Zvezdara po Zvezdarnici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Zvezdara po Zvezdarnici

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:56 am

Kako je Zvezdara dobila ime

U oktobru 1923. Nedeljković je rekao da je (za sumu od 4,5 miliona zlatnih maraka) “poručeno sve što treba jednoj velikoj centralnoj instituciji, astronomsko-meteorološko-fizičkoj”. Svi meteorološki i manji astronomski instrumenti su išli na račun nemačke reparacije, a za velike astronomske instrumente je sumu “imala isplatiti naša država”. Nedeljković se nadao da će svi instrumenti stići dok je on još upravnik Opservatorije. Međutim, po sili zakona penzionisan je 30.januara 1924. u 67. godini života, a Opservatorija je razdvojena na astronomsku i meteorološku. Nedeljković sve predaje u aprilu, iseljava se u julu, a Pavle Vujević u septembru postaje drugi upravnik Meteorološke opservatorije.
Svesni situacije u koju je, penzionisanjem Milana Nedeljkovića, dovedena Astronomska opservatorija, Milutin Milanković i Mihailo Petrović, januara 1925, skreću pažnju Savetu Filozofskog fakulteta “na g. dr Vojislava Miškovića, astronoma na opservatoriji u Nici”, koji “bi sa uspehom mogao da radi na stelarnoj i praktičnoj astronomiji i da - ako bude od države dovoljno potpomognut - udari temelj astronomskoj opservatoriji koja bi mogla sa uspehom učestvovati u radu ostalih astronomskih opservatorija na Zemaljskoj kugli.” Predlog je prihvaćen. Univerzitetski savet bira Miškovića za vanrednog profesora astronomije, koji u oktobru 1926. dolazi u Beograd svestan da, prihvatajući i posao upravnika Astronomske opservatorije, preuzima misiju Milana Nedeljkovića.
Mišković je 1919. diplomirao u Marselju pošto je studije otpočeo u Getingenu, nastavio u Beču da bi 1913. prešao na tek osnovanu katedru astronomije u Budimpešti, zbog koje mu je bila odbijena molba za produžavanje stipendije izvan Ugarske. Kao aktivistu Kola mladih Srba, mađarska policija ga povremeno hapsi i nadzire. U proleće 1914. ilegalno prelazi u Srbiju. Njegov otac je kao železničar često menjao mesto boravka. Vojislav je rođen 1892. u Fužinama, prohodao je u Srbiji, u osnovnu školu pošao u Beogradu, nastavio u Čačku, Priboju i Sukovu, a završio u Novom Sadu, gde je pohađao i gimnaziju.
Kao dobrovoljac, 1914. stupa u Jadarski četnički odred, odakle prelazi u Đačku četu u Skoplju, gde je dodeljen telegrafskom odeljenju Vrhovne komande. U povlačenju preko Albanije teško se razboleo. Odlazi na lečenje u Italiju. Po izlasku iz bolnice, vraća se u svoju komandu. Iz Soluna, po razrešenju vojne dužnosti, 1918. odlazi u Marselj da završi studije, posle kojih radi u tamošnjoj opservatoriji, a 1922. prelazi u Nicu. Na Univerzitetu u Marselju je 1924. obranio tezu Etides de Statistique Stellaire.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zvezdara po Zvezdarnici

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:58 am

Zvezdara po Zvezdarnici

U oktobru 1929. Astronomskoj opservatoriji je dodeljeno 10 miliona dinara za izgradnju potrebnih objekata (instrumenti su koštali tri puta više). Mišković odabire mesto na Velikom Vračaru zvano Laudanov Šanac. Na površini 4,5 hektara podižu se 1930-1932. zgrade i paviljoni, a potom dve godine instaliraju instrumenti. Opservatoriju je narod nazvao Zvezdarnicom, a, po njoj, Veliki Vračar i ceo kraj Zvezdarom. U centralnoj zgradi Zvezdarnice, osim službenih prostorija I neobično lepe biblioteke, obezbeđen je bio i veliki stan za upravnika; u podrumu dubokom 10 m instalirani su instrumenti za određivanje tačnog vremena, a na krovu, u obrtnoj kupoli, Cajsov tražilac kometa. U ostalim zgradama razmeštene su radionice i stanovi za astronome. U veliki paviljon sa kupolom postavljen je veliki refraktor, dragulj među instrumentima, tada četvrti po veličini u Evropi. Bila su još samo dva takva: jedan u Berlinu, drugi u Tokiju. Nedeljković je kupolu naručio sa refraktorom i priborom, koji je obezbeđivao veći stepen automatizacije nego što je imao refraktor u Pulkovskoj opservatoriji (osnovanoj 1839. i opremljenoj moćnim instrumentima), koja se za vodeći položaj u svetu takmičila sa Griničkom.
U Zvezdarnici su vršena neka izračunavanja za astronomsku teoriju klime, kojom je Milutin Milanković stao do ramena Isaka Njutna. Mišković je 1929. postao dopisni član SANU, 1935. redovni, a 1939. redovni profesor Filozofskog fakulteta.
U Drugom svetskom ratu Vojislav Mišković je život podredio opstanku Opservatorije, a oktobra 1944. u borbama za oslobođenje Beograda njenu sudbinu su odredile ruševine opservatorije u Pulkovu, koje su ostale posle 900 dana opsade Lenjingrada. Ruski oficir, astronom, komandovao je oslobađanjem Zvezdare bez upotrebe teške artiljerije iako se tamo nalazila glavna nemačka protivavionska artiljerijska jedinica.
Nacisti su 1941. na centralnoj zgradi Opservatorije i vodovodnom rezervoaru podigli artiljerijske kupole od armiranog betona. Biblioteka je pretvorena u oficirsku kantinu, a odlukom Vermahta sve instrumente je trebalo rasklopiti i preneti u Berlin. Mišković je knjige prebacio u podrum paviljona velikog refraktora i po cenu života nije napustio Opservatoriju, niti rasklapao instrumente: vešto je pregovarao sa nacistima.
Tvrdeći da je Beograd pogodniji za osmatranja od Berlina, molio je da se u interesu astronomije instrumenti ostave na Zvezdari i samo popišu kao vlasništvo Trećeg Rajha. Uvažavajući njegov ugled među astronomima, nacisti su razmotrili predlog i odluka Vermahta je preinačena. Svi instrumenti su ostali na svom mestu osim spektrografa i tražioca kometa koji su odneti u Nemačku gde im se izgubio svaki trag.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zvezdara po Zvezdarnici

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 08, 2009 8:59 am

Obnova velikog refraktora

U borbama za oslobađanje Zvezdare, centralna zgrada, kupola velikog refraktora i njegov objektiv su teško oštećeni. Mišković je dao ostavku na mesto upravnika 8. septembra 1945. pre nego je išta dovedeno u prvobitno stanje. Ostavka je prihvaćena sledeće godine. Iza nje je ostala sumnja, znatiželja i želja da se objasni šta je Miškovića navelo na taj čin. Reklo bi se da je sve o tome znao ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković, koji se lično pobrinuo za obnovu Opservatorije.
Veliki refraktor, Nedeljkovićev ostvareni san, 3. jula 1947. je razmontiran i popravljen do decembra. Nema zvaničnih podataka da je Nedeljković ikada video sklopljen veliki refraktor: ni kada je bio nov, ni posle reparacije. Po iseljenju iz stare zgrade Opservatorije, bračni par Nedeljković, Tomanija i Milan, smestili su se u tek izgrađenu Tomanijinu kuću na Dedinju, gde je ona, u svom vinogradu, dala da se podigne za Milana mala zvezdarnica. Posle njegove smrti, 1950. u januaru, Tomanija je izbačena iz svoje kuće sa svim stvarima. Tom prilikom su uništene ili odnete Nedeljkovićeve diplome stečene tokom studiranja u Parizu. Nestale su i Tomanijine beleške nastale u toku pregovora i kupovine instrumenata od nemačkih proizvođača. Tomanija je Nedeljkovića pratila na svim putovanjima vezanim za tu kupovinu, mnoga je sama finansirala. Nedeljković je držao u tajnosti sve svoje aktivnosti vezane za obnovu Opservatorije koje su išle preko Ministarstva inostranih poslova, a mimo Ministarstva prosvete. Držao je u tajnosti način kupovine instrumenata sve dok ugovori nisu bili zaključeni.
Dok je Nedeljković brinuo o kvalitetu instrumenata, bogata Tomanija je ugovarala susrete sa proizvođačima, organizovala putovanja i sređivala finansije. Bila je njegov asistent, menadžer i finansijer. Bez njene pomoći ne bi ni uspeo da obavi taj mukotrpni posao. Bio je jako slab. Nervno je oboleo kada su mu od difterije umrle kćeri Vukosava i Vidosava, a stanje je pogoršano teškom borbom za opstanak i razvoj Opservatorije. Mučeničko povlačenje sa vojskom preko Albanije ne bi ni preživeo da pored njega nije bila Tomanija i sin (oficir) Aleksandar. Sasvim je oboleo kada je 1919. u Beogradu zatekao uništenu Opservatoriju - svoje životno delo. Pouzdano se može reći da je Tomanija postavila temelj na kome je podignuta Astronomska opservatorija. Bez njenih beležaka se ne može znati kako i kada je rešeno pitanje sume od oko 800 hiljada zlatnih maraka, budući da je Ministarski savet smatrao da je narućeno više instrumenata nego što je potrebno Univrzitetskoj opservatoriji pa je 24.aprila.1924. odlučio “da se svi ugovori Opservatorije samo utoliko izvrše, ukoliko su sume isplaćene, a ostatak se poništava u korist države”, što je tek 29.septembra1924. saznao predsednik vlade Ljuba Davidović. Mimo vlade, neslužbeno, Nedeljković nalazi način da veliki astronomski instrumenti stignu u Beograd.
(Autor,Ljerka Opra)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Zvezdara po Zvezdarnici

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu