Pragmatizam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Pragmatizam

Počalji od Laura taj Ned Maj 16, 2010 3:32 am

Pragmatička metoda u prvom redu je metoda rešavanja metafizičkih sporova koji bi se, inače, mogli uvući u beskraj (...). Zapanjićete se kada vidite koliko filozofskih sporova postaju beznačajni onog časa kada ih podvrgenete prostom ispitu povlačenja konkretnih posledica. Nigde nema stvarne razlike koja ne proizvodi negde drugde neku novu razliku- nema razlike u apstraktnoj istini koja se ne bi izrazila i u nekoj razlici kako u konkretnoj činjenici tako i u ponašanju koje je posledica te činjenice i koje je nametnuto nekom, nekako, negde i nekad. Sva funkcija filozofije trebalo bi da bude u tome da pronađe kakvu to određenu razliku za vas ili za mene čini, u određenim trenucima našeg života i da li je ova ili ona svetska formula istinita. (...) "Teorije takođe postaju oruđe istraživanja, a ne odgovori na zagonetke, tj. odgovori na kojima možemo da otpočnemo." Mi se ne izležavamo na njima, mi se krećemo napred, i, povremeno, stvaramo prirodu iznova uz njihovu pomoć. Pragmatizam razrešava sve naše teorije, čini ih savitljivijim i pokreće svaku na delanje. Budući da u suštini nije ništa novo, on je u harmoniji sa mnogim antičkim filozofskim smerovima. On se, na primer, slaže sa nominalizmom u tome što se uvek poziva na pojedinačno; sa utilitarizmom u tome što naglašava praktičnu stranu; sa pozitivizmom u njegovom preziranju verbalnih rešenja, beskorisnih pitanja i metafizičkih apstrakcija. (...) "Teorije takođe postaju oruđe istraživanja, a ne odgovori na zagonetke, tj. odgovori na kojima možemo da otpočnemo." Mi se ne izležavamo na njima, mi se krećemo napred, i, povremeno, stvaramo prirodu iznova uz njihovu pomoć. Pragmatizam razrešava sve naše teorije, čini ih savitljivijim i pokreće svaku na delanje. Budući da u suštini nije ništa novo, on je u harmoniji sa mnogim antičkim filozofskim smerovima. On se, na primer, slaže sa nominalizmom u tome što se uvek poziva na pojedinačno; sa utilitarizmom u tome što naglašava praktičnu stranu; sa pozitivizmom u njegovom preziranju verbalnih rešenja, beskorisnih pitanja i metafizičkih apstrakcija. (...)
Zasad mogu reći samo to da je istina jedna vrsta dobra, a ne, kao što se obično misli, kategorija potpuno odvojena od dobrog, i samo koordisana sa njim. Istinito je ime za sve ono što god se dokaže da je dobro u obliku verovanja, i kao dobro, takođe, iz određenih razloga koji se daju naznačiti. Zacelo morate priznati da kad ne bi bilo životnog dobra u istinitim idejam, ili kad bi njihovo saznanje bilo štetno, a lažne ideje jednako korisne, onda opšta misao da je istina božanska i dragocena, a traganje za njom dužnost, nikad ne bi moglo ponići, izrasti i postati dogma. U jednom takvom svetu, naša dužnost bi bila da se klonimo istine. Ali u ovom svetu, upravo kao što je izvesna hrana ne samo prijatna našem ukusu, već je dobra i za naše zube, naš želudac i naše tkivo; tako i izvesne ideje ne samo što su prijatne da se o njima misli, ili da su prijatne zato što podržavaju druge ideje koje su nam drage, već su takođe od pomoći i u praktičnim životnim borbama.
avatar
Laura

Ženski
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pragmatizam

Počalji od MustraBecka taj Pon Jan 03, 2011 6:07 pm

Pragmatizam je filozofski pravac koji je osnovao Čarls Sanders Pers (SAD, 1839-1914). Ni ovaj pravac nije mimoišlo opšte antimetafizičko raspoloženje 19. veka. Pers želi da filozofiju poveže sa realnim praktičnim životom. Zbog toga on uzima kao pravilo da je jedan stav važan samo po tome kakve su njegove praktične posledice u svakodnevnom životu, odnosno, da se značenje tog stava za nas iscrpljuje sa tim posledicama. Budući da je svaki čovek racionalno biće koje teži vlastitom dobru, u posledicama koje neki stav ima u odnosu na njegov život nalazi se kriterijum koji je u stanju da na dovoljno dobar načni razdvoji (trenutno) istinite od lažnih stavova. Pers je smatrao da je ovaj pritisak života da izaberemo tačne stavove posledica postojanja objektivne realnosti koja je ista za sve i koja ne zavisi od naših želja.
Poseban Persov doprinos filozofiji je pokretanje ozbiljnijeg bavljenja značenjem jezičkih izraza. Jezik je posmatrao kao instrument kojim se postižu praktične svrhe i koji je nezaobilazno sredstvo saznanja koje zato moramo upoznati. Na ovom tragu kasnije je nastala nova disciplina u okviru filozofije - filozofija jezika.
Persove ideje inspirisale su ostale američke filozofe od kojih su najpoznatiji Vilijam Džejms (1842-1910) i Džon Djui (1859-1952). Možemo reći da je pragmatizam sve do danas ostao važna crta filozofije koja se stvara u Americi.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu