veštica je godišnje slavlje ali i danas je mnogima prilično nejasno šta se time slavi i kako je taj specifičan festival zapravo nastao. Da li je, kao što neki tvrde, zaista baziran na obožavanju demona? Ili je u pitanju samo bezopasan ostatak drevnog paganskog rituala?

Sama reč “Halloween” vuče katoličko poreklo iz “All Hollows Eve”, noći uoči prvonovembarskog festivala “Dan Svih Svetih”. Ali u petom veku pre nove ere, u keltskoj Irskoj leto se zvanično završavalo 31-og oktobra, i taj praznik je bio poznat kao Samhain, keltska nova godina. Legenda tvrdi da se na taj dan okupljaju duhovi sviju umrlih tokom prethodne godine, i da traže tela koja bi mogli nastanjivati tokom iduće godine. Kelti su verovali da je duhovima to jedini način da nastave zagrobni život i da, samo u toj noći, prirodni zakoni vremena i prostora nakratko posustaju, dopuštajući svetu mrtvih da se izmeša sa svetom živih.

Naravno, živi ljudi nisu baš bili oduševljeni idejom da im tela poseduju mrtvaci. Zato bi u noći 31-og oktobra gasili sve vatre, u nameri da kuće učine hladnim i negostoljubivim, maskirali se i glasno paradirali komšilukom, ne bi li tako odvratili duhove od namere da zaposednu živa tela.

Bolje objašnjenje keltskog rituala gašenja vatre po ognjištima verovatno leži u činjenici da su vatre kasnije paljene iz zajedničkog izvora, iz druidske vatre u Usinachu.

Mada postoje predanja o keltskim lomačama na kojima su paljeni ljudi za koje se pretpostavljalo da su opsednuti duhovima, mnogi izvori opovrgavaju te priče kao neistinite.

Rimljani su velikoj meri prihvatili keltske običaje i u prvom veku nove ere Samhain je asimiliran u tradicionalne rimske oktobarske festivale, kao što je festival Pomone, boginje voća i drveća. Simbol Pomone je jabuka, što donekle može objasniti modernu tradiciju omiljene dečje zabave - hvatanja zubima jabuke koja pluta na vodi.

Kako je verovanje u opsednutost duhovima splašnjavalo, tako se i ceremonijal festivala menjao tokom vremena a kostimiranja u duhove, gobline i veštice poprimala su sve ritualniji oblik.

U Ameriku je Noć veštica stigla 1840-tih, zajedno sa irskim imigrantima i ondašnji običaji podrazumevali su uglavnom sitnu štetu rušenja dvorišnih zdanja i ograda. Pretpostavlja se da trick-or-treat običaj ne vuče poreklo od irskih kelta nego iz evropskih običaja 9. veka, vezanim za 2. novembar, All Souls Day, koji je u ranom hrišćanstvu podrazumevao deljenje prosjacima slatkog kolača sa grožđicama. Za svaki komad kolača, prosjak je obećavao molitvu u ime mrtvih rođaka dobrotvora koji daruje kolač. U to doba, verovalo se da duša posle smrti neko vreme provodi u čistilištu i da molitve živih mogu ubrzati odlazak iz čistilišta u raj.

Običaji vezani za Džeka Fenjera verovatno dolaze iz irskog folklora u kom legenda opisuje Džeka kao pijanicu i šaljivdžiju koji je lukavo naterao đavola da se popne na drvo, a onda na deblu urezbario znak krsta i tako zarobio đavola. Džek je onda sa đavolom sklopio nagodbu da će ga pustiti sa drveta samo ako đavo obeća da će ga ubuduće poštedeti iskušenja. Nakon smrti, Džeku je uskraćen ulazak u Raj zbog pijančenja a đavo mu je, iz osvete, odbio i ulazak u pakao, ponudivši mu tek jedan gorući ugljen, da njime osvetli tamu u potrazi za putem; Džek je stavio taj ugljen u izrezbarenu repu i tako sebi napravio neku vrst fenjera. Tako je Džek Fenjer postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova. Irci su originalno koristili tikve za Džek-fenjere, ali u Americi su otkrili da su bundeve daleko praktičnije, pa je američka varijanta Džek-fenjera postala izrezbarena bundeva, osvetljena gorućim ugljenom u izdubljenoj unutrašnjosti.

Iako su mnogi kultovi usvojili Noć Veštica kao omiljeni festival, sam ritual je lišen svake povezanosti sa ‘zlim’ duhovima i crnom magijom. Nastao je spajanjem keltskog festivala proslave nove godine i srednjevekovnih evropskih molitvenih rituala. Danas čak i mnoge crkve imaju proslave Noći Veštica i odobravaju donošenje bundevastih D žek-fenjera na dečje zabave, tako da je Noć veštica ‘zla’ samo u onoj meru u kojoj je nekome stalo da je takvom napravi.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Noć Veštica - istorija i običaji

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 22, 2009 9:25 am

Da li znate da je Noć veštica uvedena u hrišćanski svet nekoliko vekova posle smrti Hristovih apostola, a da su je pagani proslavljali vekovima pre osnivanja Novozavetne Crkve? Istorija nam daje intrigantan odgovor: "Noć veštica (Halovin) bazira se na škotskim i irskim narodnim običajima koji direktno vuku korene iz prethrišćanskog doba" - to jest - iz paganizma!
Iako je Halovin postala noć razuzdanog ludovanja, sujevernih vračanja i stravičnih igara koje ljudi ne shvataju tako ozbiljno, u početku se ova svetkovina znatno razlikovala od svog današnjeg oblika. Noć veštica u najranijem periodu nije se proslavljala u "nadahnutoj izvornoj hrišćanskoj Crkvi", nego među Druidima, koji su to činili u čast velikog Boga mrtvih Šamhaina, čiji praznik pada 1. novembra (Ralf Linton, Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 4). Ovaj festival nema mnogo veze sa hrišćanstvom, već predstavlja stari paganski praznik koji se maskirao u crkvene običaje! Uprkos tome, nominalni hrišćani dopuštaju svojoj deci da se zabavljaju u duhu tog paganskog običaja!
Američka enciklopedija tvrdi da je Noć veštica "sasvim jasno ostatak iz paganskih vremena". Obratite pažnju šta o Noći veštica kaže najautoritativnija enciklopedija na svetu, Britanika: "Noć veštica nastala je mnogo pre hrišćanstva. Dve glavne osobenosti drevnog Halovina su paljenje logorske vatre i verovanje da te noći duhovi i veštice najverovatnije lutaju svuda unaokolo. Istorija pokazuje da su glavne svetkovine Noći veštica bile čisto druidskog karaktera, 'koji potiču od paganskih Druida iz severozapadne Evrope', što nadalje potkrepljuje činjenica da je u nekim delovima Irske 31. oktobar još uvek poznat kao OIDHCH SHAMHNA - 'bdenje Šamana'". Šaman (Šamhain) je paganski gospodar mrtvih kod starih Druida. Dakle, pagani su slavili Noć veštica mnogo godina pre nego što je Isus rođen u Vitlejemu. Međutim, taj paganski praznik nisu proslavljali samo Druidi; to je bio i rimski festival! U daljem tekstu Britanika kaže: "Druidskim ceremonijama dodate su neke karakteristike rimskog festivala koji se držao oko 1. novembra u čast Pomona, u kome orasi i jabuke igraju važnu ulogu - predstavljaju zimsku zalihu voća".
Zapazili ste da postoji ovaj rasprostranjeni paganski običaj koji je vezan za zimsko doba!

Zašto se proslavljala Noć veštica?
Sada dolazimo do suštinske istorijske istine o tome zašto se slavi ovaj praznik! Evo činjenice iz "Knjige o Noći veštica" (10. strana), autorke Rut Keli: "Sveštenici paganskih druida učili su o besmrtnosti duše, to jest da prilikom smrti duša prelazi iz jednog tela u drugo... Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra), Gospodar smrti okuplja duše preminulih u protekloj godini, koji su osuđeni da žive u životinjskim telima dok im se ne odredi u koje oblike života da se nastane u toku narednih 12 meseci. Da bi im izrekao lakšu presudu, duše su mogle da laskaju Gospodaru mrtvih darovima i molitvama. Nakon ispaštanja za svoje grehe oslobađane su za Novu godinu da odu u druidski raj" (Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 5).
Noć veštica se proslavljala kako bi se u svesti ljudi održala lažna doktrina o besmrtnosti duše, po kojoj mrtvi nisu zaista mrtvi! Gotovo svi paganski narodi imali su dan u čast mrtvih, koji je izvorno uveden kao komemoracija Nimroda (Nevroda, po Daničiću) (Prva Mojsijeva 10:8-10), za koga je njegova žena Semiramida tvrdila da je i posle smrti ostao u životu.
Šta znači reč Halovin (Noć veštica)? To je veče Olhalouz (svih blagoslova) ili Haloumas (blagoslovene mise) ili Dan svih svetih - "i kao takav predstavlja jedan od najsvečanijih festivala (katoličke) crkve" (Iz Lintonove Noći veštica kroz dvadeset vekova, str. 3). Halovin, koji pada 1. novembra, predstavlja veče svakog blagoslova ili Dan svih svetih. Pošto je u staro vreme postojao običaj da dan započinje sa zalaskom sunca, Noć veštica uoči 1. novembra predstavlja večernju proslavu koja najavljuje veliki dan - 1. novembar - posvećen bogu mrtvih!

Ko je "Bog mrtvih"?
No, nedugo pre nego što je Isus raspet, Sadukeji su Mu postavili pitanje o vaskrsenju. Da im dokaže da će biti vaskrsenja iz mrtvih, Isus je rekao: "A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći: ja sam Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvih, nego živih" (Jevanđelje po Mateju 22:31, 32). Da li razumete šta znači taj odgovor? Budući da su patrijarsi (biblijski praoci) mrtvi, a Bog je samo Bog živih - jer mrtvi ne služe Bogu (Psalam 6:5; 115:17) - onda mora da bude vaskrsenja mrtvih da bi patrijarsi ponovo mogli da žive i da bi Bog mogao da bude njihov Bog. Da bi vaskrsenje bilo moguće "Hristos i umre, i vaskrse, i ožive da ovlada i mrtvima i živima" (Rimljanima 14:9). Primetite da je Isus postao Bog ili gospodar mrtvih zato što je On svojim vaskrsenjem zadobio ključeve groba i smrti (Otkrivenje 1:18). On će vaskrsnuti mrtve da bi oni mogli da žive služeći Mu. Od koga je Isus dobio te ključeve? Ko je imao pređašnju vlast nad mrtvima?
U poslanici Jevrejima apostol Pavle govori o "onome koji ima vlast nad smrću, to jest đavolu" (Jevrejima 2:14). Stoga je đavo, sotona, bog i gospodar smrti! Šamhain ili Šaman kod paganskih Druida je bog smrti - sotona! Do današnjeg dana ljudi proslavljaju divlju noć u kojoj se ludo zabavljaju u čast đavola! Pavle kaže da su pagani, mislivši da obožavaju istinitog Boga, zapravo služili demonima (Galatima 4:Cool. Omladina koja danas pali vatru na Noć veštica ne služi Bogu! Ako je Noć veštica veče posvećeno đavolu, kako je onda ovaj dan - nazvan svaki blagoslov ili dan svih svetih - počeo da se proslavlja u Crkvi koja ispoveda hrišćanstvo?

Odakle potiče Dan svih svetih?
Prvi dan u mesecu novembru, koji su pagani obeležavali u čast Šamhaina - sotone, danas se proslavlja u stotinama crkava "kao odavanje pošte svim svecima, znanim i neznanim, što po Papi Urbanu IV dopunjava sve nedostatke u praznicima koje vernici tokom godine slave u čast svetih" (Katolička enciklopedija). Kako je obožavanje svetaca koji su, navodno, živi na nebu počelo da se proslavlja na dan posvećen đavolu? "... misleći da svakog mučenika treba obožavati, Crkva je odredila jedan zajednički dan za sve mučenike".
Vidite, ono što su nekada bili pomeni na svakog mučenika, koji su se držali raznim danima, postalo je opšti dan u čast mrtvih za koje se verovalo da žive na nebu. "Grgur III (731-741) posvetio je jednu kapelu svim svecima u bazilici Svetog Petra, a kao godišnjicu mrtvih utvrdio 1. novembar... Grgur IV (827-844) je proširio proslavu vezanu za 1. novembar na celu Crkvu. Čini se da se Bdenje (Noć veštica) održavalo u istom ranom periodu kada je nastao i sam praznik".
Primećujete da je Noć veštica stara koliko i Dan svih svetih u katoličkoj crkvi. Ralf Linton u svojoj knjizi govori o ovom prazniku: "Dan svih svetih je uveden u crkveni kalendar zato što godina nije bila dovoljno duga da omogući posvećivanje određenog dana svakom duhu u katoličkoj crkvi... Budući da su ljudi već uveliko povezivali dotični dan (1. novembar) sa mnoštvom duhova mrtvih, to je veoma pogodovalo crkvenoj politici da se bezopasne paganske narodne ideje uvedu u Crkvu".
Protestanti su nastavili da delimično obeležavaju Noć veštica "pošto je na taj dan, 1517. godine, Martin Luter prikucao svojih 95 epohalnih teza na crkvena vrata u Vitembergu", čime je započela protestantska reformacija. "Luter je izabrao Noć veštica znajući da će građanstvo upravo te večeri da dolazi u crkvu" (Noć veštica, str. 9-10).

Poreklo uzvika "Trik or trit" ("biraj trik ili nas nagradi")?
Da li znate odakle potiče običaj da deca prave obesne šale kada kucaju na vrata i viču "trik or trit"? Linton kaže: "... to svakako dolazi iz paganskih vremena". U Irskoj je do početka ovog veka postojao običaj organizovanja povorki "predvođenih čovekom u beloj odori, sa maskom u obliku konjske glave" ("Konj je bio posvećen bogu sunca", kaže Linton, "što ukazuje na to da taj običaj predstavlja ostatak druidskog obreda"). Povorka je od seljaka prikupljala darove u čast starog druidskog boga čije se ime u irskom jeziku vremenom promenilo. Ukoliko povorka nije bila "velikodušno čašćavana" (trit), seljaci bi bili "prevareni" (trik) pretnjama da će im kletve uništiti useve za sledeću godinu!"
Ovaj tradicionalni običaj održavanja povorki na Noć veštica izveden je iz još jedne neobične prakse. Podražavajući religijske povorke iz stare Grčke i Rima, bogate srednjovekovne crkve su imale običaj da paradiraju noseći mošti svetaca-zaštitnika. Siromašnije parohije nisu bile u mogućnosti da nabave mošti, pa su se koristile naslikanim predstavama svojih svetaca-zaštitnika. "Oni koji nisu igrali uloge svetih takođe su želeli da uđu u povorku, pa bi se odevali kao anđeli ili đavoli. Tako se povorka Svakog blagoslova u porti pretvarala u veselu i šaroliku paradu" (Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 103).
Današnji "trik or trit" predstavlja puki nastavak tih izobličenih, apsurdnih običaja, koji su proizašli iz paganizma, a nazvani su hrišćanskim imenima. Nije li stoga ikakvo čudo što deca i odrasli obesno uništavaju privatnu imovinu - na dan koji je izvorno posvećen sotoni - Uništitelju?
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Noć Veštica - istorija i običaji

Počalji od MustraBecka taj Čet Okt 22, 2009 9:33 am

Noć veštica ne potiče iz Amerike, već iz Evrope
Iako većina ljudi veruje da praznik Helovin potiče iz Amerike, istorija kaže drugačije. Noć veštica dolazi iz Evrope. Tačnije iz Irske, čiji narodni običaji vuku korene iz predhrišćanskog doba, tj. iz paganizma.

Na Noć veštica, 31. oktobra u gradu u Severnoj Irskoj, Deriju, svi su na nogama, i deca i odrasli. I to ne samo da bi proterali duhove, već da bi se i sami od njih plašili. Tokom poslednjeg dana oktobra, mali i veliki doživljavaju jezive priče koje su se navodno odigrale u gradu. Strah i jeza su pritom zagarantovani.

U predvorju hale turističkog centra u Deriju postaje tesno. Oko 100 dece, mladih i odraslih načuljenih ušiju prati priče muškarca, kostimiranog u pripovedača bajki iz prošlog veka. Turistički vodič Tomi posetiocima željnih strave, osvetljava sa starom gas lampom put kroz zamračene sokake grada.

Raspoloženje posetilaca je baš kako treba
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Bez bundevi ne ide nikako
Prva stanica na putu kroz prošlost grada jeste mračno groblje sa starim nadgrobnim spomenicima. Tomi zauzima mesto ispred gvozdene kapije i priča o borbi za tron između katoličkog kralja Jakoba drugog i protestantskog ratnika-heroja Vilhelma od Oranije, kod kojeg su Jakobovi vojnici pokušali da zauzmu protestantski grad Deri.

„Crkva iza mene je nekada bila groblje. A zidovi su podignuti kako bi štitili protestante od upada Iraca. Kada su 1689. Irci napali protestante, osam meseci je trajala opsada tokom koje je poginulo 7000 ljudi. Tada nije bilo mesta za sve mrtve na ovom groblju. Tako su leševi zakopani u podrumima ulice koja se nalazi iza nas. A kada su na tim mestima izgrađene kuće, posmrtni ostaci su bili izvađeni. Zato je ta ulica najveće „leglo“ duhova u gradu. U njoj se često mogu videti čudne pojave. A najpoznatije među njima su dve maskirane osobe koje ruku pod ruku šetaju ulicom.“

Noć veštica keltski praznik

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Strava i uzas

Turističkom vodiču Tomiju groblja su omiljena mesta. Iako je prvobitno Noć veštica bila keltski praznik u kome su Druidi u noći na 1. novembar proslavljali kraj godine i prelaz iz svetlog u tamno godišnje doba, vrlo brzo se iz tog praznika razvio običaj, po kome se na Noć veštica proteruju nemirne mrtve duše. Što je bilo dovoljno za nastanak mnoštva jezivih priča u gradu Deriju, čija je istorija stara 1400 godina.

Grupa posetilaca se slušajući priče od kojih se diže kosa na glavi, i sa kojima se zaista vraćaju u prošlost starih vremena, polako kreće ka Tauver muzeju. Tamo se održava tradicionalna povorka. A kome još nije dosta grozote, odlazi u srednjovekovnu kulu sa tamnicama i to na svoju ruku. Tamo posetioce dočekuje mrkli mrak koji povremeno narušavaju baklje. Vratari sa glomaznim gvozdenim alkama mrmljaju nešto o crnim psima, na koje treba obratiti pažnju.

Šetnja strave i užasa

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Maskiranje po obavezno

U ruševinama impresivni relikti kao stara oružja podsećaju na istoriju grada, koji je nastao u 6. veku formiranjem manastira. I čini se da se i tamo oseća prisustvo duhova.

Posle šetnje pune strave i užasa počinje razuzdano ludovanje u Deriju. Niko u gradu u Severnoj Irskoj više ni ne pomišlja na spavanje. Naprotiv: mladi našminkani i kostimirani u veštice, duhove ili čarobnjake, jure niz ulice da bi završili u neki od noćnih klubova.

Mnogobrojne muzičke grupe spremaju se za vrhunac večeri – u ponoć 1. novembra na Dan svih svetih, veliki vatromet označava kraj jezivih igara. A onda se duhovi od krvi i mesa polako razilaze kućama, a bića iz podzemlja možda još sretnu samo u snovima.

Petra Tabeling
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Noć Veštica - istorija i običaji

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu