Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:26 am
Ludvig van Betoven
(nem. Ludwig van Beethoven 16. decembar, 1770. – 26. mart, 1827.),
nemački kompozitor, nadmoćna muzička figura u prelaznom periodu između
ere klasicizma i romantizma.

Smatra se jednim od najvećih kompozitora svih vremena. Njegova
reputacija je inspirisala—i u mnogim slučajevima plašila—kompozitore,
muzičare i publiku koja ga je nasledila[traži se izvor]. Među njegovim
najpoznatijim delima su Peta Simfonija, Šesta Simfonija, Deveta
Simfonija, klavirska dela kao na primer, komad Za Elizu, sonate
Patetična Sonata i Mesečeva Sonata, Klavirska sonata Br. 23, Apasionata
ili poslednja, Klavirska Sonata Br. 32, c - mol, opus 111.

Život i delo
Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven) rođen je u Bonu u
Nemačkoj, od oca Johana van Betovena (nem. Johann van Beethoven)
(1740–1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keferih van Betoven
(nem. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744–1787). Sve do nedavno,
veliki broj referentne literature označavao je 16. decembar kao
Betovenov "datum rođenja", jer je bio kršten 17. decembra u vremenu
kada su novorođena deca krštavana dan nakon rođenja. Kako god, moderno
učenje odbacuje takvu pretpostavku.
Betovenov prvi muzički učitelj bio je njegov otac, muzičar u izbornoj
skupštini u Bonu i alkoholičar koji ga je u više navrata tukao, budio
usred noći u društvu muzičara - amatera Tobajasa Pfajfera (koji mu je
bio zapravo, prvi učitelj), kada bi počinjale lekcije, a sve to
pokušavajući da ga načini "muzičkim čudom" poput Mocarta. Međutim,
drugi su ubrzo primetili Betovenov talenat. Kristijan Gotlob Nef je
podučavao i zaposlio Betovena, koji je ujedno i primao sponzorstvo
Upravničkog Elektorata. Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i
obaveza uzdizanja dva mlađa brata pala je na Betovena. Za Nefa je
Betoven imao puno poštovanja. Odlazeći iz Bona početkom poslednje
decenije osamnaestog veka, Betoven mu je rekao da, ako ikada postanem
veliki muzičar, to će biti i Vaša zasluga.
Posle očeve smrti 1792. godine Betoven se seli za Beč gde je nameravao
da studira kod Jozefa Hajdna. Pošto je Hajdn imao malo vremena za
predavanje, prosledio je Betovena Johanu Albrehtsbergeru. Ubrzo je
dobio reputaciju klavirskog virtuoza, i postepenije, kompozitora.
Betovenovo najlepše stvaralačko doba obeležila je i jedna nesreća, koja
se ubrzo pretvorila u još veći podsticaj za umetničko stvaranje: sa
nepunih 26 godina, Betoven je počeo gubiti sluh, zbog čega je 1808.
godine morao okončati pijanističku karijeru (još jednom se pojavio samo
1814. godine), da bi gluvoća 1818. godine postala i definitivna. Zbog
toga je tokom vremena imao specifičnu sudbinu i kao dirigent. U
pojedinim trenucima, morao se u izvođenje uključivati i pomoćnik, kako
bi se interpretacija spasla.
Betovenova pijanistička tehnika bile je revolucionarna za ono doba.
Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i snažnim muzičkim tokovima i
izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. Bila je to prava
detonacija eksploziva, prema baratanju lukom i strlom, pijanističkoj
tehnici starog kova koja je krasila Betovenove prethodnike[traži se
izvor]. Kada bi dirigovao orkestrom, Betoven bi se visoko uzdizao,
snažno uspravljao kod silovitih i brzih zvučnih pokreta, a gotovo
saginjao pod pult kod umerenih, sporih i raspevanih. Uopšte uzev, kao
interpretator bio je nemiran, plahovit, emotivan, ali i veoma
izražajan, perfektan.
Kada je gluvoća postala definitivna, poslednjih devet godina
Betovenovog života, on se povlači u svoj vlastiti svet tišine, u kome
stvara svoja najveća remek dela: Misu Solemnis, Hamerklavir sonatu,
Devetu Simfoniju i poslednje Gudačke kvartete.

Muzičko delo
38 klavirskih sonata (6 mladalačkih iz 1783, što su zvanično prva
Betovenova dela i 32 zrele, sa brojevima opusa od 2 - tri prve sonate -
do broja 111 - poslednja, 32 sonata za klavir.
Klavirski komadi, samostalni ili ujedinjeni u cikluse, najčešće u
obliku varijacija na osnovnu temu, za klavir. Najpoznatije su Eroika -
Varijacije i 33 Varijacije na temu Dijabelijevog valcera, C - Dur, opus
120
17 gudačkih kvarteta (prvih šest iz opusa 18; sledeća tri iz opusa 59;
kvarteti opus 74. i 95; poslednji kvarteti opus 127, 130, 131, 132,
Velika Fuga za gudački kvartet, opus 133 i opus 135).
9 Sonata za violinu i klavir.
5 Sonata za violončelo i klavir
Koncert za violinu, violončelo, klavir i orkestar, opus 56.
Dela za violinu i orkestar: Dve romanse, opus 40. i opus 50. i Koncert za violinu i orkestar, opus 61
Vokalni ciklusi: najpoznatiji su pesma Adelaida, opus 4. i ciklus Udaljenoj dragoj, opus 96
MISA SOLEMNIS (Svečana Misa), opus 123.

Uvertire
Koriolan', opus 62;
Egmont, opus 84;
Leonora ciklus od tri uvertire.
FIDELIO, jedina Betovenova opera, u dva velika čina.

avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:27 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:27 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:31 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:34 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:34 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:35 am
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Ludvig van Betoven

taj Čet Mar 18, 2010 4:39 am
avatar
bezobradjanka
Ženski
Ribe Peto
Datum rođenja : 11.03.1969
Godina : 48
Lokacija : bg
Raspoloženje : uvek
Datum upisa : 26.07.2010

Re: Ludvig van Betoven

taj Sre Avg 04, 2010 7:26 am
Poželela sam da podelim sa vama nešto što se meni dopalo a nije uobičajeno.
Neprevaziđeni Betoven i odlični Yngwie Malmsteen u simpatičnom videu:




Sponsored content

Re: Ludvig van Betoven

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu