O Jefimijinoj zavesi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

O Jefimijinoj zavesi

Počalji od MustraBecka taj Sre Nov 18, 2009 7:24 am

Стари српски црквени уметнички везови,
као што су плаштанице, ваздуси, епитрахиљи, омофори, фелони ...
врло су ретки, па су стога ови сачувани утолико драгоценији. Сачувани
су углавном у ризницама српских манастира и црквама.То су црквени
предмети, прављени од тканине или свиле. Производња свилених атласних
тканина у Византији била је на високом уметничком и технолошком
степену. Српски црквени уметнички вез рађен је углавном на свили.
Србима најближи извори свиле за вез у то време биле су царске
радионице у Цариграду и Италија (Лука, Палермо и Венеција).

Посетилац, док корача кроз манастир
и разгледа пребогату ризницу, уобичајено не добије утисак да је
Хиландар највећа ризница српског средњевековног текстила. Заставе
и делови црквене одеће очувани су у већем броју до средине XV
века, што је и разумљиво с обзиром на историјске околности које
су се одразиле и на израду текстилних предмета за црквене потребе
у средњевековној Србији, па и манастиру Хиландару.




Међу предметима старог српског црквеног
уметничког веза, у ризници манастира Хиландара, сачувана је Јефимијина
катапетасма. То је ручни рад монахиње Јефимије из 1399. године,
жене деспота Угљеше.

Као на другим сачуваним примерцима
српскога црквенога уметничкога веза, на Јефимијиној завеси за
царске двери Хиландарског иконостаса удружују се орнаментални
и иконографски вез.

Целокупна композиција представља
историјски документ. Спаситељ, који благосиља на стари начин са
два прста, приказан је у архијерејском богослужном оделу XIV века,
које се састоји од сакоа украшеног византиским орнаментима, са
широким и врло кратким рукавима, омофора, старих великих наруквица,
епитрахиља у две поле пребачене једна преко друге и стихара са
рекама на рукавима и код ногу. Св. Јован Златоусти и св. Василије
Велики су такође обучени у архијерејске одежде. Препознатљиви
су стари облици полиставриона, омофора, епитрахиља у две поле,
стихара са рекама и набедренице. Анђели су обучени у ђаконски
стихар украшен старим византиским орнаментом око врата и на рукама,
у којима држе стару кратку четвртасту рипиду са трипут извезеним
написом agios.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Jefimijinoj zavesi

Počalji od MustraBecka taj Sre Nov 18, 2009 7:25 am

Првобитна композиција би могла имати у горњем делу још две мање фигуре анђела или пута. Ту претпоставку посредно потврђује чињеница да горња ивица формата додирује, чак сече ореоле леве и десне фигуре.

У на око богатом везу Јефимијине завесе коришћен је изненађујуће узан избор из ионако узане палете начина веза. За контуру, односно за оивичавање мотива рађених неким од бодова за попуњавање, коришћен је ''вез по писму'' (бод за иглу, овијенац). Други бод, који се користи за раздвајање различито везених поља је ''ланчанац''. Исти бод је коришћен за попуњавање ликова и исцртавање праменова косе. Трећи вез је комбинација ''равног бода'' (плосни бод, насип, прави бод) и ''златовеза''. Равни бод од ланеног конца, који прати цртеж на подлози, служи као јастуче, да би златовез био рељефнији.

На пољима већих димензија, металне нити су, појединачно или у снопу, кратким бодовима причвршћене на подлогу у правилним размацима (бројем), да предуги бодови не олабаве. Причвршћене су танким свиленим концем примерене боје.Променом правца металних нити, дистанце кратких бодова и броја, добијена је разноликост појединачних поља веза.

На већим обојеним пољима коришћена је комбинација ''равног бода'' и ''решеткастог бода''. Основу веза творе паралелно положене нити од бојене свиле прућене у хоризонталном или вертикалном правцу. Преко испружених нити доњега слоја веза се на једнаким растојањима пружају паралелне нити исте боје под углом од око осамдесет степени. У следећој фази укрштене нити су причвршћене кратким косим бодом бројем.

Јефимијина завеса, односно то што је од ње остало после претходних захвата и захвата г. Teachera, налази се изложено у витрини у згради Нове библиотеке манастира Хиландара.

Извезени ликови са лица завесе су већ пре Тачеровог захвата заједно са носачем – белом памучном тканином, исечени из целине по контурама. Овакав захват је без обзира на разлог са становишта конзерваторске праксе и етике неприхватљив. Г. Тачер је исечене ликове пренео шивењем на ново ретко ткано памучно платно енглеско црквене боје. Новонастала целина је разапета на дрвени рам.

За исечене делове Јефимијине завесе знало се и по предању старијих монаха. По њиховом сећању ти делови су том приликом стављени у картонску кутију и сачувани, али нису знали где се у манастиру налазе. Кад су пронађени, показало се да међу њима нема оригиналне свилене тканине. Натпис на кутији, који је г. Тачер написао, потврђује да су пронађени остали саставни делови Јефимијине завесе.

Поједини комади текстила нису обележени. Саставни делови су очито скинути са намером да се касније не враћају, што потврђује и чињеница да нису очишћени. Пронађени делови завесе су неочишћени и на више места механички оштећени. Документоване су форме и димензије пронађених делова завесе. На атласној тканини боје златног окера се виде трагови фигуралне композиције због мање стопе деградације бојила због дејства светлости на деловима које је прекривао непрозирни вез. Тканина је на полеђини повоштена, што доказује да је дуже време служила као полеђина фигуралној композицији. Остаци те тканине по димензији одговарају величини досадашње композиције Јефимијине завесе.

Намеће се питање зашто нигде нема остатака оригиналне свилене тканине са завесе. Остаци те тканине виде се на појединим деловима ивица исечених везених ликова и у ситним затвореним облицима ћириличних слова, који су сувише мали, да би била могућа реконструкција оригиналног веза. Микроскопска истраживања остатака, као и анализе бојила, показала су да је основна тканина била тамнобраон боје.

Стање срме на везеним деловима завесе тешко је проценити, јер није познат степен деструкције жице језгра срме. Приметна су механичка општећења по целој површини веза. Бојени свилени конци веза оштећени су светлошћу, а вероватно и дејством хемикалија. Присутност других нечистоћа, сем прашине, на изложеном делу завесе није примећена.

Најделикатнију фазу у процесу конзервације представља неутрализација хемикалија и продуката распада који су довели до садашњег стања оригиналне тканине и једра срме. Истраживања која ће дати одговор на то питање још су у току, па би свако навођење поступака било прејудицирање ситуације.

У даљој фази требало би, на основу текстилнотехнолошких анализа, исткати копију оригиналне тканине и договорити се о евентуалној реконструкцији првобитног стања завесе у даљој фази конзерваторског захвата, као и о начину коначне презентације Јефимијине завесе. Под овим се подразумева да ли ће се вратити сви или само појединачни слојеви пронађених тканина, обзиром на то да је првобитно стање највероватније немогуће реконструисати. Истовремено, треба решити и питање презентације преосталих скинутих комада текстила.

Коначно решење презентације урадиће конзерваторска екипа у сарадњи са стручњацима из подручја историје, историје уметности и примењене уметности на основу нових налаза.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu