Na današnji dan

Strana 3 od 29 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 16 ... 29  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Pon Jan 05, 2009 10:47 pm

First topic message reminder :





avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole


26 Februar

Počalji od beznačajna taj Čet Feb 26, 2009 3:46 am

Dogodilo se na današnji dan - 26. februar
- Danas je praznik Sv. Simeon Mirotočivi. Simeon Mirotočivi je zapravo monaško ime Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića. Stefan Nemanja rođen je 1118. godine u Ribnici. Vladao je Toplicom, Ibrom i Rasinom. Vlast je preuzeo 1166, kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti, pokušao je da se otrgne vazalnog odnosa prema Romeji (Vizantija), protiv čije je vojske ratovao u savezu s Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti romejskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom, napao je Romeju i Raškoj priključio Zetu, Trebinje, Zahumlje i Metohiju. Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Rašku, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za savez protiv Romeje. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Romeja je napala Rašku i preotela joj 1190. teritorije preko Morave, ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. U toku svoje 37-godišnje vladavne, Nemanja se surovo razračunavao sa bogumilima, činio je mnoga dobra dela, a podigao je manastire Đurđeve stupove, Studenicu, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Godine 1196. on se zamonašio i dobio ime Simeon Monah. Neko vreme je proveo u Studenici, a zatim je otišao na Svetu goru u manastir Hilandar (koji je podigao sa svojim sinom Savom), gde je i umro, na današnji dan 1199. godine. Po svojoj želji, sahranjen je u Hilandaru. Godinu dana posle smrti, primetili su da iz Simeonove ruke izvire miro od kojeg je sva crkva mirisala. Zbog toga je Skup svetogorskih duhovnika kanonizovao Simeona za sveca, nazvavši ga Simeon novi Mirotočac, prvog u nizu svetaca iz loze Nemanjića.

1777. - Rođen je srpski državnik i pisac prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta - prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u Valjevskoj i Šabačkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga 1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije, putovao je u Petrograd da uspostavi diplomatske odnose s Rusijom i zainteresuje rusku vladu za podršku i pomoć, nabavljao je oružje u Austriji i igrao važnu ulogu u pregovorima s Turcima. Posle propasti ustanka 1813, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za Srbiju i prisustvovao je Bečkom kongresu s punomoćjem srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka, postao je valjevski knez, ali je penzionisan zbog nesuglasica sa knezom Milošem Obrenovićem, a zbog sukoba sa knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842, kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao je državni savetnik. Napisao je "Memoare", jedno od najboljih memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.

1802. - Rođen je Viktor Igo, francuski pesnik romantičar, autor drama i romansijer, književni teoretičar i publicista, jedan od najvećih francuskih književnih stvaralaca 19. veka. Budući da je, kao Gete ili Volter, umro u dubokoj starosti (u 84. godini), Igo je manje-više dominirao svekolikom francuskom literaturom 19. veka. Osim toga, u francuskoj kulturnoj sredini važio je za arbitra, a imao je i ideju o tome da Dante i Šekspir čekaju na njega, tj. da upravo on pripada najslavnijem književnom trojstvu. Počeo je da piše već u 20. godini, u tradicionalnoj formi, kao ubeđeni monarhist, i tada objavljuje zbirku "Ode i balade", koja ga proslavlja i donosi mu stalnu novčanu pomoć kralja Luja XVIII. Od tada se u njegovom životu nižu značajni datumi, od kojih su neki značajni i za francusku književnost uopšte. To je pre svega pojava čuvenog predgovora drami "Kromvel" 1827. koji se uzima za manifest francuskog romantizma. Pojava Igoove drame "Ernani" 1830. označava konačnu pobedu romantizma nad klasicizmom u Francuskoj. Nakon toga, Igo 1831. objavljuje roman "Bogorodičina crkva u Parizu", kao i četiri zbirke pesama, a postaje i član francuske Akademije. Godina 1843. za Igoa je bila veoma bolna kako na ličnom, tako i na planu stvaralaštva: te godine njegova drama "Vlastela" doživljava neuspeh, a zatim, nesrećnim slučajem, pesnik ostaje bez svoje ćerke Leopoldine, kojoj će kasnije posvetiti pozamašan broj stihova. U ovom periodu Igo aktivno učestvuje u političkom životu Francuske, postaje član Gornjeg doma, poslanik u Ustavotvornoj skupštini, pošto se od nekadašnjeg rojaliste 1848. preobraća u republikanca i demokratu. Zbog smelog otpora koji je pružao Napoleonu i njegovom diktatorskom režimu, biva izgnan iz zemlje i u izgnanstvu provodi skoro 20 godina, s tim što odbija pomilovanje 1859, rekavši da će se vratiti tek kada se u zemlju vrati sloboda. I zaista: on ostaje u izgnanstvu sve do proglašenja Republike 1871. Pa ipak, njegov boravak u izgnanstvu obeležen je plodnim književnim radom: zbirka političko-satiričnih pesama uperenih protiv Napoleona III "Kazne" (napisana mahom u izgnanstvu), dve zbirke poezije, lirske i epske, "Kontemplacije" i "Legenda vekova", kao i roman "Jadnici". Sahranjen je u pariskom Panteonu kraj Emila Zole. Ostala dela: drame "Marlon Delorn", "Lukrecija Bordžija", "Ruj Blaz", zbirke poezije "Orijentalke", "Jesenje lišće", "Pesme sumraka", "Unutrašnji glasovi", "Zraci i senke", "Pesme ulica i šuma", romani "Pomorci", "Čovek koji se smeje", "Devedeset treća". Godine 1876. napisao je vatreni članak "Za Srbiju".

1917. - U okupiranoj Srbiji u Prvom svetskom ratu počeo je Toplički ustanak protiv bugarskih i austrougarskih trupa, izazvan masovnim terorom, pljačkom i paljevinom sela i prisilnom regrutacijom. Okupatori su uzvratili surovim represalijama - pobijeno je oko 20.000 ljudi, a u Toplici je uništeno 55 sela.

1930. - Postavljeni su prvi crveno-zeleni semafori, na Menhetnu.

1935. - Adolf Hitler izdao je dekret kojim je osnovano Ratno vojno vazduhoplovstvo Nemačke ("Luftwaffe") na čije čelo je postavljen Herman Gering.

1938. - Prvi put je postavljen radar na putnički brod.

1960. - Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise "Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom, SANU je izdala prvu knjigu velikog "Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku" (dva toma), "Pravopis srpskohrvatskog jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

1983. - Album Majkla Džeksona "Triler" dospeva na prvo mesto američke top-liste, i tu ostaje čitavih 37 nedelja.

1987. - Objavljen je prvi kompakt disk "Bitlsa".

1992. - Umro je srpski glumac Jovan Janićijević - Janaćko, dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta. Popularnost je stekao filmskim ulogama, posebno televizijskim serijama poput "Građana sela Luga", "Parničara" i "Muzikanata", a lik Burduša iz poslednje od tih serija postao je sastavni deo njegovog imena.

1993. - Izvršen je prvi terorističi napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku, eksplozijom bombe postavljene u garaži zgrade. Šest ljudi je poginulo i više od 1.000 je bilo povređeno, dok je šteta na zgradi procenjena na oko 500 miliona dolara. Posle obimne istrage koju je preduzeo FBI, uhapšeno je nekoliko radikalnih islamskih fundamentalista umešanih u ovaj napad, među kojima je bio i njihov vođa Ramzi Ahmed Jusuf. Svi su osuđeni na doživotnu robiju

beznačajna

Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od beznačajna taj Čet Feb 26, 2009 9:34 pm

Dogodilo se na današnji dan - 27. februar



1557. - Otvorena je prva ruska ambasada, u Londonu.

1822. - U Beču su prestale da izlaze "Novine serbske". List su 1. avgusta 1813. pokrenuli i uređivali studenti medicine u Beču Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Štampan je građanskom azbukom i na jeziku koji je u znatnoj meri bio narodni.

1869. - Džon Menard je prvi crnac koji je održao govor u Kongresu u Americi.

1883. - Oskar Hamerstajn (Oscar Hammerstein) patentirao je prvu mašinu za uvijanje duvana.

1905. - Velika škola je reorganizovana i prerasla je u Beogradski univerzitet, kojem je Skupština Srbije osigurala visok stepen autonomije. Zakonom je Univerzitet proglašen "najvišim samoupravnim telom za višu stručnu nastavu, sa slobodnom nastavom i slobodnim izlaganjem nauke" i određeno je da rektora - obavezno redovnog profesora Univerziteta - bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo "prima k znanju". Naučna sloboda zajamčena je odredbom prema kojoj nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata, pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa, ali je ugašena propašću ustanka 1813. Naredbom kneza Miloša Obrenovića obnovljena je 1830, a 1833. je premeštena u Kragujevac, gde je od 1838. radila pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića nazvan Velika škola.

1932. - U Londonu je rođena glumica Elizabet Tejlor. Glumačku karijeru započela je u trinaestoj godini, i ubrzo se probila u prve redove filmskih glumica SAD. Glavni filmovi: "Mesto pod suncem", Staza slonova", "Drvo života", "Džin", "Kleopatra", "Hotel Internacional" i dr.

1949. - Chaim Weizmann postao je prvi izraelski predsednik.

1956. - Žene u Egiptu dobile su pravo glasa.

1964. - Italijanska vlada objavila je da prihvata sugestije povodom toga kako sačuvati čuveni Krivi toranj u Pizi od rušenja. Poslednja istraživanja u tom trenutku pokazala su da se 55 metara visokom tornju sa 6 metara odstupanja po vertikali svake godine pomalo povećava nagib. Eksperti su upozoravali na to da je ova srednjovekovna građevina (kula je podignuta u periodu 1174- 1350. godine) podložna rušenju usled mogućeg zemljotresa ili oluje. Predlozi su stizali iz celog sveta, ali sve do 1999. godine nije započeta uspešna restauracija.

1967. - Pink Flojd izdaje svoj prvi singl "Arnold Layne".

1996. - Suspendovane su sankcije UN protiv Republike Srpske.

1997. - Šade (Sade) je uhapšena na Jamajci zbog nepokoravanja policajcu.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od beznačajna taj Pet Feb 27, 2009 9:49 pm




Dogodilo se na današnji dan - 28. februar




1842. - Rođen je srpski filozof i pisac Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Skupštine i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na bolje ili na gore?", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas urađeno na lođici?", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta hajdukova".

1862. - U Srbiji je zakonom uvedena advokatura. Ranije su stranke pred sudom zastupali iole pismeni ljudi, mahom činovnici, jer advokata nije bilo.

1913. - Na južnom Atlantiku uhvaćen je 6,8 metara dugačak i 4 tone težak morski slon.

1916. - U Prvom svetskom ratu završeno je prebacivanje na Krf glavnine od oko 140.000 srpskih vojnika. Početkom januara, prve srpske jedinice su dospele do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi, koji se nisu pojavili, pa su, zbog mrcvarenja duž močvarnog albanskog primorja tokom dodatne golgote od 160 kilometara od Skadra do Valone, vojnici masovno umirali od gladi i iscrpljenosti. Od 23. januara do 23. marta 1916. u Krfskom zalivu je sahranjeno 4.847 srpskih vojnika i oficira.

1922. - Egipat je povratio nezavisnost od Britanije, ali su britanske trupe ostale.

1933. - Hitler je zabranio Nemačku komunističku partiju (KPD).

1940. - Prvi put je jedna košarkaška utakmica prenošena na televiziji u SAD. Bio je to meč između koledž ekipa Pitsburga i Fordshama, završena rezultatom, 50:37.

1953. - U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.

1972. - Američki predsednik Nikson okončao je istorijsku (prvu zvaničnu američku) posetu Kini.

1994. - U prvoj vojnoj akciji za 45 godina postojanja Severnoatlantskog pakta (NATO) američki borbeni avioni oborili su četiri srpska aviona nad Bosnom.

1997. - U Americi je donesen zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnicima.

1998. - Šiptarski teroristi su na Kosovu i Metohiji, u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice, ubili četiri srpska policajca, a u odgovoru na napade policija je usmrtila 16 i uhvatila devet terorista.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od ka5an taj Pon Mar 02, 2009 1:11 am

Dogodilo se na današnji dan - 2. mart

- Danas je praznik Sveti velikomučenik Teodor Tiron. Tiron znači regrut. Tek što je sveti Teodor stigao u vojsku u puk marmaritski, u gradu Amasiji, počeo je strašan progon hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladić nije hteo da krije da je hrišćanin, pa je žestoko kažnjen. Neki zločesti sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapečate. Hteo je na taj način da ga umori glađu. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos da ohrabri svoga mučenika i reče mu: "Ne boj se, Teodore, Ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom sa mnom na nebesima". U tamnici mladog mučenika tada se pojavilo mnoštvo anđela koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni i u čudu sve ovo posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor izveden je iz tamnice i mučen, a potom osuđen na smrt. Bacili su ga u oganj i u njemu on predade svoju dušu Gospodu 306. godine.

1824. - Rođen je Bedržih Smetana, češki kompozitor, dirigent i pijanista, najznačajniji predstavnik i začetnik češkog muzičkog nacionalizma. Glavna dela: "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša" Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života"...

1836. - Teksas je proglasio svoju nezavisnost od Meksika i postao republika. Tek je 1845. godine prisajedinjen SAD kao savezna država.

1855. - Aleksandar Romanov postao je ruski car.

1915. - Starešina Vojne pošte u Baru Ivan Stojanović izveo je podvig nezabeležen u njegovoj profesiji: kad je srpska vojska u Prvom svetskom ratu počela povlačenje, priključio joj se, ponevši u džaku pakete zatečene u njegovoj pošti. Posle tegobnog pešačenja do grčkog ostrva Krf, predao je pakete, koji su potom uručeni adresantima. Za podvig je javno pohvaljen i postavljen za upravnika Vojne pošte Timočke divizije na Solunskom frontu.

1921. - Umro je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac srpskog porekla Nikola I Petrović Njegoš, koji je vladao bezmalo šest decenija - kao knjaz od 1860. do 1910, a potom kao kralj do 1918. godine. Crna Gora je u tom periodu dvostruko uvećana i međunarodno priznata. Vladavina mu je bila ispunjena oslobodilačkim borbama i nastojanjima da očuva nezavisnost države, u čemu je tesno sarađivao sa Srbijom. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. napustio je Crnu Goru. Velika narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, o čemu je kao vatreni srpski nacionalista - da bi ironija tog istorijskog trenutka bila potpuna - sanjao celog života. Život je okončao kao izbeglica u Francuskoj. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneseni su u otadžbinu u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je pesme i drame, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo".

1949. - Postavljeno je prvo automatsko ulično osvetljenje, Nju Milford.

1951. - Prva NBA All-Star Game: Istok - Zapad 111:94, u Bostonu.

1962. - Vilt Čembrlen je u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena u duelu sa Klivlendom 1990. godine, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.

1976. - Zabeležen je 50-milioniti posetilac Diznilenda.

1977. - Bet Dejvis postala je prva žena koja je dobila nagradu za životno delo.

1983. - Phillips i Sony predstavili su tehnologiju snimanja na kompakt disk.

1993. - Izabrana je nova vlada Savezne Republike Jugoslavije sa Radojem Kontićem na čelu, a za ministra odbrane postavljen je civil Pavle Bulatović. Od 1860. tu dužnost su u Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslaviji obavljali isključivo generali ili šef države.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin

Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sre Mar 04, 2009 7:34 am

3. mart

1703. - Umro je engleski naučnik i pronalazač Robert Huk, koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Postavio je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon").
1707. - Umro je car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine od 1658. Mogulsko carstvo je teritorijalno prošireno, ali je oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.
1808. - Francuske trupe pod komandom maršala Joakima Mire zauzele su Madrid.
1847. - Rođen je američki fizičar škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač električnog telefona 1875. Bavio se istraživanjem mehanike govora i 1872. je u Bostonu osnovao školu učitelja za gluvoneme.
1861. - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno je feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.
1875. - Prva moderna hokejaška utakmica, sa ustanovljenim pravilima održana je na montrealskom klizalištu Viktorija.
1875. - U Pariskoj operi prvi put je izvedena Bizeova opera "Karmen".
1878. - Potpisan je Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske kojim je Rusija pokušala da "istočno pitanje" reši u svoju korist i stvaranjem Velika Bugarske, koja je obuhvatila i neka područja istočne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke izvršena je revizija Sanstefanskog ugovora na Berlinskom kongresu u junu iste godine.
1886. - Nakon srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Tromesečni rat koji je počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja istočne Rumelije Bugarskoj, znatno je oslabio kraljev položaj u zemlji.
1911. - Rodjena je američka glumica Džin Harlou (Jean Harlow).
1918. - U Brest-Litovsku je potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutrašnje nestabilnosti i izostanka podrške sila Antante, sovjetska vlast bila je prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu.
1924. - Narodna skupština u Ankari ukinula je Muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa i njegovu porodicu, kao deo reformi u modernizaciji zemlje predsednika Kemala Ataturka.
1969. - Lansiran je svemirski brod Apollo 9.
1974. - U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
1980. - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe je ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji (Zimbabve) i potom formirao prvu većinsku crnačku vladu.
1987. - Umro je Deni Kej (Danny Kaye), američki filmski glumac, komičar i igrač.
1988. - Umro je poljski violinista Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Afirmisao se među vrhunske virtuoze već na početku karijere (1933) i sa širokim repertoarom od barokne do savremene muzike, priređivao koncerte širom sveta. Gostovao je i na Dubrovačkim letnjim igrama.
1991. - Stanovnici Letonije i Estonije su ubedljivom većinom glasali za nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
1995. - British police were to be issued stab proof vests in 'dangerous' operations
1996. - Umrla je francuska spisateljica Margaret Diras, autor više romana među kojima su najpoznatiji "Moderato kantabile", "Bestidnici", "Mornar iz Gibraltara". Napisala je i scenarij za film "Hirošima, ljubavi moja".
1996. - U eksploziji bombe podmetnute u autobus u centru Jerusalima poginulo je 19 ljudi, među kojima i bombaš-samoubica.
1996. - Jugoslovenske vlasti uhapsile su Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995, i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović je, nakon istrage pušten u maju, jer sud nije dokazao njegovu krivicu, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osuđen je na pet godina zatvora.
1996. - Konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara pobedila je na parlamentarnim izborim u Španiji, čime je okončana 13-godišnja vladavina socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa.
1997. - Najmanje 125 ljudi je poginulo, a više od 450 ranjeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Penxab u punoj brzini izleteo iz šina.
2000. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata generala Tihomira Blaškića na 45 godina zatvora, zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad Muslimanima u srednjoj Bosni 1992-94. Apelaciono veće tog suda 29. jula 2004. smanjilo je kaznu Blaškiću na 9 godina zatvora.
2002. - Građani Švajcarske izjasnili su se na referendumu da njihova država postane članica Ujedinjenih nacija.
2004. - Srbija je dobila manjinsku vladu na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Vlada je izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije (SPS), a čine je DSS, G17 Plus i koalicija Srpski pokret obnove (SPO) i Nova Srbija (NS).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sre Mar 04, 2009 7:42 am

4. mart

1152. - Fridrih I Barbarosa (Frederick Barbarossa) izabran je zaza nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III (Conrad). Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.
1193. - Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.
1678. - U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni "Četiri godišnja doba", oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.
1801. - Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.
1857. - Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.
1877. - U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog.
1933. - Frenklin Ruzevelt (Franklin Roosevelt) je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program ("New Deal") za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.
1941. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.
1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbilana Baltičko more.
1964. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju oraspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.
1965. - Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, međukojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.
1970. - U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.
1974. - Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore ipremijer Eduard Hit (Edward Heath) podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson (Harold Wilson).
1977. - U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.
1996. - Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.
1998. - Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.
2000. - SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.
2002. - Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao jeprvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.
2002. - U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana uzapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.
2003. - Umro je Ser Hardi Ejmis (Hardy Amies), dizajner i veteranbritanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.
2004. - U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Goriizgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sre Mar 04, 2009 5:39 pm

5. mart

1496. - Engleski kralj Henri VII (Henry) primio je u službu italijanske pomorce Đovanija (Giovanni) i Sebastijana Kabota (Caboto) da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. Oni su 1497-98. stigli do Severne Amerike.
1684. - Nemačka, Poljska i Venecija formirale su u Lincu Svetu ligu protiv Turske.
1696. - Rođen je italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo (Giovanni Battista Tiepolo), jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru kasnog rokokoa, nalaze se u nadbiskupskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj rezidenciji u Vircburgu i u kraljevskoj palati u Madridu.
1770. - Britanske trupe su u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata i taj događaj, poznat kao "bostonski masakr", ubrzao je izbijanje Američkog rata za nezavisnost.
1827. - Umro je italijanski fizičar Aleksandro Volta (Alessandro) koji je pronašao elektrofor (1775), galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime - Volt (oznaka V), Voltamper (oznaka VA), Voltin luk.
1832. - U Beogradu je počela da radi prva štamparija u Srbiji, u kojoj je kao prva knjiga štampan "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.
1856. - Londonsko pozorište "Kovent Garden" uništeno je u požaru.
1916. - Španski prekookeanski putnički brod "Princ od Asturije" potonuo je za nekoliko minuta pošto je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade, 455 je izgubilo život.
1933. - Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila je većinu u nemačkom Rajhstagu (parlament).
1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Keln.
1953. - Umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka, koji je u svom delu uspešno asimilirao rusko muzičko nasleđe i sopstveni moderni muzički izraz. U njegovom opusu od 138 dela izdvaja se Peta simfonija i balet "Romeo i Julija". Komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna "Aleksandar Nevski" i "Ivan Grozni".
1953. - Umro je sovjetski diktator Josif Visarionovič Džugašvili - "Staljin". Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti bio je neprikosnoveni vladar ŠSR-a i lider komunističkog sveta. U partijskim "čistkama" od 1934. eliminisao je političke protivnike, a svojom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme Hladnog rata i narušio ugled ŠSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju podredi sovjetskoj kontroli.
1964. - Umro je prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki koji je 1905. počeo filmskom kamerom da beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj ima reportaža o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
1966. - Svih 124 putnika i članova posade poginulo je kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fudži.
1970. - Stupio je na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja koji je potpisalo 45 zemalja.
1975. - Kuvajt je nacionalizovao naftnu industriju, uključujući i imovinu britanskih naftnih kompanija.
1984. - Umro je italijanski pevač Tito Gobi (Gobbi), operski bariton svetskog ugleda. Proslavio se ulogom u "Toski" Đakoma Pučinija (Giacomo), u kojoj mu je partner bila Marija Kalas (Maria Callas).
1993. - Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma srušio se makedonski putnički avion "Foker 100". Poginulo je 77 od 97 putnika i članova posade.
1999. - Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine što je izazvalo oštre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj.
2001. - Predsednici SR Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović potpisali su u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza SRJ i RS.
2003. - Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.
2004. - U 114. godini umro je Španac Hoan Rijudavets Mol (Joan Riudavets Moll), obućar, koji je, posle smrti Japanca Jukićija (Yukichi Chugawi) Čuganjija, bio najstariji čovek na svetu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Čet Mar 05, 2009 8:26 pm

6. mart

1475. - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika Renesanse.
1480. - U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija prizna laportugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.
1626. - Nemački car Ferdinand II Habzburški izdao je Edikt orestituciji kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom 1648.
1836. - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket (Davy Crockett).
1874. - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu (1920). Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj ("Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "O ropstvu i slobodi čoveka").
1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, asebe kraljem.
1900. - Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler(Gottlieb Wilhelm Daimler), koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelšaft", koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca (Benz) u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila "mercedes".
1927. - Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes.Pisac "magičnog realizma", žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. ("Sto godina samoće", "Ljubav u vreme kuge").
1941. - Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskomratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.
1944. - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.
1945. - U Njujorku je umrla srpska slikarka MilenaPavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.
1946. - Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu uokviru Indokineske federacije.
1949. - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.
1953. - Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.
1957. - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togo land ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.
1980. - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar (Marguerite Yourcenar) postala je prva žena član Francuske akademije.
1992. - "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.
1993. - Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzelisu Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi s vladinim snagama.
1994. - Umrla je grčka glumica Melina Merkuri (Mercouri), veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte u Grčkoj, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista ("Nikad nedeljom", "Fedra", "Ciganin i džentlmen").
1998. - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu jeubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.
1999. - Na severu Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.
2001. - Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika su poginula 34 muslimanska hodočasnika.
2002. - Vlasti u Indiji su uspostavile kontrolu nad zapadnomindijskom državom Gudžarat, nakon jednonedljenih sukoba Indusa i Muslimana u kome je poginulo 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu kojeg je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.
2004. - U 89. godini umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl (Jorginho Guinle) koji je osvojio poznate lepotice među kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.
2005. - U SAD je umro fizičar i laureat Nobelove nagrade, HansBete (Bethe), koji je pobegao iz nacističke Nemačke, a zatim postao ključna figura u razvoju prve atomske bombe.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Pet Mar 06, 2009 8:10 pm

7. mart

1573. - Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci (1571) preuzeli Kipar od Mletaka.
1765. - Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps (Joseph Niepce) pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.
1793. - Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat Španiji.
1809. - Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar (Jean Pierre Francois Blanchard), koji je 1785. sa Džonom Džefrisom (John Jeffries) prvi preleteo Lamanš balonom.
1814. - Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera (Bluecher) u bici kod Linjija u Francuskoj.
1850. - Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik (Tomas Masaryk), profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.
1876. - Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) i njegov saradnik Votson (Watson).
1932. - Umro je francuski državnik Aristid Brijan (Aristide Briand), šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.
1936. - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.
1945. - Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.
1945. - Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.j.
1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
1951. - Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.
1989. - Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie) "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.
1994. - Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.
1998. - Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšeg nemačkog Š kapetana Eriha Pribkea (Erich Priebke) za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.
1999. - U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick), jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji "Staze slave", "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Doktor Strendžlav" i "Beri Lindon".
2002. - Arijel Šaron (Ariel Sharon) postao je premijer Izraela.
2002. - Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.
2003. - Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Svetozar Marović.
2004. - Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila je desničarska hrišćansko-demokratska stranka - Nova Demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, koji je postao novi premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.
2005. - Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za granatiranje Sarajeva, Zagreba i masakr u Srebrenici.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sub Mar 07, 2009 7:15 pm

8. mart

1500. - Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral (Cabral) krenuo je iz Lisabona na put u Indiju. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio je Španjolac Vićente Pinzon (Vicente).
1846. - U Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.
1879. - Rođen je srpski slikar i vajar Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.
1879. - Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han (Otto Hahn), koji je s Fricom Štrasmanom (Fritz Strassmann) 1939. otkrio cepanje jezgra atoma urana pomoću neutrona, čime je otvorio eru nuklearnih reaktora. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1944.
1889. - Umro je švedski brodski inženjer i pronalazač Džon Erikson (John Ericsson), izumitelj prvog uspešnog brodskog vijka.
1910. - U Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin (Clara Zetkin). Na ovoj konferenciji je ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.
1917. - Nemirima i štrajkovima u Petrogradu, počela je "Februarska revolucija" u Rusiji.
1921. - Francuske trupe su ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru potpisanom posle Prvog svetskog rata.
1922. - U Zagrebu je izvršena smrtna kazna vešanjem nad Alijom Alijagićem, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.
1942. - Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka (Jose Raoul Capablanca), svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina.
1942. - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan nakon što su grad napustili Britanci.
1950. - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da je ŠSR u septembru 1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da je SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.
1965. - U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 američkih marinaca, čime je počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj američkih trupa u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.
1973. - U eksploziji automobila bombe, koju su podmetnuli pripadnici IRA-e ispred zgrade glavnog londonskog suda (Old Bailey) i sedišta Skotland Jarda u Londonu, poginula je jedna osoba, a ranjeno je 238.
1993. - Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno je 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije ostalo je zatočeno još 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.
1994. - Više od sto intelektualaca iz celog sveta potpisalo je Apel svim evropskim vladama i UN zahtevajući da spreče masakre u Bosni i na teritoriji cele bivše Jugoslavije i da SR Jugoslavija preda teško naoružanje UN. Ukoliko jugoslovenske vlasti to odbiju, zatraženo je da se njeno naoružanje uništi bombardovanjem iz vazduha, "maksimalno štedeći ljudske živote".
1999. - Vojska Šri Lanke je, u blickrig operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i vladinih snaga od 1983. poginulo je oko 57.000 ljudi.
2001. - NATO je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zona kopnene bezbednosti uspostavljena je na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle su u prvi sektor 14. marta.
2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao je poseban tim za istragu zločina Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute su u februaru 2003.
2001. - U sto drugoj godini umrla je Dam Ninet de Valoa (Dame Ninette de Valois), balerina i osnivač Britanskog kraljevskog baleta.
2004. - Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koje ih terete za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije Oluja u avgustu 1995, kao i izmenjenu optužnicu protiv haškog optuženika generala Ante Gotovine. Tri dana kasnije Markač i Čermak dobrovoljno su se predali tom sudu.
2005. - U specijalnoj operaciji u Čečeniji ubijen je lider separatista Aslan Mashadov, kojeg Moskva tereti za seriju smrtonosnih napada u Rusiji, uključujući i otmicu u školi u Beslanu, kada je poginulo oko 400 talaca, od kojih su polovina bila deca.
2005. - Kosovski premijer Ramuš Haradinaj podneo je ostavku, a narednog dana dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom oružahih sukoba 1998. i 1999. godine. Istovremeno se tom sudu predao i regionalni komandant bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Lah Brahimaj.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Ned Mar 08, 2009 9:23 pm

9. mart

1074. - Boreći se protiv kršenja celibata, papa Grgur VII naredio je da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu ekskomunicirani.
1495. - Tokom opsade Napulja, u vojsci frnacuskog kralja Šarla III (Charles) pojavila se epidemija sifilisa koja se brzo proširila na ostale evropske zemlje. Smatra se da su, dotad nepoznatu bolest, doneli Kolumbovi moreplovci s Novog kontinenta.
1661. - Umro je kardinal Žil Mazaren (Jules Mazarin), francuski političar italijanskog porekla. Posle smrti kardinala Rišeljea (Richelieu) 1642. postao je ministar za vreme regentstva kraljice Ane i kao jedan od najveštijih diplomata svoga doba, učvrstio temelje na kojima je Luj DžIV gradio hegemonističku politiku Francuske prema Evropi.
1796. - Napoleon Bonaparte oženio je Žozefinu d Boarne (Josephine de Beauharnais), udovicu bivšeg francuskog oficira koji je giljotiniran za vreme Francuske revolucije.
1814. - Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, romantičar i revolucionar. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom razvio je književni ukrajinski jezik i otvorio puteve novoj ukrajinskoj poeziji (zbirka pesama "Kobzar", poema "Hajdamaki").
1831. - Kralj Luj Filip (Louis Philippe) je osnovao Francusku Legiju stranaca sa sedištem u Alžiru.
1862. - Tokom Američkog građanskog rata dogodio se prvi sukob oklopnih brodova između "Monitora", broda armije Unije i broda Konfederalne vojske "Merimak". U četvoročasovnoj bici nijedan brod nije oštećen.
1888. - Umro je Vilhelm I (Wilhelm), pruski kralj od 1861, koji je uz pomoć moćnog kancelara Ota fon Bizmarka (Otto von Bismark) 1871. ujedinio 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo i proglasio se carem.
1890. - Rođen je ruski državnik Vjačeslav Mihajlovič Molotov šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju u avgustu 1939. Nakon 30 godina koje je proveo u najvišem partijskom i državnom vrhu u vreme Staljinove diktature, isključen je iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija u junu 1957.
1924. - Italija je anektirala Rijeku, koja je od potpisivanja jugoslovensko-italijanskog ugovora u Rapalu u novembru 1920. imala status nezavisnog grada.
1942. - Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratu okončale zauzimanje indonežanskog ostrva Java, tada pod holandskom kolonijalnom vlašću.
1943. - Rođen je američki velemajstor Robert Bobi Fišer (Bobby Fisher), prvi Amerikanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u šahu. Šampionsku titulu stekao je pobedivši 1972. u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog, a izgubio je bez meča 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, pa je za prvaka sveta proglašen ruski velemajstor Anatolij Karpov.
1989. - Vlasti u Varšavi su zvanično optužile sovjetske službe bezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u Katinskoj šumi u proleće 1940.
1991. - U Beogradu su održane prve velike antirežimske demonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti.
1992. - Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin (Menachem). Lider ilegalne cionističke grupe "Irgun Cevai Leumi" četrdesetih, a nakon osnivanja Izraela 1948. šef desničarske partije "Likud", potpisao je 1997. u Kemp Dejvidu mirovni ugovor s egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom, za šta je s egipatskim predsednikom podelio Nobelovu nagradu za mir 1978.
1994. - Teroristi Irske republikanske armije su izveli prvi u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom "Hitrou".
1999. - Iranski predsednik Mohamad Hatami (Mohammad Khatami) doputovao je u Italiju, što je bila prva poseta šefa iranske države jednoj zapadnoj zemlji od islamske revolucije 1979. Tokom trodnevne posete Hatami se susreo i sa poglavarom Rimokatoličke crkve Jovanom Pavlom II u Vatikanu, kao najviši iranski verski lider koji je posetio papu.
2001. - U napadima albanskih ekstremista na selo Lučane na jugu Srbije poginuo je jedan pripadnik srpskih snaga bezbednosti, a dvojica su ranjena.
2002. - Ponovo je otvoren tunel Mon Blan u Alpima, nakon velikog požara u njemu 1999. kada je poginulo 39 osoba.
2002. - U samoubilačkoj eksploziji u prepunom kafiću Moment u Jerusalimu, u blizini rezidencije izraelskog premijera Ariela Šarona, poginulo je 13 a povređeno više od 50 osoba.
2003. - U Havani, glavnom gradu Kube, Evropska unija otvorila
2003. - Tajlandska policija je saopštila da je u tromesečnoj akciji, koja je sprovedena širom zemlje u potrazi za proizvođačima i dilerima sintetičke droge (metafetaminima) ubijeno više od 2.200 ljudi.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Uto Mar 10, 2009 2:44 am

10. mart

1528. - U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer (Balthasar Hubmaier), jedan od glavnih vođa austrijskih baptista.
1628. - Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi (Marcello Malpighi), koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo - jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.
1772. - Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel (Friedrich von Schlegel), jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U "Istoriji stare i nove književnosti" dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.
1856. - Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame i, kao ministar prosvete jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji. Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Kir-Janja", "Rodoljupci").
1872. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini), glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.
1915. - U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.
1922. - Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.
1945. - Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion.
1948. - Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik (Garrigue Masaryk), sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika (Tomas), izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu.
1952. - Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista (Fulgencio) oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro.
1959. - U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a dalaj lama je izbegao u Indiju.
1968. - U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi.
1969. - Džejms Erl Rej (James Earl Ray), optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga (Luther) u aprilu 1968, osuđen je na 99 godina zatvora.
1974. - Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da "nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata između SAD i Japana".
1975. - Snage severnog Vijetnama su, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Shi Min).
1990. - Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta.
1993. - Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.
1995. - U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 je ranjeno.
1997. - Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.
2000. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) uputila je protest srpskim vlastima zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ova akcija vlasti "poprima alarmantne razmere".
2000. - U Rijeci je umro popularni hrvatski pevač Ivo Robić, legenda hrvatske i jugoslovenske muzičke scene.
2001. - SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.
2005. - Umro je irski komičar Dejv Alen (Dave Allen) poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Uto Mar 10, 2009 8:00 pm

11. mart

1544. - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tasso), autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.
1851. - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".
1881. - Rodjen je Aleksandar Fleming (Alexander Fleming) škotski biolog i farmaceut, pronalazač penicilina, revolucionarnog antibiotika. Za ovo otkriće on je dobio Nobelovu nagradu, zajedno sa još dva istraživača (Florey, Chain). Objavio je veliki broj naučnih radova iz oblasti bakteriologije, imunologije i hemoterapije. Rodjen je 6. avgusta 1881.
1885. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).
1913. - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.
1917. - Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.
1920. - Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.
1938. - Artur Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Schuschnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.
1941. - Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta (Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.
1955. - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.
1973. - Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.
1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.
1975. - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.
1981. - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.
1985. - Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".
1985. - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.
1990. - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.
1990. - Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinochet) je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.
1998. - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.
1999. - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.
2000. - U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa.
2000. - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.
2002. - U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo je najmanje 17 Palestinaca.
2003. - Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsch) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.
2003. - Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.
2004. - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije. Tri meseca kasnije u Italiji je uhapšen Egipćanin Rabei Osman Sajed Ahmed, osumnjičen za organizovanje tih napada, a zbog pripremanja terorističkih napada u Belgiji je pritvoreno 15 osoba. Jedan od osumnjičenih, Marokanac Abdelmadžid Bušar uhapšen je u vozu na relaciji Subotica-Beograd u julu 2005. godine i izručen Španiji.
2004. - Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina Ranka Ćešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sre Mar 11, 2009 7:31 pm

12. mart

641. - Kineska princeza Ven Čeng (Wen Cheng) se udala za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom oblašću.
1507. - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio je Makijaveliju (Machiavelli) kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo "Vladar".
1537. - Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.
1537. - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot (Charles Cunningham Boycott), protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.
1848. - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha (Metternić) što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.
1854. - Velika Britanija i Francuska su zaključile savez s Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.
1856. - Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.
1868. - Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića i dozvoljena je njegova upotreba. Rešenje o tome doneo je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.
1880. - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića, najznačajniji pesnik srpske moderne s početka 20. veka. Pri povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kojem se nalazio. Objavio je dve zbirke pesama "Utopljene duše" i "Mi čekamo cara".
1881. - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk (Atatuerk), prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.
1907. - U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.
1925. - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen (Yat), otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom (Chiang Kai Shek).
1938. - Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe su umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem Rajhu.
1947. - Predsednik SAD Hari Truman (Harry) proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma ("Trumanova doktrina"). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.
1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište").
1966. - Indonežanski parlament lišio je Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključjući položaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vršilac dužnosti šefa države.
1971. - Premijer Hafez al Asad (Assad) izabran je referendumom za predsednika Sirije.
1978. - Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.
1993. - U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaj poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno.
1999. - Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATO pakta. To su bile prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.
1999. - Umro je Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov (Mendelssohn) koncert za violinu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu.
2001. - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpske vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre.
2001. - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile su dva najveća kipa Bude u svetu stara nekoliko hiljada godina.
2002. - Savet bezbednosti UN je, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.
2003. - U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić (51). Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001. nakon demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Čet Mar 12, 2009 7:51 pm

13. mart

1639. - Američki univerzitet u Masačusetsu, osnovan 1636. godine, nazvan je Harvard, u čast njegovog prvog dobročinitelja, sveštenika Džona Harvarda, koji je 1638. godine umro.

1733. - Rođen je Džozef Prisli, engleski materijalistički filozof, fizičar i hemičar. Otkrio je kiseonik, amonijak, hlorovodinik, sumpornu kiselinu, azot-oksid i ugljenodioksid. Kao psiholog, bio je jedan od osnivača asocijalne psihologije.

1781. - Engleski astronom nemačkog porekla, Vilijam Heršel, neočekivano je otkrio planetu Uran, sedmu po udaljenosti od Sunca. Heršelovo otkriće bilo je prvo otkriće učinjeno uz pomoć teleskopa, koji je Heršelu omogućio da prepozna Uran kao planetu, a ne kao zvezdu, kao što su mislili njegovi prethodnici. Ovo otkriće Heršelu je najpre donelo članstvo, a potom i predsednički položaj u Londonskom kraljevskom društvu.

1852. - Debi crtanog junaka Ujka Sema.

1871. - Rođen je srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska rata i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik štaba Primorskog kora, koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlačenjem srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju. Na Solunskom frontu 1916. i 1917. komandovao je Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem. Dela: vojne studije "Bitka na Jadru avgusta 1913. godine", "Opsada Skadra 1912-1913.", "Bitka na Kolubari" (dva toma), "Beogradska operacija".

1881. - Ruski car Aleksandar II (1855-1881) ubijen je u Petrogradu u atentatu koji su izveli članovi tajnog udruženja "Narodna volja".

1895. - U Njujorku je izgorela laboratorija srpskog pronalazača Nikole Tesle i tako je nestala ogromna naučna baština koju je on godinama stvarao.

1903. - Rođen je srpski geolog Kosta Petković, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Geološkog zavoda i Geološkog instituta, urednik "Geoloških anala Balkanskog poluostrva", "Zbornika" i "Glasnika Geološkog instituta SANU". Objavio je više od 200 naučnih radova i izradio prvu geološku kartu Jugoslavije po internacionalnoj normi. Dela: "Geološki sastav i tektonski sklop Suve planine", "Geološki sastav i tektonski sklop Majdanpeka", "Geologija okoline Dubrovnika", "Geološka građa Jugoslavije i njen uticaj na obrazovanje rudnih ležišta, reljefa i razvoj privrede", "Mezozoik Jugoslavije I-IV", "Trusna katastrofa u Skoplju 26. jula 1963. I-III", "Studija seizmo-tektonske karakteristike teritorije Crne Gore".

1950. - Dženeral Motors objavio je rekordnu zaradu - 656.434.232 $.

1961. - Pablo Pikaso (79) oženio se svojim modelom Žaklinom Rok (37).

1974. - Otvoren je aerodrom Šarl de Gol u blizini Pariza.

1975. - Umro je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine". U Prvom svetskom ratu je hapšen i interniran, između dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Beogradu. Njegova rana dela su poetički spis "Ex ponto", "Nemiri" i "Lirika". Pripovedač snažne imaginacije i izuzetan poznavalac istorije Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i brušenim stilom, prefinjenim psihološkim analizama, dubokim poniranjem u suštinske probleme egzistencije i umećem da sugestivnom magijom reči dočara ljudsku i društvenu panoramu minulih vekova. Koristeći narodna predanja, legende, istorijsku faktografiju, bogatstvo mašte i osećanja sveta, podigao je monumentalnu književnu građevinu, posebno romanima "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen). Ostala dela: zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji, kritike, članci I i II", "Sveske".

1993. - Umro je srpski slikar i istoričar umetnosti Pavle Vasić, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Umetničkoj školi u Beogradu, privatnoj školi Jovana Bijelića i u Parizu. Dela: "Uvod u likovne umetnosti", "Doba baroka", "Anastas Jovanović", "Dimitrije Avramović", "Uroš Knežević", "Nošnja naroda Jugoslavije kroz istoriju", "Uniforme srpske vojske 1808-1918.", "Primenjena umetnost kod Srba", "Umetnički život I i II".

1999. - U eksplozijama koje su šiptarski teroristi izazvali u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima terorističke Oslobodilačke vojske Kosova kod Vučitrna ubijena su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Pet Mar 13, 2009 7:41 pm

14. mart

1776. - Rođena je srpska književnica Eustahija Arsić, "prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: "Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh".

1791. - U Beču je izašao prvi broj "Serbskih novina". Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.

1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.

1879. - Rođen je Albert Ajnštajn, slavni fizičar-teoretičar. Rođen je u Ulmu kao nemački Jevrejin. Školovanje je započeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematičarkom Milevom Marić iz Novog Sada. Naučne radove počeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih članaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-električnog efekta pomoću kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizičkog polja tražeći vezu između gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: "Evolucija fizike", "Elektrodinamika tela u kretanju", "O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti", "Moja slika sveta"...

1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".

1908. - Rođen je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života.

1914. - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska su uspostavile odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status muslimana.

1923. - Voren Dži Harding je prvi američki predsednik koji je počeo da dobija poreske izveštaje i plaća porez.

1932. - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

1950. - Počeo je program FBI-ja "10 najtraženijih".

1964. - Džek Rubi proglašen je krivim za ubistvo Harija Li Osvalda (ubice predsednika Kenedija) i osuđen na smrt. Bila je to prva presuda u američkoj istoriji koja je izrečena u direktnom televizijskom prenosu.

1986. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme.

1990. - Mihail Gorbačov postao je predsednik sovjetskog parlamenta.

1995. - Prvi put je istovremeno 13 ljudi bilo u svemiru.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sub Mar 14, 2009 10:59 pm

15. mart

44. p. n. e. - U Senatu je grupa zaverenika, predvođena Brutom i Kasijem, ubila rimskog imperatora Gaja Julija Cezara.

76. - Rođen je Hadrijan, rimski imperator (117-138), Trajanov naslednik. Uvidevši da Rimska imperija slabi, podigao je na severnoj granici provincije Britanije tzv. Hadrijanov zid, koji je trebalo da je štiti od upada Pikta i Škota. Za vreme njegove vladavine pojačalo se nezadovoljstvo upropašćenih seljaka i provincijalaca, pa tada počinju i prvi veći ustanci u provincijama. Hadrijan je pokušao da nezadovoljstvo suzbije reformama, a kada to nije uspelo, pooštrio je režim robovlasničke diktature. Mnogo je putovao po istočnim provincijama. Atinu je ukrasio novim građevinama, a na donjoj Marici je podigao Hadrijanov grad, današnje Jedrene.

1493. - Kristofor Kolumbo vratio se u Španiju nakon prvog novosvetskog putovanja.

1815. - Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu Milutinovića Sarajliju. U Svetoj gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo "Sveta gora sa strane vere, hudožestva i povesnice", kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku.

1824. - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje i uživanja u prirodi, ali je u nekima predosetio i sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima, čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U svojoj najpoznatijoj pesmi, "Đački rastanak", opevao je Sremske Karlovce i đačke radosti, dubinu i misaonost iskazao je u pesmi "Tuga i opomena", a u satiričnoj pesmi "Put" ismejao je protivnike Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a kasnije je sahranjen na Stražilovu.

1883. - Beograd je dobio prvu "telefonsku štaciju", sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor vodili su ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

1900. - Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela: "Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka", "Vodozemci i gmizavci naše zemlje".

1907. - Finska je postala prva evropska zemlja u kojoj su žene dobile pravo glasa.

1938. - Zatvoren je prvi Međunarodni salon automobila i motornih vozila u Beogradu. Salon je otvoren 5. marta na Beogradskom sajmu, u saglasnosti sa Stalnim međunarodnim uredom automobilskih konstruuktora u Parizu. Bila je to revija svetske automobilske industrije sa ciljem da se populariše automobilizam i iskoreni pogrešno shvatanje o automobilima kao luksuznim napravama. Ukupno je izloženo 375 kola, a salon je posetilo oko 40.000 ljudi. Te iste godine, u Beogradu je bilo 3089 automobila.

1939. - Hitlerove trupe umarširale su u Češku i Moravsku, a u zoru 1. septembra u Poljsku. Velika Britanija i Francuska odmah su Nemačkoj objavile rat, pa se ovaj datum uzima kao početak Drugog svetskog rata.

1957. - Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata, pristupio je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ "Komunist", 1925. je osuđen na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. U početku narodnooslobodilačke borbe 1941. bio je partijski rukovodilac u Crnoj Gori i taj period istorija nije potpuno osvetlila, posebno njegovu ulogu u likvidacijama političkih protivnika. Od decembra 1941. bio je u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik predsedništva, a 5. novembra u tom gradu je osnovao novinsku agenciju Tanjug.

1959. - Robert Foster oborio je rekord izdržavši pod vodom bez vazduha 13 minuta i 42,5 sekundi.

1964. - Elizabet Tejlor udala se za Ričarda Bertona. Ovo je bio njen peti brak.

1968. - Američki magazin "LIFE" nazvao je Džimija Hendriksa "najspektakularnijim gitaristom sveta".

1971. - Debi soba za četovanje (chatrooms) na Internetu.

1991. - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila, koji je u srpsku literaturu uneo dotad nepoznatu eruptivnu snagu, oslobođenu ideoloških i socrealističkih stega. Na zgražavanje književnih i političkih pravovernika, na svetlo dana je izneo tamnu stranu života - nastrano, zloćudno i opako. U otadžbini je dugo prećutkivan, pogotovo posle izjave jednom stranom listu da je Josip Broz "bien bronze", što ima dvosmisleno značenje - lice opaljeno suncem, ali i metalno lice vlastodršca. Maštovito je kombinovao folkloristički sočne likove iz rodnog Bijelog Polja s modernom proznom fakturom i smelim orgijastičnim tretiranjem erotike i senzualnosti. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka "Đavoli dolaze", objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani "Crveni petao leti prema nebu", "Heroj na magarcu", "Rat je bio bolji", "Ljudi sa četiri prsta", "Peti prst", "Gullo, gullo", novele "Vuk i zvono", drama "Godo je došao".

1991. - Umro je srpski filozof Veljko Korać, profesor Filozofskog fakultetu u Beogradu, na čiju je inicijativu osnovana Katedra za sociologiju. Zaslužan je za povratak izvornom razumevanju učenja Karla Marksa kod nas i za nedogmatski pristup marksizmu. Dela: "Erazmo Roterdamski", "Marks i savremena sociologija", "Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva", "Filozofija i njena istorija", "Istorija društvenih teorija".

1991. - Predsednik predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović dao je ostavku, jer je predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji suočenoj sa otvorenom pobunom secesionista i opasnošću krvavog rasparčavanja Jugoslavije.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Pon Mar 16, 2009 12:48 am

16. mart

1802. - Osnovana je Vojna akademija "Vest Point", prva vojna škola u SAD-u. U ovu prestižnu školu tek je 1870. godine upisan prvi crni pitomac, a žene su pravo upisa stekle tek 1976.

1827. - Izašle su prve američke novine koje su uređivali crnci - Freedom's Journal.

1868. - Rođen je Maksim Gorki, ruski književnik, jedan od osnivača sovjetske književnosti i utemeljivača socijalnog realizma. U književnosti se pojavio pod romantičnim pseudonimom Jegudila Hlamida, skitnice, boema, majstora svih zanata. U romanima je slikao postanak, polet i padanje buržoaskog društva i pojavu proletarijata. Dela: "Detinjstvo", "Među ljudima", "Moji univerziteti", "Starica Jezergil", "Život Matveja Kožemjakina", "Na dnu", "Malograđani"...

1881. - U Beogradu je osnovana Železničko-saobraćajna škola, koja je imala dva odeljenja sa po 50 učenika. Po završetku dvogodišnjeg školovanja, učenici su upućivani na jednogodišnju praksu u Austriju ili Belgiju, gde su polagali praktične i stručne ispite. Škola je prestala da radi 1884, a obnovljena je 1922. kao Državna železnička saobraćajna škola.

1900. - Ser Artur Evans otkrio je prastari grad Knosos na severnoj obali Krita. U njemu je cvetala prehelenska minojska kultura u periodu oko 2300-1400. godine pre nove ere. Otkopana je veličanstvena vladarska palata među čijim su ostacima nađene slike na zidu, zemljano posuđe i razni predmeti od kamena i metala.

1953. - Predsednik Jugoslavije Josip Broz doputovao je u Veliku Britaniju; to je bila prva poseta šefa jugoslovenske države jednoj zapadnoj zemlji posle Drugog svetskog rata.

1978. - Crvena brigada kidnapovala je bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.

1991. - Njujorški loto isplatio je celu nagradu jednom pobedniku - 33,3 miliona dolara. Dobitna kombinacija bila je: 18, 21, 32, 33, 35, 38.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Uto Mar 17, 2009 3:34 am

17. mart

1521. - Ferdinand Magelan otkrio je Filipine.

1762. - U Njujorku je održana prva parada u čast svetog Patrika, zaštitnika Irske. Paradu su održali irski vojnici koji si služili u britanskoj armiji.

1861. - Proglašena je Kraljevina Italija.

1901. - U Parizu su prvi put izložene Van Gogove slike. Izložena je 71 slika koja je izazvala pravu senzaciju u svetu. Jedanaest godina ranije, ovaj holandski slikar izvršio je samoubistvo, ne sluteći kakvu će slavu njegove slike postići. Za svog života, Van Gog je prodao samo jednu sliku.

1929. - Za "Dženeral motors" počeo je da radi nemački industrijski proizvođač Adam Opel.

1959. - Dalaj Lama prebegao je iz Tibeta u Indiju.

1987. - Izlazi IBM-ov PC-DOS 3.3 verzija.

1996. - Talas pljački i podmetnutih paljevina zahvatio je Grbavicu, poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, koje je, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, prepušteno muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Uto Mar 17, 2009 8:13 pm

18. mart

1780. - Rođen je srpski knez Miloš Teodorović, poznat kao Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano Hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao ni od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivili Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo sa zadovoljstvom ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1810. - Premijera prve američke opere Converse

1844. - Rođen je Rimski-Korsakov, ruski kompozitor, istaknuti pripadnik grupe "Ruska petorica". Temeljno obrazovan muzički teoretičar (napisao je, između ostalog, klasično delo "Principi orkestracije"). U svom stvaranju, koje se odlikuje snažnom dramatikom i raskošnom orkestarskim bojama, oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Glavna dela: "Zlatni petao", "Snjegoručka", "Carska nevesta", "Španski kapričo", "Fantazija na srpske teme"...

1900. - Oformljen je Ajaks, amsterdamski fudbalski klub.

1920. - Grčka usvaja Gregorijanski kalendar.

1925. - Najgori tornado u istoriji SAD protutnjao je kroz Misuri, Ilinois i Indijanu. Posledice - 695 poginulih osoba, 13.000 povređenih i šteta od oko 17 miliona dolara.

1931. - U prodaji prvi električni brijači.

1948. - ŠSR je iz Jugoslavije opozvao vojne stručnjake pod izgovorom da su "okruženi neprijateljstvom", a sutradan i civilne, u pokušaju da se jugoslovensko rukovodstvo pritiskom natera da prihvati kurs koji je nametao Informbiro, tj. Moskva.

1956. - Umro je srpski pravoslavni teolog i besednik Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski od 1919. do 1944, prema mnogima najumniji srpski monah posle Svetog Save. Po završetku studija teologije u Švajcarskoj, doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Bernu, posle čega je diplomirao filozofiju na engleskom univerzitetu Oksford i doktorirao u Ženevi. Po povratku u Srbiju, postao je predavač na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, 1909. se zamonašio, a potom je završio Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, objašnjavajući zapadnoj javnosti i vladama suštinu pravedne oslobodilačke srpske borbe protiv austrougarske carevine. Između dva svetska rata osnovao je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande. Pokrenuo je obnovu manastira, posebno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, nazvanoj Srpska Sveta gora. Znatno je doprineo sprečavanju jugoslovenske vlade da prihvati Konkordat s Vatikanom. Nemci mu nisu oprostili ulogu u obaranju Trojnog pakta krajem marta 1941, pa su ga u Drugom svetskom ratu, čim su okupirali Jugoslaviju, konfinirali u manastir Ljubostinja, potom u manastir Vojlovica. S patrijarhom Gavrilom (Dožić) zatočen je 1944. u logor Dahau i oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi poslata tokom rata u koncentracioni logor. Kao nepomirljivi protivnik komunizma, posle oslobođenja Jugoslavije nije se vratio u otadžbinu, smatrajući da će narodu više pomoći u emigraciji. "Kada kuća gori, požar se gasi spolja", često je govorio. Umro je u ruskom manastiru svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom narodnom groblju pored manastira svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenesene u zavičaj 1991. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Mudra igumanija ljubostinjska", "Stoslov o ljubavi", "Hriste, dođi u Aziju", "Indijski Savle", "Kasijana", "Zemlja nedođija", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" (nedovršeno).

1962. - Potpisan je mirovni sporazum kojim je okončan sedmogodišnji Alžirski rat i kojim je okončana 130-godišnja kolonijalna vlast Francuske u Alžiru.

1977. - Grupa Clash objavljuje prvi album - "White Riot".

1990. - Održani su prvi slobodni izbori u Demokratskoj Republici Nemačkoj. Konzervativci su pobedili komuniste.

1990. - Najveća pljačka umetničkih dela - Izabela Stjuart je iz muzeja u Bostonu uzela 12 slika, čija vrednost iznosi 100 miliona dolara.

1992. - Dona Samer dobila je svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih (Hollywood's Walk of Fame).

1995. - Majkl Džordan se vraća u NBA nakon 17-mesečnog povlačenja.

1999. - Mirovni pregovori u Parizu propali su kad su šiptarski predstavnici jednostrano potpisali dokument koji su SAD i njeni NATO saveznici nazvali međunarodnim mirovnim sporazumom. Jugoslovenska delegacija odbila je da stavi potpis, što je učinio i predstavnik Rusije u svojstvu svedoka. Šest dana kasnije, otpočela je agresija NATO na Jugoslaviju
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Čet Mar 19, 2009 8:16 am

19. mart

1682. - Nacionalni savet priznao je nezavisnost Francuske crkve.

1813. - Rođen je David Livingston, škotski istraživač afričkog kontinenta. U periodu 1841-1873. otkrio je i ispitao prostrane oblasti u južnoj i istočnoj Africi. Prvi je vršio istraživanja u basenu reke Zambezi i otkrio Viktorijine vodopade, kao i jezero Njasu. Umro je 1873. godine a, kao najveći britanski istraživač Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.

1831. - Prva pljačka banke u Americi - Gradska banka, Njujork. Odneseno je 245.000 $.

1883. - Jan Maceliger izumeo je prvu mašinu za kompletnu proizvodnju cipela.

1915. - Načinjena je prva fotografija planete Pluton, iako je kao planeta otkrivena tek petnaest godina kasnije.

1958. - Otvoren je prvi britanski planetarijum u Londonu u muzeju Madam Tiso.

1990. - U Otavi je održan prvi turnir u hokeju za žene.

1991. - Ekipa Sakramento Kingsa postavila je neslavan rekord NBA lige - 29 uzastopnih poraza.

1993. - U Narodnoj biblioteci Srbije osnovana je "Zadužbina Desanke Maksimović", nekoliko sedmica posle smrti srpske književnice, s ciljem da pomaže objavljivanje i prevođenje na strane jezike njenih dela i da podstiče pesničko stvaralaštvo.

1994. - Napravljena je najveća kajgana na svetu - od 160.000 jaja, u Jokohami u Japanu.

1996. - Vini Mandela razvela se od Nelsona Mandele posle 38 godina braka.

1996. - Tragedija sarajevskih Srba dostigla je vrhunac prelaskom Grbavice pod kontrolu muslimansko-hrvatske federacije, na osnovu Dejtonskog sporazuma. I Grbavicu su, kao prethodno i ostale srpske delove grada, napustili gotovo svi Srbi, odnevši i grobove svojih najbližih.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Pet Mar 20, 2009 1:18 am

20. mart

1413. - Kralj Henri V stupio je na engleski presto nakon smrti svoga oca, kralja Henrija IV, prvog engleskog monarha iz dinastije Lankester.

1828. - Rođen je Henrik Ibzen, norveški književnik, jedan od najvećih dramskih pisaca u svetskoj književnosti. Pisao je psihološke drame, a bitno je uticao na kulturni život nordijskih zemlja, kao i na englesku, nemačku i francusku književnost. Za sižee svojih drama uzimao je teme iz najbliže okoline, a naročito je majstorski obrađivao ženske likove. Dela: "Gospođa s mora", "Hedi Gabler", "Društvo mladih", "Ljubavna komedija"...

1854. - U Viskonsinu je od strane bivših "vigovaca" osnovana Republikanska partija, u nameri da se spreči širenje ropstva na zapadne teritorije SAD. Kasnije će se, posle građanskog rata, republikanci iskristalisati kao partija pobedničkog Severa.

1914. - U SAD-u je održan prvi međunarodni turnir u umetničkom klizanju.

1969. - Venčali su se Džon Lenon i Joko Ono na Gibralatru.

1977. - Indira Gandi izgubila je na izborima u Indiji.

1989. - Ričard Ker zamenio je Roberta Gejtsa na mestu zamenika direktora CIA.

1991. - Pegi Li dobila je odštetu od tri miliona dolara od kompanije "Dizni" na osnovu tužbe za narušavanje ugovora.

1995. - Muslimanska armija u BiH pokrenula je snažnu ofanzivu na Vojsku Republike Srpske na Majevici i Vlašiću, 40 dana pre isteka četvoromesečnog primirja, zaključenog uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera.

1995. - Od posledica podmetanja nervnog gasa u tokijskom metrou poginulo je 12 osoba, a preko 5.000 je hospitalizovano. Smrtonosni gas sarin ubacili su pripadnici sekte Aum Shinrikyo.

1999. - Četiri dana pre početka agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, s Kosova i Metohije povuklo se svih 1.380 verifikatora OEBS-a.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sub Mar 21, 2009 12:17 am

21. mart

1685. - Rođen je Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Pretežan deo života proveo je u Lajpcigu kao kantor crkve sv. Tome. U svoje vreme više je bio cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor. Tek je Feliks Mendelson, izvođenjem Bahove "Pasije po Mateju", otkrio njegov muzički genije, stvorio pravi Bahov renesans i od tada se javljaju mnogi Bahovi sledbenici. Bahovo stvaralaštvo označava raskid sa srednjovekovnim misticizmom, kao i vrhunac i završetak baroknog polifonog stila. Komponovao je preludijume, fuge, tokate za orgulje, svite, violinske koncerte... Glavna dela: "Dobro temperovani klavir", "Umetnost fuge za klavir", "Brandenburški koncerti", "Pasija po Mateju"...

1804. - Usvojen je Francuski građanski zakonik, "Code civil des Franscais", koji je tri godine kasnije promenio naziv u "Code Napoleon". Ovaj zakonik preživeo je sve promene kroz koje je prošlo francusko društvo od Prvog carstva do Pete Republike; još uvek tako dobro služi da na pomolu ne samo da nije njegovo ukidanje već ni njegova generalna revizija. Od svih građanskih zakonika koji su danas u primeni u svetu, ovaj francuski je najstariji i, pokazalo se, najvitalniji.

1824. - Karlovački slikar Pavle Đurković završio je portret kneza Miloša. To je bila druga slika izrađena u obnovljenoj Srbiji.

1857. - Veliki zemljotres u Tokiju - 107.000 mrtvih.

1935. - Persija je i zvanično promenila ime u Iran.

1935. - Umro je srpski geolog Vladimir K. Petković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Državnog geološkog instituta Jugoslavije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, najbolji poznavalac kredne formacije kod nas i tektonike istočne Srbije. Bio je i upravnik Geološkog zavoda Beogradskog univerziteta i urednik "Geoloških anala Balkanskog poluostrva". Napisao je oko 70 radova, pretežno o stratigrafiji i tektonici Srbije. Dela: "Geologija istočne Srbije", "O tektonskom sklopu istočne Srbije", "Tercijer u Skopskoj ravnici", "Tupižnica i njeno podnožje", "Golt u Srbiji", "O baremskom katu na Grebenu", "Aptski kat u istočnoj Srbiji".

1943. - Pokušaj atentata na Hitlera.

1963. - Federalni zatvor Alkatraz zvanično je zatvoren.

1975. - Kraj monarhije u Etiopiji, nakon 3.000 godina.

1983. - Jedina štamparska greška na naslovnoj strani Time Magazine-a: control=contol. Svi brojevi povučeni su iz prodaje.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sub Mar 21, 2009 10:03 pm

22. mart

- Danas je Dan svetih 40 velikomučenika u Sevastiji, poznat kao Mladenci. Taj dan Pravoslavna crkva praznuje u spomen na 40 rimskih vojnika mladenaca koji su položili život za Isusa Hrista. U vreme kad je početkom IV veka istočnim delom Rimskog carstva vladao car Valerije Likinije (Valerius Licinius), koji je svim silama gušio hrišćanstvo, u maloazijskom gradu Sevastiji lokalni komandant Agrikola (Agricola) pokušao je da odvrati od hrišćanstva 40 vojnika, ali nije uspeo, pa je o tome obavestio višu komandu. Ona je poslala izaslanika Lisija (Lisius), koji je naredio da vojnike bace u jezero koje se ledilo od hladnoće, a kad ih ni to nije odvratilo od Hrista, javno ih je spalio na lomači. Kasnije je taj dan postao slava mladih bračnih parova.

1599. - Rođen je Anton van Dajk, flamanski slikar čija je delatnost vezana za Italiju i Englesku. Kao član Rubensovog ateljea, ugledao se dosta na svog učitelja. Slikao je religiozne kompozicije osrednjih vrednosti, ali se proslavio portretima aristokrata i viđenijih savremenika. Njegove portrete odlikuje plemenitost izraza, suptilnost palete i ozbiljna psihološka analiza. Snažno je uticao na engleske portretiste.

1733. - Džozef Pristli napravio je gaziranu vodu.

1862. - San Marino i Italija potpisali su sporazum o prijateljstvu i saradnji.

1876. - Rođen je srpski pisac Borisav Stanković, slikar prolaznosti života i ljudske tragike i dubok analitičar političkih i psiholoških procesa u srpskom društvu uzdrmanom socijalnim suprotnostima. Pisao je o Vranju i jugu Srbije, raslojavanju i degeneraciji starih trgovačkih porodica, talasu promena u gradskom životu, moralu žitelja rodnog grada i patrijarhalnoj atmosferi, potčinjenosti pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ponora ljudske duše, naročito je rado slikao likove kojima potpuno gospodare strast i dert, dovodeći ih u žestok sukob s moralnim nazorima male sredine. Dela: knjige pripovedaka "Iz starog jevanđelja", "Stari dani", drame "Koštana", "Tašana", roman "Nečista krv", memoari "Pod okupacijom".

1887. - Rođen je Leonard Čiko Marks, jedan od legendarne braće Marks, američkih filmskih komičara. U periodu od 1935. do 1940. svojim kalamburima i paradoksima dominirali su američkom filmskom komedijom. Glavni filmovi: "Guščja čorba", "Noć u operi", "Dan na trkama", "Noć u Kazablanci"...

1903. - Nijagarini vodopadi ostali su bez vode usled suše.

1945. - Paktom potpisanim u Kairu osnovana je Arapska liga, regionalna organizacija koja je odraz težnje ka jedinstvu arapskog sveta kog sjedinjuje jezik, religija, kultura, tradicija i niz zajedničkih interesa. Pakt su potpisale: Sirija, Transjordanija, Irak, Saudijska Arabija, Liban, Egipat i Jemen, a naknadno su, pošto su stekle nezavisnost, primljene u članstvo i Libija, Sudan, Tunis, Maroko, Kuvajt i Alžir. Arapska liga danas ima cilj da koordinira političku akciju i ostvari tešnju saradnju na ekonomskom, intelektualnom i socijalnom polju.

1960. - Arthur Schawlow i Charles Townes dobili su prve patente za laser.

1963. - Bitlsi su objavili prvi album - "Please Please Me".
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Pon Mar 23, 2009 1:20 am

23. mart

1391. - Umro je kralj Tvrtko I Kotromanić, prvi i najmoćniji srpski i bosanski kralj, koji je u manastiru Mileševa, na grobu Svetog Save, 1377. krunisan za kralja Srbije i Bosne, čemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. U bici kod Bileće 1388. potukao je Turke, a njegova vojska, pod vojvodom Vlatkom Vukovićem, učestvovala je 1389. u Kosovskoj bici protiv Turaka. Bio je rodbinski vezan s Nemanjićima - unuk je Jelisavete, kćerke srpskog kralja Stefana Dragutina. Grb tog srpskog velmože - dva polja podeljena kosom linijom sa po tri ljiljana u svakom polju u obliku trougla i u pravoj liniji - muslimanska vlada u Sarajevu, koja je 1992. započela građanski rat protiv Srba u Bosni, uzela je, u pokušaju da nakalemi bilo kakav identitet, kao uzorak za zastavu Bosne i Hercegovine, što je tragikomični istorijski paradoks, budući da je ljiljan u srednjovekovnoj evropskoj heraldici simbol Bogorodice.

1839. - Prva zabeležena upotreba izraza "OK" - "Boston's Morning Post".

1863. - Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji".

1900. - Rođen je Erih From, nemački sociolog, filozof i psihoanalitičar. Pripadao je marksističkom krugu mislilaca okupljenih oko "Časopisa za socijalna istraživanja". Kritički je tumačio neke Frojdove teze i analizirao je elemente ljudskog samootuđenja. Glavna dela: "Zen budizam i psihoanaliza", "Umeće ljubavi", "Beg od slobode", "Misija Sigmunda Frojda"...

1903. - Braća Rajt patentirala su avion.

1903. - U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića koje su organizovali studenti socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović morali su da emigriraju.

1910. - Rođen je Akira Kurosava, veliki japanski filmski reditelj, čija su dela otkrila svetu japanski film. Spaja tradiciju svoje zemlje sa evropskim senzibilitetom. Filmovi: "Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Na dnu", "Idiot", "Živeti Rašomon"... Dobitnik je Oskara i visokih nagrada u Kanu i Veneciji.

1919. - Musolini je osnovao Fašističku partiju u Italiji.

1919. - U Rusiji je oformljen Politbiro/Centralni komitet.

1929. - U Beloj kući instaliran je telefon.

1944. - Nikolas Alkimejd pao je iz aviona sa visine od 5.500 metara bez padobrana i - preživeo.

1953. - Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika - Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

1956. - Sudan je stekao nezavisnost.

1983. - Preminuo je Barni Klark, pošto je 112 dana ranije postao prvi pacijent sa ugrađenim stalnim veštačkim srcem.

1999. - Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević odbio je zahtev da prihvati strane trupe pod vođstvom NATO-a na Kosovu i Metohiji, posle čega je specijalni izaslanik SAD-a Ričard Holbruk odmah otputovao u sedište NATO-a u Briselu. Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana potom je aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara, a vlada Jugoslavije je, zbog pretnji vojnom agresijom, proglasila stanje neposredne ratne opasnosti.

1999. - Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je posetu SAD-u zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona koji je leteo ka Vašingtonu da letelicu vrati u Moskvu
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od MustraBecka taj Sre Mar 25, 2009 8:33 pm

24. mart

1401. - U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio je Damask.
1603. - Umrla je engleska kraljica Elizabet I. Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski morepolovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju.
1736. - U Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu "Pera Segedinac".
1882. - Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu kasnije poznata kao "Kohov bacil".
1882. - Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme "Hijavata" u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca.
1891. - Velika Britanija i Italija postigle su sporazum ogranicama kolonija u području Crvenog mora.
1905. - Umro je francuski pisac Žil Vern, koji jesvojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji ("Put oko sveta za 80 dana", "Dvadeset hiljada milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Pet nedelja u balonu").
1930. - Rodjen je Stiv Mekkvin (Steve McQueen), američki filmski glumac
1945. - Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.
1945. - U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.
1962. - Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.
1972. - Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.
1976. - Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.
1976. - U Argentini je vlast preuzela vojna hunta generala Horhea Videle, a predsednica Isabela Peron je uhapšena.
1980. - U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize.
1983. - Umro je prvi pacijent sa veštačkim srcem, Barni Klark (Barney Clark). On je živeo 112 dana sa uredjajem koji je pumpao krv umesto prirodnog srca.
1989. - U vodama Aljaske brod "Ekson Valdez" ispustio je više od četiri miliona tona nafte.
1990. - Šri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu.
1993. - Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednika Izraela.
1999. - U 20.00 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara.
1999. - Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje.
2000. - Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli su novu strategiju na Balkanu - jačanje veza sa opozicijom i "civilnim društvom" u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u celoj SR Jugoslaviji.
2002. - Po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu "Dan obuke" a Hale Beri u filmu "Bal čudovišta". "Blistavi um" je osvojio Oskara za najbolji film.
2003. - Županijski sud u Rijeci (Hrvatska) osudio je bivšeg hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991. godine.
2003. - "Klonejd", kompanija koja tvrdi da je uspela da napravipet kloniranih ljudskih bića, po prvi put je i objavila fotografiju bebe, za koju se tvrdi da je klonirana.
2005. - Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski, optužen za ratne zločine nad Albancima tokom sukoba u selu Ljuboten na severu Makedonije, u avgustu 2001, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Na današnji dan

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 29 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 16 ... 29  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu