Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Simon de Bovoar

taj Ned Nov 08, 2009 4:01 pm
ŽENA SE POSTAJE


Rođena je 9. januara
1908. godine u Parizu u imućnoj buržoaskoj porodici. Sa samo dvadeset i
jednom, kao najmlađi diplomac na Sorboni, postala je profesor
filozofije. Tu je i upoznala Žan-Pola Sartra, budućeg životnog i
intelektualnog saputnika. Bovoar je od 1931. do 1941. bila profesor
filozofije u Marseju, Ruanu i Parizu, a od 1943. se posvećuje
književnosti. Jedna od najvećih francuskih intelektualki 20. veka
tvorac je eseja i memoara Drugi pol, Starost, Uspomene dobro vaspitane
devojke, romana Gošća, Krv drugih, Svi su ljudi smrtni, Mandarini, Lepe
slike, pozorišnih komada Memoari, Nekorisna usta... Posthumno je
objavljena prepiska sa njenim velikim ljubavima Sartrom i Algrenom.
Ugovor o preljubi
Sazrela je čitajući francuskog filozofa Baresa, preuzima njegove
ideje iz knjige Kult moga ja i izjavljuje: „Nisam još nikoga srela ko
je više od mene nadaren za sreću". „Život je predivan kad čovek toga
postane svestan", zapisala je u svojoj osamnaestoj godini. Simon i
Sartr su se upoznali 1929, na početku studija filozofije na Sorboni.
Nju je fascinirala njegova oštroumnost, njega njena lepota i pamet.
Simon to opisuje u memoarima, dok u devojačkim sveskama poverava i da
je Sartr veoma oprezan prema njihovoj vezi, kao da baš ne bi da se
veže. Pristaje na njegov uslov da može da ima i druge veze. Simon se
miri s patnjom, ali ne odustaje od njega, jer „Sartr je baš taj koga
želim", govorila je. Svake dve godine obnavljali su ugovor koji im je
dopuštao i druge ljubavi, a zabranjivao ljubomoru. Nisu stanovali
zajedno, ali su bili jedno drugom u blizini. „Imali smo problema sa
trećim osobama. Jasno. Bilo je sigurno egoistično od Sartra, a takođe i
od mene, da sklopimo taj pakt i da u njega uvučemo i druge", pisala je
Simon. U nekim knjigama opisivala je kako je izgledalo kada je u
Sartrov život ušetala ruska emigrantkinja Olga Kozakijevič. To su reči
o ljubavi i ljubomori iako se zbog ugovora njih odrekla. Prvih deset
godina sa Sartrom je bila veoma srećna, „suviše srećna da bi pisala",
objašnjavala je kada su je pitali zašto ništa ne objavljuje. Tema
Mandarina je ljubav sa američkim piscem i novinarem Nelsonom Algrenom,
koga je napustila jer joj je više značila duhovna veza sa Sartrom.
Drugi pol
Simon je bila radikalna feministkinja i mondijalista. Drugi pol
napisala je želeći da objasni šta je čini ženom. Knjiga je prvo
objavljena u Francuskoj, 1949. godine, i odmah je doživela uspeh,
između ostalog i zbog otvorenog tretiranja ženske seksualnosti. Verzija
na engleskom jeziku je izvršila veliki uticaj na ženske pokrete 60-ih
godina u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. U Drugom polu ona se
usredsređuje na položaj žena, kombinujući istoriju, antropologiju, mit,
etnografiju, biologiju, književnost i sociologiju u cilju da otkrije
zašto su žene inferioran, drugi pol: podređen, nekreativan i
neslobodan. Simon se odriče materinstva i kaže: „Imam potrebu da se
trošim, da se ostvarim, treba mi cilj da ga dosegnem, teškoće da
prebrodim, jedno delo da ispunim. Nisam rođena za luksuz."
Ženska nezavisnost i sloboda
Pošto žene imaju reproduktivnu ulogu i ulogu podizanja i odgajanja
dece, Simon kaže da je ženama teško da budu slobodne. Ženu ne treba da
definiše materica, glasno je tvrdila. Ženska fiziologija i nedostatak
penisa ne znače da je žena inferiorna ili da zavidi muškarcima, ili da
pati od kastracionog kompleksa. „Prestiž penisa", govorila je, „jeste
aspekt odnosa moći i 'vrhovne vlasti oca.'"
Bovoar je bila skeptična prema svetom karakteru majčinstva, i ukazala
da su samo udate žene te koje su slavljene, dok su one neudate često na
lošem glasu. Verovala je da je dobra majčinska ljubav svestan stav,
slobodan moralni izbor, a ne instinkt, i da postoje i takve stvari
kakve su loše majke. Bovoar je smatrala da žena, da bi bila dobra
majka, mora dobro da balansira sa interesovanjima i životom i van
podizanja dece. Smatrala je da žene koje imaju plaćene poslove van kuće
mogu biti najbolje majke. Zalagala se za kontracepciju, pravno
regulisan abortus, pojednostavljen razvod i veštačku oplodnju, tako da
žene mogu da povećaju svoje slobode i izbore. Plaćeni posao van kuće,
takav da ne iskorišćava, ima vitalni značaj za žensku nezavisnost.
Ženom se postaje
Njena najpoznatija rečenica je: „Ženom se ne rađa nego postaje."
Muškarci i žene treba da prepoznaju jedni druge kao jednake. „Novoj
ženi” je potrebna ravnoteža, slobodna razmena među polovima. Mada je
smatrala da je između muškaraca i žena moguć niz odnosa, ideal Bovoar
je bio izbalansiran par; par koji ne živi kao zatvorena ćelija, nego se
svaki član para integriše individualno u društvo.
Umrla je 14. aprila 1986. godine i sahranjena je kraj njene najveće
ljubavi Žan-Pola Sartra na groblju Monparnas u Parizu. Na jednom listu
papira na njenom grobu, na nemačkom jeziku, piše: Hvala Simon.
Zahvaljujući vama, moj život se promenio.
Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu