Kolubara

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Kolubara

Počalji od ka5an taj Sub Jan 24, 2009 10:50 am



Колубара је река у западној Србији која постаје код Ваљева, од Обнице и Јабланице,дуга је 123 километара, и улива се у Саву, близу Обреновца. У сливу Колубаре, 3639 километара квадратних, налазе се богата налазишта лигнита. Долином Колубаре пролазе
железничка пруга и ауто пут.
Током неогена у лајковачкој котлини постојало је језеро, док је ваљевском котлином текла Колубара.Било је то пре неколико милиона година.У лајковачкој котлини дно језерско је око 160 метара. Стварање данашње Колубаре почело је крајем неогена отицањем језера из лајковачко-обреновачке котлине. Колубара се тада појавила на дну језерском и у њему усекла око 90 метара. При томе је она урезала, удубљујући се у неогеним седиментима и терасу од 18 метара.Испод Словачке сутеске настаје Лајковачко - Обреновачка котлина која се пружа све до ушћа Колубаре. Од Оштриковца на десној страни Словачке сутеске пружа се најпре према истоку, а затим према североистоку, скоро све до Лазаревца, зараван, састављена од тријарских кречњака и висока око 200 метара. С ње се диже Враче- брдо у тријарскимкречњацима до висине од 240 метара. На страни Враче- брда у тријарским кречњацима усечена је тераса од 94 (200 метара); с обзиром на наведену висину неогених наслага ова је тераса абразиона. На десној страни Љига, међутим, испод села Ћелија у истим кречњацима
усечена је тераса Чук, висока 26 (130 метара; судећи по висини она је речна.)



Лево од Колубаре, а северозападно од Словачке сутеске види се најпре тераса од 105 (219 метара); она је усечена у старијим стенама и такође је абразионог порекла. Од ње према северу настаје с леве стране Колубаре ниже и заравњено земљиште, састављено такође од језерских, неогених наслага. На југу оно је високо око 150 метара, према северу између Колубаре и Тамнаве око 120 метара. Са ове заравни, састављене од језерских наслага, диже се до висине од 161 метра, главица Виш. На падини према Колубари у језерским наслагама усечена је речна тераса од 18 метара; њена апсолутна висина износи у Јабучју 120 метара а низводно у Скобаљу 117 метара. Заравни источно и западно од Колубаре, састављене од језерских наслага, представљају.
Колубара је као река први пут уцртана у једну римску карту путева из периода I – IV векаали јој име није убележено. У Роселовој карти путева из друге половине XV века уцртана је са именом Colubaria flumen. Настарији писани помен хидронима Колубара потиче из 1291. године а забележен је у једном купопродајном уговору робиње “ de Colubara “ сачуваном у архиву у Дубровнику. Приликом похода на области испод Саве угарски краљ Карло Роберт издао је једну повељу 16. септембра 1319. године : “ prope Kalabar in Macho “ – поред Колубаре у Мачви. У повељи угарског краља Жигмунда из 1392. године и у уговору у Тати из 1426. године помиње се Колубара. У разним преписима Колубара се спомиње као “ Calabar”, “Collubara”, “ Kalizar” … дно језерско. Оне су разуђене од плиоцена тј. током дилувијума Колубаром и њеним притокама. Од свих ових притока највећа је Тамнава која је најјаче и утицала на снижавање језерског дна. Оно је знатно ниже на западу него на истоку. Према досадашњим истраживањима име реци је дало келтско становништво.Претпоставља се да су Келти – Скордисци, првобитно панонско – илирско име Кол-Апис изменили тако што су други део првобитног имена Апис ( река ) заменили својом речју Амбра ( река ). У слободном преводу име реке је синоним за хладну и тамну воду која кола ( извире ) из недара земље. Значења су вишеслојна и губе се у митолошким дубинама времена, истовремено и антрополошка и космичка.
Популарна тумачења имена Колубара сежу и до доба када су Римљани експлоатисали рудник Ребељ и са оближњих брда посматрали вијугави , попут змије , ток реке а како је један латински назив за змију – colubra , река доби назив Колубара. Вијугави ток реке и бројни њени меандри инспирисали су касније народ, према једној другој верзији, да реци по бројним колут барама да име Колубара.
Код Ваљевског брда Видрака Обница и Јабланица се састају и граде реку Колубару. Обна - Обница, по претпоставци И. Дуриданова носи име из илирског периода али А. Лома претпоставља да је име реке такође Келтског порекла. Мишљења се базирају по називу хидронима Abona који се јавља у Европи и на британским острвима и који на келтском означава реку. Порекло имена Јабланица упућује на планину Јабланик , односно на шуме
јаблановог дрвета. Сливом Колубаре теку њене бројне притоке . С десне стране теку Градац, Бања,Лепеница,Рибница, Топлица, Љиг, Пештан, Турија и Бељаница. Са леве стране су притоке Рабас, Кладница и Тамнава.



Љиг, највећа и водом најбогатија притока Колубаре, према лингвистичким анализама носи прекелтско, вероватно старо- индоевропско име. У писаним изворима угарског порекла јавља се у облику “ Lygh “ 1392. године , а 1426. године као “Ligh “, оба пута у имену једне жупе у Мачванској бановини. У слободном преводу значи „Светла Река“. Име реке Тамнаве је словенског порекла и означава „ Тамну Реку“.
Име реке дало је назив области Колубара. У мочварне и маларичне пределе, у густо шумом прекривену област Тамнаве, путници су улазили из правца Ваљева и Уба пролазећи поред средњевековног утврђења у Непричави, названог Пакај, или из другог правца на прелазу Бели Брод поред средњевековног утврђења Castrum Brodare . Ретки знатижељници могли су, ако су имали кључ, путовати кроз паралелну Колубару, Колубару митологике и легенди.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
avatar
ka5an
Admin
Admin

Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 57
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008

http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/forum.htm

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu