Kuća ljubavi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Kuća ljubavi

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 25, 2009 6:41 am



Na Azurnoj obali, u brdima iznad grada Kana, nalazi se seoce
Oribo-na-Sijanj. U njemu zdanje poznato ljubiteljima najoriginalnijih
hotela na svetu Dvorac & Hôtel “La Vignette Haute”
Zaogrnuto bršljanom ispod koga proviruju prozori i vrata u
srednjovekovnom stilu, pokriveno mediteranskim krovima, okruženo
mirisinim baštama, nalazi se zdanje koje nosi laskavu titulu
najpitorsknijeg hotela u Francuskoj.
Šesnaest soba, tri restorana, ogromna terasa s koje puca pogled na
obronke Alpa, bazen, teren za kuglanje, muzej “La Curiosa”, štala sa
belim ponijem, pet hiljada originalnih predmeta sakupljenih iz svih
delova Fransuke, skrivene staze, romantične lođe i pet stotina uljanih
lampi koje daju tajnovitu atmosferu ovom prostoru-sve je to “La
Vignette Haute”! Generalni direktor hotela koji pripada Luxembourg
holding grupaciji, gospodin Serž Povinjak, kaže da je prava radost
boraviti na ovakvom mestu:
“Dvorac & Hôtel “La Vignette haute”(Vinjet Ot-“mali vinograd na
visokom terenu”) je jedinstven koncept hotela koji ne podseća ni na
jedan drugi na svetu! Sobe liče na sobe u nekom srednjevekovnom dvorcu,
ali su prilagođene prirodi. Okolina netaknuta, za ljubitelje prirode
neizmerna radost; nema saobraćajne gužve, nadomak je sela sa sačuvanom
arhitektonskom celinom iz XIV veka, nema vlage kao u priobalju.. A
opet, gost se nalazi nadomak mora, Monte Karla, Sen Tropea,
Kana...Upravo je taj grad bio srećna zvezda našem hotelu!”
Rusi dolaze
Priča počinje 1947.godine kada se, na blagim padinama koje nadvisuju
Kan, Madleni I Seržu Gribofu pokvario automobil. Nervozno čekanje I
otkrovenje! Podno minijaturnog seoceta, u tišini zelenih šuma, smestila
se nevelika krčma. Gospodin Gribof, Rus poreklom, u tom trenutku jedan
od pionira francuske televizije, odlučio je da je za male pare kupi
krčmu, a zatim pozove u goste svoje “filmske” prijatelje i saradnike
koji su upravo stigli na svečanost otvaranja prvog Filmskog festivala u
Kanu. Restoran je imao samo dve prostorije u prizemlju I jednu sobu na
spratu u kojoj je živeo bračni par Gribof. Zimi su dolazili lovci, jela
se divljač. Naravno, nije bilo telefona, nije bilo struje! Postavljene
su sveće I uljane lampe koje se I danas tradicionalno upotrebljavaju.
Godine prolaze, dolaze novi vlasnici. Dva zaljubljena momka kupiše
krčmu. Nameštaja nije bilo. Sedelo se na slami ili na kožnim
prostirkama. Pravi folkorni ambijent koji je zaintrigirao, pre svega
umetnike, zatim I lokalno stanovništvo. Prostorije su se I dalje
osvetljavale svećama I lampama na gas. Svirala se gitara, pevalo se i
mezetilo sve što bi stiglo na trpezu.

Godine 1969., izvesni Alfonso rešio je da, zahvaljujući velikom požaru koji je
skoro uništio drvenu krčmu I novcu koji je dobio od osiguravajućeg
društva, izgradi veću salu za obedovanje. Tako su u eri televizije I
početaka moderne tehnologije, radoznalci otkrili neuobičajeno mesto u
kome su mogli da uživaju u opuštenoj atmosferi. Vrhunac je bio kada se
u restoranu pojavila princeza Gracija od Monaka! Za njom su došle druge
krunisane glave, poznati glumci I umetnici, kojima je prijala
jednostavna ali odlična hrana u “La Vignette Haute”.
Strašan požar 1986.godine opustošio je seoce Oribo-na-Sijanj. Srećom,
nije bilo ljudskih žrtava, a Alfonso se manuo gastronomije...
Jedan otišao drugi došao
Gospodin Izan, biznismen iz Pariza, rešio je da kupi ovaj “vinogradčič
na brdu” i podigne kuhinju na viši nivo. Pozvao je, tada malo poznatog
šefa kuhinje, Alena Dikasa. Danas najpoznatiji gastronom Francuske,
ovenčan Legijom časti, pokušao je da od krčme napravi elegantno mesto
za gastronomsko uživanje izbirljivih posetioca. Nije uspeo u tome:
klijentela, naviknuta na jednostavnu hranu predhodnog vlasnika u stilu
mezetluka, nije prihvatila strogu etikeciju koju je uveo, danas slavni,
Dikas.

Godina 1986.bila je katastrofalna za Oribo-na-Sijanj. U novom požaru
nestala je i krčma “La Vignette Haute”. Za starog vlasnika krah ali za
novog sreca! Inžinjer Žan-Žak Mejer, umetnik u duši, oducio je da kupi
ovo zgarište s velikim terenom koji se spušta sve do reke Sijanj. “Ja,
ludi Parizanin, nisam nista znao o dizajnu enterijera ali su zato tajne
zidanja bile kec u mom rukavu. Bio je to za mene veliki izazov. Rešio
sam da kupim ruinu. Rečju, ruinirao sam se zbog ruina! Želelo sam da
vratim stari sjaj ovom slavom mestu, ali I da uvedem prave hotelske
usluge.”
Četvrtog oktobra 1986.godine postavljen je kamen temeljac, a restoran
otvoren 27.maja 1987. Ipak, nestrpljivi gosti morali su da čekaju na
hotelske sobe, jer Mejer nije žurio. Sam je osmislio jednu sobu, zatim
drugu, a uselio u prvu. Tako su se godinama dograđivale sobe, a on
stalno selio iz jedne u drugu. Nazad je 16 soba bilo završeno a
interesovanje za “La Vignette Haute” počelo je naglo da raste. Naime,
pročulo se da nijedna soba u ovoj zgradi nije ista- retkost u svetu
hotelijerstva. Puna je srednjovekovnih detalja sa upotrebom najnovije
tehnologije, savršeno skrivene kako ne bi remetile mir gosta.

Podovi su prekriveni pločicama, kamenim ili drvenim. U starim francuskim
dvorcima na podovima su postavljanje pločice od mermera s četvrtastim
komadom drveta umetnutim na spojevima. Gospodin Mejer je obrnuo sistem:
u svim sobama je postavio pločice od drveta i spojio ih s komadom
četvrtastog mermera. Ivice drvenih pločica, dimenzija 30x30 cm, zaoblio
je po ivicama što je podovima dalo zatalasanu površinu.
Televizijski prijemnici, kao i telefoni nalaze se u ormanima za koje
gost u početku misli da su garderoberi. Slavine u kupatilima su iz
raznih epoha tako da gost mora dobro da se pomuči I otkrije kako se
otvaraju. Na jednoj sobi vrata su konkavna(blago udubljena), originalna
iz XVIII veka. Da bi mogla da se otvaraju, zid koji deli sobu od
kupatila je u istom maniru zakrivljen. U drugoj sobi na zidu kamena
vrata od tesanika koje je Mejer našao u nekom starom dvorcu. Gost ima
utisak da su to, u stvari, tajna vrata koja vode u mračni podrum.
Nameštaj, slike, figure...tadašnji vlasnik je nalazio putujući po celoj
Francuskoj: slike s lovom na jelene, hrišćanske relikvije...Pored
velikih kliznih prozora, na oba njihova kraja podignuti su zidići koji
su odmaknuti od zida sobe za 50cm. Zašto? Da bi se tu smestile zavese i
store kako bi gost mogao da uživa u potpuno otvorenoj panorami koje
nude zelena brda Azurne obale.

Životinjska farma
Jedinstven hotel neizbežno privlači osobe u potrazi za najoriginalnijim
prostorima. Tako su u ovo ljupko i tajnovito mesto stigli, oduševljeni
novim gastronomskim specijalitetima, glumci Rodžer Mur, Džon Malkovič,
njihova koleginica Sigurni Viver, režiser Frederiko Felini, slavni
violončelista Rostropovič, tadašnji ambasadori Rusije i Kanade u
Francuskoj(1971), kasnije princeza Stefani od Monaka i mnoge druge
slavne ličnosti...Ovde su lansirani mirisi Gerlen, Bugati je predstavio
najskuplji automobil na svetu, održan Rellay Harley Davidson itd.
Sala za ručavanje je poseban kurozitet. Nekad jednostavna soba, danas
je podeljena na tri dela. Prvi prostor naziva se “Štala”. U njegovoj
sredini neprestano gori vatra koja, zajedno sa stotinama lampi na ulje,
daje prostoru tajanstvenu atmosferu. U uglovima trouglasti stolovi I
visoke svetiljke sa sedam sijalica, takođe u obliku trougla. Na
stolovima pehari od kalaja u kojima su smeštene staklene caše.
Zanimljiv detalj koji daje utisak da sedite za srednjovekovnom sofrom I
pijete u društvu plemstva.. Na tavanici stare grede dimezija 50x50 cm,
pronađene na starim farmama.
Tu je i stari vergl na kome svako može da odvrti svoju pesmu s
perforiranih “nota”. Iako sedate sami za svojim stolom neće vam biti
dosadno: deo od 5 000 predmeta nalazi se upravo u ovoj trpezariji. Ma
koliko puta dolazili u ovaj restoran uvek mozete naići na neki “novi”
predmet. Ipak on je tu odavno samo vaše oko nije u stanju da primi
toliko podataka, a svaki predmet ima svoju priču...

Ljubav kroz vekove
“Životinjska farma” je drugi restoran koji u sebi ima pravu farmu
odeljenu od trpezarije velikim staklenim zidom. Tik uz gosta pase beli
poni, dve ovce brste travu ili posmatraju goste, dok zečevi jure tamo
amo... Treći restoran, u kome je nekad bilo dozvoljeno pušenje, zove
se, “Kula”. Odavde se izlazi na veliku terasu, natkrivenu belim
platnenim nastrešnicama.. Puca pogled na okolne zelene brežuljke, u
daljini more…Nekada se na spratu “Kule” nalazila umetnička galerija. Ni
pop ikona Madona nije odolela ovom zanimljivom prostoru. Godine 1991.
prisustvovala je Filmskom festivalu u Kanu. “U okviru tadašnje postavke
jedna stanovnica sela Oribo izlagala je slike s religioznim motivima,”
kaže gospodin Mejer. “Kao što znamo, Madona je veoma religiozna i odmah
je kupila jednu sliku. Nekoliko dana kasnije stiglo je ljubazno pismo u
kome se ona zahvalila na prijatnom gostoprimstvu!”
Danas je ovaj prostor pretvoren u Muzeju ljubavi, “La Curiosa”, u kome
se nalazi kolekcija gravura, fotografija I mnogobrojnih predmeta
erotske prirode koji pokazuju ljubav kroz vekove. Mnoga su originala
ali se nađe i poneka kopija. Najstariji predmet datira od pre 2000
godina! Muzej je prava himna ljubavi u koji gosti svraćaju da uživaju u
umetničkim delima slavnog Van Goga, Fragonara, Pikasa...


Terasu I bazen je izgadio sam gospodin Mejer. “Nisam želeo uobičajeni “plavi”
bazen, tako čest na Azurnoj obali. Ovaj bazen mnogima liči na rimsko
kupatilo ili na bazen u nekom dvorcu. Ali, bilo mi je drago kada gost
pita da li je dozvoljeno kupanje u rimskom kupatilu!” Bazen je
crvenkaste boje, boje zemlje Azurne obale. U ono vreme trebalo je
hrabrosti da se za bazen upotrebi ova boja. Ispod arkada teren je
plitak. Kako se primičete sredini voda je sve dublja, a najdublja je u
samom centru.

“Doterivanje vinograda”
“Za sada, Dvorac & Hôtel “La Vignette Haute” je u kategoriji hotela
4**** Lux (treba znati da u Francuskoj ne postoji kategorija 5 zvezdica
vec 4**** Lux!),” kaže Serž Povinjak. “Sada imamo za posebne goste,
usred samog seoceta Oribo-na-Sijanj, još tri sobe. Kako je
interesovanje za ovaj netaknuti deo francuske Rivijere veliko,
planiramo izgradnju još čerdeset soba, velike konferencijske sale,
pokrivenog bazena, spa, teniskog terena...”
Kao direktor projekta, i sam arhitekta koji je u Parizu radio trideset
godina kod najpoznatijih firmi kao što su Bouygues, Dumez, Batignolles,
La Bourdette, gospodin Povinjak smatra da nove prostore treba
dizajnirati u srednjevekovnom stilu kako bi se srećno spojili sa
postojećom zgradom i to na način da "niko neće verovati da su izgrađeni
danas".
“Hotel poseduje mini bus koji je gostima na raspolaganju punih 24 sata.
Svakih 20 minuta prevozi goste do Kana i nazad. Gosti koji žele da
posete okolinu, obližnji Gras(poznat po laboratorijama čuvenih
parfema), Sen Trope, Kan, Sen-Pol-Vence… imaju na raspolaganju mini bus
za celodnevne izlete. Ljubitelji “modernog luksuza”i visokog standarda
mogu da posete Monako i Sen Trope našom luksuznom jahtom “Aleksandar
III” i da dožive jedinstven pogled, s mora, na Kan, Nicu, Antib...
Investiraće se i u slikarsku koloniju koje može oplemeniti kraj, a selo
postane specifična turistička atrakcija u ovom delu sveta . Dvorac
& Hôtel “La Vignette haute” je idealno mesto za sve vrste uživanja
u ambijentu koji ima idealnu klimu, tišinu, netaknutu okolinu i
programe za sve one koji vole odličnu hranu, specifične hotelske sobe,
“Rimsko kupatilo”, romantičnu atmosferu i, naravno, luksuz!”
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu