Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Umro Bodgan Tirnanić

taj Pet Jan 16, 2009 10:20 pm
Ugledni beogradski novinar Bogdan Tirnanić preminuo je danas u Beogradu
Ko je ovaj čovek
Bogdan Tirnanić


Početak - rođen je 14. septembra 1941. u Beogradu. Rastao je u fudbalskoj porodici, ponosan na strica Aleksandra. To je onaj Tirnanić koji je leta 1930. dao prvi gol na prvom Prvenstvu sveta u fudbalu u Montevideu. "I moj otac je tvrdio da je igrao fudbal, samo nema dokaza za to. U mojim genima je ostala navijačka manijakalnost, čemu sam ja dodao manijački odnos prema jednom klubu koji se zove Crvena zvezda. Inače, ja ne umem da šutnem loptu i nikada nisam odigrao nijednu fudbalsku utakmicu...Najveći datum u porodici je bio kad je moj stric predvodio jugoslovensku fudbalsku reprezentaciju na Olimpijadi u Finskoj 1952. godine. U polufinalu smo igrali sa Rusima, 20 minuta pre kraja smo vodili sa 5:0. Na beogradskim ulicama se preko razglasa prenosila utakmica i kada su Rusi izjednačili na 5:5, narod je plakao, Ranković je tražio da ide na Goli otok..."
Detinjstvo - "Bili smo veoma siromašni, ali to siromaštvo nam nije teško padalo, bez obzira kako to danas izgledalo i kako to objektivno bilo."
Verska opredeljenost - "Moja teza je da sam ateista hrišćanske provenijencije, jer su vrednosti i kultura u kojoj živim hrišćanske. Odricanje od vere ne znači odricanje od hrišćanskih vrednosti utemeljenih u nama."
Nacionalnost - Srbin. "Najbolja definicija našeg naroda je Zmajeva "Jututunska himna" u kojoj se kaže: još nije vreme, još nije vreme, e sad je kasno. Stalno čekamo promenu, a kad se ona desi, kažemo: e, sad je kasno... Ispostavilo se da se demokratija ne maže na hleb i da sloboda nije zamena za električnu energiju."
Obrazovanje - učio je u Desetoj beogradskoj gimnaziji, na Topčiderskoj zvezdi, sa sinovima ondašnjih moćnika: Titovim Mišom, Rankovićevim Mićom. Ne propušta priliku da podseti da nije maturirao, pa se neobavešteni ne mogu načuditi kako onda zna sve što zna, a čega nije malo.
Karijera - počeo je kao urednik u avangardnom beogradskom "Susretu", časopisu koji je živeo dok je bio omladinski. Kad su ga preuzeli neki drugi, ugasio se. Prvenac mu je bio analiza Hamleta s Inoćentijem Smoktunovskim u glavnoj roli. Potom je pisao o Mileni Pavlović-Barili. I tako, oboleo od skribomanije koja mu, kako kaže, produžava život, više od 40 godina, iz dana u dan piše. O klozetima, rokenrolu, filmu, erotici, stripu, fudbalu, podzemlju, medijima, ratu. "Banalnošću protiv gluposti".
Svaka novina, namerna da napravi proboj na tržištu, zvala ga je u pomoć. One druge, koje su iole držale do sebe i čitalaca, nisu žalile para samo da ga obezbede - za prvih sto brojeva, posle je lakše. Pisao je u NIN-u, gde je dve decenije bio urednik i glavni urednik, "Borbi", Radio TV reviji", "Oku", "Književnoj reči","Telegrafu" i "Dnevnom telegrafu" (gde je svakog dana u isto vreme donosio tekst, sa svakim zarezom na svom mestu), u "Politici" (ostavljao je i vraćao joj se kao prvoj ljubavi), u "Profilu". Radio je na TV Beograd, bio zamenik urednika TV "Politika", glavni urednik časopisa "Nenj Moment" kreativni direktor agencije SMS Bates "Saatci&Saatci Advertising Balkans ... Napisao je "Beograd za početnike" i "Beograd za ponavljače", čekamo nastavak... Autor je "Ogleda o Paji Patku", "Coca cola arta", koautor "Beogradskih priča". I filmski manijak.
"U jednom trenutku bio sam naša vodeća filmska ženska zvezda - posle Milene Dravić, razume se. Ovo otud, jer sam odigrao jednu od dve glavne ženske uloge u skandaloznom filmu "Rani radovi"... Moj honorar iznosio je 2.500.000 ondašnjih dinara. Za te pare mogao sam da kupim samo četiri automobila tipa "spaček". U radnji nisu imali četiri "spačeka", imali su samo dva. Zato sam kupio pisaću mašinu "letera 32", bez koje pisac niko postao nije. Pitajte Kapora, ako meni ne verujete..."
I tako bi. Postade Tirke, kako mu tepaju prijatelji i mladi novinari koji bi bar da dosegnu ako ne i preteknu njegovu slavu, postade multimedijalni novinski pisac. Glumio je on i u "Crnom bombarderu", pomagao u scenariju za film "Dečko koji obećava". Ipak, jedna domaća serija i jedan lik iz američkog filma u kojem, pouzdano, nije učestvovao, obeležili su mu život. "Otpisani" su mu doneli ljubav- životnu saputnicu, glumicu Daru Džokić, zbog koje je prvi put seo za sto u Klubu književnika ( dotad je sedeo sam za šankom), a Hemfri Bogart mu je jedino kič mesto u životu i karijeri (ono kad imitira Bogija do besvesti).
Stranački angažman - bio je šezdesetoosmaš. "Ja sam prvi izdajnik '68. Dva dana posle početka demonstracija, napisao sam tekst: "Zašto su lipanjska gibanja negativna". Ta naša revolucija bila je zgodan hepening, al' kad bi me zvali, opet bih išao. Naravno, bila je izmanipulisana od početka, jer su je kao i Depos, vodili ljudi sa strane... Da bi se nešto ocenjivalo kao pozitivno ili negativno, to pretpostavlja da čovek mora nešto da očekuje. Ja nisam ništa očekivao od DOS-a, tako da ne mogu ni da ocenjujem. Jedino sam očekivao peti oktobar i to se dogodilo. Nevolja sa DOS-om i njegovim liderima je što oni misle da je njihova istorijska uloga počela zapravo tamo gde je završena. A to je bio peti oktobar."
Zanimljivosti - mnogi misle da je čisti genije. Nagrade mu ništa ne znače. Filofili mu zameraju "pomeren ukus" i ne mogu da veruju da su mu "Vatrene kočije" parametar dobrog filma, dok mu je Bergman dosadan. Mnogi ga napadaju, ume da se brani.
Bio je oženjen Darom Džokić, imaju Jovanu.
Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu