Hiljade cvetova za odu ljubavi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Hiljade cvetova za odu ljubavi

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:41 am

Prošlo je više od sedam vekova od vremena kada je, kažu, srpski kralj Uroš Prvi odlučio da celu ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške odene u cvetove mirisnog jorgovana. Ibar je i tada izvirao u Zeti (danas Crnoj Gori) i tekao 272 kilometra da bi se ulio u Zapadnu Moravu. Hiljade cvetnih bokora, od golubije plavih do ružičastih, oplemenjivalo je divlju lepotu surih litica Ibarske klisure kojom je trebalo da stigne u Srbiju buduća srpska kraljica, katolikinja, rodom iz neke daleke zemlje. Legenda kaže da je Dolina jorgovana, ta oda ljubavi i nežnosti srpskog kralja Uroša Prvog Nemanjića prema njegovoj francuskoj nevesti, trebalo da je podseća na rodnu Provansu.
Nekada davno, pre više od sedam vekova, preko sedam, a možda i više gora i preko ko zna kog mora, stigla je u zemlju Rašku njena buduća kraljica. Bilo je to između 1245. i 1250. Ovako počinjemo priču o kraljici, katolikinji koja je bila poštovana i hvaljena vladarka pravoslavnima. Njen život uvijen u vekove, tkamo od retkih podataka i legendi, pokušavajući da dokučimo i ono što je – ne smemo ni da pomislimo – možda zanavek izbrisano. Tako se čuva sećanje na nas same.

Odakle je, zapravo, Jelena stigla i ko su njeni preci, pitanja su koja i dan danas muče biografe, pisce, istraživače. Svakako je potekla iz ugledne porodice, možda i vladarske, što je bio preduslov za sklapanje dinastičkog braka sa srpskim kraljem. Uroš Prvi, poreklom iz svetorodne loze Nemanjića, "pridržavao je presto kraljevstva" srpskog trideset tri godine. Bio je sin Prvovenčanog kralja Stefana i Ane Dandolo i unuk Stefana Nemanje, rodonačelnika loze Nemanjića, i praunuk dužda Enrika Dandola, pripadnika mletačke aristokratije, porodice koja je dala četiri dužda. Sve su srednjovekovne srpske vladarke bile strankinje, najviše je bilo vizantijskih princeza. Jelena Anžujska je, po rečima njenog biografa Danila Drugog, ili Danila Pećkog, ili Danila Starijeg (1270–1337), "preosvećenog arhiepiskopa srpskog", autora bisera srpske srednjovekovne književnosti "Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih", bila roda "fruškoga" – francuskoga. Ne znamo, međutim, da li je njen rod iz srca Francuske, ili je iz Južne Italije, ili je to francuski rod s grčke ili ugarske strane. Jedno je, reklo bi se, nesporno: Jelena je bila Francuskinja, udata za Uroša Prvog koji je bio kralj kad se njome oženio, i s njim je izrodila dva sina, potonje kraljeve zemlje srpske, Dragutina i Milutina. Samo ime Jelena verovatno da i nije kršteno ime srpske kraljice, s obzirom na to da ga je zadržala i pošto se zamonašila. Da li ga je dobila po dolasku na srpski dvor, kao titularno? Nadovezuje se i pitanje ko je, kada i s kojim saznanjem imenu dodao "Anžujska"? Za tako daleko vreme nije neobično ne znati čak ni kraljevska krštena imena! I Nemanjić, uz Jelena, svakako pristaje.
Koliko li je godina imala nevesta kad je, nakon uobičajeno dugih i detaljnih dogovora oko vladarskog braka, krenula na put za Rašku zemlju, čije je litice uz Ibar njen budući suprug odenuo u hiljade bokora raznobojnog mirisnog jorgovana, kako svojom divljom lepotom ne bi uplašile mladu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Hiljade cvetova za odu ljubavi

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:42 am

Najveći deo svog dugog života Jelena je provela u kraljevstvu srpskom – više od šezdeset godina. Kao supruga i kraljica bila je uz muža sve vreme njegove vladavine i nadživela ga je.
Bila je svedok velikog političkog komešanja kad je stariji sin Dragutin ušao u sukob sa ocem, uzevši mu presto na ratištu. Kao supruga i kraljica, Jelena ga je prekorevala; kao majka – oprostila mu je. Dragutin je molio i dobio njen blagoslov, a zatim joj "odeli neki deo zemlje države svoje za prebivanje njezino". To su bile oblasti u primorju – od Skadra do Ulcinja i Dubrovnika, a u unutrašnjosti Konavli i Brdska nahija, Plav na Limu, Gusinje i Brnjaci na Ibru. Sve to postade "zemljom kraljice matere".
Drugi značajan politički događaj odigrao se 1282, kada je Jelenin stariji sin Stefan Dragutin darovao u Deževu presto mlađem bratu Milutinu. Čini se da je odnos među braćom bio korektan, onakav kako ih je majka i savetovala.
Danilo Drugi, pisac dragocenih Žitija, ne daruje uvek dovoljno podataka, ni blizu koliko bismo želeli, a dovoljno da mu budemo zahvalni. Da bi dokučili istoriju, potonjim vekovima je potrebno uvek više. Pisac kaže da je kraljica Jelena primila najviši monaški čin – veliku shimnu – u crkvi Sv. Nikole kod Skadra, na desnoj obali Bojane, danas u Albaniji, no ne kaže kada je to bilo (verovatno 1280). Ruševine danas ne kazuju više ni jedan podatak.
Činjenica je da je Jelena Anžujska mnogo gradila i obnavljala, posebno na primorju. Njoj se pripisuje da je u Stonu, na mestu porušene Bogorodičine crkve, oko 1260. podigla manastir za pravoslavne monahe. Posebno je darivala franjevački katolički red koji je početkom trinaestog veka i osnovan. U Baru, gde je imala i dvor, negde 1288. podigla je franjevački manastir sa crkvom, poklonivši mu sve što je potrebno za život. Sagradila je i manastir Sv. Franje u Kotoru – njegovi su temelji otkriveni. Podigla je hram i manastir Sv. Marije u Skadru, takođe za franjevce. Za 1288. i za kraljicu Jelenu vezuje se i gradnja franjevačkog manastira u Ulcinju. Prema podacima na ploči kraj ulaznih vrata u crkvu Sv. Srđa i Vakha na Bojani, kraljica Jelena sa sinovima obnovila je i ovaj hram. Sačuvana darovna povelja Ratačkom manastiru Sv. Bogorodice svedoči da mu je Jelena podarila velika imanja
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Hiljade cvetova za odu ljubavi

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:43 am

Vatikanu je Jelena poklonila ikonu, poznatu kao "vatikanska ikona apostola Petra i Pavla". Natpis sv. Petar i sv. Pavle je ćirilični. Na ikoni je predstavljena i kraljica sa sinovima, a blagoslov joj daje visoki katolički prelat. I ovde je znala i umela, kao i u životu, da bude podjednako "omiljena i kod Srba i kod Latina". I ikona iz riznice crkve Sv. Nikole u Bariju poklon je kraljice i njenih sinova. Čuveni krst od drveta sa raspetim Hristom, ukrašen zlatom, dragim kamenjem i biserima, poklon je grobnoj crkvi njenog muža – crkvi Sv. Trojice u Sopoćanima. Ne zna se kad i kako je krst stigao u Beč, na habzburški dvor, ali se zna da su deliće ovog časnog krsta, uvijene u svilu, austrijski prinčevi nosili kao relikviju.
U zagrljaju raških planina, nedaleko od ušća Gradačke reke u Brvenicu, krajem trinaestog veka Jelena Anžujska podigla je sebi pravoslavnu grobnu zadužbinu, "krasnu crkvu gradačku". Ispod veoma oštećene ktitorske kompozicije na kojoj Uroš i Jelena prinose model gradačke crkve Hristu, nalazi se grobno mesto, i to dvojno.
Da li je bilo predviđeno da kralj i kraljica objedinjeni u životu, zajedno ovde i počivaju? Grobnica je bogato obrađena, obložena poliranim mermernim pločama, no vidni su tragovi njenog otvaranja, a ispod sarkofaga nema moštiju "blagočestive i hristoljubive gospođe naše, blažene Jelene monahinje". Uroš Prvi sahranjen je u svojoj grobnoj crkvi u Sopoćanima.
Arhiepiskop Danilo Drugi postarao se da u Bogorodičinom hramu u Gradcu bude uklesano "Jelena, kraljica vseh srpskije zemlj i primorju". Sama Jelena je u ovaj hram utkala veliku graditeljsku energiju i udahnula sve osobenosti svoje ličnosti. Fresko portret prikazuje mladu ženu, duga, tanka i obnažena vrata, tamne kose, savijene preko slepoočnica prema potiljku. Lice su sprale kiše i vetrovi, jer je hram kroz vekove bio veoma poharan.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Hiljade cvetova za odu ljubavi

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:44 am

U svojim dvorima u Brnjacima koji su se verovatno nalazili ispod planine Rogozne, gde se Brnjačka reka uliva u Ibar, a možda i u konaku svoga manastira, kraljica je formirala i prvu "žensku školu". Ona je okupljala siromašne devojke, podučavala ih, a potom, bogato ih darujući, udavala.
U mnogo čemu izuzetna, srpska kraljica francuskog porekla jedinstvena je i po broju portreta u srpskim srednjovekovnim hramovima. Jedan njen portret je u kapeli pored crkve Sv. Đorđa u Rasu.
U Sopoćanima, u kojima fresko ansambl vrhunskim kvalitetom dostiže svetske razmere, kraljičin portret je na tri mesta – na spoljnom zidu crkve je u monaškoj rizi. I u Gračanici, čiju realizaciju nije dočekala, ali čiji je oblik, kažu, sanjala, prikazana je takođe u monaškoj rizi uz sina Milutina. Kao monahinja je i u Arilju – izuzetan portret, jedini koji Jelenu, još živu srpsku srednjovekovnu kraljicu prikazuje u monaškoj rizi. Možda je zato njena ariljska figura u natprirodnoj veličini.
Kraljica "vseh zemlj srpskih" sklopila je oči osmog dana meseca februara 1314. Svečana i tužna pogrebna povorka se od Brnjaka do Gradca probijala tri dana i noći kroz u belo odeven kanjon Ibra. Srpski kralj Stefan Uroš Drugi Milutin je u gradačkom hramu prvi prineo pogrebnu sveću i izrekao pohvalni govor nad majčinim grobom.
Kanonizacija srpske kraljice od roda "fruškoga", izvršena je nakon tri godine (1317). Danilo se potrudio da svetu kraljicu, majku dvojice kraljeva iz visokorodne loze, uvrsti u žitija blagorodnih srpskih kraljeva i arhiepiskopa te tako stvori i zadrži njen pravoslavni kult u zemlji kojoj je darovala više od šezdeset godina života.

Sarkofag kraljice Jelene Anžujske
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Hiljade cvetova za odu ljubavi

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu