Ćilibar, med, oskoruša...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ćilibar, med, oskoruša...

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 24, 2009 8:54 am

Mirko Demić
Odlomak romana Ćilibar, med, oskoruša. Ljubavna pisma Bruno Šulca koji čine pisma upućena tajanstvenoj ljubavnici, nastavnici poljskog koja ih je - kako bi sačuvala romansu od muža - prevela na nemački, dodajući svoje komentare.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ćilibar, med, oskoruša...

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 24, 2009 8:54 am

PISMO ČETRNAESTO
ILI
MUŽ

Tema današnje pismene i likovne radnje biće: Voljenje žene, s njenim mužem na horizontu. U stvari, to je tema svih mojih pisama. On je stalna kulisa ove predstave zbog koje sam posrnuo u literarno, u mimikriju, u teatar za gluvoneme. Ovakva se predstava još nikad na ovim daskama nije igrala. Svaki put igra se premijera, mada je scenario potpuno identičan. Jednom se igra kao komedija, drugi put kao vodvilj, treći kao melodrama, četvrti kao tragedija. I tako kombinujući u beskraj. Cilj ja da muža začudim, ne dajući mu vremena da razmišlja i bilo šta razume.
Ljudi sa iskustvom braka razlikuju se od onih koji to nisu okusili; oni kao da žive u različitim vremenima. Drugačiji im je metabolizam, osećaj za prostor, reakcije, položaj ruku, dikcija, dužina smeha, površina stopala kojim dotiču zemlju...
Obično se neugledni ljudi razumeju u moralne principe i oveštale običaje. Jedna od njihovih svetinja, između ostalog, jeste - porodica. Oni izgaraju u veličanju jedva dostignutog.
U početku braka biva reč [Da! ]. [Od moje svadbe jedino što pamtim bile su reči zdravice izrečene od strane jednog muževog rođaka. U stvari, ne sećam se ni jedne reči. Ostao je tek utisak koji su one u meni proizvele. Njihov smisao odnosio se na bračno zajedništvo do smrti. Tako je smrt otvoreno ušla u moj život danom udaje, a jeza koju je donela sa sobom ostala je do danas. Tog dana jedan deo mene je zauvek umro. Izvesnost bračnog života oberučke me je zgrabila.] Posle dolazi sve ostalo.
[U moj život su istovremeno ušli i muž i njegov mlađi brat. Često sam se hvatala u nedoumici: koga ja to u stvari od njih dvojice volim? Meni i muževom bratu ukazivale su se mnoge prilike da obostranu privlačnost potvrdimo, ali smo izgleda oboje čekali da taj famozni prvi korak učini ono drugo; oboje smo se bojali tog događaja. Rekla bih - ponižavajućeg događaja. Svoju rezervisanost sam pravdala danas smešnim nastojanjem da ne povredim muža. Od tog doba seže moje povremeno vođenje dnevnika na nemačkom jeziku (ali i njega ispisujem def-l-or-m-isanim rukopisom). Voleo si isticati da su slične dileme i Hrista naterale na pisanje. Tim povodom si mi nedavno pokazivao reprodukciju Brojgelovog Hrista koji pognut piše po pesku. (Ovde taj prizor pokušavaš da rekonstruišeš.) Po Tebi, sadržaj tog teksta niko još nije dešifrovao.] Iako sam se upirao da ne pominjem ovu temu, ona se sama od sebe sve više nametala. U snu sam ga sve češće sretao kako izranja iz pomrčine sa pištoljem u ruci i puca u nas. Smrt je bila isto što i buđenje.
[Od nedavna se pred spavanje molim Svevišnjem da mi oprosti što ležem u postelju sa čovekom koga više ne volim i da, u snu, ne izgovorim Tvoje ime. Aktivirao si u mom braku zaspali virus čijim je oživljavanjem pospešen proces ubrzanog raspadanja, tako da je otkidanje komadića od negdašnje celine postalo čujno. Tako mi je neku noć u san stiglo pismo od jednog dragog muškarca čije lice nisam videla više od deset godina. On je sada u drugoj državi, tamo gde sam nekad i sama živela. Mora da sam mu noćas bila toliko potrebna kada me je, uz sve rizike da bude osujećen, opominjao na svoje postojanje.]
Priča o Tvom braku umnogome je odredila našu relaciju, čak joj i davala fizionomiju. Tvoja mržnja prema njemu, znam, neizostavno prelazi i na mene. [Vrlo često i intezivno mislim o njemu, čak toliko da na njega zaboravim.] Uspelo ti je da svojom mržnjom zaraziš i mene. Ona ide dotle da u sebi osećam narastanje ubice. Ali, ne bi ja da išta menjam, odnosno, ne da ne bi, nego nemam za to dovoljno snage. [Još je verovatnije da nisi spreman ni za kakvu promenu.] Posebno je na mene uticao opis Tvog odnosa sa mužem i njegovoj opsesivnoj potrebi za seksom. [Kako sam kažeš, ona Tvorčeva sablja kojom je rasekao Celinu na dva dela - najjasnije se oseća na bračnoj postelji. Nema onog ko se nije naježio od hladnće njenog metalnog dodira. Doduše, najradije bih tu sablju uporedila sa meduzom. Samo žena u bračnoj postelji može da oseti muškarca kako bubri poput brodskog konopca ili zrna pasulja u vodi. Tada je muški materijal najpogodniji za modelovanje. Nije se radilo o njegovoj potrebi za seksom, već je nazirao postojanje problema, ali ga locirao na pogrešnom mestu. Poznato je da su muškarci beskrajno sujetni spram svake sitnice koja bi njihovu potenciju dovela u pitanje; zato navaljuju utrostručenim snagama.] u kome, kako kažeš, aktivno ne učestvuješ. Činim sve da poverujem u to; drago mi je što ne uživaš [Ima li se još nešto novo reći na račun muške sebičnosti? ], mada je ovo radovanje bolno. Pokušaj razumeti ovu sebičnost. [Osećam kako su mi muž i ćerka sve veće opterećenje. Oboje me vidno ogoljuju. Možda bi trebala zbog toga da se osećam krivom. Ali, pre ću da ih optužim što iz mene rastu kao korov iz ruševine. Potrebna sam im samo kao supruga i majka; ono što preko toga pretiče - za njih i ne postoji. Svojevremeno sam i sebi i drugima dokazivala kako u braku leže neslućene mogućnosti za negovanje i odbranu vlastite samoće. Sada ni u to nisam sasvim sigurna.]
Tvoje ispovesti [Iznenađena sam koliko sam Ti poverila svojih najintimnijih osećanja. Postoje ljudi pred kojima je ta vrsta otvaranja neprimetna i neizbežna. Pravdam to uverenjem kako si dovoljno fasciniran svojom Tajnom a da bi pažljivo slušao moju. Čak sam Ti pripovedala o svom učestalom posmatranju muža dok se očajnički trudi voleći me. U tim trenucima sam iz sažaljenja pabirčila po svom srcu, ne bi li u njemu našla makar zrnce zagubljene ljubavi ili samilosti. Izgleda da je njeno mesto zauzelo sažaljenje. Poljupci kojima me obasipa su obljutavili. Kao i do sada - nisam ih zaslađivala svojim poljupcima. Jednostavno - on ljubi olupinu, i ta ga moja drvenost sve više nervira, ali i tera i motiviše na dodatni angažman. Međutim, tu olupinu su podvodne struje sve više nosile prema drugoj obali. Ne, ne - druga obala nisi Ti.] su me gonile na opreznost da kakvom slučajnom aluzijom [nema slučajne aluzije] u Tebi ne probudim neke neprijatne uspomene. [Ti i ne slutiš koliko učestvuješ u, da upotrebim Tvoju sintagmu, dva paralelna romana; u onom svom što sam ispisuješ, i u onom koji traje između mene i mog muža. U ovom drugom si sporedni lik imaginarnog dijaloga (obračuna) muža i mene.] Bar za mene, problem je bio - kako naći prag koji će Ti biti podnošljiv, a da Te, pri tom, ne povredim. [Bojala sam se kako ću sada, kada od mog braka nije ostalo ništa sem ljušture, naći sklonište među knjigama, u prevođenju. Smatrala sam to jedinim rezervatom u kojem mogu da prebivam onoliko dugo koliko to budem želela. Onda sam i od toga počela previše da očekujem. U tom trenutku, kao naručen, u priču dolaziš - Ti.] Jer, složićeš se, bez te vrste začina [soli] svako Voljenje zagorča. [Sada mi se čini kako muža nikad nisam ni volela - a ako i jesam - onda je to bilo zato što je on voleo mene. Tada mi je valjda to bilo dovoljno. Ispostavilo se da je moj pasivni odnos s vremenom i stvorio tešku čamotinju. Ipak smo se, nekad, voleli. Onda smo to voljenje sahranili u grobnicu braka. Uzvraćena „ljubav” po pravilu dosadi.]
Kao što ja mislim da bih eventualnom ženidbom [Svaki dobar roman završava ženidbom, nikako ne nastavlja dalje.] iz korena promenio situaciju, tako, verovatno, i Ti veruješ kako Te Dobro čeka van braka. [Varaš se - Dobro Te nigde ne čeka. Jedno vreme sam ja čekala njega. Priznajem i to da sam samu sebe hvatala u verovanju kako Ono dolazi sa Tobom. Prevarila sam se. Dobro ne dolazi ni sa kim.]
Tvoj muž i ja smo dijametralno udaljene [mrtve] tačke između kojih se batrgaš, dve obale između kojih protičeš. Savršeno nam se prilagođavaš, lažno se prikazujući kako Te mi oblikujemo, iako stvari stoje upravo suprotno. [Konačno je progovorila čuvena muška, suparnička, solidarnost.]
Jedino Ti preostaje da pomoću muža prizivaš sve pređašnje dane i noći provedene sa njim; oni iz ove perspektive izgledaju vanredno. [Nije valjda da me i sažaljevaš?] Dok Ti ja, s druge strane, služim kako bi sa mnom ukaljala sva potajna sanjarenja o lepšem, boljem, trajnijem. Trebam da potvrdim nepostojanje anđela, izlaza i spasa. Dodeljena mi je uloga nakaznog kerbera, čuvara nebeskih vrata. Sa mnom dokazuješ da je sve isto i nedostojno.
Tako si jedino Ti mogla da ostaneš čista u ovolikoj prljavštini.
Danas sam Te video u gradu. Krišom si mi mahnula rukom. A je sam zavideo tom muškarcu kraj Tebe. Ono što Te izdvaja između svih žena leži u tome što mi se čini da si jedina umela da me slušaš. Stideo sam se - jer Te tu nisam očekivao; nisam bio pripremljen za Tebe. Ne želim da se rasprše sve Tvoje iluzije koje, neminovno, gajiš prema meni. Samo iluzije pomažu da jedno na drugom zadržimo naše sebične poglede.
Ne trebaš da me razuveravaš - noću Te često pohodi Lilit. [Ne, nego Lulu. ] Još onako mokra, sa vrata, nagovara Te da ubiješ muža. San o ubistvu muža je ilustracija Edipovog kopleksa kod žena. [Crtež borbe između lava i tigra, s tim što ne razaznajem ko je, ovde, ko.] Prijatan je jer se retko događa, a i kad se desi - niko ga na takav način ne objašnjava. [Još me, kao balavicu, začikavaš?] san je i zato što pokazuje tendenciju ka neprekidnom trajanju. A ako za to nemaš snage, ono bar da njegovu smrt priželjkuješ. - Pokvari već jednom tu spravu za hrkanje - začikava Te ona. [Nije to prizivanje smrti radi nje same, već pre zato što je ona jedino sposobna za ponovno deljenje karata. Svi mi pomalo priželjkujemo katastrofu, bilo da se desi nama, bilo drugima. Njegova smrt bi za mene bila lišavanje otežavajućih okolnosti. Ali, u tom priželjkivanju njegove smrti postoji i doza neiskrenosti. Bojim se, pre svega, jednostavnosti situacije u kojoj bi se tada zadesila. Uostalom, i u literaturi može da se nađe potvrda kako ista osoba u jednom periodu može da se voli, a u nekom drugom mrzi do istrage.]
Ne događa se prvi put da naše najveće ljubavi, na kraju balade [ili je to tek početak?], kao po pravilu, dospevaju u šake ništaka
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ćilibar, med, oskoruša...

Počalji od MustraBecka taj Sub Okt 24, 2009 8:55 am

PISMO ŠESNAESTO
ILI
PROZA POEZIJE

Svi se rađamo kao pesnici. Retko ko umire kao pesnik. Činom rođenja počinjemo da doživljavamo čelni sudar sa pustom prozom. Zato oni mudriji s pravom tvrde kako je proza osećajnost skorijeg datuma. Meni se, recimo, taj susret dogodio još u ranoj mladosti. Ispred mene je banula proza voljenja. I u ovom kao i u većini slučajeva, prelaz sa poezije na prozu je nagao, ishitren, uglavnom devalvirajući po poeziju. Uostalom, poezija i nastaje kad ja za ovim stolom prizivam sve Tvoje prozaičnosti. [Od početka su mi Tvoji povremeni izleti u poetsko bili sumnjivi. Kao da tako bežiš od krivice. Tvoje diplomatsko sredstvo služi skrivanju istinskih misli i namera. Poetsko je zamena za poniznost prilikom konverzacije.] Tada se raspršio moj mladalački ideal po kome se ova dva književna roda, kako u životu tako i u literaturi, trebaju nadopunjavati kao što to čine dva ogledala.
Seks je bio lokacija mog sramnog posrnuća. Već znaš - u tu prozu seksa spadaju radnje i čulni doživljaji bez kojih je seks nezamisliv: skidanje odeće, zadah, miris Drugog i zvuci proizvedeni od strane naših kompromitujućih tela. [Književnost je za onog ko se njome bavi lečenje od vlastite prisutnosti, dok seks nastoji upravo suprotno - totalni boravak u svom telu.]
Reč je o mojoj nesrećnoj (nego šta?) mladalačkoj ljubavi. (Kako starim, ona mi redovno dolazi u san. Kad pomenem san ili maštu, ne znači da sam stvarima i događajima oduzeo ozbiljnost do koje je njima, svakako, stalo. Pre sam ubeđenja kako sam im time skinuo onaj korozivni i propadljiv sloj, dao im dodatni sjaj i bleštavilo. Pridružio ekstremitete pomoću kojih su im pokreti vidljiviji. Naše su noći detinjasto strasne. Neprestano izmenjujemo poljupce. Baš one koje nikada nismo stigli da razmenjujemo. Pred zoru bi me doslovno budila, sa one strane sna se opraštala i, kao vampir, odlazila pre izgrevanja sunca.) Sećam se, stajali smo na nekom brvnu, iznad potoka i - ćutali. Ja sam fingirao nesrećno zaljubljenog pesnika [Kao što i sad fingiraš zaljubljenost sredovečnog čoveka kojeg je vreme već pozobalo i ispilo. Dovoljan Ti je užitak i zabava u pisanju pisama, nego u onom o čemu pišeš. Važnije Ti je napisano od stvarnog.], više razmišljajući na buduću pesmu o ovom lirskom ugođaju nego na onu koja je, kraj mene, nesrećno zapomagala: - Reci nešto! (O, nikada nisam uspeo da pobegnem od te primedbe.) A ja to Nešto do danas nisam izrekao. Dolazilo je, ne mogu poreći, ali se nikad nije odvojilo sa vrha jezika. Bilo je preteško za izgovor; jezik bi se stezao i krio iza zuba. Ne sećam se da li je bilo prekratko ili predugačko, veselo ili tužno, glasni ili tiho. Imalo je od svega toga po malo, izgledalo istovremeno mudrim i besmislenim. Posedovalo je dovoljno snage da neprekidno odgađa svoje rođenje. Držalo je sve u nadanju, ne dajući da je zamene razočaranje i apatija.
Onda me je odvela u nekakvu visoku travu, blesnula je na mesečini kad se oslobodila odeće, bezuslovno i pokorno mi se nudeći.
Znam da sam nešto do bola želeo. Nikad nisam odgonetnuo šta hoću, ali ono što mi je ona ponudila - svakako nije bilo To. [Razlozi kraha svake Prve ljubavi verovatno leže u njenoj platonskoj osnovi. Ona od sebe odbija svaku prljavštinu, mada dinamika svake ljubavi prema prljavštini neminovno vodi. Prva ljubav je pre misao nego čin, pre želja nego osećanje.]
Iskreno se nadam da smisao tog Nečeg što se događa između nas dvoje obogaćuje njegovo okruženje (pisma su deo njega), čineći ga autentičnim. Sav ovaj zajednički napor, uostalom, nije ništa drugo do pokušaj dosezanja autentičnosti.
Na času biologije pažljivo sam razgledao poprečni presek ljudskog srca [Crtež dečaka ispred koga je stajalo gigantsko srce. Dečak u desnoj ruci drži skalpel kojim po dužini raseca srce, a levom rukom pridržava rasečnu stenku srčane opne, kako bi olakšao rad desne.] i uverio se, ne bez tuge, kako u njemu nema mesta za bilo kakvu ljubav, a kamoli za ovu i ovakvu. [Ali zašto su onda neki stari narodi svojim neprijateljima iz tela vadili srca i jeli ih onako sirova i još topla?] Pomišljao sam, onda, da se ljubav možda ne čuva u sebi, nego na nekom tajnom mestu, daleko od trošnog i propadljivog tela. [I ljubav svoj zavičaj ima u Edemskom vrtu. Za razliku od ljudi, ona iz njega nikad nije isterana. Ovo što ljudi uobražavaju da je ljubav, samo je mutna evokacija na nju.] Priželjkivao sam da nabasam na nju, slučajno, kao što se nalazi zakopani ćup sa blagom. [Nabasao si, ali je nisi prepoznao. Sada je isuviše kasno za ispravljanje propusta. Neprepoznavanjem si je ponizio i ona Ti to nikad neće oprostiti.]
Uvek su nam zanimljivi oni koji su se drznuli da nas ne vole. Prosto ne možemo da poverujemo u njihove neubedljive razloge. Zar da ulažu toliki napor pa da baš nas ne vole? Kakva čast! Kakva čast!
Beznadežnost ovog voljenja je lažna. Ona nije način da se do nečeg dođe; ona samo odbija da podhranjuje prozu u vidu braka, porodice ili kakve druge kratkoročne ugode. [Kad napišeš - beznadežnost voljenja - imam utisak da se to odnosi na nekog bogalja. Reč - voljenje - obogaljuje svaki pridev, svaku reč koja bi je dodatno pojašnjavala.]
Reći ćeš kako fantaziram, dovodeći sve ono što mi se u životu desilo u vezu sa Tobom. Istina je - čitav moj dosadašnji život kao prirodnu i logičnu posledicu ima poznanstvo sa Tobom. To sam znao onog časa kada se prizivanje Tvog lika u meni počelo somatski odražavati, kada su se počele ritmično smenjivati plime i oseke drhtavica. Bol negde dole, u dijafragmi, osetio sam po drugi put. Prvi put se to desilo za vreme mojih tužnih školovanja u Lavovu; na istom mestu, u mojoj utrobi, - umrla mi je majka, mada je, ovde u Drohobiču, još dugo posle toga živela. Za razliku od oca, majka nikad ne biva ubijena od strane sina, ona u sinu umire. Mesecima sam se rastajao od nje preko tog bola, bola dostojnog najveće literature. Čitavu godinu u grčevima je trunula nevidljiva pupčana vrpca koja me je vezivala za majku. Tek pošto je bol uminuo, shvatih da sam se tek tada doista nepovratno rodio. [Sve dok nam simbolično roditelji ne umru, nismo živi. Kada mi je jednom u snu umro otac, u ni jednom narednom snu on nije bio među živima.] Takvom vrstom inicijacije ulazio sam u svet odraslih.
O Mesijinom dolasku priča se neprestano. Pronosi se u pola glasa, ali ipak dovoljno glasno da se čuje, kao neki ekskluzivni trač vezan za svima znanu osobu. Njegovom dolasku svetina se raduje onoliko koliko se veseli izbijanju skandala. Reči koje pronose Njegov dolazak sveli su se na golu sprdnju i izrugivanje. Tako Ga teraju da se, radi očiglednosti, objavi kroz bes, vatru i krv.
Nakon toliko godina upoznao sam Tebe, i to mi je mesto počelo ponovo da (napisaću tu reč po cenu sunovrata u patetiku) krvari. [Moje neudate koleginice veruju da pri pojavi Čoveka Života moraju da prorade propeleri u stomaku.]
Kroz ova pisma, pre svega iz predostrožnosti, u našu relaciju uplićem poeziju. Njome nemam nameru da osporim prozu, ali mislim kako je za prozu korisno postojanje nečega što će je osporavati. Njome obuzdavam bujicu koja me tera da Ti neprestano ugađam. Nadam se da Te ovo nastojanje neće pokolebati u izvršavanju moje molbe [volje?] oko uništavanja ovih pisama. Ne bi bila originalna; u istoriji književnosti bilo je napretek takvih ogrešenja.
Dok je ovakve proze, tegobne i mutne, imaće poezija čime da se hrani. Ovakva kakva je - neodlučna pred ulaskom u perivoje poezije, a nezadovoljna onim odakle dolazi - ona živi u razdiranju. Nije ni tamo ni onamo. Kako kojoj od krajnosti priđe, tako ona druga izgleda primamljivija i manje bolna. [Neopredeljenost stvara monstruozne kreacije. Adam androgin je monstrum.] Poezija kaže - ljubav, proza - trovanje tela izlučevinama polnih žlezda. I jedna i druga nedovoljno precizne. Ne očekuj, ovde, da Ti odgovorim preciznije. Ne umem.
Računam, naravno, i na Tvoju taštinu. Bićeš pažljiviji čitalac ako nevešto sakrijem tragove strasti koju gajim prema Tebi.
A ona je izdašna i nepobitna.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ćilibar, med, oskoruša...

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu