Pozorišta Srbije

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Pozorišta Srbije

Počalji od ka5an taj Pet Jan 08, 2010 10:42 pm

First topic message reminder :

Pozorište u Srba ima tradiciju dugu više od osam stoleća iako teatarski život na ovim prostorima nije tekao bez prekida. Srpska pozorišna izvođenja u srednjem veku imala su u osnovi svetovnu i zabavljačku funkciju (improvizacije bez pisanog teksta prikazivane su na javnim mestima) i bila izvan okvira i uticaja Pravoslavne crkve. Podaci u umetničkoj literaturi 13. veka pokazuju da su crkvene vlasti zabranjivale vernicima da odlaze na skupove gde glumci igraju svoje predstave. Teodosije (1264-1328), kaluđer u srpskom manastiru Hilandaru na Svetoj Gori i pisac, u delu Pohvale svetom Simeonu i Svetom Savi ističe, nasuprot nebeskim lepotama crkve, skomrahovo mrsko pozorište koje se priređuje na ulici, gde bezumno okupljeni svet po svakojakom nevremenu do kraja gleda i sluša štetne đavole pesme i nepristojne, ružne reči. Tragovi viđenih pozorišnih scena i starih sportskih svečanosti živeli su u srpskoj sredini i tokom 14. veka. Na fresci Ruganje Hristu, slikanoj između 1317. i 1318. godine u manastiru Staro Nagoričino, zadužbini kralja Milutina, u prvom planu vide se tri osobe s dugim rukavima i nekolike s neobičnim instrumentima kako ismejavaju Spasitelja. Vladari Srbije, koji su imali dobrosusedske i diplomatske odnose s Dubrovnikom, slali su, za svetkovine svetog Vlaha (zaštitnika Dubrovnika), svoje muzičke i zabavljačke družine, a artisti Dubrovnika gostuju u Srbiji (1412, 1413. i 1426). Programe čine razne muzičke, pantomimske i lakrdijaške veštine i egzibicije. Početkom 16. veka, poturčeni velikaš Ali-beg Pavlović, nesumnjivo srpskog porekla, poslao je u Dubrovnik svoju pozorišnu družinu kojom je upravljao Srbin Radoje Vukosalić (iz propratnog pisma upućenog Dubrovčanima može se zaključiti da je Vukosalić prvi poznati srpski glumac - upravnik putujuće pozorišne družine). U Srba je Vlast Turaka (druga polovina 15. - početak 19. veka) zaustavila razvoj kulture pa se u to doba samo povremeno javljaju predstave svetovnog karaktera. Izuzetak je Vojvodina, u kojoj deo srpskog naroda, naročito od kraja 17. veka, živeo u multietničkoj kulturi Habsburške monarhije, pa je pozorišna aktivnost bila pod srednjoevropskim uticajem.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin

Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole


Re: Pozorišta Srbije

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 09, 2010 4:59 pm


Dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida međunarodni pozorišni projekat "After the Fall" („Posle pada“) osvetljava uticaj i dejstvo događaja iz 1989. godine na Nemačku i druge zemlje širom Evrope. Goethe-Instituti u 15 evropskih zemalja angažovali su, u saradnji sa lokalnim pozorištima, sedamnaest dramskih autora da napišu komade, koji oslikavaju društvene promene u svojim zemljama.

Veoma nas raduje što smo u Beogradu dobili mogućnost da u ovom projektu ostvarimo saradnju sa Beogradskim dramskim pozorištem i Goranom Markovićem.
Za to želim da se od srca zahvalim Nebojši Bradiću, koji se, još u vreme kada je bio direktor Beogradskog dramskog pozorišta, zauzeo za ovu saradnju. Takođe se zahvaljujem i Maši Mihailović, koja je ovaj projekat sa svojim timom vodila sa velikim angažmanom, kao i Goranu Markoviću, koji svojim "Falsifikatorom" obogaćuje novim bojama inače monohromnu sliku moderne Srbije u inostranstvu. Sa svojim kolegama poput Andžeja Stasjuka (Andrzej Stasiuk) iz Poljske, Jurija Andruhoviča (Jurij Andruchowytsch) iz Ukraine, Dirka Laukea (Dirk Laucke), koji je 2007. u Nemačkoj proglašen za najboljeg mladog pozorišnog autora, kao i brojnim drugim kolegama iz Evrope, Goran Marković svojim komadom učestvuje u umetničkom dijalogu, koji bi političkim dijalozima u Evropi na kraju mogao da udahne dušu.

« Posle pada » je dvogodišnji, sveevropski projekat koji je pokrenuo 2007. godine Gete institut, a isplaniran je u saradnji sa šest priznatih, nacionalnih teatarskih kuća - Beursschouwburg (Belgija), Théâtre National (Belgija), Staatsschauspiel Dresden (Nemačka), Kongelige Teater (Danska), Stary Teatr Krakow (Poljska), Östgötateatern (Švedska) sa idejom jačanja bilateralne, interkulturne saradnje u oblasti pozorišne umetnosti. “Posle pada” podrazumeva saradnju evropskih pozorišta na nastajanju novih dramskih tekstova i predstava, edukaciji teatarskih umetnika i teoretičara, promociji evropske multikulturalnosti. Gete institut je pozvao pozorišta da u svojim zemljama odaberu pisca koji bi napisao dramu na temu”Posle pada”, sa posebnim naglaskom na pitanja: kako evropski dramski pisci doživljavaju pad Berlinskog zida i kraj Hladnog rata, šta se promenilo i kako su se njihove zemlje – društvo, socijalni i državni sistem, uklopili u novi svetski poredak. Tema je potpuno prepuštena individualnoj interpretaciji, a reflektuje se kroz tri moguća tumačenja naslova: pad Čoveka, pad Zida ili kroz inspirativnost istoimenog komada Artura Milera. Može biti obradjena sa etičke, dramsko-istraživačke, političko-istorijske ili socijalno preispitujuće tačke gledišta.
Projekat je započeo u septembru 2008. angažovanjem dramskih pisaca, nastavlja se tokom proleća 2009. produkcijom predstava, a odabrani projekti biće pozvani u Nemačku u jesen 2009. čime će se naglasiti potreba evropske dimenzije poduhvata, uspostavljanju komunikacija, a sve u vezi sa proslavom pada Berlinskog zida, naredne godine.
Beogradsko dramsko pozorište prepoznalo je značaj ovog poduhvata, koji je od izuzetne važnosti za uspostavljanje veza i saradnje sa evropskom teatarskom mrežom, medjunarodnim fondovima i predstavljanje srpskog pozorišta u Evropi; i odabralo jednog od naših najeminentnijih stvaralaca – Gorana Markovića, da se pozabavi temom, koja mu je, na osnovu njegovog dosadašnjeg dramskog, literarnog i filmskog opusa, bliska i inspirativna.
Maša Stokić, dramaturg

REČ AUTORA
Već duže, zapravo od početka raspada Jugoslavije, pitam se: Da li je ta zemljauopšte postojala? Iako je većina od nas rođena u državi koja je nosila to ime, mnogi je smatrali domovinom, voleli je, ostaje otvoreno pitanje da li se radilo o fantomu, prividu ili nečem što je zaista imalo smisao, razlog postojanja.„Falsifikator“, naravno, ne nudi eksplicitni odgovor na to pitanje. Ali ovaj komad bi možda u nama mogao da pokrene niz uspomena, izbledelih sećanja na žar koji smo u sebi nosili, na vreme velikih iluzija i lažnih nada. Na doba koje je, danas to znamo, bilo ispunjeno fatamorganama i izmišljenim vrednostima; ali, u isto vreme, satkano od mnogo ljubavi za one koji su nas, kao nekakvi iluzionisti, hipnotisane vodili kroz taj nepostojeći raj. Samo najpametniji i najupućeniji su već onda znali o čemu je reč. Mi, ostali, živeli smo utamničeni između zidova koje je podigla naša naivnost i slepa vera u ljudsku dobrotu.
Tu i počinje priča o dobrim namerama kojima je, to je poznato, popločan put do pakla. Šta je bolje: biti bez iluzija i skapati zbog ljudske pokvarenosti ili nevideti ništa i živeti u svetu koji, zapravo, ne postoji? Biti svestan i nesrećan, ili beslovestan i presrećan. Ne znam. Pogledajte „Falsifikatora“ pa mi vi recite.
Goran Marković, pisac i reditelj

O AUTORU
Goran Marković, rođen 1946. u Beogradu, od 1965. – 1970. studira filmsku režiju u Pragu, Čehoslovačka.
Posle završenih studija, od 1970. – 1976. za televiziju radi dokumentarne filmove.
Od 1976 g. snima igrane filmove: "Specijalno vaspitanje", "Nacionalna klasa", "Majstori, majstori", "Variola vera", "Tajvanska kanasta", "Već viđeno”, "Sabirni centar", "Tito i ja" "Urnebesna tragedija", “Srbija godine nulte”, “Kordon” i „Turneja“.
Takođe, snimio i srednje metražne dokumentarne filmove “Poludeli ljudi” “Nevažni junaci”.
U pozorištu je režirao komade “Pazarni dan” A. Popovića, “Beogradsku triologiju” B. Srbljanović, “Pomorandžinu koru” M. Pelević i. „Terapiju“ J. Cvetanovskog. Napisao je pozorišne komade “Turneja”, “Govorna mana”, “Parovi”, ”Villa Sachino”, “Pandorina kutija” i „Delirijum tremens“. Poslednja dva je sam i režirao.
Objavio je knjige "Češka škola ne postoji", “Tito i ja”, “Godina dana”, “Osma sednica i druge drame” i „Male tajne“.
Redovni je profesor na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu.

MustraBecka

Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 09, 2010 5:00 pm

LICA:




Anđelko
Tihomir Stanić





Mirjana
Danica Ristovski




Veselin
Miodrag Krivokapić




Miljenko
Daniel Sič




Ljubinko
Ljubomir Bandović




Kangrga
Ćustić Slobodan




Enes
Milan Čučilović




Drago
Ivan Tomić




Suljo
Savo Radović




Smajo
Dejan Matić-Mata




Razvodnica
Nataša Marković
Jatak
Zoran Đorđević
Slobodan
Miloš Lazić
Jugoslav
Nikola Jovanović/ Stojan Đorđević
Scenograf
Miodrag Tabački
Asistent reditelja
Marko Misirača
Kostimograf
Ljiljana Petrović
Asistent kostimografa
Tina Bukumirović
Kompozitor
Zoran Simjanović
Scenski govor
dr. Ljiljana Mrkić Popović
Scenske borbe
Aleksandar Tasković
Montaža videa
Ana Savić
Snimatelj zvuka
Zoran Uzelac
Organizator
Srdjan Obrenović
Ispicijent
Olivera Milosavljević
Sufler
Dragana Anđelković
Produkcija
BDP

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 09, 2010 5:08 pm

Repertoar za Januar

tel. 2837-000
Radno vreme blagajne od 10 do 15h i od 17.30 do 20.30h

Velika scena

15. januar u 20h Sviraj to ponovo Sem, Vudi Alen
16. januar u 20h Ćeif, M. Fehimović
17. januar u 20h Frederik, Erik Emanuel Šmit
18. januar u 20h Let iznad kukavičjeg gnezda, Ken Kizi
19. januar u 20h Falsifikator, G. Marković
21. januar u 20h Delirijum Tremens, Goran Marković
22. januar u 20h Sviraj to ponovo Sem, Vudi Alen
23. januar u 20h Eling, Sajmon Bent
24. januar u 20h Let iznad kukavičjeg gnezda, Ken Kizi
25. januar u 20h Jastučko (The Pillowman), Martin Makdona
26. januar u 20h Anđeli u Americi, T. Kušner
27. januar u 20h Falsifikator, G. Marković
28. januar u 20h Sviraj to ponovo Sem, Vudi Alen
29. januar u 20h Plinska svetlost, Patrik Hamilton
30. januar u 20h Amadeus, Piter Šefer, režija Alisa Stojanović
31. januar u 20h U pola cene, Stevo Koprivica

Nova scena

10. januar u 20.30h Igra parova, M. Zupančič
12. januar u 20.30h Ne igraj na Engleze, V. Đurđević
14. januar u 20.30h Zečja jama, David Lindsay Abaire
17. januar u 20.30h X + Y = 0, Borislav Pekić
18. januar u 20.30h Mleko, Vasilis Kacikonuris
22. januar u 20.30h Staklena menažerija, HKD Rijeka
23. januar u 20.30h Mesec u plamenu, S. Domazet
26. januar u 20.30h Oskar i mama Roz, Erik Emanuel Šmit
27. januar u 20.30h Igra parova, M. Zupančič
28. januar u 20.30h Bar sam svoj čovek, Igor Marojević
29. januar u 20.30h Ne igraj na Engleze, V. Đurđević
30. januar u 20.30h Mobilni, Sergi Babel
31. januar u 20.30h Norway Today, I. Bauersima
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Атеље 212

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 1:17 am

Позориште „Атеље 212“ је основано 12. новембра 1956. године у просторијама „Борбе“. Прва представа је била „Фауст“ у режији Мире Траиловић. „Атеље 212“ је основала група уметника (редитеља, глумаца, писаца...) са жељом да направи театар у коме ће се приказивати комади авангардни у односу на остала позоришта у Београду.
У „Атељеу 212“ је играна представа „Чекајући Годоа“, Семјуела Бекета, по први пут у једној од земаља источне Европе. Ускоро су се у „Атељеу“ приказивали комади авангардних писаца као што су Сартр, Јонеско, Жари, Шизгал, Копит, Жене...
Први руководиоци позоришта су били Радош Новаковић и Бојан Ступица, али је Мира Траиловић са места помоћника управника ускоро постала управник.
После неколико година позориште се преселило у данашњу зграду коју је пројектовао Бојан Ступица. Механизам за обртање сцене уграђен је накнадно а кров је лети могао да се отвара.
Мира Траиловић је као дугогодишњи управник дала посебан печат „Атељеу“ а већ 1967. је основала фестивал нових позоришних тенденција БИТЕФ (Београдски интернационални татарски фестивал) који данас има светски значај. На БИТЕФ су долазила најугледнија светска имена као што је Ливинг Театар, Дивадло на брнов, Питер Брук...
Према неким непотврђеним изворима театар је добио име по 212 столица колико је имао у згради „Борбе“.
Поред Мире Траиловић, управници позоришта су кроз године били и Љубомир Драшкић, Небојша Брадић, Светозар Цветковић.
Једна од култних представа „Атељеа“ је била „Коса“ која је играна пре многих светских позоришних центара. У складу са тадашњим трендовима, на бини су се појавили глумци без одеће певајући један од најлепших сонгова из те представе „Дај нам сунца...“.
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 1:18 am

Кроз ово позориште, као чланови, прошле су готово све глумачке звезде бивше Југославије:


Зоран Радмиловић - споменик испред Атељеа 212
Виктор Старчић
Рахела Ферари
Ружица Сокић
Бора Тодоровић
Властимир - Ђуза Стојиљковић
Љубиша Бачић
Вера Чукић
Владимир Поповић
Слободан Цица Перовић
Неда Спасојевић
Мија Алексић
Зоран Радмиловић
Маја Чучковић
Данило Бата Стојковић
Мира Бањац
Татјана Бељаков
Ташко Начић
Милутин Бутковић
Боро Стјепановић
Петар Краљ
Јелисавета Сека Саблић
Слободан Алигрудић
Миодраг Андрић - Љуба Мољац
Драган Николић
Милена Дравић
Љуба Тадић
Бранко Плеша
Мића Томић
Бранко Милићевић
Аљоша Вучковић
Петар Божовић
Тихомир Станић
Светозар Цветковић
Душко Премовић
Бранимир Брстина
Мима Караџић
Горица Поповић
Дара Џокић
Зоран Цвијановић и многи други
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 1:18 am

Данас „Атеље 212“ има стални ансамбл од 32 глумца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште. У периоду од 1997. до 2009. управник „Атељеа 212“ био је глумац Светозар Цветковић, а на том месту наследио га је редитељ Кокан Младеновић.
Испред главног улаза у „Атеље 212“ је споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија, главног лика представе која никад није била иста. Прва деценије „Атељеа 212“ је обележила и Павица Гертнер, упамћена позоришна благајница


Poslednji izmenio Vedrana dana Ned Jan 10, 2010 2:11 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 1:36 am

BROD PLOVI ZA ZALJUBLJENE I ŽENE
DAN ZALJUBLJENIH I DAN ŽENA
NA BRODU KOJI PLOVI ZA BEOGRAD!

Atelje 212 će, zajedno sa svojom vernom publikom, u ljubavnom raspoloženju provesti Dan zaljubljenih (14. februar) i Dan žena (8. mart) uz pesme i muziku glumačkih zvezda!
BROD PLOVI ZA BEOGRAD se tradicionalno izvodi, po ideji Gorice Popović i u njenoj režiji, kao poklon ljubavi i pažnje svima koji redovno dolaze u Atelje 212. U tom svojevrsnom mjuziklu, vodvilju, eskploziji boja, pesama, humora i glumačkih bravura, učestvuje gotovo ceo ansambl našeg pozorišta. Glumci svojoj publici pevaju, a pred mikrofon dolaze i scenski majstori, razvodnice i svako ko misli da ima talenta, a radi u Ateljeu.

Na dan koji je rezervisan za ljubav – rezervišite svoje mesto na Brodu koji će vas odvesti na jedinstveno putovanje u svet muzike za zaljubljene!

Karte su već u prodaji!
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 1:42 am



10 NEDELJA

VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
HARMAN M.fon Majenburg

11 PONEDELJAK

VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
BRANA K.Mekferson

12 UTORAK

VELIKA SCENA
20.00 h
PRLJAVE RUKE Ž.P.Sartr
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
POMORANDŽINA KORA M.Pelević

13 SREDA

VELIKA SCENA
20.00 h
SVICI T.Štivičić
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
NEMA PREDSTAVE

14 ČETVRTAK

VELIKA SCENA
20.00 h
RANJENI ORAO Mir Jam
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
POSETILAC E.E.Šmit

15 PETAK

VELIKA SCENA
20.00 h
SVICI T.Štivičić
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
DOKLE ?! M.Piletić

16 SUBOTA

VELIKA SCENA
19.30 i 21.00 h
ROKI HOROR ŠOU R. O’Brajen – Gostuje novosadsko pozorište
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
SAMOUDICA A.Radivojević

17 NEDELJA

VELIKA SCENA
20.00 h
PRLJAVE RUKE Ž.P.Sartr
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
DNK- S.Belber


Poslednji izmenio Vedrana dana Ned Jan 10, 2010 2:18 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 1:50 am

18 PONEDELJAK

VELIKA SCENA
20.00 h
ČUDO U ŠARGANU Lj. Simović
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
TERAPIJA J.Cvetanović

19 UTORAK

VELIKA SCENA
20.00 h
DŽEPOVI PUNI KAMENJA M.Džons
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
NEMREŠ POBJEĆ OD NEDJELJE T.Štivičić

20 SREDA

VELIKA SCENA
20.00 h
SMRTONOSNA MOTORISTIKA A.Popović
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
NEMA PREDSTAVE

21 ČETVRTAK

VELIKA SCENA
20.00 h
EJMIN POGLED D.Her
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
NEMA PREDSTAVE

22 PETAK

VELIKA SCENA
20.00 h
ART J.Reza
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
ČEKAONICA B.Liješević; B.Dimitrijević – pretpremijera

23 SUBOTA

VELIKA SCENA
20.00 h
BOG MASAKRA J.Reza
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
ČEKAONICA B.Liješević; B.Dimitrijević – premijera

24 NEDELJA

VELIKA SCENA
20.00 h
BOG MASAKRA J.Reza
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
ČEKAONICA B.Liješević; B.Dimitrijević

25 PONEDELJAK

VELIKA SCENA
20.00 h
PRLJAVE RUKE Ž.P.Sartr
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
POMORANDŽINA KORA M.Pelević

26 UTORAK

VELIKA SCENA
20.00 h
ART J.Reza
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
MUŠKA STVAR F.K.Krec

27 SREDA

VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
DOKLE ?! M.Piletić

28 ČETVRTAK

VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
DNK S.Belber

29 PETAK

VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
POSETILAC E.E.Šmit

30 SUBOTA


VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
PROJEKCIJA M.Jakovljević - Gostuje Narodno Pozorište Sombor

31 NEDELJA

VELIKA SCENA
20.00 h
NEMA PREDSTAVE
TEATAR U PODRUMU 20.30 h
SAMOUDICA A.Radivojević
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 10, 2010 2:11 am

U poslednje vreme predstave ovog pozorišta probijaju novonastale geografske granice i osvajaju svet. Trenutno se na sceni Ateljea 212, pored starih, već antologijskih, igraju i nove predstave: ART Jasmine Reze, SMRTONOSNA MOTORISTIKA Aleksandra Popovića, DUGO PUTOVANJE U NOĆ Judžina O Nila, ČUDO U ŠARGANU Ljubomira Simovića, PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Ljubomira Simovića, ODUMIRANJE Dušana Spasojevića, PLASTELIN Vasilija Sigareva, BRANA Konora Mekfersona, POMORANDŽINA KORA Maje Pelević, POSETILAC Erika Emanuela Šmita, EJMIN POGLED Dejvida Hera, ŠUMA BLISTA Milene Marković, OBLIK STVARI Nil Labjuta, BOG MASAKRA Jasmine Reze, BLI Jelene Mijović, TERAPIJA Jordana Cvetanovića, SVICI Tene Štivičić, SAMOUDICA Aleksandra Radivojevića, PROSLAVA Tomasa Vinterberga, DOKLE Milice Piletić, PRLJAVE RUKE Žan Pol Sartra…
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Bitef teataar

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:46 pm

Bitef teatar je osnovan 1989. u rekonstruisanoj nemačkoj evangelističkoj crkvi u blizini Bajlonijeve pijace. Ispred je mali trg nazvan „Trg Mire Trailović“ Uloga Bitef teatra od prvih dana bila je, pored realizacije Bitef festivala i širenje efekata festivala i novih pozorišnih tendencija tokom cele godine. Koncept Bitef teatra ostao je isti do danas. Otvoren je za sve vrste novih izraza, za prevazilaženje utvrđenih granica, za istraživanje i davanje podrške umetnicima koji su spremni na hrabre iskorake. Bitef teatar pokušava da pokaže kako je pozorište institucija koja i stvara kulturu, a ne ona koja samo povlađjuje određenom kulturnom modelu.
Zato se posebna pažnja poklanja pozorišnim aspektima koji su nedovoljno razvijeni u domaćem pozorištu, kao što su savremeni ples i teatar pokreta. Bitef teatar je organizovan po ugledu na moderna evropska pozorišta, nema stalno zaposlen umetnički ansambl, već ga angažuje po projektima.
U Bitef teatru zaposlen je mali broj ljudi i oni stoje neprestano na usluzi svima koji razvijaju novu i drugačiju umetničku scenu Beograda.
BITEF TEATAR
TERAZIJE BROJ 29/I
3220608
www.bitef.rs
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

DADOV

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:47 pm

Akademska scena DADOV-a ima za cilj da nadoknadi prazninu u beogradskom pozorišnom životu, budući da duži period nije opstalo nijedno pozorište namenjeno publici koja je prerasla dečija pozorišta, a koja još uvek retko i sa rezervom posećuje programe velikih pozorišnih kuća.
Igrajući, dakle, za srednjoškolsku publiku, DADOV pre svega, pruža prvu profesionalnu šansu studentima Fakulteta dramskih umetnosti (režija, gluma, dramaturgija) i Fakulteta primenjenih umetnosti (scenografija, kostim). Deo našeg ansambla čine srednjoškolci koji se školuju u našem dramskom studiju, koji ima tradiciju dugu 45 godina, a predavači su renomirani dramski umetnici i profesori na FDU.
Istovremeno, pokušavamo da pod svoje okrilje vratimo i značajan broj svojih bivših članova danas istaknutih profesionalaca i perjanica beogradskog pozorišnog života. Izraslo na dragocenom i neslućeno razuđenom iskustvu amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva, Pozorište DADOV i dalje zauzima značajno mesto na kulturnoj mapi Beograda. Bežeći od elitisticke kulture u skromnim materijalnim uslovima, sa skromnom cenom karte, uz podršku Sekretarijata za kulturu Beograda od večeri do večeri smenjuju se predstave sa mladima koji jesu ili će biti poznati, studentima glume, diplomiranim glumcima, koje verna publika poštuje i voli.
U okruženju DADOV-a nalazi se osam velikih profesionalnih pozorišta sa velikim ansamblima i pratećom tehničkom podrškom. Ali, sigurni smo da Beograd može imati i ovakvu scenu koja ispunjava prazninu u repertoaru beogradskih pozorišta.
Tokom 45 godina postojanja, ovo pozorište bezobrazno svesno neguje profesionalni omladinski teatar smešten u samom centru grada.

OMLADINSKO POZORIŠTE DADOV
DESANKE MAKSIMOVIĆ 6/1
3243-644
http://www.dadov.rs

Izvor: http://www.dadov.rs
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Zvezdara teatar

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:47 pm

Specifičan u programskom, organizacionom, tehnološkom smislu,
zasnovan na komercijalno-umetničkim principima, bez stalno angažovanog
umetničkog ansambla, koncipiran da prezentuje praizvođenja dela savremenih srpskih pisaca i pisaca sa prostora bivše Jugoslavije, “Zvezdara teatar” je započeo svoj život 8.10.1984. godine predstavom “Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača.

Od tada neguje taj put i tokom godina igrani su komadi mnogih velikana naše književnosti. Eminentni reditelji, ostavili su neizbrisiv trag u rediteljskom pozorišnom postupku.

Najslavnija imena našeg glumišta odigrala su nezaboravne uloge, a
učestvovanje na gotovo svim festivalima, smotrama, pozorišnim svečanostima u zemlji, donela su mnogobrojne nagrade predstavama, piscima, rediteljima, glumcima, scenografima, kostimografima.”Zvezdara teatar” je gostovao u gotovo svim gradovima Srbije i bivše Jugoslavije, a u poslednjih nekoliko godina sve su učestalija gostovanja u inostranstvu.

29.05.2001. godine, završena je izgradnja Nove scene. Namenjena
prvenstveno izvođenju stranog teksta, otvorila je vrata i drugačijim
umetničkim rešenjima.

Namera nam je, da u sledećoj fazi izgradnje bude izvršena
rekonstrukcija celog objekta, namera da se na mestu postojećeg izgradi
Kulturni centar, nalik na savremene centre u Evropi.


Izvor: http://www.zvezdarateatar.co.yu
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Jugoslovensko dramsko pozorište

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:48 pm

Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine kao reprezentativno pozorište nove Jugoslavije. Mnogi najznačajniji glumci drugih kulturnih centara iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita, Ljubljane i drugih gradova pozvani su da učestvuju u stvaranju pozorišta koje će biti za Jugoslaviju ono što je MHAT za Rusiju.

Poznati reditelj Bojan Stupica, koji je zadavao velike muke cenzuri i policiji u Kraljevini Jugoslaviji, postavljen je na čelo kuće kao umetnički rukovodilac. On i kritičar Eli Finci, postavili su temelje repertoarske orijentacije JDP-a kao pozorišta visokog literarnog nivoa. To će ostati kao osnovna orijentacija JDP-a do današnjeg dana, s tim da je, pored literarnog, element scenskog dobio ravnopravno mesto.

Prve sezone prošle su u znaku prikazivanja svetske i domaće klasike: Čehov, Goldoni, Šeridan, Ostrovski, Lope de Vega, Gorki, Šo, Šekspir, Plaut, Rasin, Molijer, Ibzen, Lorka, a od domaćih klasika Cankar, Držić, Sterija, Jakšić i Nušić. Komadi su birani veoma pažljivo, reditelji su se dugo pripremali, a pripremanje komada do premijere trajalo je katkada i po pola godine.

Zbog takvog rada i koncentracije renomiranih i darovitih mladih umetnika, JDP je postalo pozorište izuzetnog nivoa, koje se svojim rezultatima uzdiglo iznad ostalih pozorišta u zemlji. Jugoslovensko dramsko pozorište nije postalo kopija MHAT-a, koje je u doba Staljina već bilo u stagnaciji kao žrtva teorije socijalističkog realizma i dogmatski shvaćenog sistema Stanislavskog... Reditelji koji su u to vreme stvorili slavu JDP-a, Bojan Stupica, Mata Milošević i Tomislav Tanhofer bili su izmedju rata već pod uticajem evropskog modernizma tako da nisu ni mogli niti hteli da se potčine staranoj dogmi..

Duh, značaj i prestiž Jugoslovenskog dramskog pozorišta, poznati starijima, ali i na drugačiji način bliski publici koja je svoj ukus u teatru formirala od sredine osamdesetih naovamo, u vreme kada je Jovan C´irilov u svojih četrnaest upravničkih sezona ustoličio JDP kao reprezentativno pozorište savremenog scenskog izraza u okvirima širim od bivše države, nisu ugasnuli ni pod pritiskom Istorije i njenog surovog rada, niti pod čizmama komesara duha.

Sedamnaestog oktobra 1997. nad Beogradom se dizao oblak dima. Gorelo je Jugoslovensko dramsko pozorište. Činilo se tada kako je to konačni kraj jedne utopije. Od tog dana, do dana u kojem će Velika scena ponovo biti otvorena premijerom (23. maja 2003, Jovan Sterija Popović Rodoljupci u režiji Dejana Mijača), pogon istorije radio je ubrzano. Valjalo je sačekati Promene da bi ponovno ro?enje iz pepela uistinu bilo moguće. Branko Cvejić (prvo kao zamenik direktora, a potom kao direktor kuće od 12. jula 2002) i Gorčin Stojanović (direktor od 2001. i umetnički direktor od 12. jula 2002) učinili su da Jugoslovensko dramsko pozorište nastavi svoju umetničku misiju: vrhunska izvo?ačka umetnost u sadejstvu sa otvorenošću, hrabrošću, ekskluzivnošću u izboru tema i materijala za svoje predstave.

Posle požara glavni je napor bio da se Pozorište vrati na kulturnu mapu grada čije je istorijsko sećanje dugo i odista seže do antičkih vremena.

Pozorište je podignuto na srećnim i vitalnim temeljima. U godini 2003. i ovoj tekućoj sve premijere su ustvari otvaranje novog pozorišta i obnavljanje ansambla. Tokom sezone 2003/04. Jugoslovensko dramsko pozorište postavilo je: Čehovljevog Galeba, Šekspirovog Mletačkog trgovca, Molijer – još jedan život Bulgakova, Molijera, Jovanovića, Plavu sobu Dejvida Hera, Razvaljivanje Nila LaBjuta, Terasu Jovana Hristića, Pseći valcer Leonida Andrejeva. U planu za sezonu 2004/05 je, između ostalog, predstava na Velikoj sceni Italijanska noć Edena fon Horvata u režiji Paola Mađelija i otvaranje Studija JDP-a, naše treće scene.

Klasika na nov način, domaća i strana, savremeni medjašnji komadi, a uvek i na prvom mestu domaći tekstovi – kad se dogode, smelost u otvorenosti formi predstava - to su stubovi na kojima, u skladu sa sopstvenom tradicijom, počiva visoka zgrada duha, stila i ukusa zvana Jugoslovensko dramsko pozorište.

Nova zgrada

Arhitekta Zoran Radojičić je na Konkursu za rekonstrukciju Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu 1997. osvojio prvu nagradu. U okviru projektnog biroa Archtic, arh. Zoran Radojičić i Dejan Miljković projektovali su novu gradjevinu. Enterijer su uradili u saradnji sa arh. Ivanom Milenković. Pozorišnim foajeom dominira skulptura vajara Mrdjana Bajića.

Zgrada je osvojila sledeće nagrade:
-Nagrada Saveza arhitekata Srbije 2005. godine (Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Beograd)
- Aprilska nagrada Grada Beograda za arhitekturu i urbanizam za objekat Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta u Beogradu 2004. godine
- Nagrada kompanije "Novosti” za Arhitekturu 2003., za najbolje arhitektonsko ostvarenje (Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Beograd) 2004. godine
- Grand prix XXVI Salona arhitekture (Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Beograd, 2004. godine
-BPB trophy 2003. godine za enterijer (Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Beograd)


JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
KRALJA MILANA 50
2644 447
http://www.jdp.co.yu

Izvor: http://www.jdp.co.yu
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Madlenianum

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:49 pm

Opera i teatar MADLENIANUM osnovan je 1997. godine, kao prva privatna opera u ovom delu Evrope. Osnivač i donator MADLENIANUMA je gospođa Madlena Zepter, čija ulaganja u kulturu i umetnost predstavljaju najveći savremeni mecenat u ovoj oblasti, ne samo u našoj zemlji već i u evropskim razmerama, uopšte. MADLENIANUM je organizovan kao model novog muzičko scenskog pozorišta kod nas bez sopstvenog ansambla, ali sa stalnim organizaciono upravnim aparatom i tehničkom ekipom. Generalni direktor je Danka Teodorović.

Posle sedam godina rada i pet faza rekonstrukcije, 19. aprila 2005. otvorena su vrata u potpunosti obnovljenog, rekonstruisanog i koncepcijski obogaćenog zdanja. Uklopljen u ambijent i duh starog Zemuna, MADLENIANUM je centar kulturnih i umetničkih zbivanja ovog dela Beograda. Svojim izgledom, stilom i elegancijom enterijera, ekskluzivnim sadržajima i vrhunskom scenskom tehnikom i opremom, ovaj objekat zadovoljava najveće evropske zahteve ove vrste.

MADLENIANUM je do kraja sezone 2004/2005 realizovao 610 izvođenja koja je videlo više od 250.000 posetilaca. Po prvi put ove sezone, uz operski, baletski i koncertni program, MADLENIANUM uvodi i dramski repertoar.

Od prvih dana svoga postojanja, MADLENIANUM se opredelio za rad na stvaranju opere kao teatarske umetnosti u kojoj se međusobnim zbližavanjem muzičkog i dramskog teatra sugeriše otvaranje novih i do sada neosvojenih umetničkih prostora. Upravo iz tog razloga MADLENIANUM angažuje istaknute dirigente, reditelje kao i umetničke ansamble kojima su ove ideje bliske.

Zemun i MADLENIANUM su već tradicionalno u letnjim mesecima mesto održavanja Festivala monodrame i pantomime.

MADLENIANUM planira nove umetničke poduhvate u zemlji i u svetu, kojima želi da afirmiše visoke vrednosti muzičko-scenske umetnosti, sledeći savremene trendove i umetničke izazove.


MADLENIANUM
GLAVNA 32, ZEMUN
3162797
http://www.madlenianum.co.yu

Izvor: http://www.madlenianum.co.yu
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Ustanova kulture "Vuk Karadžić"

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:51 pm

Установа културе „Вук Караџић“ основана је 2005. год. на месту некадашњег Дома културе на Булевару краља Александра 77а. Од те године темељно и вредно ради на дефинисању репертоарског концепта који је добио печат препознатљивости кроз квалитетну драмску, плесну и експерименталну позоришну продукцију. Позоришни програм „Вука“ чине драмска продукција посвећена темама и феноменима савремености који нису тек пролазни трендови тренутка. Такви су и комади који преиспитују оквире слободе појединца у савременом друштву, критичким оком анализирају корене проблематике света у коме живимо.

Програм Београдског плесног центра чине плесни пројекти који отварају и преиспитују дефиницију плесног позоришта са циљем стварања препознатљиве сцене. Кроз ову београдску плесну станицу прошли су многи познати као и неафирмисани аутори. Представе које ће се током ове године играти су плесни спектакл „Животињска фарма“ и „Ја сам своја колекција“ у копродукцији Вука и „Perpetum dance company“, „Поподне једног фауна“ ауторке Вере Обрадовић, „Пси“ аутора Бориса Чакширана. У новембру 2009. пројекат „Соло за три визије“ Милоша Софреновића у Вуку је имао своју светску премијеру.

Инклузиван карактер Вука огледа се кроз део репертоара посвећен програмима који за циљ имају афирмацију и подршку особа са инвалидитетом. Представе „Крива за Гауса“ и „Ресет“ део су пројекта „Оквир тела“ које успостављају сарадња особа са инвалидитетом и професионалаца на пољу савременог плеса.

У 2010.год. планиране су врло значајне уметнички високо вредне позоришне продукције :

· Позоришна представа „ПР-ПОТПУНО РАСУЛО“ по тексту Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина, са еминентним глумцима: Борис Исаковић, Душанка Дуда Стојановић, Предрсг Ејдус, Бранко Цвејић, Маша Дакић . (премијера у јуну)

· Позоришна представа „Арсеник и стара чипка“ у режији Стефана Саблића, са Секом Саблић и Горицом Поповић у главним улогама.(премијера у мају)

· У оквиру Пројекта Установе „ МЛАДА СРПСКА СЦЕНА „ позоришна представа најпознатијег живог енглеског писца Едварда Бонда „ Штимовање“ у режији младог редитеља Филипа Гринвалда. (премијера у марту)

· У оквиру Пројекта Установе „ МЛАДА СРПСКА СЦЕНА „ дипломска позоришна представа, по тексту Мирјане Дрљевић „ Сунцокрети „ коју ће као своју дипломску представу режирати студенткиња режије са ФДУ ( иначе изабрана за најбољег студента генерације) Ана Григоровић . (премијера у октобру )

УСТАНОВА КУЛТУРЕ ВУК КАРАЏИЋ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 77а
24 24 860
http://www.ukvuk.org.rs

Izvor: http://www.ukvuk.org.rs
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Malo pozorište DUŠKO RADOVIĆ

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:52 pm



Malo pozorište DUŠKO RADOVIĆ osnovano je 27. maja 1948. god. kao Pozorište lutaka NR Srbije, a svoju prvu premijeru Pepeljuga u režiji Predraga Dinulovića, izvelo je 23. oktobra 1949. god u hotelu Palas.

Malo pozorište Duško Radović je jedno od najpoznatijih i najpriznatijih dečijih pozorišta u Srbiji, koje na svom repertoaru ima predstave namenjene kako dečijoj populaciji, tako i mladim ljudima uopšte.
Osnovna programska koncepcija ovog teatra odnosi se na projekte koji svojim sadržajem upućuju na teme edukativnog, socijalnog a pre svega urbanog karaktera.
Uvođenjem pojmova dečija prava, tolerancija (međuetnička, međureligijska, međukulturna), pravo na razliku, priznavanje i poštovanje različitosti, u rečnik mladih stanovnika Beograda koji su publika našeg pozorišta, pokušavamo da doprinesemo kulturološkom povezivanju dece različitih nacionalnosti koja žive u Srbiji i usmerimo dalje na razvijanje raznovrsnosti i tolerancije, kao garancije za buduću stabilnost moderne Srbije koja je multietnička i multikonfesionalna država.

Naša publika su deca koja su značajan deo svog detinjstva provela u atmosferi mržnje i netolerisanja svih različitosti i pred nama je odgovoran zadatak da ih naučimo osnovnim pojmovima na kojima treba da počiva ozbiljno civilno društvo kakvo će, verujemo, i naše jednog dana postati.


MALO POZORIŠTE DUŠKO RADOVIĆ
ABERDAREVA 1
3232-072
www.malopozoriste.co.rs

Izvor: http://www.malopozoriste.co.rs
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pan teatar

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:52 pm

Pozoriste “Pan teatar” je osnovano 1995. god. Osnovao ga je bracni par Djuraskovic – Viktorovic. U pocetku pozoriste je radilo kao putujuca grupa glumaca tj. u nedostatku svog prostora, bavili smo se samo gostovanjima na “tudjim” scenama.
Otvorili smo stalnu deciju scenu 04. aprila 1999. god. uz podrsku MZ “Lipov lad” i SO Zvezdara, u Bulevaru revolucije 298, i taj dan je ujedno i rodendan našeg pozorišta.
“Pan teatar” je svoj repertoar podredilo najmladjoj publici (vecina našeg repertoara se bazira na decijim predstavama) ali se na nasoj sceni igra i nekoliko vecernjih predstava iz nase produkcije. Svake pozorisne sezone (septembar – jun) na nasoj sceni odigramo tri decije i jednu vecernju premijera.
Svoju stalnu vecernju scenu smo otvorili 02. juna 2006.god. predstavom “Gospodja Olga”. Na stalnom repertoaru vecernje scene, osim predstava iz sopstvene produkcije, igraju se i predstave drugih beogradskih pozorista (a gostuju i pozorista iz cele Srbije).
Pozoriste “Pan teatar” se bavi i pedagoskim radom, tj. nase pozoriste organizuje i skolu glume za decu (Olivera Viktorovic Djuraskovic - profesor na fakultetu dramskih umetnosti.). Posebno se ponosimo nasim malim glumcima koji su imali znacajnih rezultata na opstinskim i republickim takmicenjima decijih dramskih stvaralaca.
Posto nase pozorište gostuje i na mnogim drugim scenama, do danas je nase predstave gledala publika u skoro svim gradovima Srbije. Gostovali smo i u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Austriji, Svajcarskoj, Nemackoj, Francuskoj, Kanadi, itd.


PAN TEATAR
BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 298
2418 524
http://www.panteatar.rs

Izvor: http://www.panteatar.rs
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pozorište "Boško Buha"

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:53 pm

Daleke 1950. godine Gita Predić-Nušić i Đurđinka Marković, kao vrsni pozorišni pregaoci, osnovale su Pozorište BOŠKO BUHA, prvo profesionalno pozorište za decu, pod geslom "umetnici za decu". Izborile su se za profesionalni ansambl glumaca i tehnike i za najviđenije pozorišne stvaraoce (Miroslav Belović, Miroslav Dedić, Srboljub Stanković i Bojan Stupica) i kvalitetan i atraktivan repertoar tekstova. Pozorište je raslo i razvijalo se bez uzora i za veoma kratko vreme zadobilo podjednak tretman kao i ostala gradska repertoarska pozorišta, uz načelo "da kroz izazvane impresije zabavi, pouči i oplemeni." Svojom istrajnošću zaslužilo je istu strogost i pažnju kao i ostale profesionalne pozorišne kuće.

Danas, posle svoje dvestopete premijere, sa šezdesetoro zaposlenih, izvede po dvestotine predstava godišnje i primi oko stohiljada gledalaca.

U svojoj pedesetpetoj sezoni postojanja ono je i klasično i moderno sa isprofilisanim repertoarom, i dalje stvara scensku poeziju i čaroliju i svaka predstava kao da je poziv za igru.

bosko buhaŠkolovalo je ukus mnogih mladih naraštaja, razvijalo im maštu i postepeno približavalo repertoaru velikih "običnih" pozorišta. Odnegovalo je pažnje i ugleda vredan niz pozorišnih stvaralaca: Boška Trifunovića (Bajka o caru i pastiru), LJubišu Đokića (Biberče), Dušana Radovića (Kapetan Xon Piplfoks, Poletarac, Plavi zec), Aleksandra Popovića (Crvenkapa, Snežana, Pepeljuga), Dobricu Erića (Torta sa pet spratova), Miodraga Stanisavljevića (Vasilisa prekrasna, Carev zatočnik), LJubivoja Ršumovića (Nevidljiva ptica, Još nam samo ale fale, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka), Milovana Vitezovića (Beogradosti, Bajka o Vuku i Srbima, Princ Rastko - monah Sava), Stevana Koprivicu (Mali Radojica i Kraljević Marko, Tri musketara, Kad porasteš bićeš ja, Lepotica i zver), Igora Bojovića (Mačor u čizmama, Šargor), Anu Đorđević (Čardak ni na nebu ni na zemlji), Alisu Stojanović (Na slovo na slovo) Juga Radivojevića (Goli Kralj), Dragoslava Andrića (English bukvar)...

Svoj originalni repertoar igralo je na mnogobrojnim gostovanjima i sve te pozorišne bajke kasnije su preuzimala druga pozorišta, školske i amaterske družine.

bosko buhaNajtešnje sarađuje sa Fakultetom dramskih umetnosti i mnogim naraštajima mladih profesionalaca BUHINA scena znači prvu afirmaciju i ulazak u profesionalni pozorišni svet. Predstave su režirali najviđeniji pozorišni reditelji: Momčilo Milošević, Predrag Dinulović, Srboljub Stanković, Miroslav Belović, Miroslav Dedić, Bojan Stupica, Arsenije Jovanović, LJubomir Draškić, Dejan Mijač, Paolo Mađeli, Zoran Ratković, Timoti Xon Bajford, Milan Karaxić, Jagoš Marković, Ana Đorđević, Alisa Stojanović, Jug Radivojević...

Poslednjih nekoliko godina, naročito, Pozorište je nastupalo na festivalima i profesionalnim smotrama (Sterijino pozorje, Dani komedije u Jagodini, Festival pozorišta za djecu u Kotoru, Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, Festival pozorišta za djecu u Banja Luci, Festival ZLATNA PALIČICA u LJubljani, Festival MLIJEČNI ZUB u Zagrebu...) i pobralo mnogobrojne nagrade i za tekstove i za režiju i za glumu, o scenografiji i muzici da i ne govorimo.

Najdraža među poslednjima, VUKOVA nagrada koju smo dobili 2000. godine za izuzetan doprinos u razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Pozorište BOŠKO BUHA odavno je nadraslo zadate okvire. Svojim jedinstvenim modelom delovanja zaslužilo je posebnu stavku u velikoj svetskoj pozorišnoj enciklopediji u šest tomova u izdanju Univerziteta Jork u Torontu. Majstori glume na sceni, scenotehničari, radioničari i ostali u Pozorištu sa nesmanjenom snagom i elanom nastavljaju rad na novim predstavama - tri premijere godišnje i stalnih petnaestak predstava na repertoaru. Proširivši svoj rad za decu i mlade na večernjoj sceni BUHA je izvodila klasiku i savremeni tekst, da podsetimo samo na Nušića i Šekspira u vreme kada ih ni velika pozorišta nisu igrala.

Reči jednog od najstrožih kritičara iz doba BUHINE mladosti važi i danas "Prihvatiti se tog posla, nimalo lakog besumnje, velika je i odgovorna dužnost. Ali, svaki napor na tom planu toliko je vredan da se stostruko isplaćuje. Jer, dovoljno je samo jednom prisustvovati bilo kojoj dečjoj predstavi, pa da jedan deo čiste i uzvišene dečje radosti, u susretu sa lepotom scenske fikcije, zapljusne i nas." (Eli Finci).


Izvor: http://www.buha-theater.com
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pozorište "Slavija"

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 1:54 pm

ПОЗОРИШТЕ СЛАВИЈА
СВЕТОГ САВЕ 16-18
2436995
www.pozoriste-slavija.co.rs

Izvor: www.pozoriste-slavija.co.rs
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pozorište lutaka "Pinokio"

Počalji od MustraBecka taj Pon Dec 13, 2010 2:11 pm

Pozorište lutaka "Pinokio" osnovano je kao Putujuće pozorište "Pinokio" 1972. godine. Pored Živomira Jokovića, osnivača pozorišta, malu ekipu koja je predstave izvodila po citavoj Srbiji u početku je sačinjavalo svega troje glumaca: Vera Ignjatović, Branislava Stanišić i Jovan Kovačev. Tokom prve godine postojanja Pozorišta, priključili su se i Slobodan Herceg, Boško Banjeglav, Nadežda Damjanović, Slobodan Aleksić i dr. Nastupom na Susretu pozorišta lutaka Srbije u Novom Sadu, sa predstavom Dve priče, 13. septembra 1972. godine, Pozorište je i zvanično otvoreno, a nagrada za uvođenje novih pozorišnih formi u lutkarstvu bila je priznanje ideji osnivanja putujućeg lutkarskog pozorišta. 1. aprila 1973. "Pinokio" je dobio svoje sedište u Zemunu, pri Radničkom univerzitetu, kada i menja ime u Pozorište lutaka "Pinokio". Prva predstava odigrana na zemunskoj sceni, u sadašnjoj zgradi pozorišta, bila je Dogodilo se u lutkovu, u maju 1973., a vec u septembru iste godine Pozorište je sa ovom predstavom gostovalo u Nemačkoj. 1978. godine "Pinokio" dobija status stalnog beogradskog pozorišta a do danas je ostalo jedino lutkarsko pozorište u Beogradu. Od tada se pored malih pozorišnih formi prave i velike ansambl predstave a uobličen je i stalni glumački ansambl. "Pinokio" počinje da okuplja veliki broj saradnika - pisaca, reditelja, likovnih kreatora, kompozitora, i dr, a medu saradnicima su se našla najznačajnija imena umetnika iz zemlje i inostranstva. Upravnika Pozorišta Živomira Jokovića, koji je ovu funkciju obavljao od nastanka Pozorišta 1972. god, do svoje penzije, 1998. zamenjuje dramski pisac Igor Bojović.
Osnovu repertoara čine predstave rađene po motivima klasičnih bajki, mitova, legendi i epske poezije ali i prema savremenim dramskim tekstovima. Koriste se razlicite lutkarske tehnike i forme, često u kombinaciji sa pozorištem senki i glumačkom igrom. Pozorište je do sada učestvovalo na brojnim domaćim i medunarodnim festivalima (Italija, Grčka, Francuska, Švedska, Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Rusija, Turska, Švajcarska, Poljska, Tajvan, Indija, Kanada itd.) i dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja. Pozorište na repertoaru ima preko trideset predstava koje se svakodnevno izvode na matičnoj sceni i na brojnim gostovanjima. Pozorište "Pinokio" svake godine pripremi pet premijera i izvede oko 250 predstava.
Pozorište je pod pokroviteljstvom Skupštine Grada.
Pozorište "Pinokio" ima 26 stalno zaposlenih članova i brojne saradnike.


Izvor: http://www.ptpinokio.com
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pozorišta Srbije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu