Miris drveta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Miris drveta

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 25, 2009 6:26 am

Vila “Lena” je studija porodične kuće finskog
arhitekte Olavija Kaponena. Nalazi se u istočnom predgrađu glavnog
grada Helsinkija, Espou i sazidana je od drveta, materijala koji se
najviše upotrebljava za izgradnju na severu Evrope
Arhitekta Olavi Kaponen kaže: “Nacionalna Bioekološka arhitektura želi
da inicira ljude da brinu o svojoj okolini, da je čuvaju a time i svoje
zdravlje I svoj džep. Zato se zahteva promocija zakona nove stambene
strukture, odnosno novog prilaza projektovanju. U jednom delu, to znači
veću upotrebu prirodnih materijala, na prvom mestu drveta, ali I
derivate prirodnih materijala koji su nastali uz upotrebu sistema sa
smanjenim delovanjem na okolinu kao što je, na primer, krečnjak.”
Ovaj način upotrebio je finski arhitekta Olavi Kaponen prilikom zidanja svoje vile “Lene”.






Drvo je toplo. Mala količina drveta u nameštaju, na zidovima I
krovovima, na prozorima, daje toplinu prostoru. Štaviše, temperature
drveta je tako visoka da se ona u jednom prostoru može popeti I
spustiti čak za dva stepena. Pošto struktura drveta diše a drveni
materijali vezuju vlagu I uspostavljaju ravnotežu u prostoru, drvo igra
izuzetnu ulogu u udobnosti, kvalitetu vazduha I energetskoj potrošnji.
“U projektovanju vile “Lena” upotrbio sam široku paletu drveta I
varijaciju između lakog I teškog, uzanog I širokog. U tradicionalnoj
drvenoj kući, lako drvo lepše izgleda na prozorima I vratima od teških
greda. Krajem XIX veka ljudi su počeli da zidaju drvene kuće prekrivene
detaljima koji su ličili na čipku, uz tešku grednu konstrukciju.”
Slično preklapanje upotrebljavaju danas arhitekti u modernoj
arhitekturi.
“Moja ideja je da unutrašnjost I vrt oko vile budu povezani s
divljinom. Zato su svi zidovi, okrenuti prirodi, stakleni, dok su oni
okrenuti susedima u potpunosti zatvoreni. Kuća se razvija oko
unutrašnjeg vrta.”
Zahvaljujući arhitektima kao što je Olavi Kaponen, već se godinama
grade kuće koje zadovoljavaju Bioekološki pristup izgradnje zgrada.
Zato je njegov projekat “Lena” jedan od primera ekološke arhitekture.

Arhitektura I priroda su jedno
Struktura, staklo, drvo I vidljiva betonska ploča na kojoj leži kuća
tako su ukomponovani da prostori u njoj nemaju “demarkacionu” liniju.
Dnevni boravak, kuhinja, kupatila I sobe, sauna formiraju prostorni
kontinuum zbog čega spoljnost I untrušnjost nemaju granicu između sebe.
Jedine vizuelne pregrade jesu zavese ili slobodno stojećim predmeti:
arhitektura I priroda su jedno!

“Želeo sam da se vila sastoji samo od jednog jedinog prostora povezanog
sa okolinom. Unutrašnjost vile je obavijena oko vrtnog prostora bez
jasnih granica, tako da je vrt je medijator između građevine I prirode.
Između njih klizeće staklo. Prema susedima I ulici kuća je zatvorena.

Materijali su prirodni: unutrašnji zidovi I krovovi su prekriveni
neobrađenom rezanom smrekom. Podovi su od poliranog betona oplemenjenog
lomljenim staklom iz staklarske fabrike “Littala”. Grejanje je podno.
“Želeo sam da se materijal može omirisati, osetiti.” Spoljnji zidovi su
obrađeni rezanom sibirskom tisom sa izolativnim premazom. Stakleni
zidovi u sebi sadrže tri sloja stakla koji čuvaju toplotu jer su
napunjeni gasom argon.” Mnoge komade nameštaja, čak I zanimljive kvake
na vratima, dizajnirao je I uradio sam arhitekta. Ramovi za stakla su
fabrički elementi koji su sečeni na licu mesta.
Sve okolno drveće zaštićeno je. Kuća se prostire na 220 kvadratnih metara I koštala je 320 000 evra.
Arhitekta Olavi Kaponen nedavno je postavljen za profesora u Umetničkom
veću Finske. U okviru profesure, Kaponen putuje po svetu I drži
predavanja o bioarhitekturi koja je danas jedan od najzanimljivijih
pristupa projektovanju zgrada I za koji su zainteresovni mnoge
poklonici zdravog života.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu