O Božiću

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

O Božiću

Počalji od MustraBecka taj Pon Jan 05, 2009 11:32 am

First topic message reminder :

Kao što narodna izreka za nešto što je nedeljivo ili neodvojivo od nečeg drugog glasi: ujedno su kao Badnji dan i Božić, tako ova dva narodna praznika treba posmatrati kao celinu koja se jedinstveno svetkuje.
Niko nije bolje izrazio posebnost ovog praznovanja od junaka Njegoševog dramskog speva "Gorski vijenac", slepog igumana Stefana, koji, prihvativši se gusala, na Badnje veče ovako peva: "Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave bez Božića". I niko kao Veselin Čajkanović nije ubedljivije pokazao da su, uz slavu ili krsno ime, Badnji dan i Božić najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru, nasleđeni iz religije naših davnih predaka. Razlika je u tome što je slava pretežno porodično pomen predaka, a Badnje veče opšti u svekolikom narodu.
Naročitost sveopšteg praznovanja Badnjeg dana i Božića se vidi, još, i iz ove činjenice: među svim praznicima koji se u srpskom narodu svetkuju, pa i onim najopštijima, poput Vaskrsa, Đurđevdana, Spasovdana i Ivanjdana, izdvajaju se Badnji dan i Božić kao jedini u kojima nema drugih blagdanskih primesa, pa tako ova dva praznika nisu ničije krsno ime, ni zavetni dan, ni esnafska slava, već samo Badnji dan i Božić - najopštija, dakle, svetkovina, svakoga i svih, u celom srpskom narodu.
Na Badnji dan , koji je uvek 24. decembra/6. januara, po pravilu pre sunčeva izgreva, seku se badnjaci ili veseljaci. Za badnjak se u Šumadiji pretežno seče cerovo ili graničevo drvo, a u gružanskim selima se najradije biraju cerići sa mahovinom. U Visočkoj nahiji za badnjak se uglavnom seče hrast, dok u fruškogorskim selima seku mlad hrast - do žila.
Badnjak se, pre seče, kad mu se pristupi, obavezno pozdravlja, najčešće sa: Dobro jutro, badnjače, i čestita Božić, pri čemu se badnjak posipa žitom, ponesenim za ovu priliku od kuće u rukavici. Badnjak se seče ćuteći, jer se veruje, ako se progovori, naslutiće se nesreća i biće gladna godina. Seče se sa istočne strane, ali se poslednji udar čini sa zapadne strane - da bi badnjak pao na istočnu stranu. Odsečen badnjak treba da padne bez zadržavanja - da se ne bi zadržala sreća, a negde se trude da ga, pri padu, dočekaju na ramena, da ne padne na zemlju. Badnjak se seče ceo, ne sme ni jedna grančica da otpadne pri seči, i badnjaku se ne krešu grane, - da se ne skreše sreća, već se sa rukavicama na ruci uzme na rame i ponese kući.
Badnjak može biti i kolektivni, za celo naselje. Između dva svetska rata po badnjak se išlo svečano sa konjima i kolima. Badnjak je bio zajednički za celo selo i polagan je na vatru kod pravoslavne crkve, gde su ga dočekivali sveštenik i mnoštvo sveta.
Badnjeg dana se domaćinstvo uređuje i sprema za blagdansko svetkovanje. Negde se metu kuće i dvorište, čiste i praše haljine, a đeca kite bršljanom ili lovorikom kuće, torove, staje, pojate, groblja i njive. Da bi se što ugodnije praznovalo, Badnjega dana se stoka i živina po tri puta dobro nahrani, ali se toga dana psi ne hrane da preko godine ne besne. U nekim selima se Badnjega dana izjutra puca preko tora, u kome je stoka, da bude zdrava. Praznik se provodio o jednoj vodi: Na Badnji dan se spremi potrebna količina drva i vode, da bude dosta za preko Božića, jer se voda ne sme menjati, nego se sve sa jednom vodom mora obaviti.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Ned Dec 19, 2010 12:03 pm, izmenio ukupno 2 puta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole


Re: O Božiću

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 06, 2011 4:52 pm

БОЖИЋ, БОЖИЋ

Божић, Божић благи дан,
благог Христа рођендан,
Божић, Божић светли дан
сав светлошћу обасјан.

Дјева Христа родила,
пеленама повила
у пећини Христос спи
Света Мајка над Њим бди.

Слама лепо мирише
Богомајка уздише,
у том звезда засија
пећина се загрија.

Ангели се спустише
пастирима јавише
весел'те се сви ноћас
роди нам се Христос Спас.

Кад то чули пастири
Срце им се умири
па кликнуше сви у глас
Нек се слави Христос Спас.

Нек мир свуда царује,
Нек се срце радује
Нек се свако поправља
И Господа прославља.

И ми мали Српчићи
к'о сребрни звончићи
Богомајку хвалимо
Христа Бога славимо.

Божић, Божић благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић светли дан
Сав светлошћу обасјан.

MustraBecka

Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Božiću

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 06, 2011 5:05 pm

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Božiću

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 08, 2011 12:55 pm

ROŽDESTVO HRISTOVO JE JEDAN OD RETKIH PRAZNIKA KOJI, PORED VELIKE DUHOVNE UZVIŠENOSTI, POSEDUJE I KONKRETNU STVARNOST
Prva meta hristoboraca bila su, nažalost, deca: Irod i oni s njime, da bi bili sigurni da će ubiti dete Hrista, naredili su pokolj male dece do dve godine u Vitlejemu i okolini. Tako su upravo deca prva posvedočila istinitost spasenja koje nam je Hristos doneo i postala prvi mučenici i stradalnici za Hrista

Božić je jedan od retkih praznika koji, pored velike duhovne uzvišenosti poseduje i konkretnu stvarnost ili realnost. U njemu se istovremeno prepliće naša svakodnevica - ljudska, zemaljska, ali isto tako i večnost, duhovnost. Zato je Božić kao praznik široko prijemčiv i raduju mu se svi, čak i oni koji nisu u stanju da razumeju njegovu uzvišenost. Za učene teologe i usavršene duhovnike Božić znači da Bog postaje čovek: „A ovo je velika tajna pobožnosti: Bog se javi u telu“, jer „Bog je tako zavoleo svet da je i Sina svog dao, da niko od onih koji veruju u NJega ne pogine, nego da ima život večni“ (Jn 3:16). Najveći razlog za slavlje i radost jeste sama činjenica (Sv. Grigorije Bogoslov) da je Hristos na Zemlji - uznosite se! Bog je postao čovek, kao jedan od nas smrtnih, došao u ovaj naš i ovakav svet da podeli s nama sve naše nevolje i muke, i da nas spase i izbavi.
Jevanđelisti (pre svih Matej i Luka) zato jednostavnim rečima govore o događaju Hristovog rođenja. NJihovi tekstovi o tome stari su oko dve hiljade godina, čitali su ih milioni i nama su danas potpuno razumljivi jer su sročeni našim, ljudskim jezikom i jednostavnim rečima. Putovanje Djeve Marije u Vitlejem, skromna pećina, jasle, radovanje pastira (čobana), dolazak mudraca sa Istoka. Ali, istovremeno u Hristovom rođenju učestvuje i duhovni, nebeski svet: anđeli pevaju: „Slava Bogu na visini, na zemlji mir, među ljudima dobra volja“. Mudraci su bili vođeni čudesnom zvezdom koja im je pokazivala put do Vitlejema.

Sveopšte praštanje
Stvarnost Božića jeste mir, nebozemni mir, kada se ljudi mire sa Bogom, zemlja sa nebom, i kada se ljudi međusobno praštaju i mire. Međutim, treba imati uvek na umu i jednu drugu činjenicu ili božićnu stvarnost - nemir koji je nastao Hristovim rođenjem. Na nekoliko mesta u Jevanđeljima se ponavlja: „Isuse, sine Davidov, zašto si došao pre vremena da nas mučiš!“ Mudraci sa Istoka su na putu do Vitlejema prošli kroz Jerusalim gde je carevao Irod Idumejac, koji je bio uznemiren vešću da će se roditi novi „car judejski“. Bio je uznemiren i ceo „Jerusalim s njim“. Nisu svi poput pastira govorili: „Hajdemo do Vitlejema da vidimo šta se dogodilo“, da se i mi poklonimo, i dušom i telom Spasitelju sveta.
Da li je moguće da su se ondašnji vlastodršci uplašili malog deteta? Oni ne biraju način i sredstva da ga se oslobode. Za jedne mir, radost, spasenje, za druge nemir, zavist, zloba, osveta. Prva meta hristoboraca bila su, nažalost, deca: Irod i oni s njime, da bi bili sigurni da će ubiti dete Hrista, naredili su pokolj male dece do dve godine starosti u Vitlejemu i okolini. Tako su upravo deca prva posvedočila istinitost spasenja koje nam je Hristos doneo. Deca su prvi mučenici i stradalnici za Hrista. S druge strane, protivnicima istine nije ništa skupo, čak im je jeftina nevina dečja krv. I to je stvarnost prvog Božića, ali to je i stvarnost našeg života i danas. Sam Bog nam dolazi, ulazi u maticu ljudskog života, meša se s nama. Kako to čini? Upravo nam se Bog daje kao dete - mirno, nevino, neporočno, bezazleno, bezgrešno, sa čistom detinjom dušom. Nije Hristos uzalud rekao: „Sve dok ne budete kao deca nećete ući u carstvo Božje“. Nevinost dece, bezazlenost goluba, krotost jagnjeta, mudrost zmije - jesu hrišćanski i ljudski ideali. Kontrast ovaca koje po jevanđelju pobeđuju vukove, uzvišen je i samo jakom verom dostižan ideal.
Hristos kao dete beži u Egipat da bi izbegao Irodovu osvetu: „Uzmi Dete i Mater njegovu i beži u Egipat“. I zaista noću, tajno odlaze ispred gneva i sklanjaju se. Vidimo da je Hristov zemaljski život od rođenja do smrti, od kolevke do groba, od rođenja do raspeća na Golgoti bio težak. Hristos beži! Kako to? Na ovo pitanje odgovara sveti Jovan Zlatousti: „Bežeći, Gospod nas uči da i mi bežimo od nerazumne ljudske jarosti. Kada Svemogući beži, time se nama gordima daje nauk da ne trebamo sebe u nepotrebnu opasnost: Kada vas poteraju iz jednog grada, bežite u drugi“.
Drugi kontrast ili realnost bežanja Hrista deteta beleži sačuvano predanje. U jednom pustom mestu u Egiptu (Misir) napali su ih razbojnici. Jedan od njih, kada je video neobično lepo Dete, zadivio se i rekao: „Kada bi Bog uzeo na sebe telo čoveka, ne bi bio lepši od ovog deteta“. Tako je razbojnik, od koga se nije očekivalo, u stvari ispovedio Hrista. Tada mu je Djeva Marija rekla: „Znaj da će te ovo Dete nagraditi divnom nagradom, zato što si ga sačuvao“. Dalje se u istom predanju kaže da je taj razbojnik bio isti onaj koji je razapet na Golgoti sa desne Hristove strane i koji se pokajao i ispovedio Hrista za sina Božjeg, a Hristos mu je sa krsta rekao: „Danas ćeš biti sa mnom u raju“. Dakle, Jevreji ga progone, razbojnik ga ispoveda i spasava se!

Carev poziv Isusu
Rani crkveni istoričar Jevsevije (oko 340. god) zabeležio je kao istinit jedan zanimljiv podatak o Gospodu Hristu koji nije zapisan u jevanđeljima, a koji svedoči kako su savremenici prihvatili ili odbacili Hrista. U starom gradu Edesa na Istoku u Hristovo vreme živeo je pobožni car Avgar, koji je, iako nije bio Jevrejin, čuo za Hrista, divio mu se, poverovao u njega, iako ga nikada nije video. Sačuvano je jedno pismo koje je Avgar iz Edese uputio Hristu u Jerusalim.

„Avgar, sin Uhame, toparh, šalje pozdrave Isusu, blagom spasitelju, koji se pojavio u oblasti Jerusalima. Dođe do mene glas o Tebi i o isceljenjima koja činiš bez primene lekova i trava. Kazuju da Ti vraćaš vid slepima, hrome oporavljaš da ponovo hodaju, gubave očišćavaš, izgoniš nečiste duhove i demone. Lečiš one koji pate od dugotrajnih bolesti i vaskrsavaš umrle. Slušao sam sve o Tebi, i razumom prihvatih da si Ti ili Bog koji je s neba došao, jer činiš takva čudesa, ili si Ti Sin Božji. Zbog toga Ti i pišem: potrudi se, dođi k meni i isceli moju bolest. Takođe sam slušao kako Jevreji ropću na Tebe i kuju nekakve zavere. Moj grad je mali, ali je poštovan, i biće nam dovoljan za obojicu“.

Apostol leči glavara
Gospod Hristos je na ovo pismo poslao odgovor:
„Blažen si jer si poverovao u Mene i ako me nisi video. O Meni je kazano: Oni koji me vide, ne veruju u Mene, a oni koji Me ne videše, poverovaše i oživeše. Ti me pozivaš k sebi, ali, Meni je potrebno da ovde ispunim ono zbog čega sam poslan. Kada to učinim, biću ponovo uznet k Ocu mome koji me posla. Kada se to dogodi, poslaću ti jednog od Mojih učenika da isceli tvoju bolest i da ti daruje život, tebi i onima koji su s tobom“.
I zaista se dogodilo da je apostol Tadej otišao u Edesu, iscelio bolesnog cara Avgara i propovedao hrišćanstvo. Car i stanovnici grada bili su mu blagodarni i u znak zahvalnosti ponudili su mu mnogo zlata i novca, ali je Tadej to odbio govoreći: „Ako sam ostavio sve što sam imao, kako da uzmem ono što nije moje“.
Ovo je divna povest o uzvišenoj dobroti i lepoti Božijoj koja nam je darovana na Božić i kojom svet živi i opstaje sa svim iskušenjima i suprotnostima koje pobeđuje neograničena i nesebična ljubav Božja.
Protojerej Radomir V. Popović
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: O Božiću

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu