Volt Vitmen

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 1:35 am

First topic message reminder :

Volt Vitmen (Vest Hils, 31. maj 1819. – Nju Džerzi, 26. mart 1892.), je bio američki pesnik.

U mladosti je živeo nemirnim životom menjajući mnoge poslove. Sam štampa
svoje glavno delo, poznatu knjigu pesama Vlati trave, koja se posle
pojavila u mnogim izdanjima, na mnogim jezicima. Piše joj predgovor, u
kojem iznosi zahteve za novom američkom književnošću. Vlati trave je
zbirka pesama u slobodnom stihu, koja na snažan način slavi
individualizam Amerike, demokratiju i bratstvo među ljudima, te živo i
ushićeno opisuje američki život, posebno Nju Jork. Delo je proglašeno
nemoralnim zbog slobodne obrade polnog života, pa pesnik biva neshvaćen
od savremenika. Međutim, moderna kritika ga smatra jednim od
najvažnijih stvaralaca u istoriji američke književnosti.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole


Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:17 am

Duša je uvek lepa,
Svemir je sasvim u redu, svaka stvar je na svome
mestu,
Ono sto se zbilo na svome je mestu i ono sto čeka
biće na svome mestu,
Nastrana lobanja čeka, vodenasta ili trula krv čeka,
Dete proždrljivca ili venerišnog bolesnika dugo čeka,
i dete pijanice dugo čeka, i sam pijanica dugo
čeka,
su odmakli nastaviće put kada im dođe red, a
oni daleko zaostali krenuće napred po svom redu,
Šta različito je, neće biti manje različito, no svi će
oni strujati i sjediniti se - evo sad se sjedinjuju.

MustraBecka

Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:18 am

Bubnjajte, bubnjajte, bubnjevi!

Bubnjajte, bubnjajte bubnjevi! - Trubite
trube, trubite!
Kroz prozore - kroz vrata - prasnite
snagom nemilosrdnom
U dostojanstvenu crkvu i raspršite skup
vernika;
I u školu gde učenik uči;
Ne ostavite ženika na miru - neka ne
bude sada srećan sa nevestom svojom,
Niti mir da je farmeru miroljubivom, koji
polje svoje ore ili letinu sakuplja,
Tako da razjaren je zuj vaš i topot, bubnjevi
- tako oštro da trubite, trube.

Bubnjajte, bubnjajte bubnjevi! - Trubite
trube, trubite!
Povrh prometa gradskog - povrh tutnjave
točkova na ulicama;
Jesu li spremljeni kreveti za spavače
noćne po kućama? ne smeju spavači
spavati u tim krevetima,
Trgovci ne trguju danas, ni preprodavci
na berzi ili špekulanti - zar da
nastave posao?
Zar će govornici govoriti? Zar će pevač
pokušati da peva?
Zar će advokat ustati u sudu da brani svoj
slučaj pred sudijom?
Pa zatreštite brže i snažnije, bubnjevi -
vi trube, trubite silovitije.

Bubnjajte, bubnjajte bubnjevi! - Trubite
trube, trubite!
Ne pregovarajte - ne zastajte prepirke radi,
Bez obzira na plahe, bez obzira na one što
plaču ili se mole,
Bez obzira na starca koji preklinje mladića,
Neka ne čuje glas detinji, niti usrdne
molbe majke,
Nek od zvuka vašeg čak i postolja kovčega
zatresu mrtve što leže i kola mrtvačka
čekaju,
Tako snažno udarajte, o strašni buubnjevi
- tako glasno trubite, trube.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:18 am

Dobro oni rade svoj posao, te božanske kalfe,
Samo od mene ne mogu ništa da sakriju, a i ne bi,
kad bi i mogli;
Računam, ja sam im šef, a oni me i ljubimčetom
čine,
I okružuju me i vode me i trče preda mnom dok
hodam,
Da otkriju mi svoja lukava skrovišta, znak mi dadu
pruženim rukama i nastave put;
Dalje se krećemo, mi vesela banda nitkovska! Sa
vikom radosne muzike i obesno zalepršanim
zastavama ushita!

Ja sam glumac, glumica, glasač, političar.
Iseljenik i izgnanik, zločinac koji je bio na
optuženičkoj klupi,
Onaj koji je čuven bio i onaj koji ćc čuven da
bude prekosutra,
Mucavac, dobro oblikovana osoba, istrošena ili
slabašna osoba.

Ja sam ona koja se ukrasila i splela kosu u
iščekivanju,
Danguba ljubavnik moj došao je, i tama je.
Tamo, udvostruči se i primi me,
Primi mene i mog ljubavnika, on me nece pustiti
da pođem bez njega.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:20 am

NA STAZAMA NEUTRVENIM



Na stazama neutrvenim,
U rastinju uz rubove ribnjaka,
Begunac iz onog života što sebe izlaže,
Od svih merila do sada objavljenih, od
zadovoljstava, dobiti, prilagođavanja,
Toga što suviše dugo sam duši nudio kao hranu;
Jasna su mi sada merila neobjavljena još, jasno mi
je da se moja duša,
Da se duša čoveka u čije ime zborim naslađuje
drugovima;
Ovde, u samoći, daleko od zveketa sveta,
Gde odgovaram govoru jezika aromatičnih,
Ne više u neprilici (jer na ovom skrovitom mestu
mogu da odgovaram onako kako se drugde ne
bih usudio),
Snažno osećam život što sebe ne izlaže, a ipak sve
ostalo u sebi sadržava,
Odlučio sam da danas pevam samo pesme o muškoj
privrženosti,
Da ih puštam duž tog suštastvenog života,
Ostavljajući dakle u nasledstvo znamenja atletske
ljubavi,
Popodne ovog divnog septembra u mojoj
četrdesetprvoj godini,
Nastavljam u ime sviju koji jesu ili su bili
mladići
Da kazujem tajnu mojih noći i dana,
Da slavim potrebu za drugovima.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:20 am

Pesma o meni, 16.

Od starih ja sam i od mladih, od ludih
koliko i od mudrih,
Bezobziran prema drugima, uvek pun obzira
prema drugima,
Materinski koliko i očinski, dete koliko i čovek,
Grubom tvari napunjen i tananom tvari napunjen,
Jedan iz Nacije mnogo nacija od kojih
Najmanja ista je i najveća ista je,
Južnjak ubrzo kao i severnjak, živim kao
plantažer nasmejan i gostoljubiv dole uz Okoni,
Jenki na svom putu spreman da trguje,
Zglobovi su moji najgipkiji zglobovi na
svetu i najkrući zglobovi na svetu,
Stanovnik Kentakija na putu dolinom
Elkhorna u dokolenicama od srneće
kože, stanovnik Lujzijane ili Džordžije,
Lađar na jezerima ili zalivima ili duž
obala, iz Indijane sam, Viskonsina,
Ohaja;
Srođen sa kanadskim krpljama za sneg, kod
kuće sam kad sam gore u šumama, ili sa
ribarima na pučini Njufaundlenda,
Kod kuće u floti ledolomac, ploveći sa
ostalima i menjajući smer,
Kod kuće u brdima Vermonta ili u šumama
Mejna, ili na ranču u Teksasu,
Drug onih iz Kalifornije, drug slobodnih
severozapadnjaka (volim njihove velike razmere),
Drug splavara i ugljara, drug sviju onih
koji se rukuju i pozivaju te na piće i
meso,
Učilac kad sam sa najjednostavnijima,
učitelj najmisaonijih,
Iskušenik što tek započinje, a ipak
iskusan u mirijadama godišnjih doba,
Farmer, mehaničar, umetnik, gospodin,
mornar, kveker,
Zatvorenik, svodnik, larmadžija, advokat,
lekar, sveštenik.

Svemu odolevam bolje nego sopstvenoj
raznovrsnosti
Dišem vazduh ali ostavljam ga u izobilju
posle mene,
I nisam u neprilici, i na svome sam mestu.

(Mušica i ikra na svome su mestu,
Sjajna sunca koja vidim i tamna sunca koja
ne vidim na svome su mestu,
Opipljivo je na svome mestu i neopipljivo je
na svome mestu.)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:21 am

Pesma o meni, 30.

Sve istine čekaju u stvarima svima,
Nikada ne žure sa porođajem svojim, niti
mu se opiru,
Ne trebaju njima porodiljska klešta lekara,
Neka beznačajna za mene velika je kao bilo
koja druga,
(Šta je manje ili više od dodira?)
Logika i propovedi nikada ne ubeđuju,
Vlaga noći dublje prodire u dušu moju.
(Samo ono što samo se dokazuje svakom
čoveku i ženi jeste pravo,
Samo ono što niko ne poriče jeste pravo.)
Trenutak jedan i kap mene naseljavaju se u
mozak mi,
Verujem da će od promočenog grumenja postati
ljubavnici i svetiljke,
A jezgra jezgre da hrana je čoveka ili žene,
A šta vrhunac je i cvet, postoji osećanje
što ga oni gaje jedno za drugo,
I oni će se granati bezgranično iz te pouke,
dok ona sveprisutna ne postane,
Dok sve nam naslada ne bude, i mi naslada
svemu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:21 am

IZ KOLEVKE ŠTO SE BESKONAČNO LJULJA

- početak pesme -

Iz kolevke što se beskonačno ljulja,
Iz grla kosa, muzikalnog čunka,
Iz ponoći devetog meseca,
Nad jalovim peskom i nad poljima dalje, gde je
dete koje napušta postelju lutalo samo,
gologlavo, bosonogo,
Sa visina pokislog nimbusa,
Iz dubina mistične igre senki što se prepliću
i svijaju kao da su žive,
Iz krpica grmlja vresa i kupine,
Iz sećanja ptice koja mi je pojala,
Iz tvojih sećanja tužni brate, iz nestalnih uzleta
i padova koje sam čuo,
Ispod tog žutog poznog polumeseca nabubrelog
kao od suza,
Iz tih početnih zvukova žudnje i ljubavi tamo
u magli,
Iz hiljade odziva nepresušnih moga srca,
Iz bezbroja odonud potaknutih reči,
Iz reči koja od svih je najsnažnija i najslađa,
Iz svega toga što evo počinje sada na pozorje da
se vraća,
Kao jato što cvrkuće, uzdiže se il' nad glavom
proleće,
Radom ovamošnji, pre no što sve mi ne izmakne,
užurbano,
Čovek, ali po suzama ovim dečak maleni ponovo,
Bacajući se na pesak, oči u oči s talasima,
Ja, pojac bolova i radosti, ujedinitelj ovoga sa
onim posle,
Shvatajući znak da sve ovo upotrebim, ali hitro se
vinuvši nad sve to,
Uspomenu jednu pevam.

Nekada Paumanok,
Kada je miris jorgovana bio u vazduhu i trava
Petog meseca je rasla,
I gore uz ovu obalu morsku u nekom grmu vresa,
Dva pernata gosta iz Alabame, dvoje zajedno,
I njihovo gnezdo, i četiri svetlozelena jajeta sa
smeđim mrljama,
I svakoga dana mužjak tamo i amo uvek u blizini,
I svakoga dana ženka leži na gnezdu, tiha, sjajnih
očiju,
I svakoga dana ja, radoznali dečak, nikada suviše
blizu, nikada da ih smetam,
Oprezno virim, upijam, prevodim.

Sijaj! Sijaj! Sijaj!
Sipaj toplotu svoju, veliko sunce!
Dok sunčamo se, nas dvoje zajedno.
Dvoje zajedno!
Duvajte vetrovi južni, il' duvajte vetrovi severni,
Dan da se beli ili noć da se crni,
U zavičaju, ili mnogo reka i gora za zavičajem,
Sve vreme pevajuć, ne mareći za sve vreme
Dok smo nas dvoje zajedno

Sve dok iznenada,
Ubijena možda, nezunano drugu njenom,
Pre podne jedna ženka nije legla na gnezdo,
Niti se vratila to popodne, niti sledeće,
Niti se ikada pojavila opet.
I od tada celog leta u zvuku mora,
I noću pod punim mesecom u mirnije vreme,
Iznad promuklog talasanja mora
Il u dnevnom lepršanju od vresa do vresa,
Gledao sam, slušao povremeno preostalu pticu,
mužjaka,
Samotnoga gosta iz Alabame.

Duvajte! Duvajte! Duvajte!
Razvihorite se vetrovi morski duž obale
Paumanoka;
Čekam i čekam dok mi drugaricu ne vratite.


Da, dok su blistale zvezde,
Čitavu noć je na kraku mahovinom obraslog
stuba,
Dole, skoro sred pljuskanja talasa
Sedeo samotni pevač čudesno mameći suze.

Zazivao je drugaricu svoju,
Lio značenja koja ja, od svih ljudi, znam.
Da, brate moj, znam,
Ostali možda ne, no ja sam svaki zvuk sačuvao,
Jer često sam tamno uz žal se šuljao,
Tiho, zrake meseca obilazeći, sa senkama se
stapajući,
A prisećam se sada nejasnih oblika, odjeka, zvukova
i uzdaha po vrsti i redu,
Belih ruku dole u talasima na žalu sto vitlaju
neumorno,
Kada sam, bosonogo dete, s lepetom vetra u kosi,
Slušao dugo, dugo,

Slušao sam da sačuvam, pevam, a sada prevodim zvuke,
Sledim tebe, mog brata.

Stišaj! Stišaj! Stišaj!
Val iza vala val stišava blizak,
Pa opet za njim drugi grli i pljuska, svi bliski,
No ljubav moja ne stišava mene, ne mene.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:22 am

To đubrivo

1.

Od nečega prezam kad mislio sam da sam najbezbedniji,
Povlačim se iz tihih šuma koje sam voleo,
Neću sada poći na pašnjake da šetam,
Neću da svučem odeću sa tela, da sastanem
ljubavnika moga, more,
Neću da mesom svojim zemlju taknem, kao
drugo meso, da me obnovi.

O, kako to može biti da samo tle ne oboli?
Kako to da živo si, ti rastinje prolećno?
Kako možeš zdravlje da nosiš, ti krvi
bilja, korenja, voćnjaka, žita?
Zar ne pune te stalno rastrojenim leševima?
Nije li svaki kontinent obrađivan iznova
uvek ukvarenim mrtvacima?

Gde ste uklonili njihove lešine?
Te pijanice i žderonje iz toliko
pokolenja?
Gde ste istočili svu tu trulu tečnost i
meso?
Ništa od toga ne vidim danas na površini,
ili sam obmanut možda,
Izoraću brazdu jednu plugom svojim,
proteraću ašov kroz ledinu, izvrnuti
zemlju odozdo,
Siguran sam, izložiću na videlo nešto od tog trulog mesa.

2.

Pogledaj to đubrivo! Pogledaj ga dobro!
Možda je svaka mrvica nekada bila deo
bolesnika - no pogledaj!
Prolećna trava prekriva prerije,
Mahuna probija bešumno kroz crnicu u bašti,
Tanano koplje luka prodire nagore,
Pupoljci jabuka gomilaju se na granama
jabučara,
Vaskrsnuta pšenica pomalja se bledoliko
iz grobova svojih,
Budi se boja povrh vrbe i kupine,
Mužjak ptice slavi pesmom jutra i večeri
dok ženka sedi na gnezdu,
Mlada živina leže se iz jaja, probija
ljuske,
Pojavljuju se životinje novorođene, tele
ispada iz krave, ždrebe iz kobile,
Tamnozeleno lišće krompira izrasta
pouzdano iz malog svog brežuljka,
Iz svog brežuljka izrasta žuta stabljika
kukuruza, jorgovan cveta po dvorištima,
Rastinje leta nevino je i oholo nad svim
tim slojevima ukvarenih mrtvaca.

Kakva je to hemija!
To da vetrovi zapravo nisu zarazni,
Da to nije podvala, taj prozirni zeleni
talas morski što me tako zaljubljeno goni,
Da bezbedno je dozvoliti mu da jezicima
svojim telo mi golo čitavo obliže,
Da me neće ugroziti groznicama koje su se
taložile u njega,
Da sve je čisto zauvek i zauvek,
Da hladni gutljaj sa izvora tako prija,
Da kupine su tako mirisne i sočne,
Da me ni plodovi jabučara ni gaja naranči,
da me dinje, grožđe, breskve ni šljive,
ništa od toga da me neće otrovati,
Da neću, kada se odmaram na travi,
uhvatiti nikakvu zarazu,
Premda verovatno svaka vlat trave
izrasta iz nečega što nekada beše
bolest zarazna.

I evo me prestrašenog pred Zemljom, ona je
tako spokojna i strpljiva,
Ona čini da tako slatke stvari rastu iz
takve truleži,
Vrti se bezazleno i neporočno na osovini
svojoj, uz tao beskrajan sled mrtvih
telesa,
Cedi tako izvanredne vetrove iz toliko
smrada natopljena,
Obnavlja naizgled tako nesvesno svoje
raskošne, godišnje skupocene žetve,
Daje ljudima takve božanske tvari, a prima
od njih na kraju takve preostatke.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:22 am

Na obali noću

Na obali, noću,
Devojčica stoji sa ocem svojim
I motri istok, jesenje nebo.

Gore kroz tminu,
Dok se grabljivi oblaci, pogrebni oblaci u
crnim šire masama,
Sve niže, sumorno i brzo, koso niz nebo
Sred prozirnog jednog pojasa etera
preostalog još na istoku
Diže se krupno i spokojno zvezda-gospodar,
Jupiter,
A tik u blizini, tek samo malo poviše,
plivaju nežne sestre Plejade.

Sa obale devojčica, s rukom u očevoj ruci,
Te pogrebne oblake motri što spuštaju se
pobedno, uskoro sve da prožderu,
I tiho plače.

Ne plači, dete,
Ne plači, mila moja,
Pusti da ovim poljupcima uklonim tvoje suze,
Grabljivi oblaci neće dugo pobedni biti,
Neće dugo posedovati nebo, oni zvezde
proždiru samo prividno,
Jupiter će izroniti, strpljiva budi, motri
ponovo druge noći, Plejade će izroniti,
Besmrtne su one, sve te zvezde srebrnaste i
zlatne zasjaće opet,
Velike zvezde i one male zasjaće opet, one
istrajavaju,
Ogromna besmrtna sunca i dugotrajni
zamišljeni meseci opet će sjati.

A onda, najdraže čedo, tuguješ li samo za
Jupiterom?
Razmišljaš li samo o pogrebu zvezda?

Postoji nešto
(Usnama dok te smirujem, dodajem šapćući,
Dajem ti prvi nagoveštaj, pitanje i posredni put)
Postoji nešto besmrtno više čak i od
zvezda,
(mnogi su pogrebi, mnogo je dana i noći, svi
prolaze)
Nešto što će istrajati duže čak nego
blistavi Jupiter,
Duže nego sunce ili ma koji saputnik
što oko njega kruži,
Ili sjajne sestre Plejade
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:22 am

Kada sam čuo učenog astronoma

Kada sam čuo učenog astronoma,
Kada su dokazi, brojevi, svrstani preda
mnom u kolone,
Kada su mi pokazali mape i dijagrame, da
ih sabiram, delim i premeravam,
Kada sam sedeo i čuo astronoma kako predaje,
uz mnogo aplauza, u sali za predavanja,
Kako brzo sam neobjašnjivo umoran postao
i slab,
Dok nisam ustao i otšuljao se, odlutao sam,
U tajanstveni vlažni noćni vazduh, i
povremeno
U savršenoj tišini dizao pogled ka
zvezdama.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:23 am

Lica


1

Dok tumaram pločnikom ili se vozim
Poljskim drumovima, gle, kakvih li lica!
Lica prijateljstva, određenosti, opreza,
Prijaznosti, uzornosti,
Lice duhovno što predoseća, vazda
Dobrodošlo obično dobrohotno lice,
Lice kada se peva muzika, velika lica
Prirodnih advokata i sudija, široka
Na vratu,
Lica lovaca i ribara, izbočenih veđa,
Obrijana nabeljena lica pravovernih
Građana,
Lice umetnika, čisto, neobično, čežnjivo,
Upitno,
Ružno lice neke lepe duše, lepo lice
Omrznuto ili prezirano,
Sveta lica male dece, osvetljeno lice
Majke mnoge dece,
Lice jedne ljubavi, lice dubokog poštovanja,
Lice što kao da pripada snu, lice jedne
Stamene stene,
Lice kojem su oduzeli njegovo dobro i zlo,
Uškopljeno jedno lice,
Divlji soko podrezanih krila,
Ždrebac koji se najzad pokorio remenu i
Nožu štrojača.
Dok tumaram tako pločnikom, ili prelazim
Skelom neprestanom, lica i lica i lica;
Vidim ih i ne žalim se i zadovoljan sam sa svima.

2

Mislite li da bih mogao biti zadovoljan
Svima, kad bih smatrao da su ona svoj
Sopstveni zaključak?
Ovo je na primer suviše jadno lice za
Jednog čoveka.
Gadne neke vaši traže dopuštenje da budu
Tu, puze ka njemu,
Balavi neki crv blagosilja ono što
Dozvoljava mu da uvuče se u njegovu
Šupljinu.
Ovo je lice pseća njuška što njuška za
Đubretom,
Zmije se gnezde u ovim ustima, čujem siktavu
Pretnju.
Ovo je lice magla, studenija od arktičkog
Mora,
Njegovi sanjivi i klimavi ledeni bregovi
Drobe se u kretanju.
Ovo je lice od gorkih trava, a ovo lek za
Povraćanje, ne treba ni etiketa,
I još sa police drogerije, laudanum,
Kaučuk, ili svinjska mast.
Ovo lice je padavica, njegov jezik bez reči
Glasi se telesnim krikom,
Vene mu se protežu niz vrat, oči mu se
Kotrljaju sve dok im ne vidiš samo
Beonjače,
Zubi mu škrguću, dlanovi mu porezani
Noktima uvučenim unutra,
Čovek se ruši na zemlju u muci i peni, a
Dobro umuje.
Ovo su lice izgrizli crvi i gamad,
A ovo je nož ubice poluisukan iz kanije.
Ovo lice duguje grobaru najkobniju njegovu
Platu.
Tamo zvoni neprestano jedno samrtno zvono.

3

Crte vas koji ste mi jednaki, zar da me
Prevarite vašim izboranim i mrtvački
Bledim nastupom?
Pa eto, ne možete me prevariti.
Krivite se i uvijajte kako vam drago,
Bockajte brcima ribljim ili pacovskim,
Skinuće vam brnjicu, svakako hoće.
Video sam lice najumazanijeg i
Najslinavijeg idiota u čitavoj jednoj
Ludnici,
I znao sam, za utehu svoju, što oni nisu
Znali,
Znao sam o silama koje su ispraznile i
Slomile brata moga,
Iste sile čekaju da raščiste otpatke
Urušene kuće,
A ja ću opet pogledati, kada prođe koje
Stoleće,
I srešću pravog posednika, savršenog i
Neozleđenog, delićem svakim ništa
Goreg od mene.

4

Gospod napreduje, i opet napreduje,
Pred njim uvek senka, uvek ruka ispružena
Koja bezvoljne upozorava.

Iz ovog lica izlaze zastave i konji –
Divota!
Vidim šta sledi,
Vidim visoke krznene kape pionira, vidim
Grube glasnike koji raščišćavaju put,
Čujem pobedničke bubnjeve.
Ovo je lice čamac za spasavanje,
Ovo je lice zapovedno i bradato, ono ne
Traži prednosti od ostalih,
Ovo lice je mirisno voće spremno za jelo,
Ovo lice jednog zdravog poštenog dečaka
Jeste program svega što je dobro.

Zadremala ili budna, ova su lica
Svedočanstva,
Ona pokazuju svoje poreklo od samog majstora.
Na stranu sve što rekoh, ne izuzimam ni
Jedno – crvena, bela, crna, sva su
Božanska.
U svakoj kući je jaje, ono stiže posle
hiljadu godina.
Ne smetaju mi mrlje ili pukotine na
Prozorima,
Ono što je iza njih visoko je i dovoljno i
Daje mi znakove,
Odgonetavam obećanje i strpljivo čekam.
Ovo je lice sasvim izraslog ljiljana,
Ljiljan govori čoveku gipkih bokova pokraj
Baštenske drvene ograde,
Dođi, uzvikuje čedno, dođi mi blizu
Čoveče gipkih bokova,
Stani uz mene dok se ne uspravim i
Naslonim što više mogu na tebe,
Ispuni me belkastim medom, sagni se do mene,
Protrljaj o mene bockavu svoju bradu,
Protrljaj je o grudi moje i ramena.

5

Staro lice majke mnoge dece,
Pst! Ja sam potpuno zadovoljan.
Uspavan je i okasneo dim u nedeljno jutro,
Visi nisko nad drvoredima uz ograde,
Visi razređen uz sasafras i divlju trešnju
I tetiviku pod njom.
Video sam bogate gospođe svečano odevene
Na večernjim prijemima,
Čuo sam šta su pevači pevali tako dugo,
Čuo ko je to u mladosti rumenoj proizašao
Iz bele pene i modrila vode.
Gledaj tu ženu!
Ona motri iz okvira svoje kvekerske kapice,
Njeno lice jasnije je i lepše nego nebo.
Ona sedi u naslonjači pod senovitim tremom
Kuće na farmi,
Sunce upravo obasjava njenu staru sedu
Glavu.
Široka njena haljina od lanenog je
Bledožutog platna,
Unuci su njeni uzgojili lan, a unuke njene
Predu ga na preslici i kolu.
Milozvučni znak zemlje,
Usavršenost koju filosofija ne može
Prevazići i ne želi da prevaziđe,
Opravdana majka ljudi.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:23 am

Pesma o meni, 3.

Čuo sam šta su govornici govorili, govor
O početku i o kraju,
No ja ne govorim o početku niti o kraju.
Nikad ne beše više započinjanja nego što
Ga je sada,
Niti više mladosti ili starosti nego što je ima sada,
I nikad neće biti više savršenstva nego
Što ga je sada,
Niti više raja ili pakla nego što ga je sada.
Nagon i nagon i nagon,
Vazda rodonosni nagon sveta,
Nastupaju iz tame suprotnosti ravnopravne,
Vazda tvar i rast, vazda pol,
Vazda preplet istovetnosti, vazda posebnost,
Vazda soj života.
Od razrade koristi nema, učeni i neuki
Osećaju da je tako.
Sigurno kao najizvesnija sigurnost, okomito
U uspravnom, čvrsto podržan, zracima
Poduprt,
Krepak kao konj, ljubazan, uznosit,
Električan,
Evo me stojim tu sa tom tajnom.
Jasna je i slatka duša moja, i jasno je i
Slatko sve što nije duša moja.
Nedostaje li jedno oboje nedostaje, i
Neviđenom viđeno je dokaz,
Dok ono neviđeno ne postane i za dokaz mu dođe red.
Pokazivati najbolje i deliti ga od najgoreg
Doba, to rasrđuje doba,
Znajući savršenu prikladnost i
Staloženost stvari, ja ćutim dok oni
Raspravljaju, idem da se kupam i divim
Sebi.
Dobrodošao je svaki organ ili osobina koja
Je moja, ili bilo kog čoveka srdačna i
Čista,
Niti je palace, niti delić palca rđav, i
Ništa neće biti manje prisan od ostalog.
Zadovoljan sam – gledam, igram, smejem se,
Pevam;
Dok milovanja i ljubavi pun drug spava uz
Mene noću, pa se povlači u cik zore
Potajnim krokom,
Ostavljajući mi korpe ubrusima belim
Pokrivene, od čijeg izobilja čitava kuća
Buja,
Zar da odgodim moje prihvatanje i shvatanje
i kriknem očima mojim
Neka prestanu da motre za putem i niz put,
Pa bez oklevanja računaju i pokažu mi u
Paru
Tačnu vrednost jednog, i tačnu vrednost
Dvoga, i šta je nadmoćnije?
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:24 am

Halkionski dani

Ne samo od srećne ljubavi,
Niti od bogatstva, slave u zrelom dobu, niti
Od pobeda u politici ili ratu;
No kako život čili, i sve se strasti žestoke
Smiruju,
Kako blistave, magličaste, tihe boje
Prekrivaju večernje nebo,
Kako blagost, punoća, počinak, preplavljuju
Dušu i telo kao neki svežiji, mirisniji
Vazduh,
Kako dani bivaju u sve mekšoj svetlosti, a
Jabuka najzad visi stvarno dovršena i
Nehajno zrela na stablu,
Onda u krcato najspokojnije, najsrećnije od
Svih dana!
Zamišljene i blažene halkionske dane!
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:24 am

POSLEDNJE PRIZIVANJE

Na kraju, nezno
Iz zidova mocno utvrdjene kuce,
Iz sklopke spojenih brava, iz zaklona vrata cvrsto
zatvorenih
Neka odlebdim.

Neka se besumno isuljam napolje;
Kljucem blagosti, otkjlucaj brave - sapatom,
Otvori vrata, o duso.

Nezno - imaj strpljenja,
(Snazno me drzis, o smrtno meso,
Snazno me drzis, o ljubavi).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:24 am

BROD KOJI KREĆE

Gle, nepregledno more,
Na grudima njegovim brod koji kreće šireći sva
jedra,
dižući čak i pomoćna svoja jedra,
Zastavica treperi u zraku dok on brza, brza, tako
gordo – dolje, revni valovi potiskuju
naprijed,
Opljuskuju brod sjajnom, krivudavom kretnjom i
pjenom.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od MustraBecka taj Uto Nov 03, 2009 2:25 am

Kad sam pročitao knjigu


Kad sam pročitao knjigu, biografiju slavnu.
I to je dakle (rekoh ja) ono što pisac zove
nečijim životom.
Zar će tako o meni neko pisati kad budem umro?
(Kao da neko može nešto znati
o mom životu;
I sam često mislim da znam malo ili nimalo
o svom stvarnom životu.
Tek neki podatak, neki nejasan trag i znak
pokušavam, za sopstveno obaveštenje, ovde da rešim.)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Volt Vitmen

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu