Norveški kutak na Dedinju

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Norveški kutak na Dedinju

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 25, 2009 6:46 am



U srcu senovitog Dedinja, među najlepšim vilama Beograda, našla se i
jedna koja bi komotno mogla da se nazove Španska. Ipak, u njoj je
smeštena rezidencija kraljevine Norveške
Na strmini dedinjskog brda, osunčana zapadnim suncem, stoji velika bela
vila koja u sebi čuva norveški duh. Gospodin Hokon Blankenborg,
norveški ambasador u Beogradu, proveo nas je kroz ovaj srednjovekovni
dvor u kome caruje jednostavnost i dobronamernost ove severne zemlje.
„Posle Drugog svetskog rata ovde se nalazio klub filmskih radnika,“
kaže gospodin Blankenborg. „Danas su naša vrata otvorena za mnogobrojne
poslovne sastanke i manifestacije, jer se poslovi između naše dve
zemlje neprestano povećavaju u pozitivnom smislu: na akademskom,
vojnom, policijskpm, sportskom i kulturnom planu. Pre dve godine u
Beogradu je gostovala Opera iz Osla, Telenor se pojavio na srpskom
tržištu.

„Prvi put sam boravio u Beogradu davne 1974.godine. Sećam se Beograđana
ali se ne sećam kako je izgledao grad, osim mešavine starog i novog, od
divnih detalja na jednim do oronulosti drugih zgrada. Ali, Beograd nije
fasada. Kao i danas i tada je bio veoma živ grad!“
Kao dugogodišnji parlamentarac stigao je u diplomatiju 2006. godine i,
što je neobično za norveški sistem, akreditovan za ambasadora
kraljevine Norveške u Beogradu. Rekavši „Mi ne dajemo mnogo na
protokol“, gospodin Blankeng nas je proveo kroz ovo dostojanstveno
zdanje u kome su se, od kada je izgrađeno 1936.godine, održavali
balovi, seminari, konferencije, a danas mnogobrojne manifestacije koje
zbližavaju Srbe i Norvežane. „Postoji sličnost između naših
mentaliteta: svi ljudi i sve nacije su različiti ali uvek postoji i
sličnost. Između Srba i Norvežana postoji istovetno osećanje
dostojanstva i tvrdoglavosti. Moj veliki prijatelj Stoltenberg imao je
običaj da kaže da smo iste inadžije!“
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Norveški kutak na Dedinju

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 25, 2009 6:47 am



Svodovi i Munk
Nekadašnji vlasnici kuće, koja se I danas smatra jednom od najlepših u
ovom delu grada, bili su Radomir Pašić, sin Nikole, predsednika
predratne srpske vlade, i njegove prve žene, Rebeke-Bebeke Zotos.
Očigledna ekstravagancija sposobnog biznismena i osvedočenog hedoniste
Radomira Pašića, ostavili su Beogradu još jednu vilu bez premca, opet
na Dedinju, u kojoj se danas nalazi rezidencija Indijske države
Asimetričan oblik građevine, fontana u atrijumu sa zasvođenim vitkim
stubovima I njihovim, uglavnom, jonskim kapitelima, grubo okrečeni
spoljni zidovi, znalačka upotreba svetlosti I senke, sve to ukazuje na
španski romantizam, odnosno na stil španskih Nasrida, kraljeva Granade
zaslužnih za izgradnju slavne Alhambre.
Unutrašnjost zgrade, smeštene na 10 000 kvadratnih metara terena, je
monumentalna; sa svojom izuzetno visokom tavanicom i rasterom svodova u
velikom salonu, podseća na srednjovekovnu crkvenu arhitekturu. Sva
vrata su zasvođena i opervežena rezbarenim drvetom. Kamin je postavljen
prema ulazu u salon i osvetljen s dva ogivalna prozora koja podvlače
mavarski stil i daju prostoriji romantičnu atmosferu. Iznad mermernog
kamina postavljena je debela greda čime se završava zid spušten s
tavanice kako bi sakrio dimnjak. Na mermernom kaminu sa obe strane su
izrezbarena srpska ocila.
Monumentalnost stepenica

Pod je prekriven pravougaonim pločama braon i oranž boje, neuobičajeno
velikih dimenzija, obzirom da su rađene pre Drugog svetskog rata, u dve
boje s vidljivim venama. Zidovi i tavanica su potpuno beli kako bi
istakli grandioznost volumena i prava su podloga za slike: u salonu je
okačeno nekoliko originala Edvarda i slika Else Kristin Kela.
Iz ovog velikog prostora široko stepenište, obasjano sa četiri ogromna
ogivalna prozora, vodi na prvi sprat. Moćni friz stepenišne ograde,
urađen od mermera s rezbarenim detaljima flore I faune, u čistom je
srpskom stilu. „Gornji prostori nemaju neki specijalan karakter, čak se
može reći da su vrlo obični, „iskren je ambasador Blankenborg. „ Kada
iz donjeg reprezentativnog prostora dođete do privatnih prostorija na
prvom i drugom spratu, prilično se iznenadite običnim sobama!“ Posle II
svetskg rata, na druom I trećem spratu nalazile su se kancalariije.
Oćigledna je bila namera graditelja da odvoji donji reprezentativni od
privatnih prostorija.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Norveški kutak na Dedinju

Počalji od MustraBecka taj Ned Okt 25, 2009 6:49 am



Troja zasvođena vrata u trpezariji, koja može da primi maksimalno do 25
osoba, otvaraju se prema atrijumu. Rustičan kamin sa obe strane je
“uokviren s ogivalnim prozorima, baš kao i u velikom salonu. Na
zidovima slike srpskih i norveških umetnika, među kojima je i delo
poznate norveške umetnice Kali Urstad.
Postoji jedan prostor u kome ambasador Blankenborg rado boravi. „U
njemu održavamo konferencije za štampu. Uskoro ćemo ubaciti i
kompjutere. Kroz lučni niski prozor šareni se cveće, zelenio u daljini
Košutnjak...Najviše volim da sedim u ovom salonu; u njemu se odmaram
čitajući... Osim knjiga koje sam ja doneo iz Norveške,sve pripada
ambasadi odnosno norveškom Ministrastvu inostranih poslova. Moj sledeći
korak je dopremanje stvari koje ukazuju na norvešku kulturu i
tradiciju...“

U malom salonu u vitrina, nalazi se figurina u bronzi, vrlo
karakteristična za Norveški umetnički izraz. „Predstavlja radnika u
rudniku koju sam dobio od Centra za mir Severne Norveske(ova je iz
Narvika) koji je poznat po rudnicima koji su povezani zeleznicom preko
planina s Švedskom. Upravo je to mesto gde je za vreme Drugog svetskog
rada bio logor s Srbima, nemačkim zarobljenicima, koji su su zidali
drum u Norveškoj u najtezim mogućim uslovima i prema kome je snimljen
čuveni film “Krvavi put”.
Norveška rezidencija je otvorena za mnogobrojne manifestacije i
pripreme na kulturološkom srpsko-norveškom povezivanju, kao i za goste
iz Norveške. “Prosle godine nam je u trodnevnoj privatnoj poseti bio
minister inostranih poslova Jens Stoltenberg. Kako je njegov otac
Torvald bio nekada ambasador Norveške u Beogradu, to je n anjega glavni
grad Srbije ostavio brojne lepe uspomene. U Prokuplju postoji jedan
momčić, sjajan violinista koji je stipendista naše vlade. Imamo veliku
sreću što je s nama Ljubiša Rajić, profesor Fililoškog fakulteta,
katedra za skandinavistiku, koji je stalna „institucija“ između naše i
vaše zemlje.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Norveški kutak na Dedinju

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu