Geografija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Geografija

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 10, 2009 9:14 am

U Vojvodini su leta topla i zime hladne, a prolece i jesen traju kratko. Letnje temperature su u proseku izmedu 21 i 23 stepena celzijusa, a zime u proseku oko minus 2. Ekstremne temperature, medutim, mogu biti vrlo velike, razlike izmedu najviših i najnizih temperatura nekad su i 70 i više stepeni.
U Vojvodini duvaju uglavnom cetiri vetra. Najsnazniji vetar su "košava" koja nastaje usled vazdušnih strujanja iz juznih delova Rusije prema Sredozemnom moru, dolazi dolinom Dunava i prolazi kroz Ðerdapsku klisuru. To je hladan i jak vetar koji moze da nanese velike štete, da isuši zemljište i da otkrije i nosi zivi pesak u pešcare u Banatu. "Severac" je hladan vetar koji zimi oštro briše ravnicom, "juzni" je topli vetar, dok je "zapadni" najcešci i donosi kišu ili sneg.
042-m Vojvodina ima relativno male kolicine padavina. Najviše ih je na Fruškoj gori (više od 750 mm u proseku) i na Vršackim planinama, zatim u zapadnoj Backoj (650 do 750 mm). Prosecno godišnje belezi se od 550 do 650 mm vodenog taloga. Najmanje kiše ima u severnoj Backoj i istocnom Banatu. U toku godine ima prosecno 18 dana kada pada sneg, ali se on odrzava na zemlji samo pri stalnom mrazu. Ima godina kada dosta snega napada. Leti je moguc grad koji nanosi velike štete poljoprivredi. Vojvodina ima umereno kontinentalnu klimu: njen istocni deo više se priblizava kontinentalnim, a zapadni morskim uticajima.
Vojvodina je izrazito ravnicarski kraj nastao posle oticanja Panonskog mora (zahvata jugoistocni deo prostrane Panonske nizije), ali njen pejzaz nije monoton. Jednolicnost ravnice razbijaju reke, kanali, pešcare, lesne zaravni, razliciti usevi i druga vegetacija, gusto rasporedena ušorena naselja, a dve planine, cije visine jedva prelaze gornju granicu bregova, daju poseban izgled jugoistocnom Banatu (Vršacke planine) i severnom delu Srema (Fruška gora). Guduricki vrh (641 m) najviši je vrh na Vršackim planinama, a Crveni cot (539 m) na Fruškoj gori.
Vojvodanska ravnica spušta se u vidu stepenastih površina do reka. Tokom milenijuma vetar je nanosio prašinu i tako je veliki deo Vojvodine prekriven debelim lesnim naslagama. Na mnogim mestima izdvajaju se u ravnicarskom pejzazu lesne zaravni, od kojih su vece Titelski breg i Telecka u Backoj i one oko Banatskog peska i Fruške gore.
Peskom, koji i sada nose vetrovi, prekrivene su pešcare. Banatski pesak (Deliblatska pešcara) u juznom Banatu zahvata površinu od oko 300 kvadratnih kilometara, dok je Suboticka pešcara manja, a pruza se severno od Subotice i prema istoku do Tise. Lesne terase nize su od zaravni. One cine stepenicu koja opkoljava zaravni, a nastale su nanosima vetrova ili naplavinom reka. Aluvijalne ravni, poznatije kao ritovi, u kojima su reke usekle svoja široka i plitka korita, nize su desetak metara od lesnih terasa - njihova nadmorska visina je od 66 do 85 metara.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Geografija

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 10, 2009 9:15 am

Tri velike reke, Dunav, Sava i Tisa, cine sa svojim pritokama i kanalima citavu recnu mrezu. Sve reke imaju maji pad, spor i krivudav tok, veliku akumulativnu moc i sklonost ka stvaranju okuka i mrtvaja.
Dunav protice kroz Vojvodinu duzinom od 370 km. Širina korita mu je od 380 do 2.000 metara, a dubina od 5 do 23 metara. U širim delovima ima dosta rukavaca i prostranih niskih ada. Najviši vodostaj je u maju i junu, kada se tope alpski snegovi i padaju prve letnje kiše, a najnizi u jesen i zimu. Visoka voda na Dunavu utice i na vodostaj na pritokama. Ako je i na pritokama u isto vreme visoka voda, dolazi do poplava. S leve strane u Dunav se, pored Tise ulivaju Tamiš, Karaš i Nera, a s desne Sava.
Picture Tisa protice kroz Vojvodinu duzinom od 167 km. Ranije je mnogo krivudala i s obe strane stvarala mrtvaje. Veštackim putem skracena je za trecinu, ali je zadrzala mali pad i tezinu ka stvaranju meandara. Visoki vodostaj je u aprilu, kada se krave karpatski snegovi, a najniza obicno u oktobru. Pri visokom vodostaju Tisa utice na nivo vode u Dunavu. Vece pritoke Tise s leve strane su Zlatica i Begej, a s desne Veliki kanal. Sava kroz Vojvodinu protice duzinom od 210 km. Najviši vodostaj je u aprilu i maju, a najnizi u avgustu i septembru. U Sremu se u Savu uliva reka Bosut.
Sedam Banatskih reka dolazi iz Rumunije. Zlatica koja podivljala recica razvija svoj tok u starom koritu Moriša, iz kojeg povremeno prima suvišnu vodu. Begej povezuje dva najveca grada u rumunskom i jugoslovenskom delu Banatu - Temišvar i Zrenjanin. Paralelno s Begejom je Begejski kanal. Tok podivljale recice Tamiš, koja se kod Panceva u nekolko krakova uliva u Dunav, skracen je presecanjem mnogobrojnih meandera. I recica Karaš je podivljala, ali nije regulisana. Nera u duzini od 27 km cini granicu izmedu Jugoslavije i Rumunije.
U prošlosti u Vojvodini je bilo mnogo baruština i jezera. Kada je u XVIII veku pocela intenzivnija obrada zemlje, pristupilo se melioracijama i prokopavanju kanala. Još 1793. godine poceta je izgradnja Velikog kanala koji spaja Dunav i Tisu, proticuci središnjom Backom u duzini od 118 km. Posle velikih poplava, u drugoj polovini XIX veka preduzet je krupan zahvat u izmeni hidrološke slike Vojvodine: skracivana su recna korita, presecani meandri, prokopavani mnogobrojni kanali, isušivani ritovi kraj reka, podizani odbrambeni bedemi i gradene crpne stanice.
Picture Ovaj veliki posao trajao je skoro pedeset godina, ali nije završen. Posle II svetskog rata pristupilo se izgradnji hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, ne samo da bi se odvodila suvišna voda s velikih površina u Backoj i Banatu vec i da bi se stvorili uslovi za navodnjavanje i plovidbu.
Iako su mnoge bare i jezera isušeni, Vojvodina je još uvek bogata ovim vodama. Najvece jezero je Palic kod Subotice (oko 5 kvadratnih kilometara). Otpadne vode su ovo jezero toliko bile zagadile da su ribe uginule, a kupanje u njemu predstavljalo je opasnost po zdravlje. Tada je sva voda ispuštena, a jezero ocišceno i sanirano. Ovaj ekološki poduhvat završen je 1977. godine. Palic je danas ponovo znacajan turisticko-rekreacioni i banjski centar. Ludoško jezero, Belo blato i Obedska bara su rezervati pticjeg sveta. Niz jezera nastao je kod Bele Crkve na mestima gde se kopao šljunak.
Picture Pošto je Vojvodina pokrivena lesom, najrasprostranjeniji tipovi zemljišta su cernozemni i livadske crnice, a u vlaznim predelima ritske crnice i slatine. Cernozemni, koji zahvataju 60% obradivog zemljišta, odlikuju se velikom plodnošcu, a na njima, kao i na livadskim crnicama, najvece površine koriste se za pšenicu, kukuruz, šecernu repu, suncokret, soju i drugo industrijsko, kao i krmno bilje.
PicturePicture Na padinama Fruške gore i Vršackih planina nalaze se listopadne šume, u kojima preovladuju hrast, lipa, grab i drugo drvece. Na nizim planinskom stranama šume su pretezno iskrcene i tu su pašnjaci, vinogradi i vocnjaci. Na aluvijalnim zemljištima nalaze se vrbove i topolove šume, kao i livade. Na meliorisanim terenima gaje se biljke koje zahtevaju više vlage, kao što su šecerna repa, suncokret, kukuruz, povrce. Na slatinama, koje su najmanje plodne, prostiru se pašnjaci, a na nekim mestima stvoreni su ribnjaci.
Plodno zemljište, obilje vode i umerena klima privlacili su odvajkada ljude u vojvodansku ravnicu. Mnogi narodi ostavili su ovde tragove, a njihovi medusobni sukobi, uzajamna prozimanja i uticaji davali su pecat pojedinim istorijskim razdobljima.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu