Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Norveška

taj Sre Nov 18, 2009 6:26 am
NORVEŠKA
Geografski položaj

Norveška zauzima zapadni deo Skandinavskog poluostrva, a graniči sa Švedskom, Finskom i Rusijom. Na zapadu i jugu Norveška graniči i sa Norveškim i Severnim morem, dok Barentsovo more oplakuje njene severne obale. Njen glavni grad je Oslo. Norveška se rasprostire na 324 000 km2, odnosno s Jan Mayenom i Svalbardom 385 155 km2. Broji nešto više od 4 500 000 stanovnika. Impresivna zemlja planina, fjordova i ledenika, izvornih ribarskih sela, bogate pomorske i vikinške prošlosti i aurore borealis u polarnim noćima. Posetioce najviše mami između maja i juna

Istorijski uticaj
Prvi doseljenici u Norvešku su stigli pre više od 10 000 godina. Najveću slavu je Norveška doživela za vremena Vikinga. Oni su kao veliki pomorci prvi preplovili Atlanski okean i kolonizirali Grenland 982., a 1001. su čak dosegli obale Severne Amerike. Godine 1537. Norveška je ušla u uniju sa Danskom, pod švedsku vlasti pada 1814. a 1905. stiče nezavisnost.

Neutralni položaj zadržava tokom svetskih ratova, a od strane Nemaca Norveška je okupirana 1940.g. Godine 1960. pridružila se EFTI ( European Free Trade Association). Naftna nalazišta Severnog mora rezultirala su prosperitetom zemlje u 70-im godinama 20. veka, a ta je pozicija s godinama samo jačala. Danas Norveška glasi kao jedna od zemalja s najvišim standardom na svetu.

Karakteristike kuhinje
Većina norveških specijaliteta nastala je iz potrebe da se produži postojanost namirnica bez frižidera, a osnovne namirnice su: žitarice, ribe, meso i mlečni proizvodi. Norveška je zemlja malih modernih farmi i mlečnih proizvoda. Jedva 3% zemlje je kultivirano.
Riba je "najnacionalnija" norveška namirnica, specijalno ona sirova, soljena i sušena. Primera radi haringa, dimljeni losos, usoljeni i osušeni losos (gravlaks), pastrmka, srdela, bakalar, list i druge. Pravo je zadovoljstvo kupiti direktno od ribara netom ulovljene ribe ili rakove. Uz sušenje i dimljenje, ribe se obrađuju dodatkom šećera, u sirćetu i drugim kombinacijama.
Norveška je i jedan od najvećih konzumenata mleka i mlečnih proizvoda. Potrošnja mleka se procenjuje na oko 150 litara po stanovniku godišnje. Norveško mleko se prerađuje u vrhunske proizvode: kiselo mleko, maslac, pavlake, sireve i ostale mlečne proizvode. Poznati "ljuti" sir iz kravljeg mleka je gammelost ili gammalost. Smeđe-žute boje i zrele arome, njegova je karakterističnost kao i kod većine norveških proizvoda - može dugo nepromenjen opstati izvan frižidera. Jarlsberg je čuveni polutvrdi, srednje masni sir sa rupama. Kozji specijalitet je brunost, smeđi, slatki sir, a ništa manje nije poznat ni geitost, opet kozji sir, sladak, jak, s notom ukusa na karamelu.

U poređenju sa drugim razvijenim zemljama u Norveškoj se konzumira relativno malo mesa. Egzotično je meso soba, severnoameričkog losa, jelena i jastrebice. Najčešće se jede uz sos od pavlake. U mesne specijalitete spadaju i razne kobasice, suvo meso, slanina, fenalar.

Ovčje i jagnjeće meso posebnog je ukusa i zbog vrlo kvalitetne ispaše, a mnogi se norveški kulinarski znalci zaklinju da je njihova jagnjetina najbolja na svetu. Skloni smo im poverovati, ali ih uporediti i sa nekim našim jelima gde stada ovaca celo leto provode tumarajući prostranstvima jedući sočno samoniklo bilje i travu.
Suva ovčja rebra ili pinnekjott tradicionalno se jedu za Božić. Farikal je kuvana jagnjetina sa zeljem i paprom.

Usprkos hladnoćama, a zahvaljujući staklenicima i plastenicima u Norveškoj je dostupno i povrće i voće inače osetljivo na hladnoću. Od voća tu su jagode, kupine, borovnice, jabuke, šljive trešnje, kruške i dr. Najzastupljenije povrće je zelje, kinesko zelje, šargarepa, luk, praziluk, karfiol... Na hladnoću osetljiviji paradajz, krastavci i salata rastu u staklenicima.

Uz veliku potrošnju riba i mlečnih proizvoda i puno sirovih namirnica dobijenih soljenjem, sušenjem ili dimljenjem, Norvežani su navikli "marendu nositi od doma". Stoga u Norveškoj nije neobično videti ni direktore kompanija koji iz torbe vade sendvič sa sirom, pančetom, jajima ili paštetom.

Norveške slastice ne zaostaju za izvrsnom kvalitetom ostalih namirnica. U poznate deserte se upisuju krofne, vafli i izvrsni sladoledi od vrhunskog norveškog mleka. Najstariji norveški desert, iz mleka, jaja i smeđeg šećera je gomme, a tradicionalni rommegrot je vrsta kaše iz pavlake. Izvrsne su i norveške torte poput blotkake - torte sa šumskim voćem i snofriske - torte od šargarepe. Lefse su slične palačinkama. Pripremaju se od krompira, a ispržene se posipaju cimetom.

Norvežani obožavaju kafu i ona je nezaobilazan jutarnji napitak, koji je gotovo istisnuo nacionalno piće na bazi surutke. Zemljopisni položaj Norveške ne pogoduje vinogradarstvu i vinarstvu, zato Norvežani, iako u njima uživaju, vina tek uvoze. Akevitt je norveška "žestina" destilirana iz krompira ili žitarica aromatizirana kimom, ali i anisom, korijandorom i dr.

Moderna kuhinja
Moderna Norveška kuhinja oslanja se na tradicionalnu proizvodnju. Kulinarstvo je u Norveškoj više nego popularno, a norveški kuvari već su godinama u samom vrhu svetske kulinarske elite plasirajući se na najbolje pozicije brojnih kulinarskih takmičenja. Gurmanski životni stil, ulaganje u prezentaciju, inovativni recepti i tradicionalne i organske namirnice deo su nove norveške kulinarske scene.

Putni saveti
* Bergen, evropski grad kulture 2000. godine i svetskom baštinom od strane Unesco-a je odskočna daska za razgledavanje fjordova.
* Zaputite se na spektakularnu plovidbu Sognefjordom: 205 km dužine, 1308 m dubine i 2045 m visine.
* Upustite se u istraživanje znamenite vikinške kulture.
* Obavezan je obilazak Nordkappa, mitske najsevernije tačke Europe. Imate li sreće i zateknete li se tamo oko 5. svibnja ili 5. rujan imate najviše izgleda ugledati auroru borealis.
* Promatrajte kitove oko ostrva Lofoten.
* Sa domaćinima ćete se uz norveški moći sporazumevati i engleskim, nemačkim i francuskim jezikom.
* U Norveškoj uživajte u nesputanom novinarstvu. Naime 2007. Norveška je smeštena na 2. mesto od 169 zemalja prema Worldwide Press Freedom Index, reportera bez granica.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Norveška

taj Sre Nov 18, 2009 6:28 am
Salata od bakalara sa sosom od rena



Brojni su riblji specijaliteti karakteristični za skandinavsku kuhinju, a ni nama nisu strani. Ali, dodate li filetima bakalara cikoriju, pavlaku, ren i druge začine, čeka vas pravi vatromet.

Vreme pripreme

30 min
Zahtevnost

* * *
Energetska vrednost

392 kcal / 1639 kJ
Priprema

1. Riblje filete ispecite na maslinovu ulju.
2. Kad su pečeni izvadite ih na papirni ubrus, a zatim narežite na komadiće.
3. Luk, cikoriju, jaja,paradajz i ribu ravnomerno složite na tanjir za posluživanje.
4. Pavlaku, ren, so, papar, limunov sok, sveži kopar i beli luk zajedno promešajte.
5. Sos prelijte preko ribe i povrća.

Posluživanje

Poslužite hladno uz prepečen hleb.
Savet

Želite li intenzivniji ukus, ren u tegli možete zameniti sveže narendanim renom. Ukoliko nemate sveže filete bakalara, možete ih zameniti usoljenim, ali ih isperite i ostavite namočene 24 sata u vodi, ili možete upotrebiti neku drugu ribu slične strukture.

Salata od bakalara
Sastojci za 4 osobe:

* 600g fileta bakalara
* 50ml maslinovog ulja
* 150g sitno naseckanog luka
* 1 glavica cikorije
* 2 iseckana kuvana jaja
* 1 iseckan paradajz

Za sos:
* 200ml kisele pavlake
* 1 kašika rena
* so
* pola kašičice belog papra
* 1 kašika limunovog soka
* 3 kašike sveže narezanog kopra
* 1 češanj belog luka
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Norveška

taj Sre Nov 18, 2009 6:30 am
Norveška krem supa od ribe i kozica



Norvežani svoje hladne dane vole ugrejati supama, a najpopularnije su one od riba, školjki i povrća sa dodatkom pavlake i belog vina. Upravo je takva i krem supa od ribe i kozica. Nemate li kozice, upotrebite školjke

Vreme pripreme

40 min
Zahtevnost

* * *
Energetska vrednost

322 kcal / 1346 kJ
Priprema

1. Meso ribe očistite od kosti, operite, narežite na manje delove pa ga stavite kuvati u lonac.
2. Šargarepu i celer narežite na kockice, a luk na kolute.
3. Kozice očistite i zajedno sa pripremljenim povrćem, vegetom i soli dodajte ribi. kuvajte na laganoj vatri 20-ak minuta.
4. Pred kraj kuvanja dodajte vino, papar, pavlaku i maslinovo ulje.

Posluživanje

Pospite peršunom i poslužite sa kockicama prepečenog hleba.
Savet

Umesto kozica možete koristiti školjke po izboru.

Supa od ribe
Sastojci za 4 osobe:

* 400g mešane morske ribe (škarpina, oslić)
* 70g šargarepe
* 30g korena celera
* 50g luka
* 200g kozica
* 1 kašika vegete
* so
* 100ml belog vina
* papar
* 200ml pavlake za kuvanje
* 2 kašike maslinovog ulja
* 1 kašika sitno naseckanog peršuna
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Norveška

taj Sre Nov 18, 2009 6:31 am
Losos na grillu s sosom

Ribe se osim termički obrađene, u Norveškoj jedu i sirove, soljene, sušene i ukiseljene. I to najčešće haringa, pastrmka, srdela, bakalar, list i losos. Ovu poslednju ćemo ispeći na grillu i poslužiti uz sos.

Vreme pripreme

40 min
Zahtevnost

* * *
Energetska vrednost

515 kcal / 2153 kJ
Priprema

1. Odreske lososa operite i osušite.
2. Posolite ih, popaprite i na zagrejanom maslinovom ulju u grill tiganju propržite sa obe strane.
3. Jaja tvrdo skuvajte i očistite.
4. U električnu seckalicu stavite grubo isečena jaja, omekšali maslac, so, šećer, senf, papar, limunov sok, kopar i riblju supute mešajte dok ne dobete sos željene gustoće.

Posluživanje

Pečene odreske lososa poslužite sa prilogom od kuvane šargarepe i brokule i sosom.
Savet

Riblju supu dobićete tako da ribu ili deo ribe kuvate u vodi oko 20 minuta i procedite.

Losos na roštilju
Sastojci za 4 osobe:

* 4 odreska (oko 700g) lososa
* 2 kašike maslinovog ulja
* so
* papar

Za sos:
* 3 jaja
* 1 kašika rastopljenog maslaca
* pola kašičice soli
* pola kašičice šećera
* 2 kašičice senfa
* pola kašičice belog papra
* 2-3 kašike limunovog soka
* 1 kašika sveže narezanog kopra
* 60ml riblje supe

Za prilog:
* 250g brokula
* 300g šargarepe
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Norveška

taj Sre Nov 18, 2009 6:32 am
Gratinirani jastog



Morski plodovi, rakovi i ribe sastavni su deo norveškog jelovnika, što ne čudi kad znamo da graniči s Norveškim, Sjevernim i Barentsovim morem. Gratinirani jastog poslužite s sosom od senfa i zelenom salatom.

Vreme pripreme

1 h
Zahtevnost

* * *
Energetska vrednost

1357 kcal / 5672 kJ
Priprema

1. Živog jastoga prerežite po dužini.
2. Pomoću čačkalice odstranite crevo, a unutrašnju stranu glave operite pod mlazom hladne vode i osušite.
3. Pripremljene polovine jastoga pecite na grillu ili rebrastom tiganju premazujući ih maslinovim uljem.
4. Kada jastog poprimi lepu smeđu boju, pospite ga narendanim sirom i kratko zapecite u rerni zagrejanoj na 200°C oko 5 minuta.
5. U manjoj posudi izmešajte senf, ulje, limunov sok i papar.

Posluživanje

Poslužite na listovima zelene salate sa kolutovima limuna i sosom od senfa.
Savet

U slučaju da ne možete da kupite jastoga, zamenite ga sa većim škampima.

Gratinirani jastog
Sastojci za 4 osobe:

* 1 jastog (1 kg)
* 2 kašike maslinovog ulja
* 150g sira edamera

Za sos:
* 2 kašike senfa
* 100ml maslinovog ulja
* sok od jednog limuna
* papar

Za dekoraciju:
* listovi zelene salate
* 4 koluta limuna
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Norveška

taj Sre Nov 18, 2009 6:33 am
Srnetina u sosu od brusnica



U Norveškoj kušajte jela od divljači, primjerice soba, sjevernoameričkog losa ili poput ovog iz recepta – srnetine u slatkom sosu od brusnica. Slano-slatka kombinacija divljači i džema je neodoljiva.

Vreme pripreme

2 h i 30 min
Zahtevnost

* * *
Energetska vrednost

440 kcal / 1839 kJ
Priprema

1. Meso natrljajte solju, vegetom, paprom, timijanom i prekrijte listovima pančete.
2. Pripremljeno meso stavite u posudu sa poklopcem, dodajte ulje, 200 ml vode, poklopite i pecite u rerni zagrejanoj na 170°C oko sat vremena.
3. Meso izvadite, dodajte luk narezan na četvrtine i sitno narendanu šargarepu.
4. Vratite u rernu, a temperaturu povećajte na 200°C i pecite još 50 minuta.
5. Meso izvadite iz pećnice, a luk, šargarepu i sos od pečenja dobro izmešajte u električnoj mešalici.
6. Gustin izmešajte u preostaloj vodi, dodajte pavlaku i džem od brusnice.
7. Stavite na vatru da zavri, dodajte pripremljeni sos i sir isečen na kockice. Još kratko prokuvajte.

Posluživanje

Srneći hrbat narežite na tanke odreske, prelijte sosom i poslužite uz pire krompir, kuvani brokuli ili neko drugo povrće.
Savet

Džem od brusnice možete zameniti džemom od borovnice.

Srnetina u sosu od brusnica
Sastojci za 4 do 6 osoba:

* 1 srneći hrbat bez kosti (oko 1 kg)
* so
* 1 kašičica vegete
* papar
* pola kašičice timijana
* 100g pančete
* 2 kašike maslinovog ulja
* 500ml vode
* 40g luka
* 60g šargarepe
* 1 kašika gustina
* 150ml kisele pavlake
* 2 kašike džema od brusnice
* 70g ovčjeg sira
Sponsored content

Re: Norveška

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Similar topics
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu