Tragičar-Žarko Laušević

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Tragičar-Žarko Laušević

Počalji od MustraBecka taj Pet Nov 13, 2009 8:24 am

Sa nepunih šesnaest godina, na času književnosti, Žarko Laušević poželeo
je da se bavi glumom. Tada je to bila samo želja tinejdžera da bude
neko drugi. U dvadeset i drugoj godini ostvario je svoj san i odigrao
svoju prvu filmsku ulogu. Sledećih godina imao je bar po jednu filmsku,
televizijsku ili pozorišnu premijeru. Sve do 31. jula 1993. godine,
kada je njegova uspešna karijera prekinuta i kada se, u samo nekoliko
minuta, od popularnog glumca pretvorio u osuđenika i ubicu. Ponovo je
poželeo da je neko drugi. Ovaj put to mu nije uspelo. Život mu je
napisao tragičnu dramu u kojoj je dobio najtežu ulogu koju je ikada
imao.

Tragedija Lauševića traje već punih šesnaest godina. Počela je u kafiću
„Epl” u Podgorici kada je hicima iz svog pištolja Žarko Laušević
usmrtio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića i ranio Andriju Kažića.
Suđeno mu je devet puta zbog prekoračenja nužne odbrane. Odslužio je
kaznu od četiri godine i sedam meseci u zatvoru u Spužu i kaznionici u
Požarevcu. Po izlasku iz zatvora odlučio je da napusti zemlju. Otišao
je 1999. u SAD, u Njujork. Na odlasku je rekao: „Od oštećenih ne tražim
da mi oproste. Znam da to ne mogu jer ni ja sam sebi ne opraštam. Samo
Bog to može. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz, ako
će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece.” I
skroz je nestao. Izgubio mu se svaki trag. Znalo se samo da je u
Njujorku. Čule su se priče da jedva preživljava, da radi fizičke
poslove, da je moler… Malobrojne kolege koje su uspele da ga vide tokom
poseta Americi svedočile su da se ne druži sa iseljenicima i bivšim
kolegama, da ne navraća u srpske kafane… Izabrao je, kako su govorili,
kućni pritvor. Poslednji put u javnosti je viđen 2002. godine, kada je
sa tribina košarkaškog hrama u Indijanapolisu davao podršku našim
reprezentativcima na svetskom prvenstvu. Samo jednom se za američkih
deset godina vratio na „daske koje život znače”. S kolegom Željkom
Dimićem igrao je u komadu Slavomira Mrožeka „Emigranti”, u priči o
Srbima kojima je Njujork postao „druga kuća”. I od tada - ni reči.
Nekako baš u to vreme crnogorski Vrhovni sud mu je preinačio kaznu i
ponovo ga osudio na 13 godina zatvora. Protiv njega je raspisana i
poternica za dosluženje zatvorske kazne od još osam godina. Ubrzo su
usledile i nove nevolje – hapšenje u Njujorku zbog neuređenih
boravišnih papira i puna dva meseca boravka u imigracionom pritvoru.
Dodatnu muku donela je poruka iz Crne Gore. Brat ubijenog Dragora
Nebojša Pejović kazao je: „Moju familiju i bratstvo on je zadužio delom
koje je učinio.” Laušević je 14. septembra uz kauciju pušten iz
pritvora, a u februaru iduće godine trebalo bi da bude doneta odluka o
njegovom statusu u SAD. U međuvremenu srpsko pravosuđe povuklo je
poternicu protiv njega, a republički tužilac predložio je da se odloži
izvršenje kazne do okončanja slučaja.
I sve se to sručilo na pleća Žarka Lau­ševića za koga njegove kolege
glumci kažu da je bio veoma blag, nežan i osetljiv čovek. Jedan njegov
prijatelj opisujući ga još dodaje: „Voleo ga je ko god ga je poznavao.
Apsolutno nikada nikakav incident nije napravio. Naprotiv, on je bio
taj ko je stalno mirio ljude.” A sudbina ga nije poštedela. Objašnjenje
je pokušao da nađe i sam Laušević: „Mora biti da smo nešto teško
zgrešili sva trojica. I njih dvojica i ja, pa nas je Bog tako sastavio:
da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama…”
Žarko Laušević je rođen u Cetinju 19. januara 1960. godine. Gimnaziju
je završio kao vukovac. Svoj život na daskama počeo je u pozorišnoj
grupi „Dodest”. U Beogradu je diplomirao glumu u klasi profesora Minje
Dedića. Vrlo mlad okitio se nizom visokih umetničkih priznanja kao što
su: „Zlatna arena” u Puli za glavnu mušku ulogu u filmu „Oficir s
ružom”; Sterijina nagrada; nagrada „Zoran Radmilović”… Bio je član
Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je i odigrao najviše predstava.
Tu je pripremao i lik Rastka Nemanjića u komadu „Sveti Sava” autora
Siniše Kovačevića. Predstava je nasilno prekinuta, a tada su Lauševiću
prvi put upućene pretnje smrću. Na filmu je debitovao 1982. godine
ulogom u filmu „Progon”. U karijeri je odigrao više od pet stotina
predstava i glumio u dvadesetak igranih filmova i televizijskih serija.
Jednu od glavnih uloga 1984. godine dobio je u TV seriji „Sivi dom”.
Veliku popularnost stekao je ulogama u filmovima „Braća po materi”
(1988), „Boj na Kosovu” (1989), „Original falsifikata” (1991), „Bolje
od bekstva” (1993), „Kaži zašto me ostavi” (1993), „Nož” (1999). Za
njega kažu da je podjednako dobro igrao tragičare i komedijaše, mirne
lepotane i žustre momke.
Uprkos velikoj popularnosti, Žarku Lauševiću polazilo je za rukom da
privatni život drži dalje od očiju javnosti. Zna se da s prvom suprugom
Majom, koja je po zanimanju prevodilac, ima sina i ćerku. Razveli su se
po njegovom izlasku iz zatvora. Sadašnja supruga, sa kojom živi u
Americi, zove se Anita. Ona je zaposlena u jednom njujorškom pozorištu
i imaju kćerku. Dvoje dece iz prethodnog Lauševićevog braka takođe žive
u SAD. Budući da mu je supruga američka državljanka njegovi advokati se
nadaju da će i on dobiti to državljanstvo. Biće to i ostvarenje njegove
želje da ponovo bude nepoznat, da bude sam, da ide ulicom i gleda druge
ljude i da ne otkrije prepoznavanje u njihovim očima.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu